Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kratko i jasno, nedvosmisleno DS, naravno, nema ništa protiv ovakvog Predloga zakona o izmeni zakona.
Razlozi su vrlo jasni. Namere su dobre. Ako bismo sada oko onoga oko čega smo inače ovde, a to je politika, mogli bismo da pričamo dosta, ali danas ne bih na taj način zloupotrebio svoje prisustvo po ovoj temi, jer mogao bih da kažem naime, ne koristeći neke druge figure u tom smislu, da ova naša vlada dovoljno ima u ovom našem mandatu, dakle, projekte koji su jako dobri, rekao bih vrlo dobronamerni, ali se pojavi problem, i to je ono čime se mi kao opozicija bavimo ovde, pitanje mogućnosti da se izvedu ti projekti koji su ubačeni u zakonske predloge, a i u zakone koji su to postali, jer skupštinska većina obezbedi da oni budu izglasani.
Mi smo ovde nagoveštavali, govorili o tome da je samo jedan problem, kako da se sprovede to što se ovde na kraju izglasa kao zakon. Takođe, pitanje koje je vezano za to možemo da postavimo ovde i zbog toga koliko je ova namera dobra i koliko je ovaj projekat neophodan; ponavljam, DS će glasati za izmenu ovog zakona.
Samo bih podsetio na taj mali problem, na poziciju u budžetu, pitanje ograničenosti i uopšte sredstava, materijalnih sredstava i mogućnosti da se ovakav zakon sprovede. To je pitanje koje otvara druga pitanja, a to je kako da se uspostave prioriteti. I na to imamo odgovore, ali u ovom momentu nisu definisani.
Valjda nas ovo kao problem zatiče i onda, mogu da kažem, i jesam među onima koji su za to da kada se pojavi problem, da odmah hrabro i beskompromisno, s obzirom na ozbiljnost i težinu tog problema, uđemo u rešavanje tog problema.
Dajte da to bude konzistentnije, dajte da se oko toga svi bez problema, a da to nisu čisto ogoljeno politički problemi, lako složimo i dogovorimo. Prema tome, Demokratska stranka će glasati za ovo, ali postavlja pitanje šta sa sredstvima za sprovođenje zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali ste prilike da čujete kakav je stav Demokratske stranke povodom ovog predloga zakona i ja ću jednostavno ponoviti: mi stojimo iza ovakvog predloga, dakle glasaćemo za ovaj predlog zakona. Naravno da imamo izvesne primedbe i vi ste neke od njih mogli već da čujete u prethodnoj raspravi.
Međutim, ono što ovom prilikom želim posebno da istaknem i izrazito da naglasim, to je nešto što je sudbina novih zakona i to nije specifičnost ni ovog saziva Skupštine, ni nekih prethodnih, a siguran sam ni budućih saziva Skupštine. To je da se zakon donese, a kakva će njegova sudbina u životu, u praksi da bude ne zavisi od toga kako taj zakon glasi, šta je u njemu sve napisano, da li on lepo izgleda, da li je usklađen sa nekim evropskim standardima ili sa onom zakonskom regulativom koja je aktuelna u ukupnom zakonodavstvu jedne zemlje.
Prema tome, jedno je to što pišu zakoni; i u ovom zakonu Demokratska stranka kaže – to sasvim lepo stoji, to jeste usklađeno i to jeste ono za šta se Demokratska stranka, u oblasti o kojoj zakon o porodici govori, zalaže. Međutim, da li će to da doživi realizaciju u praksi zavisi od nas ovde, od Skupštine, od toga da li ćemo uspeti da nametnemo stav koji će postati stav u pravnoj praksi.
Dovoljno često smo svedoci da u pravnoj praksi ono što piše u zakonu ne biva i da se sprovodi kroz određene improvizacije, odnosno, uslovno rečeno, toleranciju. Ovde ne sme da bude tolerancije, jer moj lični odnos, a rekao bih da je to možda deo profesionalne deformacije nas lekara, koji imamo nešto razvijeniji osećaj za genezu stvari, jeste da kada je u pitanju tema nasilje u porodici onda imam pravo da našu celokupnu javnost upozorim da nasilje u porodici može da proizvede niz devijacija u društvu, niz teških problema, ne samo u oblasti kriminala u užem smislu, nego i niz socioloških problema za društvo, dakle da negativno utiče na razvoj društva u najširem smislu. Zbog toga posebno podvlačim važnost implementacije ovog zakona u pravnoj praksi.
Pod uslovom da smo se razumeli da pozdravljamo ukupan kontekst zakona, u smislu da ocenjujemo da on jeste korak napred u razvoju našeg građanskog društva, ostaje ozbiljna kritika, a posebno ćemo kroz raspravu o amandmanima govoriti o pitanju koje je postavljeno u članu 5, a to je pitanje o slobodi rađanja, odnosno odlučivanja o rađanju. Tu ćemo beskompromisno tražiti, pre svega od gospodina ministra da onako kako je beskompromisno, a po nekima preterano odlučno, govorio o bitangama itd., sa istom takvom energijom i odlučnošću stane uz stav da po pitanju rađanja, u smislu slobode odlučivanja o rađanju, odlučuje žena.
Ponudićemo niz argumenata razne provenijencije u prilog ovakvom zahtevu da se oko toga usaglasimo. Ovde dolazimo do onog ključnog mesta. Ovo je toliko važna stvar. Stičem utisak da u javnosti nije prepoznato, a možda smo pomalo i mi zaslužni za to. Novinari ovog puta nisu tako zainteresovani za ovaj zakon kao što su za neke druge, a naročito kada su bile u pitanju plate poslanika i državnih funkcionera, više nego za druge stvari. Moramo da animiramo javnost kad donosimo ovakav zakon.
Tačno je, ali i izazovno i zahtevno zvuči i implicira niz drugih tema i zaključaka, da je porodica temelj društva. Ministar je upozorio da se, kada govorimo o institutima, u kontekstu ovoga o čemu govorimo, ne radi o porodici, nego se radi o pojedincu, članu porodice. To je taksativno objašnjavao i to treba da razumemo. Mi idemo i kroz to korak napred.
Prema tome, vratiću se na ono o čemu sam govorio kada je u pitanju nasilje u porodici, ali i niz drugih stvari koje se regulišu. Kada je u pitanju porodica, mi regulišemo sve stvari koje zaokružuju pitanja, u najširem smislu, slobode čoveka. Dakle, ovo jeste zakon koji postavlja na noge, na temelje pitanje slobode svakog pojedinca, građanina ovog društva. U tom smislu, moramo poruke te vrste i takve energije da uputimo javnosti, da tako gleda na njih.
Dolazimo do onoga sa čime sam počeo – a neko je to rekao, naravno da je zadatak Skupštine da prati da li taj zakon živi u stvarnosti – da proizvedemo sve najbolje tekovine, a zakon jeste u tom smislu dobro postavljen, ovog zakona u praksi, u našim životima. Čuli smo različita mišljenja i neophodno je da postoje različita mišljenja. Oko ovih stvari, nemojte da se ubeđujemo.
Slobodan sam da ocenim da smo tendenciozno došli do različitosti u stavovima oko nekih pitanja oko kojih ne smemo da se sporimo. To su pitanja koja govore o pravima i mogućnostima deteta da izražava slobodnu volju. Tu nismo odrezali paušalno, kao kad smo rekli da svako ima pravo da odlučuje o rađanju, svako ima slobodu, nego smo vodili računa da po izvesnim kriterijumima, biološkim i drugim, odredimo da li je to za jednu stvar od 14, za neku od 15, za neku od 16 godina. To jesu stvari koje iskustveno i naučno jesu obrazložene. Ministar je ispravno govorio da je bio multidisciplinaran prilaz u kreiranju članova ovog zakona.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, oko nekih osnovnih stvari, sada potpuno politički govorim, a taksativno ću govoriti u raspravi o amandmanima, moramo da se složimo; centralna stvar na koju treći put pozivam, to je da posebnu pozornost celokupnoj javnosti učinimo povodom donošenja ovog zakona.
Što se tiče one zamene teza u delu rasprave koju smo imali prilike da čujemo, ovo nije zakon koji brine o populizmu i o našoj populaciji. To će tek doći na red. Prema tome, DS će, ponavljam još jednom, glasati za ovaj zakon, uz primedbu da obratimo pažnju na ono što ćemo govoriti kroz amandman na član 5.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, skoro možda da nastavim ovde gde je prethodni govornik stao. Sve bi to bilo tako, samo još da postavimo jedno pitanje koje ovde nedostaje, zašto ministar nije obezbedio da dođe do tih podataka.
Pa hajde da kažemo da možda nije mogao u istom momentu da dobije pun korpus podataka i svi koji su neophodni za vrlo preciznu analizu i za valjan pristup, taksativno određen pristup u programiranju, razrezivanju transfernih sredstava lokalnim samoupravama.
Vrlo je tanak izgovor da se lokalne samouprave nisu konstituisale i predsednik opštine Smederevo je bila spremna da prisustvuje takvom sastanku, potpuno kompetentno i sa argumentima i sa podacima koji bi bili prikladni i dovoljni za korektan odnos prema ovakvom planiranju. Siguran sam da ima dovoljno izabranih predsednika opština koji su bili isto u stanju da to naprave.
Prema tome, tanak je izgovor gospodina ministra, koji danas nije tu, a da li je to zato što ga zaista ne interesuje, a to je prečesta pojava što se tiče predstavnika Vlade, kada se raspravlja o zakonskim predlozima, u redu, subota je, a nemam informaciju, možda je ministar na zaista neodložnom, važnom mestu, gde će njegovo odsustvo biti teži prekršaj nego što je odsustvo iz Skupštine, kada Narodna skupština raspravlja o ovim zakonima. Možda je mogao bar da nam učini izvinjenje i da znamo razloge, da prihvatimo i da shvatimo zašto je bilo važnije nešto tamo drugo umesto ovoga.
U raspravi u načelu sam ponudio da se ovakav sastanak napravi, a mogao je bar da nam učini tu poruku, kada planira da napravi taj sastanak. A da oni koji su odustali od amandmana na član 3. nisu odustali i da su učestvovali danas u ovoj raspravi, svako o svom amandmanu, onako kako ga je podneo, sa sve ciframa i razlozima kojima bi obrazložili iznos koji su naveli u svom amandmanu, svako za svoju opštinu pojedinačno, a i mnogi od nas koji su podneli amandmane nisu ih povukli, a odustali su od rasprave o amandmanu koji su podneli, kakva bi tek onda rasprava bila.
Mi smo ovde čuli da se ovde čulo dovoljno i, kako već ovde neko reče, mnogo neprincipijelnih argumentacija, mnogo neprincipijelnih rasprava je bilo. Šta ćemo sa tim što u suštini je u principijelnosti izgubio ovaj predlog zakona. Toliko smo diskutanata čuli i od poslanika koji su govorili o ovim amandmanima, pa nije principijelno to da se mimo kriterijuma, da od prethodnog ili onog pre njega govornika smo čuli da ima i onih kriterijuma koji nisu navedeni kao kriterijumi, ali izgleda da su primenjivani.
Da li ijedan od njih, iz koje stranke dolazi, predsednik opštine, odnosno onaj ko zastupa u ime neke političke organizacije, političke stranke ili grupacije, koalicije neku lokalnu samoupravu, to svakako nije jedan od argumenata koji piše među kriterijumima kojima se rukovodilo kada se sačinjavao ovaj plan i razrez u transferima.
Zar ne pada nekome na pamet – pošto veliki broj diskutanata navodno je neprincipijelan, navodno promašuje temu, navodno neargumentovano govori, da li je moguće da toliki broj poslanika ima primedbi, sugestija i pokušava da amandmanima popravi stvar – da u stvari sam predlog nije dovoljno korektan.
Mogli bismo ovako unedogled, a zamislite da svako izađe i govori o razlozima, kao što nisam izašao da govorim o razlozima zašto smatram, a paušalno sam odredio, iako vodeći računa o parametrima, koliko usklađujući navedene predložene iznose i koliko bi moglo da bude predloženo povećanje za transfer prema opštini Smederevo.
Svako je mogao tako da obrazlaže, brani taj pristup i mi bismo danas ovde, ne samo danas, imali izgleda cirkus, a ne pristojnu raspravu. Nisam siguran, odnosno ubeđen sam da nisu poslanici krivci za stvaranje takvog ambijenta u raspravi povodom ovakvog zakonskog predloga. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, naša država prolazi kroz period tranzicije i u ovom delu, kojim se bave zakoni koji su na dnevnom redu, prolazi kroz jedan posebno krizni period, a to je uvođenje PDV-a. Kada se to uzme u obzir, onda bismo mogli da očekujemo izvesnu toleranciju sa svih strana za sve što se u ovoj oblasti dešava.
Sa druge strane mi smo, govoreći o zakonima koji su na dnevnom redu, čuli u njihovoj najavi ili u njihovom obrazloženju da smo se rukovodili izvesnim principima, a pre svega je govoreno o principu decentralizacije u ovoj oblasti. Radi se o lokalnim samoupravama, o njihovom finansiranju, o njihovim budžetima i kada kažemo da vidimo izvesne pomake u smislu praćenja ostvarivanja tog principa decentralizacije zaista možemo da potvrdimo da izvesnih pomaka u tom smislu ima.
Međutim, kada se radi o transferima lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta, onda govorimo o potpuno suprotnom principu kada je decentralizacija u pitanju, jer upravo obrnuto od decentralizacije je kada paušalno, mimo nagoveštenog postojanja kriterijuma u određivanju visine iznosa i transfera u lokalnim samoupravama, postoji očigledno postavljeno pravo ministra ili ministarstva kroz određene službe da određuje koliki će i kojoj lokalnoj samoupravi iznos transfera da bude.
To je suština u materijalnom aspektu naše kritike kada se govori o transferima lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta, jer kako objasniti ozbiljne razlike koje nisu utemeljene u ispisanim kriterijumima o kojima se radi. Nisu taksativno navedeni po kriterijumima parametri koji su uzimani u obzir i ono za šta smo čuli izvesno opravdanje ili obrazloženje od strane gospodina ministra kada je to u pitanju, što je izostalo to da čujemo predsednike opština kojima se taj transfer određuje.
Izgovor je da su skoro bili lokalni izbori, pa nismo ni stigli da obavimo razgovore jer nisu uspostavljene lokalne samouprave u svim gradovima, ali smo imali primere da u nekim gradovima nisu ni bili obavljeni izbori zbog poznatih okolnosti i situacija, pa i tamo imamo izvesne raskorake u smislu u kojem govorim, a to znači da između onoga što piše da su kriterijumi, da će se poštovati i onoga što je stvaran izraz raspodele tih transferisanih sredstava, očigledno je da su neke druge stvari učinile da se donose odluke o visini tih transfera lokalnim samoupravama.
Prema tome, hoću da kažem u ovom kontekstu da mi podržavamo princip solidarnosti u raspodeli tih transfera, ali u pozitivnom smislu, i ministar je rekao da postoji izvesnih 200 miliona dinara za takve intervencije, pre svega malim opštinama, tamo gde ne mogu u izvršenju i u ukupnom iznosu budžetskom lokalne samouprave da postignu izvršenje svojih programa, i to je dobro da je ministarstvo predvidelo da tu interveniše.
Trebalo je ostati na toj poziciji u tom smislu izražavanja solidarnosti kroz budžetske transfere, trebalo je podržati taj princip i taj koncept i većim iznosom sredstava, a ne ovako i na najgori način, kroz amandman uzimati od Beograda i davati bilo kome, potpuno je svejedno. Radi se o principu, i da je osnovni princip poštovan mi ne bismo imali primedbi danas na ovaj zakon, a to znači da smo imali jasno uspostavljene parametre i kriterijume. Kriterijume imamo navedene, ali parametri izvedeni iz tih kriterijuma nisu predstavljeni i učinili su neuravnoteženost u raspodeli transfera lokalnim samoupravama.
Prema tome, uz svo razumevanje za elemente koji su učinili da se ova materija pripremi, moramo da iskažemo nezadovoljstvo i da ukažemo na nepravilnosti koje ovom prilikom postoje kod transfera lokalnim samoupravama u najvećem broju pozicija. U najmanju ruku očekujemo da će ministar uspeti da materijalno odbrani principe o kojima je govorio, na način da se sastane sa predsednicima opština i gradova i da posle toga usaglasi i uravnoteži ovaj finansijski projekat, i da popravi ovaj zakonski projekat o kojem danas govorimo.
Ukoliko ne, ovaj zakon treba da bude povučen i da se napravi onako kako bi to bilo poželjno i potrebno za razvoj i ostvarivanje programa svih lokalnih samouprava.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština podnetog amandmana vezana je za rok iz prelaznih odredbi. Suština i namera ovog amandmana je da privede predlog ovog zakona, odnosno zakon njegovom životu, u praksi, znači, sprovodljivosti njegovoj. U članu 105. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Zagađivač je dužan da uradi program finansijskog ulaganja za uklanjanje rizika zagađenja životne sredine za period predviđen članom 84. ovog zakona".
Ovaj zakon daje rok od godinu dana, a amandmanom dajemo mogućnost jednoj fabrici da sama napravi program svog približavanja savremenim normama zaštite životne sredine. Naravno da postoji dovoljno tih privrednih subjekata, i da kažemo fabrika koje ne mogu da ispoštuju rok od godinu dana, pa to bi moglo da znači da ovim zakonom pretpostavljamo da će neke fabrike morati da zastanu sa svojim životom i proizvodnjom. Dakle, smisao ovog amandmana je izraz potrebe da ovaj zakon bude sprovodiv. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre, kolege poslanici, ne treba propustiti kada je tema životna sredina, makar i ponovili, da je obaveza ovog doma da sagleda, a u odlučivanju kako ćemo se opredeliti prema predlozima zakona koji su pred nama, da detaljno i u smislu što boljeg odnosa prema javnosti, pokaže razumevanje za momenat, za situaciju i za stanje u oblasti o kojoj se govori u našoj državi i shodno tome u oblasti zakonodavstva kada je ista tema u pitanju.
Sa druge strane, gde se EU, dakle, ono okruženje, nalazi sa prvog aspekta, u realnom stanju, u realnom životu kada su te stvari u pitanju i kada je u pitanju zakonodavstvo. Ako to dobro sagledamo, ako dobro razumemo razlike s jedne i sa druge strane po jednom i drugom pitanju, onda ćemo biti u mogućnosti da se pravilno odredimo prema tome hoćemo li glasati za ove predložene zakone ovako kako su ponuđeni ili ne.
U tom smislu, rekao bih da je oblast životne sredine u ovim zakonima preduslov za naše usklađivanje i pristup EU. Kada to tako postavimo i kada na ova pitanja tako gledamo, onda treba da kažemo da tri zakonska predloga, koja su prethodno koncipirana kao pravilnici, potpuno zauzimaju svoja mesta u oblastima kojima se bave. Zakon četvrti koji preostaje u skoro punoj meri, dakle, isto to predstavlja. Zašto kažem u skoro punoj meri, zato što u 80% predstavlja ono što je prethodno već bilo kao predmet rasprave ovde, izostavljen je onaj deo na kome mi insistiramo, a to je uravnoteženo korišćenje životne sredine.
Skoro svi amandmani DS-a koji su podneti odnose se na pokrivanje tog dela koji čine razliku po našoj oceni. Dakle, da se zakonima koji regulišu ovu oblast ne svede odnos prema životnoj sredini na eksploataciju kada su u pitanju resursi, nego na njihovo uravnoteženo korišćenje ili ono što Evropa u stvari već radi, a to je razvoj tih resursa.
Ako uravnotežimo odnos prema tim resursima, doći ćemo u situaciju da ih ne potrošimo prekomerno i prevremeno, da se ne zateknemo i da ne dođemo do situacije kada smo na nekim mestima iscrpli rezerve, o čemu god da se radilo, nego će se to razviti u nešto što će na kraju dobiti okvire onoga o čemu treba da brine ovaj dom, a to je strategija u toj oblasti.
Prema tome, ponoviću, DS će glasati za ovaj zakon, odnosno mislim na sva četiri predložena, ali sa ozbiljnom naznakom i naglaskom na ovom delu o čemu sam govorio, da je potrebno dobro proceniti amandmane i to onako kako su oni usmereni, a oni jesu kao grupa amandmana koncipirani u tom pravcu, dakle, da se ide od eksploatacije prema uravnoteženom korišćenju resursa. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama jesu dva zakona koja zaslužuju našu podršku i to jeste stav poslaničkog kluba DS - Boris Tadić. Mi ćemo podržati ova dva zakona. Oni jesu ono što je Srbiji neophodno u ovom momentu i to je jedan od ključnih razloga zbog čega mi podržavamo ova dva zakona, zbog čega se oko njih tako izjašnjavamo. Imamo uz to i primedbu da smo ih očekivali znatno ranije; to smo već čuli u današnjoj raspravi u načelu.
Naša sledeća primedba se ne odnosi na ova dva zakonska akta, već na pristup zakonske regulative u oblasti zaštite zdravlja, a to je da nema dugo najavljivanih, ali još duže očekivanih sistemskih zakona, pre svega Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Očekujemo ozbiljno utemeljenje ovakvih zakona u tim sistemskim zakonima i, kao što rekoh, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što ovde danas vidimo i što je bilo očekivano, to je da ova rasprava, makar u načelu, bude dosadna rasprava; to se uvek dešava kada pred sobom imate pristojno urađene, dobre zakonske predloge i na to bi mogla da se svede i naša ocena o ovim zakonskim predlozima. Naime, u najavi ovih zakonskih predloga mi smo dobili nešto što bih nazvao pristupom u radu na tim zakonskim predlozima, a to je tehnički pristup i svodi se manje-više na usklađivanje i čuli smo na koja se sve usklađivanja to odnosi. Prosto bih rekao da je to pristojno obavljen posao.
Ono što bih tome dodao jeste da sam uočio jedan poseban kvalitet u tome, a to je osećaj za budući život ovih zakona, a to je budući prostor za novo usklađivanje, pre svega kroz podzakonske akte.
To je još jedan dobar razlog da prihvatimo ova dva zakonska predloga, da ne ponavljam sve one razloge koji nas navode da se ovako opredeljujemo.
Prosto, ako biste hteli da vaš nastup traje što duže i da izgleda da imate mnogo da kažete, onda bi se sve svelo na ponavljanja, citiranja ili parafraziranja članova ovog zakona ili na pokušaj da, kao što narod kaže, cedite suvu drenovinu i da probate da izmislite razloge i mesta na kojima biste mogli da kritikujete. Ovo su jednostavni tehnički zakoni, kada ih tako posmatrate, čime se naravno ne umanjuje njihova ogromna važnost u sistemu zaštite zdravlja u Srbiji. I zbog onoga sa čime sam i počeo, a radilo se o suštom usklađivanju, koje je na naše zadovoljstvo danas ovde uspešno napravljeno, DS će glasati za ova dva zakona.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, pre početka ove sednice jasno smo prepoznali da će ova sednica biti greška. Na početku ove sednice smo to i rekli, i o tome se sve vreme i radi. Zašto je ova sednica greška? Zato što je tema koja je dnevni red ove sednice važna dilema, zato što je u pogrešno vreme postavljena, rekao bih sa kašnjenjem, zato što se bavi posledicama a ne suštinom.
Jasna je nama koji se politikom bavimo potreba onoga ko tu temu stavlja na dnevni red. Isto tako je jasno da treba, pre svega građanima Srbije, da kažemo o čemu se radi i da učinimo napor da prekinemo sa ovakvim načinom funkcionisanja Narodne skupštine. Ovo nije mesto da se uvek iznova na ovakav način bavimo promašenim temama.
Jeste Skupština mesto, ali u pravom trenutku i na pravi način. Sada nije ni trenutak ni način za ono što mi sada radimo, kada se ovom temom bavimo.
Prema tome, imamo potrebu da biramo reči, iz razloga elementarne političke pristojnosti. Vrlo je važno, jer imamo tu obavezu, da stvari nazovemo pravim imenom, te zbog toga ovako i govorim.
Nemojte ni da pokušavate, nemojte da se nadate, nemojte da očekujete da ćete uspeti u zabludu da dovedete ljude koji prate naš rad i koji nas slušaju, da smo podeljeni na one koji su bezbrižni zbog toga što nam se desilo, neki čak spočitavaju da su neki likovali zbog toga što se desilo. Ne postoji nijedan takav, ne u ovom parlamentu, nego to nije ni svaki pošten i pristojan građanin ove zemlje.
Ovde se radi o tome da se koristi jedna prilika, jedan momenat u politikantske svrhe, u svrhe aktuelnog političkog događaja u Srbiji, a to su lokalni izbori. Problem je što neko na to pristaje. Ali, to je sada gubljenje vremena, jer ova skupština ima čime da se bavi. To su neke stvari kojima ćemo, nadam se, što pre pristupiti u radu ove skupštine.
Niko ozbiljan nema nameru da se bavi time da povlači tužbu. O tome smo jasno govorili. Zbog toga je tema ove sednice, kako sam to rekao na početku, lažna dilema. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DS je podnela više amandmana na ovaj predlog zakona. U radu Odbora za zdravlje i porodicu, na kome smo učestvovali, prihvatili smo niz obrazloženja, objašnjenja i argumenata da većinu ponuđenih amandmana na ovaj zakon povučemo.
Oko ovog, ipak, imamo dobre razloge da probamo da ga odbranimo i da ponudimo Skupštini da ga prihvati. On se potpuno odnosi na brigu prema pacijentima, prema kojima je, u smislu ovog zakona, ona neophodna, naročito kada je reč o ovom članu koji govori o tzv. orfan lekovima, o lekovima koji se retko koriste, a zbog toga, naravno, i retko nabavljaju. Mogli bi da kažemo da se radi o jednom specijalnom slučaju ukupnoj kategoriji lekova i medicinskih sredstava.
U tom smislu odrednica da se određuju jednogodišnje potrebe, ili se na neki drugi način vremenom kvalifikuje planiranje potreba za tim lekovima dovodi u opasnost i ugrožava ostvarenje neophodnih potreba za lečenje tih pacijenata, što se tiče tih lekova o kojima se radi. Prema tome, predlogom ovog amandmana bi se obezbedilo da se sagleda potreba lečenja tih pacijenata, a to znači ad hok pojava takvih pacijenata i potreba za takvim lekovima.
Mislim da ostaje potpuno jasno da ne treba odrediti, kao što u Predlogu zakona stoji, jednogodišnja a ni šestomesečna ili dvogodišnja potreba i slično, znači, u tom smislu planiranje, nego da se treba odrediti prema pojavi potrebe za tim lekovima, za te određene pacijente. Ponavljam da se radi o grupi lekova koji se u praksi i struci nazivaju orfan lekovima, pa u tom smislu, pošto se radi o specifičnoj kategoriji, insistiram, odnosno skrećem vašu pažnju na ovaj amandman, iz navedenih razloga, i molim da glasate da ovaj amandman prođe.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, treba reći da je ovaj zakonski predlog napravljen posle inicijative Evropske agencije za rekonstrukciju i to bi trebalo u našem razumevanju i odnosu prema ovom zakonskom predlogu da odredi naš stav i odnos prema njemu.
Smisao i potrebe ovog zakonskog predloga jeste usaglašavanje ove oblasti, kao i mnogih drugih, sa evropskim zakonima. Osim toga, potrebno je s ovog mesta reći da, to i piše, na određenom mestu u tekstu Predloga zakona, dakle, da postoje određeni rokovi koje treba poštovati, koje treba uvažiti. Pretpostavljam da je to razlog zbog čega je ovaj zakonski predlog išao na sednicu Skupštine po hitnom postupku.
Svejedno, treba reći da je ovo godina u kojoj mi imamo obavezu da ovaj zakon usvojimo. Gospodin ministar je govorio o ovom zakonskom predlogu na način da je zaista problem da nađete neku manjkavost u obrazloženju ovog zakonskog predloga, ali to jeste prirodno, to je normalno. Niko i ne očekuje da onaj ko ima predlagača zakonskog predloga govori o njegovim lošim stranama, ali to ne znači da predlagač nije svestan tih manjkavosti i njegovih loših strana.
Sa druge strane, u tom smislu očekujemo da, sa stanovišta o razumevanju tih loših strana predlagača, da, se planira i da se vidi da će ovakav zakon ako ga usvojimo, doživeti svoje dalje izmene ili popravke, jer ovo jeste oblast gde je neophodno i to je ključni razlog da se ovakav zakon donese.
Među osnovnim glavnim ciljevima, ja bih rekao da je prvi među njima razlog zbog čega treba da se izjasnimo u vezi ovog zakona, a to je bezbednost lekova. Bezbednost lekova, svakako i njihova cena itd. - u svakom slučaju da država stoji iza onoga šta pacijentima dođe na upotrebu u njihovu najbolju korist.
U tom smislu i ova prethodna rasprava, kroz polemiku, zahteva da se i poslanička grupa DS izrazi o potrebi, a to ne stoji u zakonskom predlogu, dakle, o potrebi da se svaka serija kontroliše, o kontinuiranoj kontroli lekova". Dakle, bez obzira na to ko se, kada i u kojoj formi izjašnjavao u vezi ovoga, mislim da treba da stanemo ispred objektivnih, dobrih razloga i da se oko toga izjasnimo, "da se svaka serija kontroliše".
Ja sam u prvom aktu prihvatio sugestiju da bi to poskupelo, dakle, povećalo cenu leka, da bi lekovi poskupeli i da bi time učinili da oni budu na teži način dostupni pacijentima, ali to je upravo moglo da bude prihvatljivo i ja sam sve to tako i na taj način prihvatio kada smo raspravljali.
Međutim, uverio sam se sa potpuno kompetentnih mesta da to, ne značajno, nego uopšte neće uticati na cenu leka. Prema tome, ja se sa ovog mesta u ime kluba DS zalažem da se ovakav amandman za koji sada znamo - sa ovim redakcijama, da se izjasnimo i da ga prihvatimo i žao mi je što Vlada nije takav amandman prihvatila i tu sugestiju uvažila.
Neki govore u vezi ovog zakona kao da je zakon pisan zbog agencije ili za agenciju. Uglavnom su konotacije u tom smislu negativne. Treba reći da je bilo moguće, eventualno da je bilo očekivano da se u agenciji, odnosno o agenciji napravi poseban zakon, ali u vezi onoga što sam najpre izložio da imamo izvesne rokove i da ipak jeste konzistentno, da, kada se uvodi regulativa u oblast kontrole lekova da je onda potpuno u redu da se agencija smesti u ovaj zakon.
U vezi agencije se spočitava ministru direktno, monopol u vezi rada i ingerencija agencije. Sa druge strane, postoji ocena da ministar ovim dobija prostor da svoju odgovornost, dakle, za registraciju lekova prebacuje na budućeg direktora te agencije. Treba reći, definitivno, da su iskustva razvijenih sistema iz ove oblasti, da su inspekcija, odnosno da je ona u ovoj oblasti, i recimo, nadzor nad prometom opojnih droga, da su nezavisni u odnosu na Ministarstvo, odnosno Vladu. Istovremeno, treba reći da ima jedna sitnica koja ne dozvoljava da mi primenjujemo to i praktikujemo, a to je Ustav.
Dakle, inspekcije moraju da budu u okviru i nadležnosti Ministarstva. Prema tome, eto još jednog dobrog razloga da očekujemo i da sugerišemo izmene i to relativno skoro, dakle, izmene ovog zakona.
Kada govorimo o monopolu agencije u kontroli lekova, spominje se nacionalna kontrolna laboratorija. Ima sugestija i pokušalo se da se to popravlja amandmanima, ali prosto, ja imam dovoljno razumevanja da ne postoji dovoljno izgrađen zakonski ambijent da se to obezbedi. Dakle, da se obezbedi konkurencija u procesu kontrole lekova. Onda neko kaže da ne postoji u tom smislu dvostepenost, sve je u rukama agencije, sve je na jednom mestu, ministar rukovodi agencijom, odnosno tu se ogleda taj monopol o kome se govori. Istina je da bi bolje bilo i ne samo sa stanovišta potrebe za konkurencijom, jer to jeste jedno specifično tržište, nego i zbog svih dobrih iskustava iz razvijenijih zemalja koje na taj način uređuju ovu oblast.
Postoji još jedna načelna primedba, a to je da u delu kada se govori o izvesnim komisijama, a zbog toga za tu potrebu, stručnjacima iz odgovarajućih oblasti, da se javlja potreba da odgovarajuće institucije, odnosno stručna udruženja delegiraju svoje predstavnike.
Dakle, po njihovom mišljenju najkompetentnije predstavnike za rad tih komisija, a to je ovim predlogom zakona ipak ostavljeno Ministarstvu ili ne postoji obavezujuća dimenzija u vezi toga.
Gospodin ministar i oni koji su govorili posle toga, govorili su o centralnoj potrebi da se uvedu standardi u ovu oblast i to jeste doprinos stvaranju ukupnog ambijenta, kao što rekoh, među mnogobrojnim zakonima koji čekaju na usaglašavanje, dakle, ambijenta zakonskog za priključenje Evropskoj uniji.
Ovo je jedna specifična oblast, oblast gde politika ne bi trebalo da ima mesta i o tom ambijentu možemo danas da govorimo, jer ono što baš ne doprinosi stabilnom ambijentu u vezi ove oblasti je akcija Vlade koju je na odgovarajući način, nažalost, ministar morao da artikuliše, a radi se o nekim kadrovskim stvarima. Nadam se da je to zaustavljeno i da to neće poprimiti šire razmere i dimenzije, prosto, upravo gospodin Milosavljević kao ministar u prethodnom sazivu je uveo i ohrabrio nas, jednu praksu što se tiče kadrovskih pitanja, i da će pozitivna konkurencija u vezi takmičenja projekata i sposobnosti da na jedan formalan način kroz konkurse, dakle, da određuje šta će se u tom smislu dešavati.
Najzad, rekao bih...

Završavam. Dakle, rekao bih da je centralna ocena ovog zakonskog predloga, da je izvanredan i obavezan. Prvi korak i da ne bude patetičnosti, da najduži put prvim korakom počinje, a ovo jeste nešto što je naša obaveza i u tom smislu zaslužuje podršku. Istovremeno, moramo da imamo svest o tome i jasnu predstavu šta sve treba da se popravi i nadam se da će se to što pre desiti.