ALEKSANDRA ĐUROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1976. godine u Sarajevu. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je profesorka srpskog jezika.

Završila je Drugu ekonomsku školu u Beogradu i Filološki fakultet.

U politiku je ušla pre 20 godina. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Članica Glavnog odbora SNS-a. Potpredsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu. Izabrana je za narodnu poslanicu i u Desetom skupštinskom sazivu, kada je bila predsednica Odbora za spoljne poslove.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:42

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Sarajevo
  • 19.05.1976.
  • profesor

Statistika

  • 3
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo Brnabić, koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, na samom početku bih htela da izrazim zadovoljstvo što ćemo prvi put u istoriji Srbije imati ženu premijera. Iako nije to ono što je preporučilo gospođu Brnabić za ovu poziciju, mislim da je to jako važno ohrabrenje za sve žene u Srbiji, ne samo one koje se bave politikom, već i za sve druge žene da mogu da dođu na najviše pozicije zahvaljujući svom znanju i obrazovanju.

Što se tiče gospođe Brnabić, ona je svojim dosadašnjim radom već pokazala stručnost, sposobnost, odgovornost u poslu koji je radila. Takođe, ono što smatram da je jako važna osobina za svakoga ko pretenduje da bude na vrhu bilo koje organizacije, a posebno, ukoliko je to Vlada Republike Srbije, a to je da je timski igrač, a to je upravo osobina koja krasi vas, tako da sam sigurna da ćete sa uspehom da vodite Vladu Republike Srbije.

Zadaci koji su pred Vladom, koja će uskoro da bude izglasana, jesu da nastavi onim putem, onim utvrđenim prioritetima, koje je imala prethodna Vlada, koja je dobila podršku na izborima prošle godine, parlamentarnim izborima. Što se tiče unutrašnjeg plana, to je nastavak ekonomskih reformi, a posebno bih pohvalila to što ste kao jedan prioritet na unutrašnjem planu izdvojili obrazovanje i digitalizaciju. Mislim da je to jako važno za modernizaciju našeg društva.

S obzirom da je Vlada koju je predvodio gospodin Aleksandar Vučić imala izuzetno hrabre poteze koji su doveli do dobrih rezultata, mislim da će nastavak rada, u tom smislu, za vas biti ni malo lak zadatak. Ono što je, takođe, važno reći, jeste da naši građani posle ovih reformi, koje su sprovedene, očekuju i neke vidove konkretnih benefita da osete, a to je u pogledu povećanja penzija, povećanja plata u javnom sektoru i to je ono što se očekuje od ove Vlade.

Ono što bih želela da stavim kao fokus mog izlaganja, to je spoljna politika, to je nešto čime se bavim u Narodnoj skupštini, jako je važno što ste naglasili kontinuitet u spoljnoj politici Republike Srbije, članstvo u EU, kao strateški prioritet, ali svakako održanje i očuvanje najboljih odnosa i saradnje, kako sa Ruskom Federacijom, tako i sa Kinom i jača bilateralna saradnja sa drugim važnim akterima na međunarodnoj sceni.

Svakako je Vlada u sektoru spoljne politike nešto što je prethodna Vlada ima čime da se pohvali. Od decembra 2014. godine, kada je organizovan samit Kina- Zemlje centralnoistočne Evrope, kada smo posle mnogo godina imali priliku i da ugostimo premijera Kine, i izuzetno važan projekat „Jedan pojas-jedan put“, izuzetno važan za celu Evropu, rekla bih, a koja je Srbiju stavila u centar je jako važno i nešto čemu nam, sigurna sam, ceo region zavidi.

Takođe, predsedavanje Srbije OEBS-om, što se prvi put desilo u ovoj organizaciji da Srbija predsedava OEBS-om, 2015. godine na jako uspešan način, je nešto što je promovisalo i popravilo imidž naše zemlje i činjenica da je, na kraju, u decembru došlo do toga da je 44 delegacije na ministarskom nivou došlo u Beograd, je svakako bio veliki doprinos promociji naše zemlje.

Ono što je važno istaći jeste veliki napredak, i sve ono što smo ostvarili oko sprečavanja članstva tzv. Kosovo međunarodnim organizacijama, posebno bih istakla UNESKO. Takođe, u Savetu bezbednosti UN smo sprečili usvajanje rezolucije koja je, zahvaljujući vetu koji je dala Ruska federacija, sprečena da se usvoji, tiče se događaja koji su se desili u Srebrenici.

Mislim da je to nešto što mi, kao država, smo u obavezi, da tu vrstu podrške koju smo dobili od Ruske federacije, da to nikada ne zaboravimo. Da je Srbija uspela da popravi svoj međunarodni ugled pokazala je inauguracija predsednika Vučića, kada je više od 50 stranih delegacija došlo da prisustvuje. Svi lideri regiona, i pored određenih nesuglasica koje su postojale u regionu, činjenica da su na visokom nivou došli svi da daju podršku našem predsedniku, pokazuje jedno poštovanje, ne samo prema njemu, nego i prema Srbiji.

Strateški cilj, članstvo u Evropskoj uniji, je nešto što ostaje naš prioritet. Mislim da je dobro što će sada sve pod krovom novog ministarstva za evropske integracije biti objedinjene nadležnosti, kako Kancelarije za evropske integracije, tako i nadležnosti koje je imalo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za evropske integracije i pregovarački tim. Jako je dobro, jer mogu na bolju način da koordiniraju aktivnosti. Svi mi dobro znamo da se Evropska unija suočava sa velikom krizom, i da proces proširenja nije nešto što je prioritet.

Ono što je zabrinjavajuće i što je jedan od, rekla bih, zadataka za buduće ministarstvo jeste poboljšati imidž i podršku samom procesu našeg pristupanja EU. Ono što smo mogli da vidimo kroz istraživanja, jeste da je najniža podrška upravo među omladinom, među studentima, to je nešto što treba da se promeni. Mislim da i sama EU može tu mnogo da doprinese promenom retorike i jačom podrškom Srbiji, što je često znalo da izostane. Mislim da je nizak nivo podrške koji postoji, u određenim krugovima, da je za to razlog upravo poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije, da je to ono što nedostaje da bi EU ovde bila prepoznata, ne samo kao spoljnotrgovinski partner, donator ili investitor, već da bi bila prepoznata kao politička organizacija koja uvažava i poštuje Srbiju.

Ono što je među našim građanima često prepoznato, jeste da je taj ceo proces dosta politizovan i da, često, proces proširenja ne zavisi samo od konkretnih kriterijuma koji bi trebali da važe za svaku državu, već, vrlo često, političkih okolnosti u kojima se proširenje dešava. Zato mislim da je važno i da EU pruži jasniju podršku Srbiji, kako bi pomogla i nama svima ovde da taj proces ima i veću podršku među građanima.

Ono što je važno za Srbiju, jeste regionalno povezivanje, agenda povezivanja u sklopu Berlinskog procesa je nešto što treba da nastavi ova Vlada Republike Srbije. Već sledeća prilika je i sastanak u Trstu, kada se očekuje realizacija i nekih konkretnih projekata povezivanja. Mislim da neki drugi primeri, koji pokazuju da neka bolja regionalna ekonomska povezanost može da dovede i do bržeg rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja.

Na kraju bih želela da kažem, kao predsednik Grupe prijateljstva sa Ruskom federacijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedina Grupa prijateljstva koja ima, rekla bih, parlamentarnu većinu, 129 članova je u toj grupi

narodnih poslanika, koja pokazuje raspoloženje u našem Parlamentu, da je jako važno da nastavite u smeru u kojem je radila prethodna Vlada, a to je poboljšanje saradnje sa Rusijom, ne uvođenje sankcija Ruskoj federaciji i angažovanje na boljem ekonomskom povezivanju i povećanju robne razmene sa Ruskom federacijom. Nadam se da će i novoformirani Nacionalni savet biti podrška Vladi u tom procesu.

Želim da kažem da vam želim puno sreće u budućem radu. Svakako, podržaću, sa zadovoljstvom, vaš izbor i tima koji ste predložili.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, učešće Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike Republike Srbije. Takođe, učešćem u multinacionalnim operacijama Vojska Republike Srbije i Republika Srbija pokazuje se kao aktivan činilac u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača se ugled Vojske Srbije u svetu.
Takođe, pojedinci koji imaju priliku da učestvuju u multinacionalnim operacijama stiču značajna iskustva, a mogli smo da čujemo i danas kroz izlaganje ministra da postoje jasni kriterijumi ko može da ode i da bude učesnik u jednoj od takvih operacija, svakako odlaze najbolji i zainteresovanost među pripadnicima Vojske Srbije je velika da uzmu učešće u ovakvim misijama.
Republika Srbija, takođe, kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost i, takođe, na taj način se pokazuje kao aktivan partner EU u pogledu Poglavlja 31 koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali i bezbednosne i odbrambene politike.
Vrlo često, kao narodni poslanici, posebno kroz sastanke parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, kada imamo priliku da razgovaramo sa našim kolegama iz Evropskog parlamenta o različitim temama koje se tiču usaglašavanja naše politike sa politikom EU i kada razgovaramo o Poglavlju 31, možemo da čujemo određene kritike zašto nije u većem procentu usaglašena spoljna politika Republike Srbije sa politikom EU, ali u nastavku toga dalje jasno čujemo pohvale zašto Republika Srbija vrlo aktivna na učešću u mirovnim misijama, pa možemo da vidimo i podatak da je po učešću u mirovnim misijama Srbija prva u regionu, a osma u Evropi.
U ovoj godini vidimo da su planirane multinacionalne operacije, planirano je da bude upućeno do 700 pripadnika Vojske Srbije. Vidimo da je akcenat stavljen i posebna pažnja se posvećuje angažovanju vojno-medicinskih kapaciteta i takođe u povećanju učešća žena u ovim operacijama. Vrlo je pohvalno što vidimo da je sve veći broj žena zainteresovan da učestvuje u ovakvim misijama. I danas, kada pogledamo listu govornika, možemo da vidimo, za razliku od nekog ranijeg vremena, veliki broj narodnih poslanica je uzeo učešće upravo u ovoj diskusiji koja se tiče vojnih pitanja, što ranije nije bio slučaj.
U predlogu odluke, koja je pred nama, vidimo da se tiče nastavka angažovanja u sedam mirovnih operacija UN, ali imamo i novine, dakle sedam novih u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala: Zapadna Sahara, Mali, Džami, Kašmir, Južni Sudan, Sudan i Bliski Istok, kao i dve multinacionalne operacije pod pokroviteljstvom EU - Centralnoafrička Republika i Mediteran.
Kada pričamo o učešću u misiji na Mediteranu, cilj je ublažavanje posledica i rešavanjem migrantske krize u Evropi. Jasno je da se Srbija nalazi na jednoj od glavnih ruta, kojima migranti se kreću, i jasno je da i na ovaj način Srbija pokazuje svoju volju da bude aktivan partner u Evropi, EU u pogledu načina rešavanja migrantske krize.
Migracije koje su se desile su negativno uticale i na bezbednost lica koja prolaze i kroz našu zemlju. Između ostalog, to su lica koja dolaze iz ratom zahvaćenih područja, tako da je jako važno pratiti ko kroz zemlju prolazi kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti. Možemo da pohvalimo učešće kako policije, tako i Vojske do sada. Nismo imali nikakvih incidenata u tom smislu za razliku od mnogih drugih zemalja u kojima su takođe migranti bili i prolazili ili su stigli.
Odlukom Vlade Srbije od jula meseca ove godine formirana je komanda zajedničkih snaga za obezbeđenje državne granice, čime su se stvorili faktički formalni uslovi da Vojska Srbije bude angažovana u zaštiti državne granice po pitanju migrantske krize. Mogli smo da vidimo da je veliki broj ilegalnih migracija sprečen od tada do sada.
Što se tiče drugih novina koje možemo da vidimo sa ovim Predlogom odluke, vidimo da je spremnost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da u slučaju potrebe angažuju sve svoje pripadnike u operacijama humanitarnog karaktera. Išlo bi se na poziv međunarodnih organizacija, regionalnih inicijativa u kojima je Republika Srbija član, kao i na pozive država koje su zadesile neke prirodne katastrofe.
Svi se sećamo jako dobro poplava u maju mesecu ove godine, koje su zadesile Srbiju i jako je važno da Vojska Srbije može vrlo brzo i efektno da reaguje. Tada smo imali pomoć od strane Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, kao neko ko je prvi došao da reaguje. Odmah potom su reagovale i mnoge druge zemlje, naši partneri, tako da i na taj način smo mogli da vidimo kako je Republika Srbija jasno opredeljena i jasno ima saradnju sa svim zemljama, kako sa zapada, tako i sa istoka.
Mogli smo da čujemo i određene kritike zašto je poslata humanitarna pomoć u Siriju. Ja mislim da je jako dobro što je Srbija pokazala još jednom svoj humani karakter i jako je loše uopšte politizovati želju Srbije da pomogne unesrećenom narodu, ne slanjem bombi, nego slanjem hrane. Svi se jako dobro sećamo 90-ih i nesreća koje su zadesile našu zemlju, koliko je takva vrsta pomoći, koja stiže sa bilo koje strane, značajna za narod koji je ratom zahvaćen u području u kojem živi.
Ako gledamo medije koji izveštaju, evo današnje, recimo, dnevne novine, možemo da vidimo brojne naslove koji se tiču vojne saradnje koju Republika ostvaruje, u ovom konkretnom slučaju, sa Ruskom Federacijom, pa vidimo i neke naslove koji pokazuju, kao „Oči u oči“, „NATO i Rusija na granicama sa Srbijom“, i prosto se stvara atmosfera neka da ljudi pomisle da je Srbija vojno opredeljena, da ima samo jednog partnera u pogledu vojne saradnje, što je daleko od istine. Kada pogledamo brojke koje pokazuju kakvo je faktično stanje, vidimo, što se tiče vojnih aktivnosti, sa NATO i sa državama članicama Partnerstva za mir održano je preko 20 vežbi, dok su sa Ruskom Federacijom održane samo dve vojne vežbe u toku 2015. godine.
To su činjenice koje jasno pokazuju da Srbija jeste vojno neutralna zemlja, spremna na saradnju i sa istokom i sa zapadom. S tim kada pogledamo ove brojke, htela bih, ministre, da apelujem na vas da malo povećate broj vojnih vežbi sa Ruskom Federacijom da bi bilo malo bolje izbalansirano.
Poverenje građana je najviše od svih institucija koje postoji u Republici Srbiji. Najveće poverenje građana je u Vojsku. U tome je na vama jedan veliki zadatak da to poverenje i očuvate. Želim vam puno sreće u tom radu i, naravno, u danu za glasanje glasaću za obe odluke koje su pred nama.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moj kolega je upravo govorio o pet zakona o potvrđivanju sporazuma. Ja ću da govorim o ovom šestom, dakle o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, sa statutom Fonda za zapadni Balkan.
Ovaj Predlog zakona je bio i tema rasprave i na Odboru za spoljne poslove i već tada smo mogli da vidimo da je to tema koja će biti najviše ispolitizovana. Neke osnovne stvari vidimo u predlogu, u obrazloženju predloga ovog sporazuma, jeste da je napravljen po modelu Višegradske grupe koji se tiče saradnje i povezivanja civilnog društva, akademskog sektora, povezivanje građana u pogledu saradnje kulture, obrazovanja, razmene mladih.
Oko finansiranja vidimo da su osnove finansiranja tiču jednake kontribucije strana potpisnica, po 30 hiljada evra i 80 hiljada evra od strane Višegradske grupe. Ako uporedimo to sa Višegradskom grupom kada je formiran Fond višegradske grupe, vidimo da su oni tada, njihova kontribucija iznosila 250 hiljada evra, a sada je po dva miliona evra. Dakle, oni su višestruko povećali taj početni iznos kontribucije jer su svakako videli da jedan ovakav način udruživanja je i te kako i ekonomski i na svaki drugi način isplativ i sada je to fond, ozbiljan fond sa kojim oni raspolažu.
Što se tiče potpisnika, vidimo da su potpisnici pet država i Kosovo. Dakle, apsolutno je jasno da kada pogledamo ceo tekst sporazuma da je Kosovo predstavljeno asimetrično u odnosu na države potpisnice. Sasvim jasno je definisano da je Kosovo teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije i Kosovo sa fusnotom je upravo način striktno poštovanja dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji.
U svakom paragrafu gde se pominje Kosovo, pa i u onom delu koji je predviđen za potpise država i članica koji su pristupili Fondu za zapadni Balkan, jasno stoji zvezdica sa fusnotom gde je jasno navedeno da ovaj naziv ne utiče na poziciju o statusu i skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Dakle, upravo ovaj tekst stoji na svakom mestu gde se pominje Kosovo. Sasvim je jasno, i kroz interpretativnu izjavu koju je Republika Srbija dala da ne bi došlo do pogrešnog tumačenja, da Kosovo nije tretirano kao država. Mi smo ovde imali priliku da čujemo, da su nas optuživali kako potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma, odnosno glasanjem za potvrđivanje jednog ovakvog sporazuma mi priznajemo nezavisnost Kosova.
Takođe, su nas optuživali sve koji budemo glasali u prilog ovakvom sporazumu da to predstavlja izdaju. To je apsolutno jedno zlonamerno tumačenje koje ima jasan cilj samo slanje poruka biračima bez obzira na posledice. A posledice mogu biti takve da građani koji žive na teritoriji Kosova i Metohije zaista poveruju da je to istina. Iako ja ne sumnjam ni na koji način na inteligenciju naših građana koji su na izborima ove godine svojim glasovima koje su dali u velikoj većini SNS pokazali kako takve vrste izjava, zapaljivih izjava koje se šalju, najčešće upravo odavde iz Beograda u stvari nemaju za cilj da pomognu našim građanima da žive bezbednije i sigurnije na teritoriji Kosova i Metohije.
Ako pojedinci ovde tumače ovaj sporazum kao potpisivanje Srbije ispod teksta ovog sporazuma, kao priznanje nezavisnosti Kosova, kako možemo onda da kažemo da one zemlje koje su potpisale takođe ovaj sporazum, a koje su priznale jednoglasno proglašeno nezavisno Kosovo, kao što su Albanije, Makedonija i Crna Gora, potpisali su se upravo tamo gde je Kosovo navedeno sa zvezdicom i sa ovim tekstom koje upućuje na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. Da li to znači da one priznaju da Kosovo nije država iako su njihove vlade pre toga priznale Kosovo. Da li predstavnici Prištine koji su se potpisali takođe ovde kod Kosovo sa zvezdicom, da li oni takođe prihvataju to da oni nisu država, već su teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije. Upravo je ta interpretacija u fusnoti koju možemo da pročitamo.
Mi moramo da se krećemo u granicama onoga što je realno i što je moguće, a ne u granicama nemogućeg. Mi se sada ne nalazimo u 1996. godini, 2006. godini, ovo je 2016. godina i obaveza svih nas je da se borimo za naše nacionalne interese u granicama mogućeg.
Svi poslanici koji učestvuju u radu različitih međunarodnih parlamentarnih organizacija, ako govorimo iz parlamenta o tome, znaju jako dobro kako je jako teško boriti se za naše nacionalne interese kada pređete granice ove zemlje i odete u inostranstvo, usled brojnih pokušaja prijatelja i promotera nezavisnosti Kosova da se izbore za neka njihova prava i neke njihove interese.
Ja predvodim delegaciju u Savetu Evrope od 2012. godine i mogu da kažem da su ove godine posebno intenzivni razni pokušaji da se daju određena prava delegaciji kosovskog parlamenta u Skupštini Saveta Evrope, pa smo se mi u januaru mesecu, kada je usvajana Rezolucija o Kosovu sa zvezdicom, susretali smo se sa različitim amandmanima koji su želeli da pomognu u stavovima kosovskih predstavnika, pa su bili amandmani koji su želeli da izbrišu iz te rezolucije obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, pa su želeli da izbrišu činjenicu da je njihov zahtev u UNESKO odbijen.
Iako su to neke stvari za koje svi mi ovde kada o tome razgovaramo mislimo da je to nešto što je nesporno, nešto što je faktičko stanje, kada dođete u Strazbur, onda vidite te amandmane i onda u plenumu u Strazburu te amandmane ne predstavlja šef delegacije Albanije, recimo, nego ih predstavlja šef delegacije Švedske i kada prilikom glasanja u plenumu vidite da je razlika od svega nekoliko glasova bila u prilog odbrane naših stanova, onda shvatite kako je to jedna teška borba ne samo za nas koji radimo u parlamentarnim organizacijama, svakako manja u odnosu na predstavnike države koji idu u Brisel da se bore za naša prava i koliko je svaki paragraf i svaka rečenica za koju se izbor plod jednog teškog rada.
Ako pogledamo kako na sve ovo gledaju građani koji žive na teritoriji KiM srpske nacionalnosti, posebno srpske nacionalnosti, oni koji žive na teritoriji gde su u manjini, oni sigurna sam da s puno pažnje gledaju kakav je naš dijalog sa predstavnicima Albanaca. Upravo od sadržine tog dijaloga i da li ga ima uopšte zavisi način na koji će oni da žive, da li će da žive sigurnije i kvalitetnije, ili će da imaju brojne probleme. To je ono što mi treba da imamo uvek na umu.
Patriotizam nije davati zapaljive izjave u sred Beograda, već je patriotizam boriti se za prava Srba, za kvalitetniji i bolji život kako u Beogradu, tako i na teritoriji KiM, i to je u stvari patriotizam na delu.
Isključivanjem sebe kao države iz ovakvih regionalnih inicijativa, mi svakako ne možemo da se izborimo za naše nacionalne interese, jer ako pogledamo šta je alternativa bila potpisivanju ovakvog sporazuma, alternativa je bila da ga Srbija ne potpiše, ali sam onda sigurna da bi tamo stajalo – republika Kosovo. Da li je to nešto što je u našem nacionalnom interesu? Ja bih rekla da nije i da je jako važno što je Srbija uspela da se izbori da ovaj sporazum, tekst ovog sporazuma bude formulisan upravo na način na koji jeste, a to je da Kosovo bude predstavljeno tako da je svima jasno koji su potpisali i svima nama koji pročitamo pažljivo ovaj tekst jasno je da Kosovo nije tretirano kao država.
Ovo je jedan kontinuirani proces pomirenja koji traje još od 2000. godine kada smo imali priliku da vidimo formiranje Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, pa je onda došao i Regionalni savet za saradnju, pa Berlinski proces i sada imamo i ovaj Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. To je sve u smislu dobrosusedske saradnje, regionalne povezanosti i svakako, postoje još dva izuzetno važna razloga zašto je važno da postoji kvalitet dijaloga na ovom prostoru. Jedan je sa ekonomske strane gledano, a to je da imamo najveći suficit kao zemlja sa državama regiona i da svaka od država pojedinačno predstavlja jedno malo tržište, svi zajedno kada nastupimo i kada se udružimo, onda smo ipak jedno ozbiljnije tržište, da bismo bili privlačni stranim investitorima. Drugi izuzetno važan razlog je bezbednosni razlog, jer upravo u vreme u kojem živimo, a to su brojne pretnje terorizma svuda u Evropi, ne samo u našem regionu, jako je važno da postoji kvalitetan dijalog sa svima u okruženju kako bismo mogli na pravi i preventivan način da reagujemo na sve potencijalne pretnje.
Tako da, ja ću svakako u danu za glasanje i ovaj sporazum i ove prethodne sporazume, dakle, svih šest sporazuma koja su tema današnje rasprave da podržim. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -