Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas četiri ratifikacije, jedna međunarodna konvencija i tri bilateralna sporazuma sa Gruzijom, Rumunijom i sa Finskom.
Na samom početku bih htela da se osvrnem prvo na Međunarodnu konvenciju protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, koja je usvojena 4. decembra 1989. godine u Njujorku i bila je otvorena godinu dana na potpisivanje članicama UN, što je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija u to vreme i učinila i potpisala je u decembru 1990. godine. Konvencija je stupila na snagu 20. oktobra 2001. godine, a Savezna Republika Jugoslavija, čiji je pravni sukcesor Republika Srbija, je dala sukcesorsku izjavu 12. marta 2001. godine i time potvrdila da ostaje potpisnica ove konvencije.
Konvenciju su do sada ratifikovale 33 države, tako da će Srbija svakako biti 34. država u svetu koja će da ratifikuje ovu konvenciju. Potvrđivanjem ove međunarodne konvencije Srbija će da se svrsta u grupu zemalja koje regrutovanje, finansiranje, korišćenje i obuku plaćenika smatraju krivičnim delom. Takođe, ova konvencija spada u oblast međunarodnog humanitarnog i krivičnog prava, pa će njenom ratifikacijom Republika Srbija da doprinese usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim humanitarnim pravom procesa koji su pokrenuli Međunarodni komitet Crvenog krsta i Švajcarska.
Ovo svakako neće biti prvi put da Srbija pokaže svoju potpunu posvećenost borbi protiv terorizma, s obzirom da smo još prošle godine kao država bili kosponzori donošenja Rezolucije UN 2178 u borbi protiv Islamske države, Iraka i Levanta, a odmah nakon toga, na inicijativu 199 narodnih poslanika, došlo je do izmene krivičnog zakonodavstva u dva člana, koja su predvidela kao krivično delo učestvovanja na stranim ratištima i organizovanje odlazaka na strana ratišta.
Izmene ovog krivičnog zakonodavstva su usvojene 10. oktobra 2014. godine, čime su u okviru glave 34. krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom okarakterisana kao krivična dela. Član 386a. Krivičnog zakonika kaže da sva lica koja individualno učestvuju u oružanim sukobima, kao pripadnici vojnih ili paravojnih formacija na teritoriji druge države, čiji nisu državljani i nisu pripadnici nijedne međunarodne misije, međunarodne organizacije, mogu da dobiju kaznu od šest meseci do pet godina, a ukoliko odlaze na ratišta u okviru grupe, predviđena kazna je od jedne do osam godina zatvora.
Krivično delo organizovanja učestvovanja u ratu, u vidu odlazaka grupa, regulisano je članom 386b Krivičnog zakonika, gde je predviđena kazna od dve do 10 godina zatvora za one koji organizuju odlaske na strana ratišta i koji, takođe, podstiču druga lica da učestvuju na stranim ratištima.
Propisivanje inkriminacije u domaćem zakonodavstvu za ova krivična dela koja su predviđena inkriminacijama i članovima 2. i 3. Konvencije o kojoj danas razgovaramo, pokazuje da nije potrebno usaglašavanje domaćeg zakonodavstva kako bi odredbe ove konvencije bile primenjive i u Republici Srbiji.
Ono što želim da kažem, jeste da danas kada imamo pojačanu globalnu pretnju od terorizma, jer smo svedoci i nedavnih napada u Parizu, gde je 130 žrtava tog terorističkog akta, a takođe imamo i primer obaranja ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, gde je bilo 224 žrtve, od čega čak 17 dece, pokazujemo da je pretnja od terorizma poprimila ozbiljne razmere globalno u celom svetu.
Ako pogledamo situaciju u našem regionu, zemljama koje nas okružuju, možemo da kažemo da su se takođe teroristički akti dešavali u nekim našim susednim zemljama. Setimo se samo onoga što se desilo u Kumanovu, u Makedoniji nedavno, takođe i u Bosni i Hercegovini, u Zvorniku i Rajlovcu. Možemo da kažemo da u Srbiji nije dolazilo ni do kakvih tog tipa pretnji. Želim da kažem da je prvenstvena zasluga za to pripadnika MUP-a Republike Srbije, zato što budno prate situaciju i što imaju pooštrenu kontrolu granica, kao i mere nadzora nad povratnicima sa stranih ratišta koji dođu u Republiku Srbiju.
Treba imati u vidu da je od početka godine pa do kraja novembra ove godine kroz Republiku Srbiju prošlo oko pola miliona migranata na svojim putevima ka zemljama zapadne Evrope i da se nije desio nijedan incident. Svakako bih htela da pohvalim rad prvenstveno ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića, koji je svojim ličnim angažovanjem dosta doprineo tome da se rad policije poboljša u ovom periodu i da se građani Srbije osećaju bezbedno. Videli smo i neka istraživanja javnog mnjenja, koja kažu da i posle terorističkih napada koji su se desili po Evropi građani Srbije se i dalje osećaju bezbedno. To pokazuje da oni imaju poverenje u policiju i MUP.
Kada pogledamo učešće na stranim ratištima u regionu koja se dešavaju, možemo da vidimo da predsednik Makedonije, Đorđe Ivanov je rekao da se oko 70 državljana Makedonije nalaze na ratištima u Siriji, portparol policije Kosova i Metohije izjavio je da se oko 120 pripadnika građana Kosova i Metohije vratilo nakon učešća na ratištu u Siriji, vratilo se svojim kućama. Tako da, to su sve potencijalne pretnje za bezbednost celog regiona.
Situacija u Srbiji je takva da se 26 pripadnika, građana Republike Srbije nalazi na ratištima u Siriji. Takođe treba reći da se njih sedam vratilo i procenjuje se da je osam izgubilo život. Mislim da su izmene zakonodavstva koje smo imali prošle godine, a vezano za to da smo okarakterisali kao krivično delo učešće na stranim ratištima, doprinele da ova brojka vezano za Srbiju nije veća i da pod punim nadzorom policija sprovodi mere nadzora nad licima koja su se vratila. To je svakako dobro, što možemo da kažemo da se sada građani Srbije mogu osećati bezbedno i da ne postoji pretnja od bilo kakvog terorističkog akta u Srbiji.
Takođe, značajna je i saradnja koju je MUP uspostavilo sa zemljama regiona, jer borba protiv terorizma nije moguća bez saradnje sa drugim državama, a prvenstveno sa državama regiona. Ova konvencija takođe predviđa obaveze države da međusobno sarađuju u sprečavanju krivičnih dela utvrđenih ovom konvencijom i takođe obaveza hapšenja i ekstradicije plaćenika koji se nalaze na njihovoj teritoriji.
Sada bih se osvrnula na bilateralni Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika. Ovaj sporazum je zaključen razmenom nota 14. jula ove godine.
Poslednju deceniju zaključivanje ove vrste bilateralnih sporazuma je postala praksa u bilateralnim odnosima između zemalja, iz razloga što se videlo da se dešava situacija da se supružnici ne odlučuju da prate svoje bračne partnere prilikom njihovih dužnosti u inostranstvu u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, iz razloga što žele dalje da nastave da se bave svojim poslom, tako da se nametnulo kao potreba da se pomogne na taj način članovima diplomatskog osoblja, ne samo Srbije nego je to praksa i u drugim zemljama. Tako da, osnovni cilj, u stvari, ovih bilateralnih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i takođe zadovoljavanje potrebe i bračnih partnera da mogu da privređuju i da rade u zemlji u kojoj se nalaze.
Takođe, član 2, druga stvar koja je važna i svrha ovog sporazuma jeste da se ograniče privilegije i imuniteti za tog bračnog druga u pogledu određenih poslova, obima poslova kojim se bave, koji su plaćeni u zemlji u kojoj se nalaze, a imunitet tog građansko-pravnog i upravnog postupka. Taj imunitet nije primenjiv za krivične, ne uskraćuje se imunitet od krivičnog sudstva.
Takođe, supružnici koji se odluče da rade u zemljama prijema u obavezi su da plaćaju poreze koji proističu iz tako ostvarenog prihoda. Do sada su zaključeni sporazumi sa 14 država, a od toga je devet stupilo na snagu, tako da možemo da kažemo da zaista postoji veliki broj naših diplomatsko-konzularnih predstavništava koja još nisu zaključila ovakve vrste bilateralnih sporazuma. Ovo je prilika da apelujemo na Ministarstvo spoljnih poslova da bude što više ovakvih bilateralnih sporazuma, kako bismo olakšali život našim predstavnicima u inostranstvu.
Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ministar spoljnih poslova gospodin Dačić je potpisao ovaj sporazum prilikom njegove posete u Tbilisiju 2. juna ovde godine. Cilj ovakvih sporazuma o ukidanju viza je jačanje ukupne bilateralne saradnje, naravno, sa očekivanjima da će posebno da dođe do unapređenja ekonomske saradnje, ono što je svakako najvažnije za nas.
Možemo da kažemo, vezano za samu Gruziju, da nivo ekonomske saradnje ne odgovara potencijalima i potrebama dveju država. Međutim, ako pogledamo kako je išao taj nivo robne razmene poslednjih godina, ipak vidimo određena poboljšanja, s obzirom da je u 2013. godini razmena bila 5,3 miliona evra, a u periodu od januara do jula 2015. godine oko 17 miliona evra. Tako da, već vidimo određena poboljšanja, ali postoje i potencijali u brojnim oblastima, kao što su crna i obojena metalurgija, tekstilna i prehrambena industrija, građevinarstvo, turizam i nadamo se da će ova vrsta sporazuma doprineti da se saradnja pre svega na ekonomskom planu sa Gruzijom unapredi.
Sporazum sa Gruzijom je usklađen sa odredbama tipskih sporazuma o ukidanju viza i proces liberalizacije viznog režima sa onim zemljama kojima je potrebna viza za ulazak u zemlje EU. Razlog zašto je došlo do toga je da je došlo u jednom trenutku do situacije da za pripadnike u Srbiji, za građane Srbije koji imaju civilne pasoše nije potrebna viza za ulazak u Gruziju, a za one koji imaju službene i diplomatske jeste bila potrebna, a razlog za to je što je Vlada Gruzije donela jednostrani akt kojim je ukinula vize za građane Srbije još 15. juna 2011. godine za boravak do 365 dana. Međutim, ovaj sadašnji sporazum koji su napravile naše dve vlade u stvari pokazuje da je sporazum recipročnog karaktera, dakle, za sve nosioce diplomatskih i službenih pasoša obe zemlje važi za boravak do 90 dana.
Htela bih na kraju da pomenem i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora. Jako je važno ustanoviti koji je od ugovora koji su zaključeni sa jedne strane od SFRJ, SRJ, Državne zajednice Srbija i Crna Gora i sa druge strane Republike Finske, koji su zaključeni nakon 1992. godine, a pre sticanja samostalnosti Republike Srbije su i dalje na snazi.
Svakako, ovde možemo da vidimo da nastavljaju da važe tri važna sporazuma koja su zaključena pre sticanja samostalnosti Republike Srbije, dakle, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, Sporazum o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju i Sporazum o određenim komercijalnim kreditima potpisan sa „Finer“-om ispred Republike Finske, a sa naše strane Savet ministara Srbije i Crne Gore 2004. godine.
Takođe, za Finsku mogu da kažem da je nivo robne razmene još uvek na niskom nivou, ali da posluje u Srbiji oko 60 finskih kompanija i nadamo se da će više kompanija naći interes za poslovanjem u Srbiji, a naravno i da će kompanije koje rade u Republici Srbiji naći svoj interes da izvezu određene proizvode u Finsku.
S obzirom da ja jesam danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, ali sam takođe predsednik Odbora za spoljne poslove, a već je bio pomenut rad Odbora za spoljne poslove i saradnja sa Ministarstvom spoljnih poslova, htela bih samo da kažem da izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova smo dobili. Obaveza je da se ministar na Odboru pojavi dva puta godišnje. U martu mesecu ministar Dačić je posetio Odbor za spoljne poslove i razgovarao sa članovima. Očekujemo njegov dolazak i u decembru mesecu, čime će u potpunosti biti ispoštovana pravna regulativa koja kaže da je obaveza ministra da se dva puta pojavi. Naravno da bismo mi želeli i da možemo da razgovaramo sa ministrom mnogo češće, ali treba imati u vidu da je u toku ove godine Srbija zaista imala dosta važnih diplomatskih aktivnosti kojima možemo samo da se pohvalimo.
Globalno, Srbija doživljava samo pohvale za sve ono što je učinila u toku ove godine na poboljšanju bilateralnih odnosa sa mnogim zemljama, a takođe i u okviru rada u međunarodnim organizacijama, prvenstveno predsedavanje OEBS-om. Možemo samo da budemo ponosni na rad kako predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Republike Tomislava Nikolića, ali svakako možemo da imamo i reči hvale za predsedavanje OEBS-om od strane ministra Dačića. Činjenica da će sutra i prekosutra Beograd da bude diplomatska prestonica Evrope može da nas čini ponosnim na sve ono što smo uradili na spoljno-političkom planu. Uspeh u UNESKO-u ne mogu da ne pomenem jer to nije sticaj okolnosti niti neka slučajnost, nego je to plod napornog rada.
Dakle, u Danu za glasanje, poslanička grupa SNS će da glasa za ratifikaciju Međunarodne konvencije i sva tri bilateralna sporazuma.