Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakoni o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini su svakako od izuzetnog značaja za obezbeđivanje normalnog funkcionisanja organa lokalne samouprave.
Posebnu pažnju kolega poslanika izazvao je zakon o raspodeli transfernih sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u raspodeli sredstava iz poreza na zarade, što je i očekivano s obzirom na brigu koju uvažene kolege izražavaju prema funkcionisanju lokalnih samouprava u sredinama odakle oni dolaze. Dakle, ne čudi veliki broj amandmana koje su uložili ne samo pripadnici opozicije nego i pripadnici skupštinske većine.
Takođe, poslanici koji dolaze iz razvijenih i nerazvijenih opština, prosto iz cele Srbije, imali su svoj pogled na to kako treba izvršiti raspodelu ovih sredstava. No, u isto vreme činjenica da je većina poslanika uložila amandmane iz različitih poslaničkih klubova govori o tome da oni prosto sumnjaju u kriterijume koji su propisani Zakonom o lokalnoj samoupravi i pretpostavljam da izražavaju ono što su uvažene kolege diskutanti već izjavili, da pojedine kriterijume treba dopuniti.
Ali, ono što je ključno u celoj stvari, narodni poslanici, među koje i sam spadam, nisu imali uvid u to kako su ti kriterijumi u kvantitativnom smislu uticali na raspodelu transfernih sredstava, i mislim da je baš u tome ključni problem i zbog toga imamo ovako veliku raspravu o toj stvari.
Da su svi narodni poslanici dobili dokument koji su dobili poslanici koji su članovi Odbora za finansije, u kome se jasno vidi koji je i koliki indeks povećanja sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije i iz poreza na zarade dodeljuju lokalnim samoupravama, mi bismo imali kvalitetniju raspravu, koja je mogla da konvergira donošenju kvalitetnih zaključaka i za ono što je najavljeno da ministarstvo, odnosno Vlada propiše još jedan broj kriterijuma, i te kriterijume precizno kvantificira i naravno o tome obavesti narodne poslanike.
Dakle, sve to nismo imali i otuda ne čudi rasprava o svim tim pitanjima, što dovodi pod sumnju i dovodi u pitanje kriterijume i sistem po kome je izvršena raspodela. Ali, ako nas ne čudi to što su narodni poslanici, izražavajući sumnju u taj sistem raspodele, tražili da se amandmanima povećaju sredstva za njihove opštine, odnosno lokalne samouprave u sredinama odakle oni dolaze, moram da priznam da čudi stav Ministarstva, koje je vrlo olako 200 miliona Beogradu oduzelo i dalo drugom gradu – Kragujevcu.
Naravno da nemam ništa protiv toga da se Kragujevcu da i više, jer prema procentima koje imamo kao informaciju, iz analize koju smo mi učinili, Kragujevcu je trebalo dodeliti više sredstava, ali više sredstava je trebalo, izgleda, po nekim računicama, dodeliti i Beogradu.
No, tako olako uzimanje 200 miliona Beogradu i dodeljivanje 200 miliona Kragujevcu govori o tome da Vlada, odnosno Ministarstvo na određeni način priznaje da nema sistema ili, ako ga ima, da se olako od njega odriče. Ako je raspodela zasnovana na članu 99. Zakona o lokalnoj samoupravi, gde su definisani kriterijumi, a onda i koeficijenti koji proističu iz tih kriterijuma, očigledno da se tako nije smelo uraditi, jer očigledno da je čitav sistem narušen.
Takođe, kao pojavni oblik primetio sam da jedan broj uvaženih kolega narodnih poslanika, u obrazloženju odakle treba obezbediti sredstva za dodatno finansiranje svojih opština, traži da se to uradi na taj način što će se skinuti Beogradu. Mislim da je to jedna vrlo loša poruka javnosti, pre svega, građanima Beograda. Dolazim iz unutrašnjosti, iz Leskovca, i takođe sam predložio da Leskovac dobije 40 miliona dinara više nego što je predviđeno ovim zakonom, zato što smatram da je Leskovac oštećen i obrazložiću zbog čega.
Nije u redu da se, praktično, bez ikakvih kriterijuma traži uzimanje jednog dela sredstava Beogradu i da se opravdava time što će lokalne samouprave u sredinama gde mi živimo funkcionisati lakše.
Naravno da bi sve lokalne samouprave lakše funkcionisale kada bi imale više para, ali očigledno da je to teško ostvarivo.
Ono što je ključno, to je da mi imamo zdrave kriterijume. Sada se vraćam na Zakon o lokalnoj samoupravi i član 99, odnosno član 9. ovog zakona, koji predstavlja predlog izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, dakle, problematičan je taj član 99. u kome su sadržani kriterijumi.
Po starom članu 99. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji želimo da menjamo, isti su kriterijumi koji su i predviđeni članom 5. novog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, samo što su ti kriterijumi pobrojani na drugačiji način. Pitanje je da li to znači da su se i uticajni koeficijenti, na osnovu kojih se proračunavaju sredstva koja se daju opštinama i gradovima, promenili? Mi u to nemamo uvid.
Ovde su poslanici stavljeni u jednu situaciju da glasaju o stvari koja definiše raspodelu, ali u suštini mi ne znamo kako će i po kojim koeficijentima biti raspodeljena sredstva. Mi u zakonu imamo samo kriterijume. Dakle, kako bi to trebalo izvesti? Mislim da je to zadatak za Ministarstvo finansija. Možda treba, što je najosnovnije, da poboljša komunikaciju sa poslaničkim klubovima i da detaljnije objasni kako se došlo do tih koeficijenata.
Dakle, u predloženom zakonu lepo piše: 1. broj stanovnika, 2. broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, 3. broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, 4. status životne sredine, 5. stepen razvijenosti i 6. veličina teritorije jedinice lokalne samouprave. Radi se o veoma ozbiljnim kriterijumima koji moraju da budu jako dobro promišljeni da bi se pretočili u težinske faktore. Stari član 99. je malo drugačije to predvideo. Na prvom mestu je veličina teritorije jedinice lokalne samouprave, a recimo stepen razvijenosti je na pretposlednjem mestu.
Osim toga što je veoma važno da mi, kao poslanici, kod usvajanja zakona znamo kako su se kriterijumi pretočili u koeficijente, veoma je važno da se u raspravi čuje koji bi to mogli biti dodatni kriterijumi. Upravo sam zbog toga tražio 40 miliona dodatnih sredstava za Leskovac, smatrajući, a u to sam duboko ubeđen, da Leskovac dobija manje nego što zaslužuje, ako želimo da ovim sredstvima obezbedimo princip solidarnosti i princip pravičnosti, a mislim da je to osnovna ideja, mada mislim da moramo razmišljati i o tome da se obezbedi i razvoj.
Na kraju krajeva, to je i ključna stvar koju moramo obezbediti i malim sredinama koje su trenutno zaostalije.
Ali isto tako ne smemo raspodelom i našom politikom, budžetom i na drugi način, kroz ekonomske instrumente kočiti razvoj onih sredina koje su naprednije, koje raspolažu jačim resursima i koje, uslovno da kažem, treba da predstavljaju lokomotive razvoja naše države.
Upravo zbog toga sam predložio da se uvede još jedan kriterijum, a to je broj naseljenih mesta. Mislim da će uvođenjem kriterijuma - broj naseljenih mesta, princip raspodele biti pravičniji i solidarniji, ali u isto vreme, imajući u vidu da pojedini naši prostori ostaju bez stanovništva, u malim selima se najpre smanjuje broj stanovništva, onda nestaju sa mape Srbije.
S obzirom da su naši resursi, naravno, to svi znamo, raspodeljeni po čitavoj površini naše države, naravno, problem nije samo ekonomske prirode, nego i strateške, mislim da moramo o tome razmišljati. Smatram da obavezno taj kriterijum mora da bude uvršten kao jedan od kriterijuma na osnovu koga ćemo određivati ova sredstva.
Možda sam malo požurio u odnosu na ostale sa predlaganjem ovog kriterijuma, ali sam mislio da ima to puno smisla, s obzirom da danas raspravljamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji upravo ove kriterijume sadrži. Ponavljam, i u delu rasprave, kada budemo govorili o amandmanima, ponovo ću zatražiti za Leskovac dodatnih 40 miliona dinara, jer mislim da ćemo time zadovoljiti princip pravičnosti. Leskovac je na veoma važnom strateškom mestu, ima važne resurse koji, nažalost, nisu iskorišćeni.
Iskoristiću ovu priliku da kažem još nešto. Mislim, mada to nije baš striktno tema ove rasprave i ovog zakona, mora se napraviti jedna dobra analiza da li su naše opštine u Srbiji dobro dimenzionisane. Ima opština, nažalost i opština Leskovac je jedna od tih, koje su preglomazne i zbog toga nefunkcionalne.
Opština Leskovac je nastala udruživanjem, odnosno spajanjem četiri opštine: opštine Leskovac, koja je pre 30 godina bila razvijena opština, i malih nerazvijenih opština kao što su Brestovac, Grdelica i Vučje. Umesto da smo imali, kao konačan rezultat, razvijenu ili nešto razvijeniju opštinu Leskovac, sa svim ovim objedinjenim opštinama, imali smo propadanje svih tih opština zajedno.
Dakle, mislim da je neophodno da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vlada naprave jednu takvu analizu za sve opštine u Srbiji, da se procene kako su one dimenzionisane i da se, tamo gde postoje očigledni problemi preglomaznosti i nefunkcionalnosti pojedinih opština, one na drugi način podele.
Još nešto moram da kažem, veoma je važno, a imam utisak, neka me isprave kolege iz Ministarstva i Vlade, da ministarstva možda ne vrše često kontrolu kako se sredstva iz budžeta po opštinama troše. Uputio bih jedan apel da i tu imamo bolju kontrolu.
Onda ćemo na taj način, kao Narodna skupština, a onda i kao Vlada, bolje zaštiti interese građana.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS – Boris Tadić podnela je amandman da se posle člana 15. doda sedam novih naslova i članovi koji glase: ''Zahtev za izdavanje dozvole za održivo korišćenje''. Naravno, amandmane neću čitati, nego samo naslove.
Zatim, član 15b ispred koga stoji naslov – Sadržina dozvole za održivo korišćenje. Član 15v ispred koga je naslov – Preispitivanje i prestanak važenja i oduzimanje dozvole za održivo korišćenje. Član 15g sa nadnaslovom – Dozvola za skupljanje, odnosno korišćenje i promet određenih vrsta divlje flore i faune. Član 15d – Registar izdatih dozvola. Član 15đ – Ovlašćenje autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Član 15e – Ograničenje obima korišćenja.
Ideja DS jeste da ovaj zakon ne treba da samo štiti životnu sredinu i vrši prevenciju u smislu njene zaštite, nego da se članovima zakona, u okviru ovog zakona, obezbedi upravljanje prirodnim resursima. Moramo da priznamo da jedan broj članova ovog zakona sadrži deo te ideje, ali mi najpoštenije i najiskrenije želimo da poboljšamo ovaj zakon i zbog toga smo intervenisali sa ovolikim brojem amandmana.
Lepo je to što smo čuli od gospodina ministra da je on sa ovim setom amandmana koji se tiču dodatka jednog broja članova posle člana 15, u suštini je saglasan i da oni preciznije, nego što je to predviđeno članom 15, definišu izdavanje dozvola. Zbog toga ne vidim razlog da ti amandmani ne budu usvojeni, ako se i Vlada slaže sa konceptom koji prati ove amandmane koje smo mi podneli.
Imam utisak da se u nečemu i ne razumemo. Smatramo da Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sticajem okolnosti, ono se sada zove Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, ali mi smatramo da ono treba da se brine i o prirodnim resursima.
Ali, kompletno prirodnim resursima i da propisuje uslove za korišćenje prirodnih resursa.
Oni koji se bave eksploatacijom, odnosno resorna, odnosno sektorska ministarstva, treba da daju dozvole za korišćenje. U tome je samo razlika između naših stavova. To je moj lični utisak, da se radi o jednom nerazumevanju. Zbog toga mislim da bismo usvajanjem ova dva amandmana i ovih članova koji predstavljaju dodatak, u suštini, bolje ostvarivali funkciju, ne samo zaštite nego upravljanja našim prirodnim resursima i ostvarili ono što je, uveren sam u to, zajednička namera da obezbedimo uslove za održivi razvoj.
Zbog toga pozivam uvažene koleginice i kolege narodne poslanike da podrže ova dva amandmana i, naravno, čitav set amandmana koji je predložila DS, jer se time brani jedna koncepcija. Mislim da ona u odnosu na koncept koji je ponuđen ovim zakonom predstavlja jedan iskorak.
Neko će možda reći mali, a mi smatramo da je značajan. Nije sada o tome reč. Reč je o tome da mi zaista dobijamo jedan kvalitetan zakon kojim ćemo zaštititi naše resurse, jer smo i u plenarnoj raspravi rekli da ima puno problema u tome što se naši resursi eksploatišu i to najčešće vrlo surovo. To mi ne smemo dozvoliti, jer je to naše zajedničko dobro koje treba da ostavimo i narednim generacijama i moramo obezbediti ono za šta se svi zalažemo, a to je održivi razvoj.
Na kraju, sve pozivam da glasaju za ove amandmane, a nadam se da će Vlada ipak podržati amandmane i sugerisati skupštinskoj većini da glasaju za njih. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS predložila je amandman da se posle člana 21. dodaje novi naslov koji glasi: "Supstitucija prirodnih resursa", i član 21a. Pošto je kratak član i samo je jedan dodatak, dozvolite da pročitam.        
Dakle, član 21a glasi: "Radi zaštite nedostajućih prirodnih resursa i geoprostornih celina značajnih za životnu sredinu, Vlada Republike Srbije, a za teritoriju Autonomne Pokrajine i Izvršno veće Autonomne Pokrajine, donosi plan ograničenog korišćenja, kojim se obezbeđuju uslovi za postepenu supstituciju prirodnih resursa i materijala (šljunak, pesak, ukrasni kamen, voda za piće, kvalitetno drvo, glina i dr.) odgovarajućim sekundarnim sirovinama iz procesa reciklaže ili drugim prirodnim sirovinama i materijalima odgovarajućih tehničkih, fizičko-hemijskih i drugih karakteristika i svojstava (kameni granulati, beton, betonsko gvožđe, gumeni granulati, tehnička voda, tehničko drvo, kompozitni materijali i drugo) u skladu sa posebnim zakonom".
Dakle, u skladu sa koncepcijom koju želimo da ovde afirmišemo i za koju tražimo podršku uvaženih narodnih poslanika, a tiče se kompletnog upravljanja prirodnim resursima, mi smo predložili ovaj član. On je deo jedne iste koncepcije. Smatramo da je ovaj amandman veoma važan i da podržava, između ostalog, i razvoj energetike.
Mi smo pre nekoliko meseci usvojili Zakon o energetici. Tamo ima članova koji jako dobro sagledavaju korišćenje prirodnih resursa, između ostalog, korišćenje obnovljivih izvora i insistiranje na savremenim tehnologijama koje, takođe, doprinosi racionalnijem korišćenju naših prirodnih bogatstava, a to znači i manjem zagađenju, a i stvaranju uslova za održivi razvoj.
Dakle, mi već stvaramo jednu bazu u zakonima koji će obezbediti realizaciju koncepta, čiji deo treba da predstavlja i zakon koji ćemo, nadam se, usvojiti. Naravno, kao što sam i u petak rekao, naš odnos prema Zakonu o zaštiti životne sredine zavisiće i od odnosa poslanika prema našim amandmanima. Mi smatramo da najveći broj tih amandmana zaslužuje podršku, jer na taj način štitimo vrednosti koje su zajedničke.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da meni niko ne može staviti zamerku da sam bio loš student, pa mislim i danas a i ubuduće treba da suočimo argumente, a ne optužbe da li je neko bio dobar ili loš student. Pretpostavljam da su i loši studenti nešto kasnije naučili.
Amandman na član 70. koji je podnela DS, a potpisala uvažena koleginica Gordana Čomić koja je danas službeno odsutna, to je jedna tehnička popravka člana 70. i glasi - u članu 70. stav 2. posle reči: "podataka" briše se tačka i dodaju reči: "ministarstvu i agenciji", jer se time precizno ukazuje kome se dostavljaju podaci.
Mislim da ovaj amandman može da se usvoji, jer tehnički poboljšava član 70. predloženog zakona, a da se ne bih ponovo javljao, narednih nekoliko članova takođe predstavljaju tehničko poboljšanje predloženih članova zakona sa kojim smo mi saglasni, ali smo želeli da damo doprinos preciznijem objašnjenju, odnosno formulaciji zakona.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS – Boris Tadić je predložila amandman na član 84. koji glasi: "Naknada za korišćenje podzemnih voda", dakle, posle člana 84. dodaje se novi naslov i član 84a koji glasi: "Naknada za korišćenje podzemnih voda", a taj član glasi: "Korisnik podzemnih voda plaća naknadu za njihovo korišćenje".
Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se prema količini iskorišćenih podzemnih voda. Vlada Republike Srbije utvrđuje visinu naknade iz stava 1. ovog člana. Sredstva ostvarena iz naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 20% prihod su budžeta Republike, a u visini 80% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. Obrazloženje ovog amandmana je da se ovaj amandman predlaže u setu amandmana radi regulisanja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, a očigledno da je aktuelan.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, set zakona o zaštiti životne sredine, koji se danas nalazi pred nama, od izuzetnog je značaja ne samo za sprečavanje zagađenja naše okoline, vazduha, vode, zemlje, biljnog i životinjskog sveta, već i za korišćenje resursa koji nam stoje na raspolaganju.
Ključni problem koji donošenjem ne samo ovog seta zakona treba da razrešimo jeste razvoj i to ne bilo kakav razvoj. Nama je potreban održivi razvoj, dakle razvoj koji će potrajati duže vreme i koji će nadživeti ne samo ovu nego i narednu Vladu, ne samo ovu nego i narednu Skupštinu.
U isto vreme problem zagađivanja našeg prirodnog okruženja rešavamo u situaciji kada se ta oblast u Srbiji, najblaže rečeno, može oceniti kao zapuštena. Zašto to kažem? Ne mora se biti ekspert da bi se uočilo, jer se to može videti već na prvi pogled.
Najgore je što se vrlo često mirimo sa tom činjenicom, što je naravno veoma opasno, jer to ugrožava naše zdravlje i u velikoj meri ograničava naš razvoj. Koje su to činjenice?
Divlje deponije na sve strane, rečna korita pretvorena u deponije, samo par uređenih sanitarnih deponija u Srbiji. Broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda može se izbrojati na prste. Snabdevanje stanovništva zdravom pijaćom vodom je nedovoljno, nema dovoljno kanalizacionih sistema. Industrija je najveći zagađivač.
Kako se odnosimo prema prirodnim bogatstvima? Najblaže rečeno nedomaćinski, ali na svu sreću ne baš uvek. Naše prirodne resurse, prirodna bogatstva eksploatišemo i to vrlo često surovo. Dobar doprinos tome često daju inspekcijski organi zbog loše kontrole i otuda ne čude česte primedbe građana koji zameraju da je ta eksploatacija nekontrolisana, a tiče se skoro svih resursa, onoga što je najuočljivije, peska, šuma, gline i drugih bogatstava. Umesto eksploatacije mora se negovati koncept upravljanja prirodnim bogatstvom.
Dakle, problem zaštite okoline mi rešavamo u veoma teškim uslovima, ali istovremeno moramo biti svesni da to nije samo pitanje stvaranja uslova za zdrav život. To je, pre svega, razvojno pitanje.
Trenutno stanje našeg zakonodavstva se može oceniti da ono definiše kontrolu zagađivanja, što je koncept razvijenih zemalja sedamdesetih godina i koji je, uzgred rečeno, davno prevaziđen. Već osamdesetih godina razvijene zemlje su svojim zakonodavstvom definisale koncept integracije prevencije i praćenja zagađenja.
Predloženi set zakona u najvećoj meri sledi ovaj koncept, što znači da i dalje zaostajemo za razvijenim zemljama, nažalost deset do 20 godina. Devedesetih godina ove zemlje su prešle ne koncept planiranja celog postrojenja tj. uvođenja ekološki čistih tehnologija, a 2000. godine prešle su na koncept industrijske ekologije. Naše približavanje ovim modernim konceptima razvijenih zemalja u oblasti životne sredine traži od nas da zakonima predvidimo ne samo zaštitu već upravljanje prirodnim resursima.
Tri od četiri tražena zakona pripremila je prethodna vlada i to u obliku pravilnika, jer je procenila da bi se oni mogli lakše menjati. Preciznije, to je bilo Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Nije slučajno što baš navodim pun naziv ovog ministarstva. Onda kada smo usvajali Zakon o ministarstvima stavili smo primedbu na objedinjavanje dva izuzetno važna ministarstva koja su od izuzetno velike važnosti za naš dalji razvoj.
Dakle, Ministarstvo za nauku i tehnologiju je objedinjeno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, odnosno ono se zvalo Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.
Mi smo stavili primedbu na to jer smo smatrali da jedno ministarstvo koje bi objedinilo brigu o prirodnim resursima i zaštitu životne sredine, da bi problematiku upravljanja prirodnim resursima na bolji način rešilo.
Četvrti zakon od četiri predložena zakona, to je Predlog zakona o zaštiti životne sredine, takođe u najvećem delu predstavlja sadržaj koji je pripremila prethodna vlada, ali ima i određenih izmena i moram reći da je poslanička grupa Demokratska stranka - Boris Tadić veoma pažljivo analizirala ovaj zakon i uputila niz primedbi koje su sadržane u preko 50 amandmana. Nažalost, samo je pet amandmana prihvaćeno i moram već sada reći da će naš odnos prema predloženim zakonima zavisiti od odnosa skupštinske većine prema amandmanima koje smo uputili.
Dakle, smatramo i zato i molim uvažene kolege narodne poslanike da podrže one ključne amandmane, da bismo podržali ovaj inače izuzetno važan set zakona, što sam na samom početku već rekao.
Demokratska stranka smatra da naši građani treba da žive u zdravoj životnoj sredini, a da se prirodna bogatstva ove zemlje moraju trošiti na domaćinski način, pošteno i pravedno, uz omogućavanje održivog razvoja. Zbog toga se naši amandmani uglavnom odnose na deo zakona koji određuje upravljanje prirodnim resursima kao jedno od najvažnijih razvojnih pitanja.
Predloženi amandmani imaju za cilj bolje regulisanje uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, integraciju životne sredine u različite sektore energetike, ribarstva, poljoprivrede i druge sektore. Time se obezbeđuje saglasnost sa propisom koji je poznat pod nazivom Kom 98, a poznat je kao dokument iz Kardifa.
Jedno od značajnih pitanja ovog zakona jesu ekonomski instrumenti i vašu pažnju ću pokušati da zadržim na jednom problemu koji se odnosi na finansiranje zaštite životne sredine. Moj lični stav je da što se tiče člana 85. koji definiše naknadu za zagađivanje životne sredine, a nažalost trebalo bi izbeći da se životna sredina zagađuje, ali eto kada se već zagađuje prikupljaju se neka sredstva koja treba iskoristiti namenski za uklanjanje posledica tog zagađivanja i po rešenju koje je predloženo predviđeno je da 40% sredstava ide lokalnoj samoupravi, a 60% budžetu Republike Srbije, što po meni nije dobro rešenje i to iz principijelnih razloga.
Naime, ako zagađenje nastaje i zato se plaća naknada, šteta od zagađenja je najveća na prostoru gde ono nastaje i zbog toga bi sredstva zaštite trebalo usmeriti na taj lokalitet i zbog toga smatram da predložene procente treba promeniti u korist lokalne samouprave.
Na kraju još jednom treba naglasiti ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i potrebu da celokupno društvo, pre svega Vlada, ali isto tako i lokalne samouprave, Narodna skupština vide da se ti napori već čine, ali i sami građani doprinesu rešavanju ovih problema na najbolji mogući način.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, tema je amandman na član 139, koji je podnela poslanička grupa DS, potpisao kolega Mihajlović. Detaljno ću obrazložiti ideju i smisao ovog amandmana.
Moram se osvrnuti na obrazloženje koje je dato od strane Ministarstva, zato što je isto obrazloženje korišćeno za odbacivanje nekoliko narednih amandmana čiji sam potpisnik. Zbog toga imam obavezu da se malo podrobnije osvrnem na član 139. predloženog zakona o energetici i amandman koji je odbijen.
Dakle, amandman koji smo podneli glasi - U članu 139. stav 2. reči "nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda" zamenjuju se rečima "Vlada Republike Srbije", a posle reči "propisuje" dodaje se reč "bliže".
Koja je ideja amandmana koji smo podneli? Ideja je da ovlašćeni proizvođač toplotne energije, za koga je u članu 141. predloženog zakona definisano koja sve prava ima, pa kaže - ovlašćeni proizvođači toplotne energije imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojim se uređuju porezi, carine i druge dažbine, odnosno subvencije i druge mere podsticaja.
Ništa nije logičnije da Vlada, ako daje subvencije i određuje poreske i carinske olakšice, dodeljuje i status ovlašćenog proizvođača toplotne energije, a ne da to radi lokalna samouprava, zbog toga što su tu moguće zloupotrebe, ali to nije ni važno, da li će ih biti ili ne, nego je ključno da se to ipak na jednom centralnom nivou rešava.
Ideja i smisao predloženog amandmana jeste da Vlada, koja daje subvencije i poreske i carinske olakšice, definiše i status ovlašćenog proizvođača toplotne energije.
Zašto sam rekao da nije prihvatljivo obrazloženje Ministarstva? U obrazloženju Ministarstva se kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana na član 15. istog narodnog poslanika i iz razloga što sticanje statusa kvalifikovanog kupca toplotne energije..."
Dakle, član 139. zakona odnosi se na ovlašćenog proizvođača toplotne energije, a obrazloženje Ministarstva za neprihvatanje amandmana odnosi se na kvalifikovanog kupca toplotne energije, što je neprihvatljivo.
Zbog toga posebno ukazujem, ipak mislim obzirom na neprihvatljivost obrazloženja koje smo dobili od strane vlade ili ljudi koji su čitali ovaj amandman, da ni obrazloženja za odbijanje narednih nekoliko amandmana nisu prihvatljiva, te zbog toga molim kolege narodne poslanike da prihvate predložene amandmane, jer oni bitno poboljšavaju zakonski predlog. Mislim da ćemo svi imati koristi od tako definisanih amandmana. Jednom rečju, zato će biti bolji. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ponovno obrazloženje koje smo čuli od uvaženog kolege iz DSS, koji je u ime Ministarstva davao odgovor, ne znam da li je kompetentan da daje takve odgovore, ali mogu da kažem sledeće.
Ako je Zakonodavni odbor ili bilo koji drugi skupštinski odbor, koji predstavlja pomoćno radno telo Skupštine koja je sada u zasedanju, doneo neku odluku, mi možemo tu odluku promeniti, jer poslanici u zasedanju mogu većinom svojih glasova da promene tu odluku. A s obzirom na obrazloženje koje smo dobili od strane Ministarstva povodom člana 139. zakona, insistiram na tome da to obrazloženje koje je pomenuto, kao obrazloženje za odbijanje amandmana na član 140, takođe nije prihvatljivo.
Da podsetim, amandman je podnela poslanička grupa DS, a ja sam ga potpisao. On glasi - u članu 140. reči "nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grad, odnosno grada Beograda" zamenjuju se rečju "Ministarstvo".
Ništa logičnije nego da onaj ko daje subvencije, carinske i poreske olakšice, ne vodi registar o povlašćenim proizvođačima toplotne energije. To je jako dobro vršiti na centralnom nivou, da možemo u ovom trenutku i ovom nivou naše organizacije i lokalnih samouprava izraziti sumnju da će one to uraditi na najbolji mogući način.
Predlažem uvaženim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima da podrže amandman na član 140. predloženog zakona, koji smo predložili.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od kolega iz Radikalne stranke koji smatraju da nama nije potrebna agencija za energetsku efikasnost, mi iz poslaničke grupe DS smatramo da je agencija za energetsku efikasnost neophodna, i da ona predstavlja instituciju koja postoji i u razvijenim i mnogo naprednijim i tehnološki razvijenijim zemljama u svetu i u Evropi, i da su takve agencije dale izvanredno dobre rezultate.
Neka iskustva tih zemalja su preneta u poslednjih nekoliko godina i našoj Agenciji za energetsku efikasnost, ona je postigla prve rezultate i zbog toga je dobro da nastavi rad, da bismo kapitalizovali te početne rezultate, a oni pravi rezultati se upravo tek očekuju. Juče sam malo govorio o problemima naše energetike, ne bih sada da ponavljam, ali činjenica je da mi imamo neefikasnost ne samo u potrošnji, a tu se mogu uočiti četiri različita segmenta: saobraćaj, zgradarstvo, industrijska i komunalna energetika, nego imamo i neefikasnost na strani proizvodnje i u prenosu.
Dakle, svi ti problemi moraju da se rešavaju i jedini način da se reši jeste uz pomoć mnogo znanja.
Na sreću, mi dosta znanja imamo, ne posedujemo sva znanja, ali je nama potrebna dobra organizacija da bismo znanja koja posedujemo u zemlji na solidan i efikasan način organizovali, i da bismo uz sva saznanja koja postoje u svetu mogli naš energetski sistem da organizujemo tako da on postiže željene rezultate, na radost svih građana naše zemlje.
Dakle, kada govorimo o amandmanu, što je moj zadatak, to je amandman na predloženi zakon o energetici koji je podnela naša poslanička grupa, poslanička grupa DS, a u njeno ime sam ga potpisao, ovaj amandman bih pokušao da ukratko pročitam. Posle člana 147. dodaje se podnaslov i šest novih članova. Stavljena je primedba da ne postoje članovi zakona koji definišu način upravljanja agencijom.
Odmah da priznam, nisam tu ništa novo izmislio, sve je to sadržano u predlogu starog zakona ili u nacrtu zakona o energetici, a moram podsetiti i uvažene kolege iz ministarstva da takav predlog postoji i u predlogu ministarstva iz aprila 2004. godine, i to je ovaj predlog.
Zašto su u međuvremenu odustali od tog koncepta, to će oni najbolje reći, ali mi smatramo da je dobro organizovati agenciju za energetsku efikasnost kao javnu službu, a ne kao posebnu organizaciju u okviru ministarstva. Odmah ću reći zašto.
Zato što je važno da agencija za energetsku efikasnost izvrši integraciju u društvu svih znanja koja postoje u oblasti energetike i, ono što je uvaženi kolega malopre rekao, da se postavlja sada pitanje da li su nam potrebna znanja na fakultetima. Kako da ne, jesu, neophodna su, a agencija za energetsku efikasnost može uz dobru organizaciju da izvrši integraciju tih znanja.
Odmah moram reći kolegama, verovatno je njihova struka takva da se time ne bave, mi posedujemo već određene takve institucije u našoj zemlji koje su organizovane i postižu rezultate. To su kancelarije za energetsku efikasnost u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Naš je zadatak da ovim zakonom kapitalizujemo te početne rezultate koje već imamo i na koje smo utrošili nekoliko godina. Ne bih pominjao strane stručnjake koji su dolazili iz Norveške, Grčke itd. Insistirao bih na tome da mi mnoga znanja posedujemo, ali ono što moramo priznati to je da još uvek nemamo dobru organizaciju za efikasnu primenu tih znanja.
Prelazim na amandman. Predlažemo da posle člana 147. dodaje se podnaslova i šest novih članova. Član 147a - organi agencije za energetsku efikasnost su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Ne bih sada čitao sve detaljno, ali u ovim članovima je sadržano šta i ko čini upravni i nadzorni odbor i kako se oni biraju. Pročitaću onaj deo koji se tiče načina poslovanja agencije.
U članu 147d kaže se - agencija za energetsku efikasnost za svoj rad i poslovanje odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Agencija za energetsku efikasnost najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o poslovanju Vladi Republike Srbije.
Onaj deo koji se tiče mogućnosti da se integrišu znanja na nivou Srbije, to je sadržano u članu 147đ i taj član kaže - agencija za energetsku efikasnost može organizovati obavljanje poslova iz svog delokruga preko izdvojenih organizacionih jedinica u mestima van svog sedišta, a u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
To se uklapa u princip decentralizacije, što mislim da predstavlja takođe jedan od demokratskih principa i omogućava efikasnije delovanje sistema. O organizovanju poslova van sedišta agencije za energetsku efikasnost odluku donosi upravni odbor. Samo još pola rečenice ili jednu rečenicu, obrazloženje zašto se ne prihvata amandman, što je u Predlogu zakona organizacija agencije za energetsku efikasnost predviđena kao posebna organizacija.
To mi vidimo, a onda se kaže ako bi se organizovala kao javna služba, onda bi to predviđalo postojanje upravnog i nadzornog odbora. Dakle, nije prihvatljivo, po mom mišljenju, obrazloženje.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon o energetici predstavlja veoma važan sistemski zakon, od strateškog značaja ne samo za razvoj energetike već celokupne naše privrede. On je u isto vreme duboko reformski zakon.
Na ovom zakonu radila su dva ministarstva nekoliko godina i on je predložen Narodnoj skupštini na izjašnjavanje u obliku koji je, po mišljenju poslaničke grupe Demokratska stranka - Boris Tadić, prihvatljiv. Kako ste čuli od uvaženog kolege Mihajlovića, poslanička grupa Demokratske stranke podržaće ovaj zakon.
No, to ne znači da je ovaj zakon bez mana. On ima više nedostataka, koje smo mi pokušali predlaganjem 22 amandmana i 6 potpuno novih članova zakona da poboljšamo.
Nekoliko amandmana Vlada je podržala, veći broj amandmana nije, no mi ćemo u delu diskusije u pojedinostima objasniti suštinu predloženih amandmana i zamoliti uvažene kolege i koleginice narodne poslanike da ipak glasaju za te amandmane, jer smatramo da će bitno poboljšati ovaj zakon.
Ovaj zakon neće sam po sebi rešiti probleme u energetici, ali će stvoriti zakonski, odnosno institucionalni okvir, kako to pravnici kažu, da se problemi efikasnije rešavaju i da one pojave koje su se događale unazad nekoliko godina, verovatno i ranije, a o kojima je bilo reči danas, u jednom uređenom sistemu ne budu više pojavni oblik. Duboko smo uvereni da će se tako nešto i dogoditi.
Ciljevi donošenja zakona o energetici su da se vodi jedinstvena politika razvoja u oblasti energetike, da se stvore preduslovi za efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetsku delatnost i da se izvrši neophodno usaglašavanje našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima Evropske unije. Time se stvaraju uslovi za regionalno povezivanje energetskih subjekata, njihov ravnopravni položaj na tržištu energije, približno isti stepen zaštite kupaca energije i drugi uslovi kojima se obezbeđuje postepeno otvaranje tržišta energije.
Naša energetika ima jako puno problema, oni su brojni i mogu se svrstati u nekoliko grupa. Ja sam ih svrstao u sedam grupa. To su privredno-ekonomski, ekonomsko-energetski, energetsko-sektorski, sektorsko-tehnološki, tehnološko-energetski, energetsko-ekološki i tehnološko-razvojni.
Tehnološko-razvojni problemi nisu u užem smislu energetski problemi. Oni su širi privredni problemi, a tiču se zaostajanja naše industrije i nemogućnosti da učestvuje u proizvodnji vitalnih objekata pri izgradnji objekata naše energetike, pre svega elektroprivrede.
U suštini pojednostavljeno bismo mogli reći da su problemi naše energetike u tome da ona neefikasno proizvodi energiju, što je hipoteka prošlog vremena i nije samo problem u većem broju zaposlenih, nego i u tome što su kapaciteti suviše eksploatisani bez redovnog održavanja, bez redovnih remonta i redovne modernizacije kojom bi naši proizvodni kapaciteti bili osposobljeni da budu konkurentni proizvodni kapacitetima koji posluju u Evropi, pa čak i u našem bližem okruženju.
Takođe su veliki problemi koji su iz grupe energetsko-sektorskih problema, a tiču se velikog korišćenja električne energije za potrebe grejanja, što je sa tehničkog aspekta potpuni nonsens, a sa ekonomskog pravi nam velike gubitke, tako da mi sada trenutno imamo da se u domaćinstvima troši preko 50% električne energije, a u isto vreme mala je potrošnja prirodnog gasa, ispod 22%.
U sektoru potrošnje takođe imamo velike probleme i zbog toga su naša velika očekivanja da će agencija za energetsku efikasnost dati svoj udeo u povećanju energetske efikasnosti naših kapaciteta u oblasti potrošnje energije.
Oni se tiču saobraćaja, što nije nimalo čudno, jer je prosečna starost naših vozila preko 17 godina. Oni se tiču zgradarstva; naše zgrade nisu dobro izolovane, tako da troše 60% više energije nego što je to evropski standard. Veliki su problemi i u oblasti industrije energetike, tako da je specifična potrošnja energije po jedinici proizvoda takođe velika, što čini naše proizvode nekonkurentnim na inostranom tržištu.
Problemi su i u komunalnoj energetici, ali i ozbiljni problemi u prenosu električne energije, gde ima takođe velikih gubitaka, a veliki je problem i slaba naplativost za domaćinstva i za preduzeća, gde privatnici i preduzeća duguju našoj elektroprivredi preko 32 milijarde dinara. To takođe predstavlja jedan od ozbiljnih gubitaka. A što se tiče sfere proizvodnje, znamo da su naše termoelektrane poprilično stare, prosečna starost je preko 24 godine, a takođe i hidroelektrane su prosečne starosti preko 30 godina.
Kako rešiti ove probleme? Već sam rekao da zakon ne može sam po sebi da ih reši, ali može stvaranjem institucionalnog okvira da razvije mehanizme i instrumente za rešavanje problema. Ciljevi energetske politike koje treba da obezbedi ovaj zakon definisani su u članu 4, mi smo se složili da je to jako lepo definisano i ponoviću ove ciljeve.
Dakle, to su sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima, uravnotežen razvoj energetskih delatnosti, podsticanje konkurentnosti na tržištu, unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetske delatnosti i potrošnji energije, stvaranje uslova za ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju energetskih objekata i njihovo povezivanje i, konačno, s obzirom da je energetika veliki zagađivač okoline, moramo stvoriti uslove za prihvatljivo zagađenje okoline.
To u članu 4. definiše tačka 8), koja kaže - stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Konačno, to je unapređenje zaštite životne sredine.
Koji su instrumenti koji obezbeđuju ovaj zakon. Ograničio bih se na četiri instrumente. Prvi, agencija za energetiku, kao regulatorno telo, donosi tarifne sisteme, reguliše tržište, izdaje i oduzima licence, propisuje uslove za kvalifikovanog kupca, a na delatnost oblasti energetike odnose se članovi od 10. do 24. i u tom delu, odnosno definisanju mesta i uloge agencije za energetiku, ništa nije sporno i mi ta rešenja podržavamo.
Međutim, što se tiče drugog instrumenta za realizaciju ciljeva o kojima sam maločas govorio, a koji treba da reše ili pomognu rešavanje brojnih energetskih problema, tiče se agencije za energetsku efikasnost. Mi smo stavili primedbu na rešenje koje je u Predlogu zakona predloženo. Naime, u predloženom zakonu, agencija za energetsku efikasnost ima status posebne organizacije.
Ova agencija predstavlja visokostručno telo koje treba da pomogne rešavanju mnogih problema neefikasne potrošnje, proizvodnje i prenosa energije u oblasti saobraćaja, industrije, komunalne energetike, kao i u prenosu električne energije.
Pa isto tako i kod proizvodnje, gde se preporučuje primena obnovljivih izvora i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije, što je na neki način svetski ili evropski hit, gde se u kogenerativnim postrojenjima uglavnom proizvodi električna i toplotna energija.
Mi predlažemo, odnosno predložili smo amandmanima da agencija za energetsku efikasnost ima status javne službe, dakle, da ima direktora, da ima upravni i nadzorni odbor, i smatramo da to ne bi bio trošak što se tiče ovakve forme organizacije, jer bi doprinos ovako organizovane agencije bio tako veliki da bi trošak na rad agencije i na plate zaposlenih bio mali i beznačajan.
Treći instrument za realizaciju ciljeva koji se očekuju i zahtevaju od zakona o energetici jeste instrument kvalifikovanog kupca. Kvalifikovani kupac kao ideja trebalo je da omogući liberalizaciju tržišta, ali se postavlja pitanje da li su kvote koje su predviđene ovim zakonom, da je kvalifikovani kupac koji troši električne energije više od 25 gigavat časova, prirodnog gasa više od 50 miliona metara kubnih i toplotne energije više od 5000 giga džula energije godišnje, previsoke, i nije li samo instrument uveden, a u stvari da tu nema neke bitnije liberalizacije tržišta.
Evo, na primeru potrošnje električne energije, jer električne energije više od 25 gigavat časova troši samo 35 potrošača, ako je moj podatak tačan. Karakteristično je da su to slabe platiše. Uglavnom, oni, takođe pretpostavljam da je podatak tačan, troše oko 12% električne energije godišnje.
Dakle, pitanje je da li se ovako visokim kvotama dovoljno liberalizuje tržište i da li mi uvodimo mehanizme koji će podstaći naše proizvođače električne energije da smanje gubitke i da efikasnije proizvode.
U isto vreme, ako se uporede predlozi zakona o energetici starog ministarstva, da kažem DOS-ovog, a uvaženi kolega je malopre to pomenuo, iz oktobra 2003. godine, gde postoji tzv. veletrgovac električnom energijom i prirodnim gasom, u stvari pravi naziv je trgovac električnom energijom i prirodnim gasom na veliko za tarifne kupce, to je ideja koja bi u mnogo većoj meri liberalizovala tržište. Ali, obratite pažnju, jer mi nismo podneli amandman na ovaj predlog.
Smatramo da je opreznost sa kojom se išlo u Predlogu ovog zakona, dakle, da se u toj meri ne liberalizuje tržište, gde bi naši proizvođači električne energije mogli biti ugroženi, jer znamo da se desetak godina nije ulagalo u revitalizaciju, u popravke, niti u modernizaciju, mada se mora priznati da se poslednjih nekoliko godina jako puno sredstava ulaže, i da smo, ili da su, ali to je naš nacionalni resurs.
Pa zato kažem - da smo u toj oblasti postigli jedan značajan iskorak i naš energetski sistem podigli na znatno viši nivo u odnosu na ono što smo imali 1999. ili 2000. godine.
To je nesporno i o tome ne govorim.
Dakle, učinjeno je jako puno poslednjih nekoliko godina, ali naš energetski sektor još uvek ne može izdržati konkurenciju i zbog toga imamo razumevanja što u Predlogu zakona nema trgovca na veliko, odnosno veletrgovca električnom energijom. A što se tiče prirodnog gasa, tu ima ozbiljnih primedbi od strane stručnih krugova, da li je liberalizaciju ipak trebalo podići na jedan viši nivo.
Četvrti instrument o kome želim danas da govorim, to je povlašćeni proizvođač električne energije. Sve ono što sam pomenuo kao ozbiljne nedostatke naše energetike, dakle, da je proizvodnja neefikasna, da tu malo ima inovacija, trebalo bi rešiti ovim instrumentom, uvođenjem povlašćenog proizvođača električne energije koji bi imao povlašćeni položaj i mogućnost da koristi subvencije, poreske i carinske olakšice u slučaju da koristi obnovljive izvore energije i otpad za proizvodnju električne i toplotne energije. Takođe, ukoliko proizvodi električnu energiju u malim elektranama do 10 megavata, kao i u slučaju kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.
Ovaj instrument je jako dobro definisan, po našem mišljenju, jer on uvodi svetska iskustva, najmodernije tehnologije i najmodernije principe u savremenoj proizvodnji električne i toplotne energije. Ali, mi imamo primedbu vezanu za određivanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije, jer smatramo da onaj ko daje olakšicu, a to je Vlada, jer ona daje subvencije, poreske i carinske olakšice, treba da vodi registar povlašćenih proizvođača i daje status povlašćenih proizvođača, a ne da to čini lokalna samouprava, tako da ćemo mi kada bude rasprava u pojedinostima takođe braniti ove principe i ova naša mišljenja.
Na kraju, mora se reći da se Predlog zakona o energetici ne bavi organizacijom elektroprivrede, ali je u njemu ostavljena mogućnost da Vlada svojom odredbom ili uredbom odredi način organizovanja tog preduzeća. Samo u jednoj prelaznoj odredbi Predloga zakona, u članu 171. rečeno je da će Vlada osnovati dva preduzeća. Dakle, jedno u kome će biti prenos električne energije i operator sistema, nekadašnja Direkcija za upravljanje prenosnim sistemom, a drugo u kome će biti proizvodnja, distribucija i prodaja.
Time se zadržava princip vertikalne organizacije elektroprivrede, što je jedan princip koji je prihvaćen u Evropi i smatra se modernim, tako da će ostati vertikalno integrisano ili organizovano preduzeće.
Na kraju, ovaj zakon zatvara mnoga pitanja, ali mnoga pitanja i otvara. Određena pitanja ću postaviti. Prvo je – da li će biti izvršena dovoljna liberalizacija tržišta bez veletrgovaca električnom energijom i gasom? Drugo pitanje – da li su najbolje procenjene kvote za kvalifikovane kupce? Treće, kakve su mere stimulacije domaćih proizvođača električne energije da povećaju efikasnost domaće proizvodnje i da u najskorije vreme budu na tržištu električnom energijom?. Četvrto – koje su dodatne sistemske mere koje treba, pored zakona o energetici, da obezbede povećanje efikasnosti celokupnog energetskog sistema.? Peto – kakva je strategija predviđena po pitanju privatizacije energetskog sektora i nije li previše toga prepušteno Vladi za odlučivanje?
Sasvim na kraju, s obzirom da je uvaženi kolega iz DSS govorio o zakonu koji je predložio DOS, ako se uporede predlozi zakona o energetici iz oktobra 2003. godine, možemo to smatrati predlogom ministarstva DOS-a, i zakona koji je predložilo ovo ministarstvo, možemo reći da je najveći broj onih kvalitetnih ideja koje su bile sadržane u prethodnom zakonu prihvaćen i sada, što je kvalitet predloženog zakona.
Moramo reći da postoje vrlo male razlike, i to da nema veletrgovca, da status povlašćenog proizvođača toplotne energije ne određuje lokalna samouprava nego Vlada, to je predlog iz DOS-ovog ministarstva, i treća bitna razlika odnosi se na status, odnosno način organizacije agencije za energetsku efikasnost.
Dakle, sve ono što je najkvalitetnije je preuzeto, razlike su male, mi se sa nekim odstupanjima nismo složili i zato smo podneli amandmane. Zahvaljujem se svima onima koji su me slušali.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zbog službene odsutnosti gospodina Pajtića obrazložiću amandman koji je on podneo, kojeg lično podržavam i naravno podržava ga poslanička grupa DS.
Amandman glasi: "Član 1. Predloga zakona briše se".
Po našem mišljenju, nije bilo potrebe da se član 3. starog zakona menja, jer on u suštini, osim dodatka u naslovu koji je ranije glasio - ciljevi obrazovanja i vaspitanja, a sada glasi - ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja, najvažniju stvar koju predviđa jeste brisanje stava 1, a taj stav je izuzetno važan i ne bi ga trebalo brisati.
Pročitaću ga; ciljevi obrazovanja i vaspitanja po članu 3. su: "Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se radi obezbeđivanja i iznalaženja optimalnih uslova za formiranje individualnih i socijalnih svojstava dece, učenika i odraslih kojima se doprinosi njihovom ukupnom razvoju, razvoju demokratskog društva, kao i svetu koji se menja." Mi ne shvatamo šta je sporno u ovom tekstu i zbog čega je predloženo da se stav 1. iz člana 3. starog zakona briše.
Ostale dopune koje se tiču predloženog člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja tiču se, dakle, samo ovog dodatka koji se tiče naslova, gde se ubacuje – i zadaci. I u članu 5. stava 2. starog zakona se kaže – razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje tradicije i kulture; dodatak je srpske tradicije i kulture i tradicija nacionalnih manjina. Dakle, u prethodnom tekstu sve je to bilo obuhvaćeno. To isto važi i za član 11. stav 2.
Zbog toga pozivam narodne poslanike, bez obzira što je predlagač ili upravo zbog toga što je predlagač poslanička grupa DS, da podrže ovaj predlog, jer smo mi zaista sve ovo vreme i na Odboru za prosvetu, a i u samom pristupu bili zaista konstruktivni. I bez obzira na to što mislimo da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona nije dobar, mi smatramo da se izvesnim poboljšanjima on može popraviti, jer ovaj zakon se ne tiče ni jedne poslaničke grupe i ni jedne stranke posebno, nego se tiče naše dece, naše budućnosti.
Dakle, zbog toga vas pozivam da podržite ovaj predlog, a stranačke razlike da stavimo u drugi plan, bez obzira što je u toku izborna kampanja, pa su verovatno neki opterećeni i izbornom kampanjom, pa mi se čini da je bilo i nekih diskusija koje su pomalo odstupale od onoga što je naš osnovni cilj. Mi imamo sjajnog kandidata i nemamo razloga da za skupštinskom govornicom govorimo o njemu kada je reč o pojedinostima.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, oko mnogo pitanja se danas nismo složili.
Ali, mislim da ćemo se složiti oko toga da je sistem obrazovanja jedan od naših najznačajnijih resursa i za njegov status, njegov značaj su najzaslužniji naši talentovani đaci i naravno entuzijazam profesora.
Ali, dalji razvoj našeg sistema obrazovanja se ne može samo na tome zasnivati i on mora imati značajniju materijalnu, odnosno finansijsku podršku društva i nadam se da ćemo u narednom periodu moći da se izborimo za bolji materijalni položaj obrazovanja, jer bez materijalne podrške reforme sistema obrazovanja neće biti moguće.
Upravo zbog toga sistem obrazovanja predstavlja našu najznačajniju, rekao bih kapitalnu investiciju. Obrazovanje je istovremeno složen, glomazan, inertan sistem i, ako ne ugradimo dobre razvojne mehanizme na institucionalnom nivou, ono se nikada neće menjati.
Predloženi zakon, konstatovali smo, predstavlja odustajanje od reformskog projekta koji je predložila prethodna vlada, odnosno prethodno Ministarstvo prosvete. Međutim, bez obzira na takvu ocenu predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, moguće je ovaj zakon popraviti usvajanjem amandmana koje smo predložili, i to ne samo naša poslanička grupa nego i ostale poslaničke grupe, i mogu obavestiti poštovane narodne poslanike da su poslanici predložili preko 140 amandmana.
Nažalost, Vlada, odnosno ministarstvo, predstavnici ministarstva prihvatili su samo dvadeset i nešto amandmana. Preko 100 amandmana nije prihvaćeno. Moram konstatovati još nešto sa izvesnim žaljenjem, da su prihvatani amandmani SPS, SRS, G17 plus, DSS, SDP, dakle svih poslaničkih grupa i nijedan amandman Demokratske stranke, odnosno poslanika iz poslaničkog kluba Demokratske stranke. To može da liči i jeste jedna vrsta diskriminacije.
Mislim da to nije dobro, jer bilo je jako dobrih amandmana u ukupnom broju od skoro 50. Ne mora da znači da su svi bili dobri, ali ih ima desetak najmanje a za koje smatram da je trebalo da budu prihvaćeni. Pošto sam u ime poslaničke grupe i u svoje ime, pre svega, predložio amandman na član 3, ne bih ga čitao, ali se odnosi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Videli smo u suštini, i iz plenarne diskusije juče i danas, da nacionalni prosvetni savet skoro da zauzima centralno mesto u novom zakonu.
Što se tiče saveta, lako se može videti da od 38 predloženih članova nacionalnog prosvetnog saveta, 11 su univerzitetski profesori, 15 su nastavnici predmetne nastave i ima četiri predstavnika udruženja srednjih stručnih škola, i tu su predstavnici SPC-a, jedan član iz reda tradicionalnih crkava, član iz reda nacionalnih manjina.
A mi smo jednim amandmanom želeli da poboljšamo taj sastav predlaganjem tri predstavnika. To bi bili član iz reda Naconalne organizacije za zapošljavanje, član iz reda reprezentativnih sindikata i član iz reda Udruženja poslodavaca.
Mora se primetiti da je ovaj zakon, odnosno priprema protekla bez javne rasprave i to će se pokazati kao jedan od ozbiljnih hendikepa u donošenju ovog novog zakona. Dakle, nisu konsultovana stručna udruženja, a mi znamo iz privatnih kontakata koje imamo sa kolegama koji rade u osnovnim i srednjim školama, da ima mnogo primedbi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Pre svega, te se primedbe odnose na malu zastupljenost predstavnika srednjih stručnih škola. Mi smo amandmanom na član 5. predloženog zakona pokušali da poboljšamo ovo što je predložilo Ministarstvo u ime Vlade.
Što se tiče člana 3. koji sam predložio, odnosi se na prisustvo učitelja, odnosno nastavnika razredne nastave u ovom savetu. Od 38 članova nacionalnog prosvetnog saveta samo je jedan učitelj. S obzirom da celokupna učenička populacija prolazi kroz prvih pet godina obrazovanja, dakle, predškolski uzrast ...
(Predsedavajući: Vreme.)
...samo još par rečenica... još četiri godine osnovnog obrazovanja, pa mislim da je nedovoljno učešće nastavnika razredne nastave i predlažemo da se popravi, i zbog toga bih zamolio i predstavnike Vlade, ali i uvažene kolege narodne poslanike da prihvate ovaj amandman i time popravimo ovaj zakon.

Poštovana potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, prema diskusiji koju smo do sada čuli i koja se trenutno razvija očigledno da nacionalni prosvetni savet zauzima centralno mesto u predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Član 5. Predloga predviđa da se članovi starog zakona od 13. do 16. brišu, a samo da podsetim uvažene narodne poslanike da su to članovi koji definišu prosvetni savet koji broji 29 članova i predsednika, savet za stručno obrazovanje, a koji je trebalo da se sastoji od 20 članova, i predsednika i savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju.
Moram da priznam da imam razumevanja da se zbog racionalizacije i ne znam zbog kojih još razloga savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju na određen način inkorporirao u sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Zaista nemam nikakvog razumevanja za to da se potpuno ugasi savet za stručno obrazovanje i objasniću zbog čega.
Ako želimo da naš sistem obrazovanja bude prilagođen potrebama privrede, moramo naš obrazovni sistem pripremiti tim zahtevima, ne samo trenutnim, nego i razvojnim potrebama, pa zbog toga ne shvatam sastav nacionalnog prosvetnog saveta, da on sadrži samo četiri predstavnika stručnih organizacija iz domena stručnog obazovanja.
To predstavlja ozbiljan hendikep novog predloga zakona, ovo oko sastava nacionalnog prosvetnog saveta, zato amandman koji sam predložio predviđa brisanje predloženog člana 5. i praktično vraćanje saveta za stručno obrazovanje i saveta za usaglašavanje stavova. Mada priznajem da, što se tiče saveta za usaglašavanje stavova, ponavljam, imam izvesno razumevanje da on bude pretopljen u nacionalni prosvetni savet.
Imamo primedbe i stručnih organizacija sa kojima smo kontaktirali i, zaista, od 38 članova da samo četiri člana budu delegirana, predstavlja jako malu zastupljenost, s obzirom na veliki broj različitih škola, koje obezbeđuju stručno osposobljavanje naših generacija i s obzirom na veliki broj profila koje imaju te škole.
Još moram reći jednu konstataciju, dva su ozbiljna hendikepa koja se tiču donošenja ovog zakona, a tiču se nedostatka javne rasprave i drugo, što se on donosi u jeku izborne kampanje, tako da smo dosta opterećeni time. Mislim da su diskusije vrlo često odudarale od onoga što je centralna tema skupštinskog zasedanja i nadam se da nas neće odvratiti od mogućnosti da odradimo ono za šta smo zaduženi, a to je da popravimo predloženi zakon i da nacionalni prosvetni savet, koji jeste da ima centralnu ulogu u čitavom sistemu, naravno zajedno sa Ministarstvom prosvete, ali mislim da usvajanjem ovog zakona možemo čitavu stvar popraviti.
Pozivam uvažene narodne poslanike da podrže amandman koji sam predložio, dakle da se član 5. u predloženom zakonu briše.

Dobro jutro svima. Poštovani potpredsedniče, poštovani zameniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela koleginica Beretić odnosi se na član 33. Predloga zakona i on glasi – član 33. Predloga zakona briše se.
Veoma je važno da pročitam obrazloženje. "Nedopustivo je da se protiv učenika može voditi disciplinski postupak u periodu dužem od 15 dana od dana saznanja za povredu obaveze. Predloženom promenom taj rok se produžava do 60 dana, što otvara brojne mogućnosti za improvizaciju i manipulaciju."
Pretpostavljam da su svi umori, ali podsetiću uvažene narodne poslanike da se član 33. odnosi na problematiku odgovornosti učenika, a on kaže – u članu 96. stav 5. briše se. Briše se stav koji se odnosi na disciplinsku odgovornost učenika – disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 15 dana od dana saznanja za povredu obaveze, odnosno po isteku školske godine u kojoj je povreda učinjena.
Neshvatljivo je da se novim rešenjem ide na produženje roka do 60 dana. Rekli smo u obrazloženju zbog čega, ali je još manje jasno obrazloženje koje smo dobili od Ministarstva. Pročitaću ga – amandman se ne prihvata jer se rešenjem u Predlogu zakona vrši usklađivanje roka za vođenje disciplinskog opostupka sa zahtevima prakse. Koja je to praksa koja dozvoljava da učenik bude pod stresom 60 i više dana i da se u tom roku ne obavi postupak i izrekne disciplinska odgovornost.
Naša primedba se odnosi na ovaj član zakona i predlažemo da se vrati na staro stanje, da se u roku od 15 dana izrekne disciplinska kazna učeniku koji je prekršio određenu obavezu.

Poštovani potpredsedniče, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 35. Predloga zakona predložio sam da se ovaj član briše. Amandman je posledičnog tipa, deo je čitavog niza amandmana i predstavlja zajedno sa njima jedan sistem. Ne bih ga posebno objašnjavao, članom 35. Predloga  zakona predviđeno je da se u članu 99. reči "opštim osnovama školskog programa" brišu. Predlažemo da ostane staro rešenje da se opterećenje učenika i trajanje školskog časa uređuju osnovama školskog programa i posebnim zakonom.. Hvala.