Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kratko i jasno, nedvosmisleno DS, naravno, nema ništa protiv ovakvog Predloga zakona o izmeni zakona.
Razlozi su vrlo jasni. Namere su dobre. Ako bismo sada oko onoga oko čega smo inače ovde, a to je politika, mogli bismo da pričamo dosta, ali danas ne bih na taj način zloupotrebio svoje prisustvo po ovoj temi, jer mogao bih da kažem naime, ne koristeći neke druge figure u tom smislu, da ova naša vlada dovoljno ima u ovom našem mandatu, dakle, projekte koji su jako dobri, rekao bih vrlo dobronamerni, ali se pojavi problem, i to je ono čime se mi kao opozicija bavimo ovde, pitanje mogućnosti da se izvedu ti projekti koji su ubačeni u zakonske predloge, a i u zakone koji su to postali, jer skupštinska većina obezbedi da oni budu izglasani.
Mi smo ovde nagoveštavali, govorili o tome da je samo jedan problem, kako da se sprovede to što se ovde na kraju izglasa kao zakon. Takođe, pitanje koje je vezano za to možemo da postavimo ovde i zbog toga koliko je ova namera dobra i koliko je ovaj projekat neophodan; ponavljam, DS će glasati za izmenu ovog zakona.
Samo bih podsetio na taj mali problem, na poziciju u budžetu, pitanje ograničenosti i uopšte sredstava, materijalnih sredstava i mogućnosti da se ovakav zakon sprovede. To je pitanje koje otvara druga pitanja, a to je kako da se uspostave prioriteti. I na to imamo odgovore, ali u ovom momentu nisu definisani.
Valjda nas ovo kao problem zatiče i onda, mogu da kažem, i jesam među onima koji su za to da kada se pojavi problem, da odmah hrabro i beskompromisno, s obzirom na ozbiljnost i težinu tog problema, uđemo u rešavanje tog problema.
Dajte da to bude konzistentnije, dajte da se oko toga svi bez problema, a da to nisu čisto ogoljeno politički problemi, lako složimo i dogovorimo. Prema tome, Demokratska stranka će glasati za ovo, ali postavlja pitanje šta sa sredstvima za sprovođenje zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, imali ste prilike da čujete kakav je stav Demokratske stranke povodom ovog predloga zakona i ja ću jednostavno ponoviti: mi stojimo iza ovakvog predloga, dakle glasaćemo za ovaj predlog zakona. Naravno da imamo izvesne primedbe i vi ste neke od njih mogli već da čujete u prethodnoj raspravi.
Međutim, ono što ovom prilikom želim posebno da istaknem i izrazito da naglasim, to je nešto što je sudbina novih zakona i to nije specifičnost ni ovog saziva Skupštine, ni nekih prethodnih, a siguran sam ni budućih saziva Skupštine. To je da se zakon donese, a kakva će njegova sudbina u životu, u praksi da bude ne zavisi od toga kako taj zakon glasi, šta je u njemu sve napisano, da li on lepo izgleda, da li je usklađen sa nekim evropskim standardima ili sa onom zakonskom regulativom koja je aktuelna u ukupnom zakonodavstvu jedne zemlje.
Prema tome, jedno je to što pišu zakoni; i u ovom zakonu Demokratska stranka kaže – to sasvim lepo stoji, to jeste usklađeno i to jeste ono za šta se Demokratska stranka, u oblasti o kojoj zakon o porodici govori, zalaže. Međutim, da li će to da doživi realizaciju u praksi zavisi od nas ovde, od Skupštine, od toga da li ćemo uspeti da nametnemo stav koji će postati stav u pravnoj praksi.
Dovoljno često smo svedoci da u pravnoj praksi ono što piše u zakonu ne biva i da se sprovodi kroz određene improvizacije, odnosno, uslovno rečeno, toleranciju. Ovde ne sme da bude tolerancije, jer moj lični odnos, a rekao bih da je to možda deo profesionalne deformacije nas lekara, koji imamo nešto razvijeniji osećaj za genezu stvari, jeste da kada je u pitanju tema nasilje u porodici onda imam pravo da našu celokupnu javnost upozorim da nasilje u porodici može da proizvede niz devijacija u društvu, niz teških problema, ne samo u oblasti kriminala u užem smislu, nego i niz socioloških problema za društvo, dakle da negativno utiče na razvoj društva u najširem smislu. Zbog toga posebno podvlačim važnost implementacije ovog zakona u pravnoj praksi.
Pod uslovom da smo se razumeli da pozdravljamo ukupan kontekst zakona, u smislu da ocenjujemo da on jeste korak napred u razvoju našeg građanskog društva, ostaje ozbiljna kritika, a posebno ćemo kroz raspravu o amandmanima govoriti o pitanju koje je postavljeno u članu 5, a to je pitanje o slobodi rađanja, odnosno odlučivanja o rađanju. Tu ćemo beskompromisno tražiti, pre svega od gospodina ministra da onako kako je beskompromisno, a po nekima preterano odlučno, govorio o bitangama itd., sa istom takvom energijom i odlučnošću stane uz stav da po pitanju rađanja, u smislu slobode odlučivanja o rađanju, odlučuje žena.
Ponudićemo niz argumenata razne provenijencije u prilog ovakvom zahtevu da se oko toga usaglasimo. Ovde dolazimo do onog ključnog mesta. Ovo je toliko važna stvar. Stičem utisak da u javnosti nije prepoznato, a možda smo pomalo i mi zaslužni za to. Novinari ovog puta nisu tako zainteresovani za ovaj zakon kao što su za neke druge, a naročito kada su bile u pitanju plate poslanika i državnih funkcionera, više nego za druge stvari. Moramo da animiramo javnost kad donosimo ovakav zakon.
Tačno je, ali i izazovno i zahtevno zvuči i implicira niz drugih tema i zaključaka, da je porodica temelj društva. Ministar je upozorio da se, kada govorimo o institutima, u kontekstu ovoga o čemu govorimo, ne radi o porodici, nego se radi o pojedincu, članu porodice. To je taksativno objašnjavao i to treba da razumemo. Mi idemo i kroz to korak napred.
Prema tome, vratiću se na ono o čemu sam govorio kada je u pitanju nasilje u porodici, ali i niz drugih stvari koje se regulišu. Kada je u pitanju porodica, mi regulišemo sve stvari koje zaokružuju pitanja, u najširem smislu, slobode čoveka. Dakle, ovo jeste zakon koji postavlja na noge, na temelje pitanje slobode svakog pojedinca, građanina ovog društva. U tom smislu, moramo poruke te vrste i takve energije da uputimo javnosti, da tako gleda na njih.
Dolazimo do onoga sa čime sam počeo – a neko je to rekao, naravno da je zadatak Skupštine da prati da li taj zakon živi u stvarnosti – da proizvedemo sve najbolje tekovine, a zakon jeste u tom smislu dobro postavljen, ovog zakona u praksi, u našim životima. Čuli smo različita mišljenja i neophodno je da postoje različita mišljenja. Oko ovih stvari, nemojte da se ubeđujemo.
Slobodan sam da ocenim da smo tendenciozno došli do različitosti u stavovima oko nekih pitanja oko kojih ne smemo da se sporimo. To su pitanja koja govore o pravima i mogućnostima deteta da izražava slobodnu volju. Tu nismo odrezali paušalno, kao kad smo rekli da svako ima pravo da odlučuje o rađanju, svako ima slobodu, nego smo vodili računa da po izvesnim kriterijumima, biološkim i drugim, odredimo da li je to za jednu stvar od 14, za neku od 15, za neku od 16 godina. To jesu stvari koje iskustveno i naučno jesu obrazložene. Ministar je ispravno govorio da je bio multidisciplinaran prilaz u kreiranju članova ovog zakona.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, oko nekih osnovnih stvari, sada potpuno politički govorim, a taksativno ću govoriti u raspravi o amandmanima, moramo da se složimo; centralna stvar na koju treći put pozivam, to je da posebnu pozornost celokupnoj javnosti učinimo povodom donošenja ovog zakona.
Što se tiče one zamene teza u delu rasprave koju smo imali prilike da čujemo, ovo nije zakon koji brine o populizmu i o našoj populaciji. To će tek doći na red. Prema tome, DS će, ponavljam još jednom, glasati za ovaj zakon, uz primedbu da obratimo pažnju na ono što ćemo govoriti kroz amandman na član 5.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, skoro možda da nastavim ovde gde je prethodni govornik stao. Sve bi to bilo tako, samo još da postavimo jedno pitanje koje ovde nedostaje, zašto ministar nije obezbedio da dođe do tih podataka.
Pa hajde da kažemo da možda nije mogao u istom momentu da dobije pun korpus podataka i svi koji su neophodni za vrlo preciznu analizu i za valjan pristup, taksativno određen pristup u programiranju, razrezivanju transfernih sredstava lokalnim samoupravama.
Vrlo je tanak izgovor da se lokalne samouprave nisu konstituisale i predsednik opštine Smederevo je bila spremna da prisustvuje takvom sastanku, potpuno kompetentno i sa argumentima i sa podacima koji bi bili prikladni i dovoljni za korektan odnos prema ovakvom planiranju. Siguran sam da ima dovoljno izabranih predsednika opština koji su bili isto u stanju da to naprave.
Prema tome, tanak je izgovor gospodina ministra, koji danas nije tu, a da li je to zato što ga zaista ne interesuje, a to je prečesta pojava što se tiče predstavnika Vlade, kada se raspravlja o zakonskim predlozima, u redu, subota je, a nemam informaciju, možda je ministar na zaista neodložnom, važnom mestu, gde će njegovo odsustvo biti teži prekršaj nego što je odsustvo iz Skupštine, kada Narodna skupština raspravlja o ovim zakonima. Možda je mogao bar da nam učini izvinjenje i da znamo razloge, da prihvatimo i da shvatimo zašto je bilo važnije nešto tamo drugo umesto ovoga.
U raspravi u načelu sam ponudio da se ovakav sastanak napravi, a mogao je bar da nam učini tu poruku, kada planira da napravi taj sastanak. A da oni koji su odustali od amandmana na član 3. nisu odustali i da su učestvovali danas u ovoj raspravi, svako o svom amandmanu, onako kako ga je podneo, sa sve ciframa i razlozima kojima bi obrazložili iznos koji su naveli u svom amandmanu, svako za svoju opštinu pojedinačno, a i mnogi od nas koji su podneli amandmane nisu ih povukli, a odustali su od rasprave o amandmanu koji su podneli, kakva bi tek onda rasprava bila.
Mi smo ovde čuli da se ovde čulo dovoljno i, kako već ovde neko reče, mnogo neprincipijelnih argumentacija, mnogo neprincipijelnih rasprava je bilo. Šta ćemo sa tim što u suštini je u principijelnosti izgubio ovaj predlog zakona. Toliko smo diskutanata čuli i od poslanika koji su govorili o ovim amandmanima, pa nije principijelno to da se mimo kriterijuma, da od prethodnog ili onog pre njega govornika smo čuli da ima i onih kriterijuma koji nisu navedeni kao kriterijumi, ali izgleda da su primenjivani.
Da li ijedan od njih, iz koje stranke dolazi, predsednik opštine, odnosno onaj ko zastupa u ime neke političke organizacije, političke stranke ili grupacije, koalicije neku lokalnu samoupravu, to svakako nije jedan od argumenata koji piše među kriterijumima kojima se rukovodilo kada se sačinjavao ovaj plan i razrez u transferima.
Zar ne pada nekome na pamet – pošto veliki broj diskutanata navodno je neprincipijelan, navodno promašuje temu, navodno neargumentovano govori, da li je moguće da toliki broj poslanika ima primedbi, sugestija i pokušava da amandmanima popravi stvar – da u stvari sam predlog nije dovoljno korektan.
Mogli bismo ovako unedogled, a zamislite da svako izađe i govori o razlozima, kao što nisam izašao da govorim o razlozima zašto smatram, a paušalno sam odredio, iako vodeći računa o parametrima, koliko usklađujući navedene predložene iznose i koliko bi moglo da bude predloženo povećanje za transfer prema opštini Smederevo.
Svako je mogao tako da obrazlaže, brani taj pristup i mi bismo danas ovde, ne samo danas, imali izgleda cirkus, a ne pristojnu raspravu. Nisam siguran, odnosno ubeđen sam da nisu poslanici krivci za stvaranje takvog ambijenta u raspravi povodom ovakvog zakonskog predloga. Hvala.