Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Marković

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Obaveštenja i objašnjenja

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva poslanička pitanja danas, koja na prvi pogled nisu direktno povezana, ali suštinski jesu.

Prvo pitanje je upućeno MUP-u, a povodom huliganskog napada na prostorije SNS na Vračaru pre dva dana, dakle 23. februara ove godine. Naime, da li su pripadnici unutrašnjih poslova otpočeli istragu ne bi li se utvrdilo ko su počinioci, odnosno ko stoji iza ovog vandalizma?

Zašto ovo pitam? Zato što ne prođe bezmalo nedelju dana, predsedavajući, a da ne pročitamo vest da se negde u Srbiji dogodio napad na kancelarije SNS ili fizički napad na aktiviste naše stranke. Svakih nedelju dana čitamo kako su negde razbijena stakla na prozorima ili vratima naših kancelarija, kako su grafitima uništeni ulazi u naše prostorije, kako su napadnuti, fizički napadnuti naši aktivisti na terenu, kako su vređani, kako im je prećeno itd. Neću ni da pominjem društvene mreže, svakodnevne pretnje i najmonstruoznije uvrede na društvenim mrežama.

Dakle, to je postalo toliko česta pojava da se bojim da će uskoro to prestati da bude vest. Ako se ovako nastavi to će postati normalnost u Srbiji i to je ono što je krajnje zabrinjavajuće.

Porast agresije koju širi histerična manjina u našem društvu je posledica Đilasovih, da kažem, frustracija Đilasa i Đilasovih sledbenika i ima za cilj širenje mržnje i zastrašivanje političkih neistomišljenika. Zaista mislim da jednom moramo stati na put ovakvom nasilju i vandalizmu.

Drugo moje pitanje je upućeno REM-u, a odnosi se na otvorenu najavu da će se uskoro nastaviti snimanje novih dokumentarnih filmova o Aleksandru Vučiću, poput onog propagandnog smeća koji su nazvali „Vladalac“, a koji je emitovan pre neki dan na televiziji „N1“.

Naime, da li će REM reagovati na ovu krajnje besprizornu hajku televizije „N1“, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Dakle, nije im dosta što su uradili dva dela višesatnog pljuvanja po Aleksandru Vučiću. Nije im dosta što su to posle reprizirali. Nije im dosta što su to posle vrteli do iznemoglosti na svojim kanalima. Nije im dosta što su posle pravili televizijske emisije na kojima su analizirali ceo film. Nije im dosta što vode hajku protiv svih nas koji smo, da kažem, osudili te gebelsovske metode.

Zamislite, drznuli smo se da kažemo da se ne slažemo sa tim. Drznuli smo se da kažemo da to nije korektno što rade. Kaže jedna od tih koautora tog filma, izvesna Jovana Polić, predstavlja se kao reditelj, da prave još jedan novi dokumentarni film o Aleksandru Vučiću. Kaže, citiram: „U ovom dokumentarcu ostali smo bez odgovora na mnoga pitanja.“ Pa će valjda sada da prave nove filmove, malo im je sve ovo do sada, malo ime je što su Vučića pomenuli 442 puta u jednom filmu. Malo im je preko 40 negativnih epiteta koji se ponavljaju u tom filmu.

Evo kako to izgleda, neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, zao, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, isključiv, osion, nesiguran, neempatičan, netolerantan, neuračunljiv, prepotentan, agresivan, samoživ, beskrupulozan, negativni vođa, autoritaran, populistički vođa bez harizme, slep, ne vidi, Vučić je kontinuitet ludila, autokrata, prevarant, populista, vođa navijača, vođa huligana, banalan, politički defekt, produkt zmijskog gnezda, Aleksandar Vučić je nastavak tragičnog propadanja srpskog društva.

To su sve epiteti koje smo mogli da čujemo u ovom filmu. Sada, malo je sve to, pa hajde da snimamo nove i nove filmove. Vučić ispade, po njima, najgori čovek koji je ikada postojao, samo nikako da ga pobede na izborima. Dakle, potpuno je jasno da prvobitna nervoza Đilasa, Šolaka i svih ostalih tajkuna polako prerasta u otvoreni bes, zato što nisu uspeli do sada da načine političku štetu Aleksandru Vučiću, pa će sada da snimaju nove i nove filmove, nove serijale, nove svakodnevne laži, koje će posle 24 sata, sedam dana u nedelji da vrte na svojim medijima.

Još samo jedna rečenica za kraj, predsedavajuća, ako me još neko pita, zašto je Đilas onomad dao šest miliona evra onom Slaviši Lekiću preko NUNS-a, odgovor je potpuno jasan, samo ću se nasmejati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva poslanička pitanja koja na prvi pogled nisu formalno povezana, ali suštinski i te kako jesu.

Prvo pitanje je upućeno posebnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a u vezi jednom od najmonstruoznijih objava na Tviteru u kojoj se na najogavniji i najodvratniji način vređa ćerka Aleksandra Vučića. Naime, da li će Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrenuti postupak i istragu povodom ovog do sada najgnusnijeg i najmorbidnijeg napada na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu?

Dakle, tvit je toliko odvratan i ogavan da prosto ne mogu da ga pročitam, ali sam siguran da je javnost, a i Tužilaštvo upoznato sa sadržajem. U pitanju je izvesni Sibin Vukadinović, u javnosti poznat po tome što je blizak saradnik Boška Obradovića. Evo dokaza u tom smislu, ako kamerman može ovo da zumira. Na slici se jasno vide Boško Obradović i ovaj Sibin Vukadinović na konferenciji za novinare, ovde u Narodnoj skupštini u skupštinskom holu drže konferenciju za štampu.

Zamislite, Boško je ovog ludaka doveo ovde u Narodnu skupštinu i zajedno sa njim drži konferenciju za novinare. Smatram da je potrebno da u ovom postupku Tužilaštvo obuhvati i Boška Obradovića, da se istraži njegova uloga u svemu ovome, pogotovo zato što ovo nije prvi put da bliski saradnici i funkcioneri pokreta Boška Obradovića na najgori mogući način prete i vređaju i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Drugo moje pitanje, koje je na izvestan način povezano sa prvim, odnosi se na propagandno smeće koje smo imali prilike sinoć da gledamo na televiziji N1. Oni to nazivaju dokumentarnim filmom, a zapravo je reč o najgoroj, najprimitivnijoj, dakle najprizemnijoj mogućoj propagandi na kojoj bi i Gebels pozavideo, a koja za cilj ima isključivo širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i SNS.

Naime, pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronskom medije, da li će reagovati na onu besprizornu hajku Televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, a na način primeren demokratskom društvu?

Ta televizija, sa inače sumnjivom registracijom, sa sumnjivim dozvolama, sa sumnjivim finansijama, koja 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, sinoć je dostigla svoj vrhunac u širenju mržnje. Ko je sinoć gledao onu prljavštinu, a ja za sebe, evo, javno priznajem da sam mazohista što sam do kraja odgledao onu emisiju, mogao je da čuje neverovatnu količinu laži, kleveta, neistina, poluistina, a znamo da su poluistine opasnije od laži, manipulisanja činjenicama i najgorih mogućih uvreda na račun Aleksandra Vučića: bahat, besprizoran, lažov, despot, destruktivan, toksičan, manipulativan, neuračunljiv, presvučeni radikal, radikalski jurišnik, samoljubiv, populista, radioaktivan, banalan, ratni huškaš, deo nekakve ratne mašinerije, maltene ratni zločinac. Ovo nisu doslovce izgovorili, ali to konstantno nameću kao tezu: huligan, beskrupulozan, patetičan, osion, prevarant. Ovo je samo deo uvreda koje su juče iznosili razni opskurni likovi u ovom nazovi filmu.

Novinar u pokušaju Slaviša Lekić, koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća, okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića. Kriterijum mu je bio očigledno samo ko je spreman da što jače i što monstruoznije napadne Aleksandra Vučića na najprljaviji mogući način. Zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić koja ovih dana najsnažnije moguće brani i Mila Đukanovića, pa u tom pokušaju da ga odbrani, da mu se dodvori, upoređuje srpsku trobojku sa šahovnicom.

Do koje mere to ide? Tu je i onaj pametnjaković, onaj Gavrilović iz onog Birodija koji konstantno deli srpski narod, koji govori i tvrdi kako samo neobrazovani, nepismeni, glupi i ružni glasaju za Aleksandra Vučića i SNS. Tu je i onaj dežurni Trebješanin, psiholog ili psihijatar u pokušaju, inače je funkcioner DS. Znači, on je funkcioner nekakvog Građanskog demokratskog kluba koji je osnovala DS i on nastupa sa tih pozicija, sa pozicija funkcionera DS. I još gomila isfrustriranih likova koji inače jedino što znaju i jedino što rade to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću.

Za sam kraj, predsedavajuća, slažem se jedino u konstataciji s početka ovog filma koja glasi – Vučić je lice Srbije. Jeste, Vučić i jeste lice Srbije i zato ga Srbi i vole i glasaju za njega, koliko god vi mrzeli i srpski narod i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije, pre šest dana je Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo da ne postoje osnove i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić bili u bilo kakvom kontaktu ili komunikaciji sa izvesnim Predragom Koluvijom, vlasnikom poljoprivrednog dobra „Jovanica“, a koji je uhapšen u policijskoj akciji.

U istom saopštenju Tužilaštva se navodi i da ne postoje osnove i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić pomaganjem ili na bilo koji drugi način učestvovali u krivičnom delu koji se Koluviji stavlja na teret.

Takođe, u istom saopštenju se navodi da je Tužilaštvo utvrdilo da ne postoje osnove i sumnja da su Aleksandar i Andrej Vučić izvršili bilo kakvo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Pročitaću još jedan deo iz saopštenja Tužilaštva, a koji su preneli svi mediji.

Naime, iz izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefonskih uređaja i sim kartica oduzetih od okrivljenog Koluvije, sačinjenog od strane Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije akvizicijom memorisanog sadržaja, kao i sadržaja svih instaliranih aplikacija za komunikaciju putem interneta, proizilazi da nije utvrđen nijedan kontakt sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem, niti da se komunikacije koje su ostvarene 13. i 14. novembra 2019. godine, putem mobilne mreže ili internet aplikacija mogu dovesti na bilo koji način u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem.

Dame i gospodo, zašto sve ovo iznosim? Zato što smo imali višemesečnu brutalnu kampanju laži i izmišljotina na ovu temu, a koje su lansirane iz Đilasove fabrike laži, koju neki zovu i Savez za Srbiju, pa smo bukvalno svaki dan bili bombardovani tom nazovi aferom preko televizije N1 i još nekih glasila Saveza za Srbiju - „Vreme“, NIN, „Danas“ i ostali štampani mediji.

Dakle, to su bile konferencije, emisije, okrugli stolovi, stručnjaci, gosti, analitičari i 300 čuda je bilo svaki dan na N1 televiziji, a kada je reč o ovoj nazovi aferi, a sada se ispostavilo ono što smo mi inače govorili svih tih nedelja, da su u pitanju najobičnije laži onog Miroslava Aleksića, Boška Obradovića i ostalih Đilasovih plaćenika i to je sada i definitivno i zvanično potvrđeno.

Postavlja se nekoliko pitanja: hoće li neko preuzeti odgovornost za sve ovo, hoćemo li dobiti neko izvinjenje za sve ovo, hoće li neko od njih reći – izvini, Vučiću, što smo mesecima lagali o tebi i članovima tvoje porodice? Hoće li se izviniti građanima Srbije za ovo? Neće. Naravno da neće, kao što se ni do sada nisu izvinjavali prilikom sličnih laži koje su iznosili. Neće se izviniti zato što će već sutra smisliti novu laž, već sutra fabrikovati novu aferu protiv nekoga iz SNS zato što oni tako funkcionišu, zato što je to isključivi način njihovog delovanja.

Dakle, izmisle neku laž ovde u holu Narodne skupštine. Eno ga onaj Miroslav Aleksić, i sad je u holu Narodne skupštine, iskonstruišu neku nazovi aferu, onda to danima i nedeljama vrte preko N1 i ostalih svojih medija, a onda, kada se ustanovi da su to sve bile obične laži, smisle novu laž da potire staru laž, da se zaboravi stara laž i tako u krug.

Tako je bilo i kada je reč o „Krušiku“, kada su svaki dan izmišljali nove i nove laži, pa su to demantovale sve domaće, ali i strane institucije i ukrajinska ambasada i rusko Ministarstvo spoljnih poslova itd. Tako je bilo kada se Marinika Tepić izblamirala kada je tvrdila da se na vojnom dobru „Morović“ uzgaja marihuna, a onda se ispostavilo da su u pitanju koke nosilje. Tako je i sa svim ostalim…

(Predsednik: Hvala, vreme ste prekoračili.)

…pokušajima Saveza za Srbiju da iskonstruišu afere protiv nekoga iz SNS, zato što nemaju program, nemaju političku ideju, nemaju politiku kojom bi pobedili Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako je važno da građani Srbije znaju da postoje dva Dragana Đilasa. Jedan Dragan Đilas koji stoji iza Saveza za Srbiju i koji se zalaže za bojkot predstojećih izbora i drugi Dragan Đilas koji stoji iza organizacije „Jedan od pet miliona“ i koji će izaći na izbore. Danas je svima u Srbiji jasno da ideja tog famoznog pokreta više ne postoji, da Đilas neće bojkotovati izbore. Ono što je najvažnije jeste da je Đilas uspeo da nasamari ceo taj Savez za Srbiju, i DS, i stranku Vuka Jeremića, i Dveri, i Sergeja Trifunovića, i Lutovca i sve ostale je uspeo da nasamari. Dakle, mesecima ih je lagao, nagovarao na bojkot izbora, a onda je izvukao iz rukava svoje omladince iz „Jedan od pet miliona“ i odlučio da se na taj način pojavi na izborima.

Ne znam da li ste čuli za pojam bifurkacija ili rastok. To vam je pojava kada se jedna reka račva u dva odvojena sliva. To je upravo ono što radi Dragan Đilas i on je uspeo nešto što je do sada nezabeleženo u političkoj istoriji. Dakle, čovek se sa jednom političkom opcijom zalaže za bojkot izbora, a istovremeno sa drugom političkom opcijom izlazi na te iste izbore, verovatno podstaknut najavom smanjenja cenzusa na 3%, pa verovatno da misli da sada ima šanse i ako je neko u Srbiji imao nedoumicu u pogledu toga da li je „Jedan od pet miliona“ Đilasov projekat pre neki dan je ta nedoumica razjašnjena kada je jedna od aktivista tog pokreta u svom gostovanju na jednoj televiziji izvodila fasciklu upravo Đilasove stranke. Evo, kako to izgleda. To je aktivista tog pokreta sa fasciklom SPP, odnosno Stranka slobode i pravde te Đilasove stranke i time je potvrđeno ono što smo mi iz SNS mesecima govorili da nisu u pitanju nikakvi nezavisni studenti, već da je u pitanju Đilasova omladina.

Uostalom, znalo se i ranije da Đilas finansira te njihove proteste, njihove aktivnosti, da im daje svu logistiku, kamione, ozvučenje i sve ostalo u tom smislu.

Sada kada se razotkrila ova Đilasova prevara biće zanimljivo videti reakcije ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Zanimljivo će biti kako će Đilas objasniti Vuku Jeremiću, Bošku Obradoviću, Lutovcu, Sergeju Trifunoviću, Zelenoviću i svima ostalima - kako to da bojkotujemo izbore, a da istovremeno on izlazi na te iste izbore i posebno će biti zanimljivo kako će Đilas objasniti strankama iz tog Saveza za Srbiju na koji način će se finansirati te stranke koje zbog bojkota neće biti parlamentarne, pa samim tim neće moći da računaju na sredstva iz budžeta. Verovatno će ih lagati da će im on davati novac u ostalom kao što ih je i lagao za sve do sada.

Poznato je, dakle, da parlamentarne stranke dobijaju sredstva iz budžeta po zakonu, pa se nameće pitanje - kako će se finansirati i Lutovac i Jeremić i Sergej Trifunović i svi ostali? Mada ne moram da brinem zbog Vuka Jeremića. Pojaviće se već neki novi Patrik Ho. Pojaviće se već neka strana ambasada koja će mu davati novac. Opet, Lutovac će verovatno na Đilasov platni spisak. Uostalom, on je i onako od ranije kupio celu tu stranku i verovatno da je i konačna ideja da Đilas zapravo pokupuje sve te stranke i da bude veliki gazda u celoj toj priči.

U svakom slučaju, biće zanimljivo gledati ceo taj cirkus, kao što je bilo zanimljivo i gledati ovaj njihov skup pre nekoliko dana u Domu sindikata. Pazite, dvadesetak stranaka i pokreta zajedno i uspeli su da napune Dom sindikata, koji prima tek nešto više od 1.000 ljudi.

Posebno bih, predsedavajući, apelovao na članove aktiviste i time završavam, funkcionere SNS. Ovi izbori će biti jako teški i ne smemo ni jednog sekunda da se opuštamo i ne smemo da nasedamo na tu priču da će deo opozicije bojkotovati izbore, jer neće. Sada je jasno da Đilas neće bojkotovati izbore i da će izaći na izbore. Dakle, imamo posla sa raznim tajkunima koji imaju mnogo novca, koji su zaradili pljačkajući Srbiju i ceo taj novac, sav taj novac će u ovoj kampanji upotrebiti protiv Aleksandra Vučića iz SNS. Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra, 22. januara, se navršava 27 godina od jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom, dakle masakra u Maslenici, poznatog kao i masakr u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.

U pitanju je druga agresija hrvatske vojske. Dakle, prva je bila napad na Miljevački plato nekoliko meseci pre toga. Ovo je bila druga agresija na deo tadašnje Republike Srpske Krajine, koji je bio zaštićeno područje UN, dakle pod zaštitom Unprofora.

Naime, hrvatska vojska je 22. januara 1993. godine prekršila primirje, kao i mnogo puta tokom rata, a koje je postignuto između vlada Hrvatske i Republike Srpske Krajine, kao i demarkacionu liniju koju je uspostavio Unprofor, a na osnovu Vensovog plana iz 1992. godine.

U ovoj agresiji, koja je trajala sve do kraja 1993. godine, poginulo je 348 srpskih vojnika i civila, među njima 35 žena i dece, kao troje dece uzrasta po 12 godina. U zbegovima, kao direktna posledica ove agresije stradalo je još 165 civila, tako da je ukupan broj stradalih 513. Ukupno je prognano oko 10.000 Srba sa ovog područja, dakle sa područja Ravnih Kotara, gde su Srbi inače vekovima bili apsolutna većina.

Potpuno su uništena sela Smoković, Kašić i Islam Grčki, kao i nekoliko mešovitih sela Murvica, Zrno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski. Srbi su iz ovih podvelebitskih sela, koje hrvatske snage nisu ubile na licu mesta, potom odvođeni u zatvore i logore u Zadru i Splitu, po zlu čuveni logor „Lora“, gde su potom mučeni, a neretko i ubijani.

Naravno da je sva imovina Srba u ovim selima bila spaljena i uništena, a postradao je i veliki broj kulturnih spomenika, crkvi i grobalja, kao što su Dvori ili Kula serdara Stojana Jankovića sa Crkvom Svetog Georgija u Islamu Grčkom, u kojoj je sahranjen i književnik Vladan Desnica, a koja je podignuta još 1675. godine. Zatim, Crkva Svetog Georgija u Smokoviću iz 1567. godine i Crkva Svetog Ilije u Kašiću.

Ipak, najveći zločin dogodio se tog 22. januara na velebitskom planinskom prevoju Mali Alan. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini Unproforove osmatračnice na Velebitu, kada su hrvatske specijalne snage napale malu grupu pripadnika srpske vojske Krajine.

Naime, grupa od 30 srpskih vojnika je sa dva kamiona upala u zasedu. Osmoro njih je uspelo da pobegne i preživi, ostalih 22, među kojima i jedna medicinska sestra, je zarobljeno, zverski mučeno i najsvirepiji mogući način ubijeno. Napominjem, u neposrednoj blizini baze Unprofora. Nakon desetak dana, kada su tela poginulih dopremljena u Gračac, videlo se da su ti ljudi masakrirani do neprepoznatljivosti. Žrtve su bile potpuno unakažene, a sin jednog od masakriranih je oca prepoznao samo po kaišu. Po tome se ovaj zločin posebno ističe po brutalnosti i svireposti.

Odgovornost za ovaj napad snose hrvatski generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac, Mladen Markač, kao i Albanac Agim Čeku, koji je tada bio u hrvatskoj vojsci načelnik artiljerije sektora Velebit, ali i Franjo Tuđman, koji je dao odobrenje za ovaj napad. Do danas niko nije odgovarao za zločine nad Srbima počinjene u ovoj akciji, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Imajući ovo u vidu, gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju procesuiranja odgovornih za ovaj zločin? Sve dok se ovo ne dogodi, sve dok se Hrvatska ne suoči sa svojom prošlošću, dok ne preuzme odgovornost, dok ne prestane sa rehabilitacijom ustaštva i dok ne prestanu sa svakodnevnim maltretiranjem i progonom i gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba, Hrvatska ne može da pledira da postane demokratska i evropska država. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam očekivao da pročitam ovih dana vest o tome kako ovaj prethodni govornik, lažni zaštitnik srpskih svetinja i srpskih nacionalnih interesa, kako se bori tamo u Podgorici protiv surovog režima Mila Đukanovića. Očekivao sam da vidim da je bio i u Nikšiću, ali nažalost nisam pročitao takvu vest.

Moram da ga pitam, a šta je on radio 2006. godine kad se otcepljivala Crna Gora? Kakve je mere on preduzeo? Šta je uradio njegov Tadić 2006. godine? Pa, to je isti Milo Đukanović koji je bio i 2006. godine i danas 2019. godine.

Šta je njegov Koštunica radio tada i šta je radio on, verovatno da je bio zauzet istraživanjem javnog mnjenja za „Lutriju Srbije“, pa nije imao vremena da se bavi položajem Srba u Crnoj Gori?

Kada je reč o poslaničko pitanju i pre prelaska na poslaničko pitanje predsedavajući želim da obavestim javnost da je danas 360 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo je upućeno Udruženju novinara Srbije, zatim, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, ali i svim ostalim novinarskim udruženjima, a naročito onom savetu za štampu.

Naime, a u vezi sa nepotpisanim novinama koje su se pojavile pre nekoliko dana u Srbiji, a za koje je utvrđeno da ih štampa i distribuira upravo Dragan Đilas i onaj njegov Savez za Srbiju. Evo, kako izgledaju te novine. Ne znam da li kamera može ovo da zumira.

Dakle, da li će pomenuto Udruženje, kao i pomenuti Savet za štampu, reagovati i osuditi štampanje i distribuciju ovih novina koje predstavljaju najprljaviju kampanju u Srbiji.

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture i informisanja – da li je prekršen Zakon o javnom informisanju? Zato što nigde na ovom smeću od novina nema ni impresuma, dakle, nema ni potpisa, ne piše ni ko je vlasnik, ni ko štampa, prosto ni redakcija, prosto da znamo koga da tužimo. Mi sad ne možemo nikoga da tužimo jer ne znamo, niko nije potpisao ovo.

Napišu gomilu nebuloza, gomilu besmislica, gomilu laži, gomilu izmišljotina, a onda se ne potpišu namerno, ne bi li izbegli krivičnu odgovornost. Isto kao N1 što radi. Registruju se, ko zna gde, onda lažu svaki dan, i ne možemo da ih tužimo, jer nisu registrovani ovde. To je ta škola. E, onda su ovi iz Đilasovog Saveza za Srbiju, verovatno u svojoj brzopletosti, malo su se zaneli, pa su priznali da upravo oni vode najprljaviju kampanju u Srbiji i da upravo oni stoje iza finansiranja, štampanja i deljenja ovog smeća od novina.

To priznanje se ogleda u zvaničnom saopštenju DS Zvezdara na zvaničnom Fejsbuk nalogu gde se kaže da su upravo njihove aktivisti, odnosno aktivisti iz Saveza za Srbiju, delili upravo ove novine, nepotpisane novine na Mirijevskoj pijaci pre nekoliko dana. Evo, ga to saopštenje DS Zvezdara, kaže – danas oko 10.15 časova dva odbornika SNS su napali aktiviste, naravno, lažu, građani su ih oterali sa pijace, SZS na Mirijevskoj pijaci koji su delili novine.

Isto pitanje postavljam Nadzornom odboru Narodne skupštine, a s obzirom da ulazimo u izbornu godinu, a naročito jer postoje indicije da će se ovakve stvari ponavljati u kampanji. Pitanje za Dragana Đilasa, zašto krije da je on taj koji finansira, štampa i deli ove novine? Drugo pitanje za Đilasa je, od kojih para štampa i deli ovo smeće od novina? Da li od onih 619 miliona evra koje je zaradio dok je bio na vlasti?

Imam još nekoliko pitanja predsedavajući sa MSP, a u vezi sa skandaloznim izjavama Marinike sa neutvrđenim prezimenom, ona se predstavlja kao narodni poslanik, iako ne dolazi na svoj posao, a prima platu kao što znamo. Naime, kolika je šteta načinjena položaju Srbije u spoljnoj politici, pogotovo kada je reč o pitanju KiM, zbog njenih monstruoznih izjava, da Srbija novcem od prodaje oružja zapravo kupuje od priznavanja lažne države Kosovo, od strane država članica UN?

Dakle, kolika je šteta načinjena Srbiji, jer znamo da će sada Albanci obilato da koriste ove njene izjave, a da li će MSP preduzeti mere u smislu demantovanja ovih suludnih i zlonamernih navoda, a za koje sumnjam da nisu izrečene slučajno, već da su izrečene sa ciljem da se nanese šteta i pozicija Srbije kada je reč o pitanju KiM.

Poslednje pitanje, predsedavajući za Ministarstvo odbrane i drago mi je što je gospodin Vulin tu, završavam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 351 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Na taj način oni najbolje pokazuju odnos prema funkciji koju obavljaju, odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali i odnos prema građanima.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja upućena su MUP, a odnose se na skup koji je održan pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a koji su organizovali Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i cela ta tužna ekipa, a koji je zapravo bio blokada RTS na osam sati. Sad zamislite stotinjak Đilasovih aktivista se okupilo i blokiralo rad RTS na osam sati. Naime, povodom saopštenja policijske uprave za Grad Beograd gde se navodi da taj skup nije prijavljen policije, postavljam pitanje, dokle ćemo tolerisati bezakonje Sveza za Srbiju i dokle će apsolutna manjina da maltretira i građane Beograda raznim blokadama, raznih institucija.

U saopštenju Policijske uprave za Grad Beograd kaže se da je netačno da je Savez za Srbiju uredno prijavio današnji skup ispred zgrade RTS, i konstatuje se da prilikom prijavljivanja organizatori nisu ispoštovali Zakon o javnom okupljanju i to je izjavio načelnik Policijske uprave za Grad Beograd, Milan Stanić.

Pre toga je predsednik Izvršnog odbora Pokreta za preokret, čuj Pokreta za preokret, Milorad Bjedov, pristupio 11. decembra u prostorije Policijske stanice Palilula i podneo prijavu za javno okupljanje. Pa je Policijska stanica Palilula istog dana uručila obaveštenje kontakt osobi iz SZS u vezi podnete prijave, kojim je konstatovano najpre, da je prijava neblagovremena, jer nije podneta u zakonom propisanom roku i nekompletna, jer ne sadrži potrebno i zakonom propisano, te sa tim u vezi, skup se ne smatra prijavljenim. Dakle, to je izjava, odnosno, saopštenje Policijske uprave za Grad Beograd.

Sve ovo pitam zato što to nije prvi put da se pokazuje nepoštovanje zakona u tom smislu što predstavlja vrhunsku bahatost ovih iz SZS. Dakle, imamo izjavu i onog nesrećnog Srđana Markovića, jednog od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, mislim 3. decembra ove godine, gde otvoreno kaže da više neće prijavljivati skupove policiji.

Evo, kaže taj Srđan Marković, jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, za „N1“ da sutra ističe rok koji su ostavili policiji da otkrije napadača na njega, i kaže da, ukoliko ne bude odgovora da više neće prijavljivati svoje skupove policiji.

Onda, 13. decembra ove godine, opet saopštenje tog „Jedan od pet miliona“, da neće prijavljivati proteste, kaže „Jedan od pet miliona“, saopštilo je da neće prijaviti ni naredni protest, jer policija još nije identifikovala napadače na njihovog, nekog, aktivistu.

Dakle, oni otvoreno priznaju da krše zakon, da neće prijavljivati svoje skupove, i ja zaista ne znam dokle će se tolerisati sve ovo.

Dokle će bahata manjina da se iživljava nad građanima Beograda, da maltretira građane Beograda i još se hvale time, dakle, javno se hvale da ne poštuju zakon i da im ne pada na pamet da ga poštuju. Kako kome padne šta na pamet od njih, tako odmah blokiraju neke institucije, pa da li to bilo predsedništvo, da li Skupštinu, da li RTS, da li Rektorat itd. Sećate se onog ludaka koji je pre neko veče hteo da upadne u Skupštinu sa državnom zastavom, pa je s njom pokušao da razbije prozor? I, nikom ništa.

Kako to da kad Srpska napredna stranka treba da održi običan štand, promotivni štand, dakle, uredno prijavimo skup policiji, evo, moji Vračarci, svakog vikenda na Kalenić pijaci drže štandove, razgovaraju sa građanima, i uredno prijave skup policiji, a, ovi mogu da blokiraju ceo grad, da parališu saobraćaj na nekoliko sati, i nikom ništa, i još se hvale time.

I još celu draž, tom celom tragikomičnom skupu ispred RTS dao je i onaj Borko Stefanović, koji se na tom skupu pojavio u cipelama marke „Prada“, ni manje, ni više nego 620 evra. Evo, mediji pišu: „Bez „Prade“, nema blokade.“ Dakle, Borko Stefanović na skupu u „Prada“ cipelama od 620 evra. Pošto Borko dolazi iz stranke Slobode i pravde, ja sad predlažem da promene ime u Stranka slobode i Prade. Dakle, da izbace slovo „v“, jer očigledno je da njihovi funkcioneri nose samo skupe cipele. Znamo da je i ona Kena nosio cipele od 1.500 evra. Znamo da onaj Bastać ima u džepu 13.000 evra kao džeparac, evo ga Borko u cipelama od 600 evra, i to su ti levičari, koji se zalažu za radnička prava, a nose cipele od 600 evra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre poslaničkog pitanja želim da obavestim javnost da je danas 346 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način pokazuju svoj odnos i prema funkciji koju obavljaju i prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja.

Naime, u mnogim medijima je objavljena vrlo uznemirujuća informacija da je nedavno uhapšeni Tocilo, koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, zapravo kum Boška Obradovića, glavnog Đilasovog jurišnika. Stoga postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova da li imaju saznanja o ovim navodima, jer je jako važno da se ovo utvrdi, zato što bi u tom slučaju javnost dobila mnoge odgovore?

Ako se ispostavi da je ovo istina onda je svima jasno zašto Boško Obradović danima već divlja po Beogradu. Videli ste pre neko veče ono ludačko, rekao bih potpuno šizofreno ponašanje, kada je pokušao da sa grupom svojih pristalica upadne ovde u Narodnu skupštinu, a posebno što mediji pišu o tome da taj Tocilo finansijski učestvuje u radu Saveza za Srbiju, u njihovim aktivnostima, dakle finansira njihove proteste i tako dalje.

Izuzetno je važno, da se sve ove veze kriminalaca i lidera Saveza za Srbiju razotkriju, pogotovo ako imamo u vidu sličan slučaj sa Boškovim gazdom, Draganom Đilasom i onim njegovim tadašnjim šurakom, Dabovićem, a koji je uhapšen i osuđen na višegodišnju robiju, zbog dilovanja drogom. Evo, ovako to izgleda, pojavila se slika u javnosti, evo ga Đilas, evo ga taj Dabović, evo ih zagrljeni. Ne znam da li kamera to može da zumira.

Dakle, sada je konačno svima jasno otkud ta brutalna kampanja koju lideri Savez za Srbiju vode protiv svih funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova, počevši od Nebojše Stefanovića, preko direktora policije Rebića, pa do Papića na koga su se okomili poslednjih dana.

Zašto baš na Papića? Odgovor je zato što je upravo taj Papić rukovodio hapšenjem upravo ovog Dabovića, svojevremeno koji je uhapšen zbog kokaina, zbog 2,4 kilograma kokaina. Ja se sad pitam da li je ovo lična osveta Dragana Đilasa usmerena protiv tog Papića i da li će u budućnosti da se svete svim policajcima koji su vršili svoj posao? Možemo samo da zamislimo kako bi to izgledalo kada bi došli na vlast, verovatno bi se Đilas svetio i svim onim policajcima koji su mu svojevremeno ispisivali i saobraćane kazne.

Zato sad imamo svakodnevno fabrikovanje afera i svakodnevnu kampanju usmerenu i protiv predsednika Republike u protiv Nebojše Stefanovića i svih ostalih upravo zato da se ne bi pričalo i da se ne bi pisali o povezanosti Boška Obradovića, Dragana Đilasa i svih ostalih sa najogoljenijim kriminalcima. Pogledajte samo šta rade Dragan Đilas i ostali ovih dana u Briselu, openkavaju svoju državu, olajavaju svoju državu drvlje i kamenje i po državi i po narodu. Evo, kako to izgleda. Evo ih, svi tamo redom, Dragan Đilas, tu je ova Ana Stevanović, tu je ova dežurna Tanja Fajon, tu je Nebojša Zelenović iz Šapca, tu je Dejan Nikolić, poslanik Demokratske stranke, svi su u Briselu i drvlje i kamenje bacaju i po državi i po narodu i nije ih sramota. Pri tome su priznali nezavisnost kosova. Dakle, Nebojša Zelenović je u svom izlaganju rekao kako opozicija sarađuje sa gradovima u državama regiona, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Albanija, kosovo, to je izjavio, kosovo. Dakle, on je jasno kosovo predstavio kao državu i tako je i pokazao program Saveza za Srbiju, kada je reč o kosovu, to je za njih nezavisna država.

Posebno je pitanje o čijem trošku su oni otputovali i borave u Briselu, gde openkavaju svoju državu? O čijem trošku? Hajde, za Đilasa znamo, on bar ima para, ima 619 miliona evra je zaradio, on ima novca, šta je za njega jedna karta do Brisela. Odakle Ani Stevanović? Ko je finansirao to? Verovatno Dragan Đilas, s obzorom da je ona član predsedništva njegove stranke. Ko je platio kartu Dejanu Nikoliću kada mu je račun stranke u blokadi? Da li je Dragan Đilas ili je uštedeo od svoje poslaničke plate, s obzirom da ne dolazi na posao. I posebno pitanje je ko je platio kartu i boravak Nebojši Zelenoviću kao gradonačelniku Šapca? Da li je otputovao tamo o trošku građana Šapca? Ako se ispostavi da jeste, to iziskuje momentalnu ostavku Nebojše Zelenovića, jer ne plaćaju njega građani Šapca da ide po belom svetu i da opanjkava svoju državu, već da se brine o interesima grada Šapca, odnosno da rešava njihove probleme.Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 332. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Drago mi je što su se i neki mediji zainteresovali za ovu temu, koju često potenciram ovde u Narodnoj skupštini, jer je važno da građani znaju koliko košta njihov nerad i kakav je zapravo njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se mučkog prebijanja člana Gradskog veća grada Beograda i sekretara opštinskog odbora SNS u Zemunu, Gavrila Kovačevića, koji je brutalno pretučen bejzbol palicama pre dva dana ispred svoje kuće, ispred kuće u kojoj živi sa svojom porodicom.

Naime, da li je policija obavila sve neophodne radnje, ne bi li se utvrdilo ko su počinioci ovog gnusnog dela i da li postoje činjenice da je napad, ili barem indicije, da je napad politički motivisan?

Zašto ovo pitam? Zato što je u pitanju osoba koja nema nikakvih neprijatelja, koja nije ni sa kim u sukobu i posebno osoba za koju se ne vezuje ni jedna afera. Istovremeno, reč je o osobi koja je vrlo eksponirana kao funkcioner gradske uprave grada Beograda i jedan od istaknutijih aktivista SNS u Zemunu.

Ako imamo sve to u vidu, ja otvoreno sumnjam da je motiv za ovaj divljački napad isključivo politički, pogotovo ako imamo u vidu atmosferu u društvu, koju generišu pripadnici Saveza za Srbiju, atmosferu svakodnevnih poziva na nasilje i fizički obračun sa svima koji ne misle kao oni. Dakle, imamo atmosferu u kojoj mesecima imamo razne i brojne pretnje nasiljem i obećanjima kako će da nas biju, šamaraju, šišaju do glave, jure po ulicama, sačekuju ispred zgrada, pet metaka u leđa i sve ostale monstruozne pretnje sa kojima se mi koji pripadamo SNS suočavamo svaki dan već više meseci.

Da li je ovaj događaj zapravo kulminacija svih tih pretnji i poziva na progon političkih neistomišljenika, a koji dolaze iz kuhinje Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Bastaća i svih ostalih iz tog Saveza za Srbiju?

Sećamo se Jove Bakića koji je poručivao da će nas juriti na ulicama. Sećamo se kako su jurili Gorana Vesića u centru grada, sa namerom da ga linčuju nakon promocije knjige. Sećamo se pretnji šamarima funkcionerima SNS, da će svako od njih naći svog naprednjaka koga će da šamara. Pa ja sad pitam - da li je neko iz Saveza za Srbiju konačno našao svog naprednjaka za šamaranje u vidu Gavrila Kovačevića?

Nismo zaboravili ni izjavu onog Siniše Kovačevića, potpredsednika one Đilasove stranke, koji je rekao - ja ću da bijem. Evo šta je rekao, potpuno Hamletovski, biti ili ne biti, ja sam tu dilemu razrešio, ja ću da bijem. I više nema nedoumica, niti ih sme biti. Mi treba da bijemo, na svaki način, na svaki način, ponavljam, na svaki način. Eh, kako je tužno biti Kovačević. Ali, ne Dušan, već samo Siniša.

Šta ovo znači? Jel ovo znači da svako ko ovo sluša treba da odabere nekoga za koga mu se učini da je adekvatna osoba da se fizički obračuna sa njim?

Odmah u startu da budemo načisto, niko od nas iz SNS se ne boji nikog od njih. Mi znamo da su u pitanju obične kukavice. Jaki su samo kada su u gomili.

Moje drugo pitanje je posledica toga, porasta agresije i govora mržnje i stvaranja atmosfere netrpeljivosti i pretnji fizičkim nasiljem, što je ovih dana u porastu. Kulminacija toga je naslovna strana NIN-a od juče.

Pitanje je upućeno svim novinarskim udruženjima, a posebno Savetu za štampu, onom famoznom Savetu za štampu koji uvek nađe za shodno da kritikuje neke naslovne strane i tekstove u štampanim medijima, a za sada nismo dobili osudu naslovne strane, monstruozne, skandalozne, sramne naslovne strane NIN-a, ako može kamera da zumira - dakle, da li će reagovati i konačno osuditi, vrlo jasno osuditi, dakle ne pokrivati sa nekim saopštenjima nemuštim u smislu da im nije jasna naslovna strana, da traže dodatno objašnjenje od uredništva, itd? Tražimo jasnu osudu ove sramne i skandalozne naslovne strane NIN-a.

Postavljam pitanje - koja je poruka ovakve fotografije? Da li je ovo direktan poziv na ubistvo predsednika Republike? Da li je ovo priželjkivanje ubistva predsednika Republike? Jer, mi znamo sa kakvim mozgovima imamo posla. Mi znamo da imamo posla sa ljudima koji su se otvoreno radovali kada je Vučić završio na VMA, čak priželjkivali fatalni ishod.

Na samom kraju, predsedavajuća, želim da poručim svima da ne nasedaju na laži kako je NIN povukao, tobože, naslovnu stranu. Nije ništa povukao NIN, evo je današnja naslovna strana, ovo je današnji broj NIN-a, na naslovnoj strani je fotografija Aleksandra Vučića na koga je upereno oružje, mitraljez.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 325. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, za koji uredno primaju platu. Velika većina među njima je na stalnom radu u Narodnoj skupštini i na taj način pokazuju svoj odnos prema funkciji koju obavljaju prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Moje pitanje je upućeno MUP, ali i Tužilaštvu, a povodom pretnji direktoru Sportskog centra „25. maj - Milan Gale Muškatirović“ Jovanu Kneževiću.

Da podsetim javnost, Grad Beograd je tokom jula ove godine preuzeo nadležnost nad ovom ustanovom i tom prilikom imenovao novo rukovodstvo. Do tada generalni direktor, odnosno Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“ je bio, da kažem, pod kontrolom GO Stari grad, a na čijem čelu je Marko Bastać, koga građani zovu „kesa“. Nadimak je dobio zato što voli da prebija i maltretira ljude tako što ih vezuje i stavlja im kesu na glavu.

Međutim, šta je ovde naročito simptomatično? To je što su pretnje novom direktoru stigle dan pre zakazane konferencije za štampu, a na kojoj su objavljeni stravični, da kažem, dokazi o malverzacijama Marka Bastaća i njegovih saradnika u vreme dok su kontrolisali rad SC „Milan Gale Muškatirović“, ali i GO Stari grad.

Budžetska inspekcija Grada Beograda je napravila izvešta na 274 strane o nedomaćinskom i štetočinskom odnosu prema SC „Milan Gale Muškatirović“ i sve je to rezultiralo dugovima, minusima i gubicima od skoro dva miliona evra.

Zamislite da jedna sportska ustanova za par godina napravi gubitak od skoro dva miliona evra? Zamislite tu količinu nezakonitosti i nepravilnosti u radu, lopovluka jednom rečju, kada su stručnjaci uspeli da naprave gubitak od skoro dva miliona evra?

Ja ću spomenuti samo neke od nepravilnosti. Gradska opština Stari grad je isplatila na račun sportskog centra 2,96 miliona dinara za pokriće troškova osiguranja imovine kojom upravlja sportski centar, a pre usvajanja posebnog programa korišćenja opštinske pomoći.

Dakle, da pojednostavim. Na lepe oči su im pare uplaćeno. Dakle, uplatim ti pare i verujem ti na reči da ćeš ti namenski da potrošiš taj novac. Zatim, sportski centar je dao 543 hiljade dinara dobavljaču "PROFI TEAM PLUS", iako dobavljač nije pružio nikakav dokaz da je izvršio tu uslugu.

Idemo dalje. Račune vredne 4,74 dinara nije potpisalo odgovorno lice čime bi se potvrdila verodostojnost. Zatim, za celu 2018. godinu sportski centar je potrošio na ime prevoza za dolazak i povratak s posla angažovanih osoba, iako one nisu imale zaključen ugovor sa sportskim centrom.

Idemo dalje. Omladinskoj zadruzi "Dis Milenijum" plaćeno je 440 hiljada dinara za angažovanje osoba za koje ne može da se utvrdi na kojim poslovima su radile, a istoj zadruzi je plaćeno 890 hiljada dinara za angažovanje radnika bez javne nabavke. Dakle, ovo su samo neki od primera i onda nakon ovoga imamo pretnje smrću. Dakle, otvorene pretnje smrću i to tako što su zvali suprugu direktora i pretili i njemu i njegovoj deci.

Ja osnovano sumnjam da je motiv ovih pretnji upravo iznošenje podataka o malverzacijama i lopovluku Marka Bastaća i njegovih saradnika u sportskom centru, ali i u opštini Stari grad, jer oni jedino što znaju to je da prete i pozivaju na progon i linč svih onih koji ne misle kao on.

Pogledajte samo monstruoznosti koje su pisali i objavljivali svih ovih dana kada je objavljeno da je predsednik Republike Aleksandar Vučić zbog zdravstvenih tegoba završio na VMA. Prosto su se takmičili u monstruoznosti i vulgarnosti. Prosto su priželjkivali čak i smrt predsednika Republike.

Pitam koliko bolestan moraš da budeš, pa da pozivaš na nečiju smrt i da priželjkuješ nečiju smrt zato što se politički ne slažeš sa njim? Evo kako to izgleda, predsedavajući. Onaj Jakšić Marko iz Severne Mitrovice kaže - umro je drug Vučić. To tvituje na svom zvaničnom tviter nalogu.

Imamo i onog komičara u pokušaju Ivana Ivanovića koji je takođe tvitovao jedan sramni tvit. Ne znam da li kamera može ovo da zumira? Verovatno je nervozan zbog pada gledanosti.

Pa imamo i Sergeja Trifunovića, isto jedan sraman tvit. Sve je to kulminiralo izvesnom Vladlanom Slavkovićem, taj odbornik u Skupštini grada Kraljeva, koji kaže - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa i da se napijemo posle atentata. Onda je bio na saslušanju pa se vadi i kaže da se samo šalio, a N1 izveštava o tome sa saslušanja i kaže - saslušan je zbog tvita u kome se, između ostalog, pominju i meci. Pa nije to tvit u kome se pominju meci, ovo je otvorena pretnja. Kaže čovek - možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa. Kakav je to tvit u kome se pominju meci, to je direktna pretnja, ali šta očekivati od Televizije N1 kada smo čuli koliko je šiptarskih para završilo na računima Jugoslava Ćosića? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim da je danas 295 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Dakle, deseti mesec kako ne obavljaju posao za koji su ih građani birali.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno tužilaštvu zbog ugrožavanja sigurnosti i raznih pretnji koje su ovih dana postale svakodnevnica u našem političkom životu i dolaze od strane određenih opozicionih lidera.

Naime, član 131. Krivičnog zakonika kaže - ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko deluje iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zašto je ovo važno? Zato što smo poslednjih dana imali prilike da svedočimo o jednom bizarnom trendu predstavnika Saveza za Srbiju, a to su pretnje Aleksandru Vučiću i članovima rukovodstva SNS, pa da vidimo kako to izgleda.

Evo ga, Boško Obradović, koji je napisao, citiram, da na KiM nije sve naše, kaže predsednik koji se zakleo na Ustavu i jevanđelu da će čuvati KiM u sastavu Srbije, za ovo si moj i imaš šamar prvom prilikom kada se vidimo, citiram, đubre jedno izdajničko, plus ti sleduje višegodišnja robija kad tad. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Idemo dalje. Marko Bastać. To je onaj što divlja mesecima već po Beogradu, a u poslednje vreme je postao poznat po tome što švercuje desetine hiljada evra iz inostranstva, a on kaže - obećavam Vesić Goranu da će dobiti jednu šamarčinu od mene, pa nek onda razmišlja šta će da radi, pošto mislim da je to prava vaspitna mera, rekao je Bastać.

Zamislite tu smejuriju da Bastać nekoga ošamari. Bolje neka objasni od koga je dobijao novac iz Dubaia.

Imamo onog lažnog sindikalca Željka Veselinovića koji se odmah pridružio ovoj nesrećnoj grupi, kako to bez njega inače da prođe, pa on kaže - s obzirom da je moj drug Bastać obećao šamar Goranu Vesiću, onda je vreme da i mi ostali nađemo svog naprednjaka, ja recimo šamarčinu obećavam Vladimiru Orliću, on mi je prvi pik na draftu.

Mnogo smo se uplašili i kolega Orlić i ja. Svi smo se mnogo uplašili, dakle, drhtimo od straha zbog njegovih pretnji.

Moje pitanje je upućeno Zagorki Dolovac kao Republičkom javnom tužiocu- ima li nameru ikada da se oglasi i preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom ne bi li se sprečile ovakve pojave?

Zaista smatram da jednom mora da se stane na put ovom ludilu. Daleko od toga da se iko iz SNS uplaši od ovih, da kažem, tragikomičnih likova, ali se mora poslati poruka da je Srbija pristojna i uređena zemlja u kojoj pretnje fizičkim nasiljem ne mogu biti tolerisane.

Odavno je svima jasno da je politika Saveza za Srbiju jedino isključivo pretnje, nasilje, pozivi na linč, progone itd, ali utoliko više moramo da preuzmemo nešto da stanemo na put i da se ovo izbaci prosto iz javnog diskusa.

Zašto ovo navodim? Zato što je ono što se dešava poslednjih dana kulminacija onoga o čemu smo mesecima govorili i upozoravali, a to je narastajuća agresija histerične manjine u društvu koja iz nemoći pokušava nasiljem i pretnjama da ostvari svoje političke ciljeve, jer kako objasniti da grupa ludaka predvođena Markom Bastaćem, bukvalno juri Gorana Vesića na ulicama sa namerom da ga linčuju?

Podsetiću u tom smislu na naslovnu stranu „Danas“-a, kaže – obistinjuje se da ćemo ih juriti po ulicama. Tu podsećaju na onu izjavu onog nesrećnog Jova Bakića. Kako objasniti da malo, malo, pa dolaze ispred zgrade u kojoj živi Goran Vesić? Kako objasniti paljenje njegovih knjiga? To su samo nacisti radili. Do koje mere mržnja može da.

Kako objasniti najmonstruoznije uvrede upućene novinarki RTS, Oliveri Jovićević, ma šta ja mislio o uređivačkoj politici RTS, a ne mislim ništa dobro, ali kako objasniti takve monstruozne uvrede? Pazite šta ovaj Sergej Trifunović kaže – emisija koju vodi Olivera Jovićević postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 evra na sat na poziv. Zamislite ovo. Na šta ovo liči, kako ga nije sramota. Kako te bre nije sramota da se bilo kojoj ženi obraćaš na ovaj način? Sramota za ceo muški rod je Sergej Trifunović. Bolje da objasni šta radi na Baliju i odakle mu pare da letuje na Baliju i još se ruga srpskom narodu. Predsedavajući, završavam s tim, ruga se srpskom narodu i kaže – Bali je prilično jeftin i dostupan, par soma evra dve nedelje, šta je to - sitnica. Nije ga sramota. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kod ikoga u Srbiji postojala nedoumica u vezi sa tim zašto je Marko Bastać stručan i šta ume da radi, u petak, 27. septembra ove godine, ta nedoumica je otklonjena. Marko Bastać je stručnjak za blato, i to sad svi znaju i svima u Srbiji je pokazao da je pravljenje blata jedino što zna i jedino za šta je stručan.

Meni je drago što su građani Srbije imali prilike da vide Bastaćevu stručnost na delu kojom je jasno pokazao da je blato politika za koju se zalaže i da jedino što on i njegov šef Dragan Đilas danas nude građanima je blato.

Kako to izgleda? Ovo je „Politika“ od 27. septembra, kaže: „Bastać pravio blato ispred Skupštine grada. Odbornici Saveza za Srbiju predvođeni predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem danas su pred početak sednice gradskog parlamenta, na ulazu u Skupštinu grada, nasuli više kanti i džakova zemlje, kaže – ovo je Beograd kakvim ste ga vi napravili, prokomentarisao je Bastać dok je sipao zemlju iz kanti i potom je polivao vodom kako bi od nje napravio blato“.

Ovo je Bastać na delu, vidite kako on to stručno poliva vodom zemlju. Evo što ostaje posle Marka Bastaća, blato. Zamislite tu bahatost i osionost, radnim danom, u radno vreme dođete ispred zgrade u kojoj treba da se održi sednica Skupštine grada Beograda i pravite blato, i za to primate platu od građana Srbije, od građana Beograda zapravo. Nakon višemesečnih blokada radova, opsedanja građane, lomljenja znakova, ograda, maltretiranja građana, radnika i svega ostalog što su mesecima radili, u petak su nadmašili sami sebe, pokazali zapravo da je blato vrhunac politike i Marka Bastaća i svih tih iz Saveza za Srbiju i njihovog šefa Dragana Đilasa.

Podsetiću građane da je Marko Bastać, nažalost, još uvek predsednik opštine Stari grad i postavlja se pitanje kako je moguće da u radno vreme, umesto da se bavi pitanjima od značaja za građane Starog grada, umesto da rešava njihove probleme, on pravi blato.

Imam pitanje za MUP sa tim u vezi, a to je – da li je bilo remećenja javnog reda i mira od strane Bastaća i ostalih koji su učestvovali u ovoj žalosnoj predstavi? Pitanje za beogradski Sekretarijat za poslove komunalne policije – da li je došlo do narušavanja komunalnog reda i radnji kojima se narušava opšte uređenje grada? Ako se ispostavi da je bilo remećenja javnog reda i mira, odnosno narušavanja komunalnog reda, zahtevam od nadležnih organa da reaguju ne bi li se zaustavilo ovo višemesečno maltretiranje građana Beograda.

Postavlja se pitanje – dokle će histerična i agresivna manjina da maltretira sve živo u ovom gradu? Oni se ponašaju kao da zakona za njih ne važi, oni mogu da upadaju gde god hoće, mogu da blokiraju koga god hoće, mogu da šikaniraju koga god hoće. Ja znam da su Đilas, Bastać, Jeremić i svi ostali iz tog Saveza za Srbiju navikli da budu i bahati i osioni, ali prosto jednom moramo stati na put ovom ludilu.

Drugo moje pitanje se odnosi, odnosno upućeno je rektorki Beogradskog univerziteta, kako je to ona prepoznala članove vladajućih stranaka u zgradi Rektorata tokom blokade te iste zgrade od strane navodno nekih studenata, a koji pripadaju nekakvoj organizaciji „Jedan od pet miliona“? Dakle, na koji način ih je prepoznala, kojom metodologijom ili joj je možda neko rekao da to mora da kaže, možda je neko vršio pritisak na nju, možda ju je neko doveo u zabludu? Zašto ovo pitam?

Krajnje je neverovatno da ona izjavi kako su pripadnici vladajućih stranaka upali u Rektorat, i to je primetila tek desetak dana nakon što su pripadnici političke organizacije „Jedan od pet miliona“, koji se predstavljaju studentima, zaposeli zgradu, blokirali taj ulaz, danima nisu dozvoljavali ni njoj, ni ostalima da uđu.

Ono što je još neverovatnije jeste da ona navodno nije videla pripadnike opozicionih stranaka u Rektoratu. Cela Srbija je videla i Boška Obradovića, i onog Lutovca, i Mariniku Tepić, i onog Miljuša, i sve ostale te opskurne likove koji nisu ni krili da dolaze da daju podršku tim studentima. Nisu to ni krili, već su se predstavili kao politička organizacija „Jedan od pet miliona“. Svima je jasno da je ovo politički protest i da je u pitanju…

(Predsednik: Hvala.)

Završavam u jednoj rečenici.

… tužna politička predstava Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedavajuća, drago mi je što predsedavate sednicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče, dakle 9. septembra navršilo se 26 godina od jednog od najstrašnijih zločina nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini od strane Hrvatske u tzv. operaciji "Medački džep".

Ovaj zločin poznat i pod nazivom "krvavi septembar u Lici" otpočeo je 9. septembra 1993. godine iznenadnim napadom Hrvatske vojske na podvelebitska sela u Lici, Divoselo, Čitluk, Počitelj i Medak.

Ova agresija Hrvatske je bila treća po redu agresija na Republiku Srpsku Krajinu od proleća 1992. godine, kada je Republika Srpska Krajina stavljena pod međunarodnu zaštitu mirovnih snaga UN, tzv. UNPROFOR. Prvo se desio napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i masakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera.

Zatim, pola godine kasnije, 22. januara 1993. godine usledila je agresija pod nazivom "Operacija Maslenica", odnosno napad na Ravne kotare u severnoj Dalmaciji, kada je ubijeno 348 vojnika i civila srpske nacionalnosti, a prognano preko 10.000 Srba sa ovih prostora. Mnoga srpska sela tom prilikom sa tog područja su potpuno uništena i spaljena, a posebno težak zločin bio je pokolj na Velebitskom prevoju Mali Alan kada su ubijena i masakrirana 22 pripadnika srpske vojske Krajne.

Nakon toga je usledio napad na „Medački džep“, kada je poginulo ili nestalo 88 Srba, od čega 46 vojnika, šest milicionera i 38 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, a među njima 17 žena i u ovoj agresiji su potpuno spaljena, opljačkana i uništena sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo. Za ove zločine u Haškom tribunalu optuženi su komandanti hrvatske vojske Janko Bobetko, načelnik tadašnji Generalštaba Hrvatske vojske, Rahim Ademi, komandant vojne oblasti Gospić i Mirko Norac, komandant Devete gardijske brigade. Janku Bobetku optužnica nije ni uručena jer je preminuo aprila 2003. godine, a Haški tribunal je septembra 2005. godine ovaj slučaj prebacio hrvatskom pravosuđu i to je bio prvi slučaj da Haški tribunal predaje neki predmet nekom nacionalnom sudu.

Posledica toga je da je Rahim Ademi oslobođen, a Mirko Norac je osuđen na, rekao bih, simboličnih sedam godina za dela nesprečavanja ubistava civila, pljačkanje imovine, ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika, da bi mu kasnije Vrhovni sud Hrvatske umanjio i tako malu kaznu na šest godina, dakle, 2010. godine. Tokom samog suđenja čuli su se jezivi detalji i svedočenja o monstruoznim zločinima i iživljavanjima nad srpskim narodom, poput nabijanja žena na kolac, odsecanja glave, rasporivanja, bacanja žena u sopstvene kuće, a zatim spaljivanja i ostale monstruoznosti.

Posebno je važno svedočenje komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj, francuskog generala Žana Kota, od 19. septembra 1903. godine, nakon kompletnog obilaska ovog područja. On je tom prilikom izjavio: „Nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno sistematsko i namerno“. Posledica ove agresije je i to što je ova oblast od tada potpuno opustošena. Prema popisu iz 1991. godine, u selu Medak živela su 563 stanovnika, ogromnom većinom Srba, danas tek 60, u selu Počitelj 307, danas troje, u selu Čitluk 129, danas troje, u Divoselu od 344 ljudi više nema nikoga.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ove zločine, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ovaj i ostale zločine?

Završavam u sledećoj rečenici, sve dok se to ne dogodi, sve dok se Hrvati ne suoče sa svojom prošlošću, dok ne prestanu sa svakodnevnom revizijom istorije, o čemu je pričao i kolega Komlenski, dok ne prestanu sa svakodnevnim gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba i sa rehabilitacijom ustaštva, Hrvatska ne može da pledira da bude demokratska i evropska država. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Da li postoji opasnost da budu otežane evrointegracije Srbije, s obzirom na rastuću netoleranciju agresivne manjine u društvu koja sve otvorenije osporava pravo na mišljenje i pravo govora svima onima koji drugačije misle od njih, a posebno predsedniku Republike Aleksandru Vučiću? Ne moram da napominjem da su u pitanju fundamentalne evropske vrednosti – sloboda izražavanja, sloboda govora i sl.

Zašto ovo pitam? Zato što jedan deo našeg društva, a to je uglavnom onaj deo koji se prepoznao u onoj sintagmi lažna elita, kvazielita, kontinuirano sprovodi hajku protiv svih onih koji ne dele njihove stavove. Ukoliko neko drugačije misli od njih, a još se pri tome usudi da to javno kaže ili napiše, odmah biva prokazan u njihovim medijima i na društvenim mrežama, odmah biva stavljen na stub srama, odmah biva predmet linča i odmah biva označen kao nižerazredno biće. Po pravilu dobija epitet da je neobrazovan, glup, nepismen, retrogradan u svakom smislu, primitivan, krezub i sl. Ako pak nikako ne mogu da mu prišiju takvu etiketu, onda se prelazi na ideološke i političke kvalifikacije – fašista, šovinista, totalitarista, presvučeni radikal itd.

Svedoci smo ovih dana jedne takve kampanje protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer je otišao korak dalje i napisao autorski tekst u kome je analizirao ovaj fenomen koji u Srbiji nije od juče, već postoji decenijama, a to je nastojanje ovih krugova da podele srpski narod na tzv. elitu i običan narod. Već sutradan po objavljivanju ovog teksta, diglo se na noge sve ono što se prepoznalo u tom tekstu, i ala i vrana je odmah požurila da osudi Aleksandra Vučića, usput vređajući ga na najbrutalniji način, a sve to sa dozom njihovog elitizma.

U toj hajci prednjače neke televizije, poput one Šolakove N1, ali ima i raznih štampanih biltena Saveza za Srbiju, i dnevnih, i nedeljnih.

Dnevni bilten Saveza za Srbiju pod radnim nazivom „Danas“ je otišao najdalje u toj histeriji i gotovo nedelju dana već se isključivo i jedino bave ovim tekstom. Toliko ih je zabolela istina. Svaki dan imamo razne nazovi stručnjake, uglavnom te lažne elitiste koji drvlje i kamenje bacaju po Vučiću. Svega tu ima, od samozvanih eksperata, preko potrošenih političara, novinara u pokušaju, do samozvanih intelektualaca. Svako je dobrodošao ako će napasti Aleksandra Vučića, bez obzira i na zanimanje i na opredeljenje, od Ljotićevaca do „Žena u crnom“, od krajnje levice, do ekstremne desnice, i konzervatizam i liberalizam. Sve može ako će napasti Aleksandra Vučića.

Pogledajte kako to izgleda. Evo, „Danas“ kaže – Vučićeva opasna orgija radikalskog populizma. Pa tu imamo razne sagovornike: Vladeta Janković, to nam je ovaj što je bio ambasador po belom svetu, pa bi opet da bude ambasador samo mu ne uspeva, pa Žarko Trebješanin, pa Sanda Rašković Ivić, isto jedna ambasadorka, sve sami ambasadori, a da ih pitate za rezultate njihovog službovanja, rezultati su nula. Pa Marinika Tepić, pa Zoran Lutovac, pa imamo Janko Baljak, Ognjen Radonjić, Branislav Lečić, Marko Šelić Marčelo, kad sam pitao ko je taj, kažu – peva nešto, svira nešto, ne znam ni ja, pevač. Znači, od deset sagovornika imate pet aktivnih političara i jednog pevača. To su njihovi eksperti.

Vidim da su počeli da potpisuju nekakvu peticiju, pa se hvale koliko su potpisa skupili. Hajde da vidimo ko su ti potpisnici peticije, sve sami stranački aktivisti ili ljudi koji su od ranije poznati kao neko ko mrzi Aleksandra Vučića i SNS.

Pazite sad, ovako: Zoran Živković, lider Nove stranke, pa predsednik Stranke Slobode i pravde, čuj slobode i pravde, Dragan Đilas, pa novinar u pokušaju Slaviša Lekić, pa istoričarka Dubravka Stojanović, to je ona što je tvrdila da smo mi počinili genocid u Srebrenici, pa Dušan Petričić, to je onaj karikaturista koji je u direktnom obraćanju na televiziji „N1“ tvrdio da je srpski narod glup, neobrazovan, nepismen. Tu je i bivša predsednica Vrhovnog suda, Vida Petrović Škero, dobro je da je tu, već sam se uplašio.

Moram da priznam da mi je mnogo drago što su se svi tamo okupili na tom mestu. Zaista mi je drago što su svi tamo. Postavlja se pitanje – kako uvek svi ti ljudi da budu potpisnici istih peticija? Ako hoćete, baš ako pogledate, i u novijoj istoriji, uvek su ti ljudi ili bar većina njih bili na strani srpskih neprijatelja. Uvek su bili na onoj strani koja je bila protivnik srpskih nacionalnih interesa. Bili su prvi da se Srbija proglasi jedinim krivcem za ratove devedesetih, prvi su bili da se prizna nekakav genocid u Srebrenici, prvi su bili da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, da Kosovo bude nezavisno. Očigledno da je u pitanju duboka frustracija i mržnja prema…
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo poslednjih dana hajke koja se vodi protiv ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića od strane i Dragana Đilasa i Boška Obradovića i ostalih iz tog Saveza za Srbiju, zatim nekih medija, poput televizije N1, lista „Danas“ i mnogih drugih i nekih nazovi nezavisnih stručnjaka. Ono što je tu krajnje simptomatično, to je to što je ta kampanja otpočela jedan dan nakon najavljene opsežne istrage protiv Dragana Đilasa, koji je najavio upravo Nebojša Stefanović. Očigledno je da je Nebojša Stefanović tako tamo gde ne treba, da je tako u svojevrsno osinje gnezdo, što bi narod rekao, i izazvao neverovatnu količinu histerije i nervoze kod Dragana Đilasa, koji je momentalno dao nalog da se krene u kampanju.

Šta je greh Nebojše Stefanovića? To što se usudio da pokrene istragu da postavi pitanje kako je moguće da neko ko je godinama tvrdio kako se on zapravo bogatio u Češkoj, kako je tamo postao milioner, kako je on u politiku ušao kao bogat čovek već, kao ostvaren čovek i slično, a onda se ispostavilo, i o tome su novinari pisali, da su sve njegove firme u Češkoj za sve vreme poslovanja i postojanja imale ukupnu dobit od 74.000 evra. Dakle, sve vreme nije potrošio ni jedan jedini dinar u Češkoj.

On je u Srbiju mogao da donese maksimalno najviše 74 hiljade evra, ni dinara više. E, sad se nameće glavno pitanje - kako je od tih 74 hiljade evra došao do 25 miliona evra, koliko on sad zvanično tvrdi da ima, odnosno priznaje da ima, 25 miliona, iako mi znamo da je mnogo više, čak desetostruko više, ali on priznaje 25 miliona?

Sad se postavlja pitanje - prijatelju, imao si 74 hiljade, danas imaš 25 miliona, kako? To je sve u vreme vlasti njegove stranke, a za čije vreme je i on sam obavljao mnoge važne državne funkcije, direktor one nepostojeće kancelarije, ministar, ako se ne varam, za NIP, pa onda gradonačelnik Beograda itd. Tu odgovora nema, tu ćutimo. Umesto odgovora imamo hajku na ministra Stefanovića, imamo kampanju o nekakvom falsifikatu i sve ostalo što danima gledamo na N1, u "Danasu" čitamo. Ne sumnjam da će sutrašnja izdanja "Vremena" i NIN-a biti posvećena tome.

O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o pukom skretanju pažnje sa najavljene istrage, a sve zbog straha šta će ta istraga zapravo pokazati.

Moje pitanje je upravo upućeno ministru unutrašnjih poslova i glasi - da li će tom istragom biti obuhvaćen i period kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda?

Zašto ovo pitam? Zato što je upravo taj period obeležen mnogobrojnim višemilionskim aferama u kojima je Dragan Đilas bio glavni akter. Slobodno možemo reći da je ceo njegov mandat bio zapravo jedna velika afera. Više puta smo i ovde u Narodnoj skupštini govorili o tim aferama, iznosili smo i konkretne podatke, navodili konkretne iznose. Postoji osnovana sumnja da je rezultat upravo ove razlike o kojoj sam govorio od 74 hiljade do 25 miliona proizvod ovih afera o kojima pričam - "Bus plus", "Pazl grad", nabavka i ugradnja podzemnih kontejnera, nabavka španskih tramvaja, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, Most na Adi itd, i još mnogo drugih afera koje treba da dobiju konačni epilog.

Dalje, ova istraga treba da pokaže i da li je Đilasova "Dajrekt medija" stekla protivpravnu imovinsku korist, a na štetu RTS-a u iznosu od 650 miliona dinara u periodu od 2009. do 2018. godine. U pitanju je, kako se navodi, nelegalno poslovanje oko zakupa televizijskih sekundi, a u vreme kada je Dragan Đilas bio na vlasti.

I o Đilasovom karakteru i o njegovim ambicijama možemo da pročitamo i u knjizi Ivana Stankovića, "Kakodalogija" se zove knjiga. U pitanju je suvlasnik, svojevremeno, marketinške agencije "Sači i Sači", starije generacije se verovatno sećaju iz 90-ih godina, koji kaže - tada je u našu agenciju došao jedan od vođa studentskih protesta 1991-1992. godine, jedan od osnivača Radio B-92, budući gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Imao je veoma jasne političke ambicije. Jedna od prvih stvari koju je rekao bila je da želi da bude premijer. Živi bili, pa videli.

Taj isti Ivan Stanković posle u jednom intervjuu kaže da je profesor Ivan Štajnberger, koji je u to vreme bio i dekan Filozofskog fakulteta, jednog dana došao i rekao nam - imam jednog momka, on je lider, odlično misli, misli na Dragana Đilasa, trebalo bi da se upoznate i radite sa njim. Đilas je nakon toga otišao u Češku da nosi gajbice, a onda se vratio kod nas u agenciju i to kao direktor medija. Nije ga interesovao sam advertajzing, ali on je fantastičan trgovac, izuzetan menadžer, pronašao je sebe u medijskom biznisu.

Kako je on pronašao sebe, možemo da vidimo kako je mađioničarski od 74 hiljade evra napravio 25 miliona evra.

Svima ste produžili nekoliko sekundi, pustite i mene još par sekundi da završim.

Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko, po svemu sudeći, na krajnje sumnjiv način stekao bezobrazno bogatstvo, bezobrazno bogatstvo, na krajnje sumnjiv način, i to dok su građani Srbije rapidno siromašili. I sad bi opet da se vrati na vlast, da nastavi sa ličnim bogaćenjem. Ali, ima jedan problem, građani Srbije dobro znaju sve ono o čemu sam govorio i građani Srbije dobro znaju da procene ko je zaslužio da vodi Srbiju. Zahvaljujem.