Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke – Boris Tadić podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji glasi: u članu 20. stav 1. i 2. reči "u potpunosti domaćeg porekla" zamenjuju se rečima "najmanje 50% domaćeg porekla".
Nameru Vlade da uvođenjem preferencijala prema domaćim proizvođačima obezbedi njihovu konkurentnu sposobnost treba pozdraviti i naš poslanički klub pozdravlja takvu nameru.
Po oba kriterijuma, i po kriterijumu najmanje cene i po kriterijumu najbolje ekonomske ponude, gde figuriše broj 20, dakle u slučaju 20% veće cene i 20 ponderskih poena manje od predloga najboljeg stranog ponuđača, domaći proizvođač ima prednost i mislim da su ti brojevi pažljivo odmereni.
Međutim, kriterijum da proizvod treba da bude u potpunosti domaćeg porekla preterano je rigorozan i najveći broj domaćih proizvođača, koji su u konkurenciji sa stranim, u suštini ne bi mogao da koristi ovaj preferencijal. Čak i u slučaju da makar jedan promil ili jedan procenat strane komponente bude ugrađen u taj inače domaći proizvod, to bi praktično domaćeg proizvođača onemogućilo da koristi ovu privilegiju.
Zbog toga smo predložili da se preferencijal primenjuje kada se radi o proizvodu domaćeg porekla u kome je učešće domaćih proizvoda najmanje 50%.
U isto vreme želeo bih da se osvrnem na amandman koji su predložile uvažene kolege Prodanović i Matić iz poslaničke grupe DSS-a, što je Odbor za finansije prihvatio.
Naime, Odbor za finansije je odbio moj ili naš amandman, a prihvatio je amandman u kome se iste reči iz stava 1. i 2. člana 20. predloženog zakona - u potpunosti domaćeg porekla, zamenjuju rečima – proizvedena u zemlji. To je poprilično neprecizno. To shvataju i predlagači i zbog toga su u svom amandmanu u stavu 3. predložili nešto što je za našu skupštinu neprihvatljivo, a to je da se donošenje konačne odluke o ovom članu i uslovima korišćenja preferencijala izmesti iz Narodne skupštine i preda ministru finansija.
Evo kako glasi taj stav – u istom članu dodaje se novi stav 9. koji glasi: "Ministar finansija bliže uređuje dokaze o ispunjenosti uslova iz stava 5. i 7. ovog člana u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Neprihvatljivo je da Skupština podrži takav predlog, jer onda naša ovlašćenja predajemo ministru. On bi morao da posebno definiše i uslove, ali i dokaze o ispunjenosti tih uslova.
Mislim da amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe DS – Boris Tadić potpuno precizno definiše ovu oblast; na taj način, kao Narodna skupština, mi smo ti koji potpuno definišemo ovaj preferencijal. U obrazloženju svog amandmana uvažene kolege Matić i Prodanović koriste argumentaciju koja, po meni, više opravdava donošenje mog ili našeg amandmana nego onog amandmana koji su oni predložili. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke vrlo pažljivo je pročitala predloženi zakon o ministarstvima i donela zajednički zaključak da to nije dobar predlog. Obrazložiću zbog čega. Argumentacija koja je iskorišćena u predlogu ovog zakona - da se time postiže racionalizacija kod organizacije ministarstava i bolja organizaciona šema - ne stoji i to nije obrazloženo u Predlogu zakona. Pokušaj da se kroz formiranje svake nove vlade menja i Zakon o ministarstvima možda može da liči, a mislim da je to verovanje opravdano, da se Zakon o ministarstvima prilagođava personalnim rešenjima, što nije dobro.
U pokušaju da se u toku diskusije obrazloži Predlog zakona rečeno je da su određeni propusti koji su postojali, ako su postojali, u radu Ministarstva za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima, razlog za promenu Zakona. Mislim da to nije valjana argumentacija.
Ono što smo takođe čuli u toku rasprave, da se poslanicima Demokratske stranke osporava pravo da predlažu amandmane, jeste nešto što zaista nisam očekivao da čujem u ovoj skupštini. Ako je uvaženi gospodin koji je tako nešto izjavio želeo da uvredi poslanike Demokratske stranke, mogu mu reći da je uspeo u tim nastojanjima.
(Predsedavajući: Molim vas, tema.)
Tema je primedba naše poslaničke grupe i amandman koji je uvažena gospođa Gordana Čomić predložila ...
(Predsedavajući: Gospodine Živkoviću, držite se amandmana.)
Predložila je da se član 14. promeni i da se uredi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima, što je bio dobar predlog sadržan u prethodnom zakonu, kao i Ministarstvo o nauci, tehnologiji i razvoju. Mi predlažemo da se praktično zadrži prethodno rešenje.
Ovog puta moram da kažem da sam nezadovoljan time što Predlog zakona nije dat na razmatranje odgovarajućim skupštinskim odborima, kao što je to urađeno kod skupštinskog Odbora za zakonodavstvo i upravu. Ti odbori su se izjasnili o ovom zakonu. Ja sam kontaktirao sa uvaženim kolegama koji se bave naukom i sličnim problemima i ne pripadaju samo poslaničkoj grupi Demokratske stranke, nego i drugim poslaničkim grupama, i oni su saglasni da u tom delu Predlog zakona nije dobar.
U isto vreme, mogu vas uveriti da bi resorni odbori, Odbor za zaštitu životne sredine i Odbor za nauku i tehnološki razvoj, sigurno doneli odluku kojom bi ovakav predlog zakona bio osporen.
Možda je to bio razlog što Predlog zakona nije dostavljen ovim skupštinskim odborima.
Moram vam reći da bi ovakav zakon izazvao zabrinutost kod stručnih ljudi, ljudi koji rade na institutima i na fakultetima, zašto se sada ove dve izuzetno značajne oblasti, zaštita životne sredine i upravljanje prirodnim resursima i nauka, spajaju u jedno ministarstvo. Možda će neke opravdano uplašiti da će možda i namere Vlade biti takve da se tu suzi finansiranje i tome slično.
Iskoristio bih ovu priliku da pozovem uvažene kolege narodne poslanike da podrže amandman koji je predložila gospođa Gordana Čomić o tome da se promeni određen broj članova u Predlogu zakona i time ostvari rešenje da postoji Ministarstvo za nauku i posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodna bogatstva. Time bismo otklonili zabrinutost ljudi koji se bave ovim problemima, a u isto vreme omogućili da u ovoj oblasti nauka i zaštita životne sredine uspešno funkcionišu i ostvarili ciljeve za koje se valjda svi zajedno zalažemo, a to je razvoj našeg društva i naše zajednice.