Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragomir Karić

Dragomir Karić

Pokret snaga Srbije - BK

Govori

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Gojković, poštovani gospodine ministre Stefanoviću, drage kolege, prijatelji, poštovani građani Republike Srbije, što se tiče Predloga zakona u vezi utvrđivanja porekla imovine i posebnom porezu, odmah u startu mogu da kažem da to podržavam maksimalno i da to podržava Pokret snaga Srbije, na čelu sa Bogoljubom Karićem.

Mnogi se ovde ne sećaju, mnogi su mladi, bilo je ono tzv. poznato Titovo pismo, još 1978. godine, o utvrđivanju porekla imovine, pa je posle njega bilo pismo – imaš kuću, vrati stan i onda smo došli u nesrećnu 2000. godinu kada je na vlast došla tzv. demokratska opcija, gde ih je bilo 17 u toj demokratskoj koaliciji.

Šta smo dobili 2001. godine? To su bile tipične ucene svih biznismena. Na razgovoru sa tadašnjim premijerom Bogoljub Karić, kao predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, predložio je skup 1.000 najpoznatijih srpskih biznismena, preduzetnika koji će dobrovoljno pomoći svoju Srbiju i svako će prema svojim mogućnostima dati deo novca. To se, pre svega, odnosilo na to da zakon koji je omogućavao u to vreme da se obogatite, zakon koji vam je omogućavao da za jedan dolar kupite fabriku, zakon koji je omogućavao da kupite fabriku na pet godina počeka, pa da prodate svu moguću opremu kao staro gvožđe, a izdate ili jednostavno napustite čitav program svih tih fabrika koje su proizvodile i koje su se bavile proizvodnjom i imale veliki broj radnika. Normalno, to se nije desilo, došlo je do čistog, to mogu da kažem, čistog reketiranja i tu u potpunosti podržavam, pre nekog vremena govorio je predsednik SRS, gospodin Vojislav Šešelj.

Zakon o ekstra profitu donesen je isključivo za jednu kompaniju, za jedno čoveka, za jednu porodicu. To je bila porodica Karić. Znači, od 100% plaćenog ekstra profita, 95% je platila porodica Karić, a 5% je platio „Simpo“ i, ne znam, još neko tu ko je bio. Uglavnom, to je bilo zanemarljivo. Jednostavno, to nije ništa značilo.

Kako je bilo moguće u to vreme da dođe ministar finansija i spava na tetkinom kauču i da on kreira Zakon o ekstra profitu? Normalno, o pljački. Kako je moguće bilo da dođe čovek, ovo pitanje postavljam u ime građana, u ime svih nas, na mesto guvernera NBS kojem je to bio prvi radni dan u njegovoj radnoj knjižici?

Zato pozdravljam ovaj zakon tj. Predlog zakona Vlade Republike Srbije, koji danas obrazlaže ministar MUP-a i potpredsednik Vlade, gospodin Nebojša Stefanović.

Dobro je i ovo, iako sam u suštini uvek protiv bilo kakvog retroaktivnog donošenja zakona, u prirodi sam protiv toga, ali ovde je to dobro i mislim da se ovim zakonom otvara put i mogućnost MUP, Ministarstvu finansija da bar dobar deo ministara onih prethodnih Vlada, od 2000. do 2012. godine, odgovaraju krivično, ne samo da plate 75% poreza, tj. vrate i da plate porez, nego i krivični postupci, jer je uništena srpska privreda. Stotinu milijardi evra je naneta šteta srpskoj privredi. To je nepopravljivo. Čitava Knez Mihailova ulica je postala privatna i privatizovana kroz tzv. Nacionalnu štedionicu.

Ja koji sam dugo godina u biznisu, skoro 50 godina, i bio sam oduševljen – ih, pravi se Nacionalna štedionica i mislio sam kad se kaže kod Srba nešto nacionalno, to nam svima zvuči mnogo lepo, veliko, poverljivo i u svakom slučaju pozitivno. Šta se desilo? Vlasnici Nacionalne štedionice su bili najbliži prijatelji ministra finansija i guvernera NBS i onog nesrećnog premijera Vojislava Koštunice, koji jednostavno se nije mešao čovek u svoj posao, a nije ni pratio šta se dešava. Na taj način, prodajom akcija Nacionalne štedionice je jednostavno dovedeno do toga da čitava Knez Mihailova i mnoge druge zgrade, kapitalne zgrade od istorijskog značaja, postanu vlasnici, navodno, neke strane kompanije.

Šta želim danas još da kažem, nadam se, u prilog ovoga predloga koji je ministar obrazložio ovde u Skupštini? Formiranjem te banke u Moskvi, svi kažu od ministra Ilića, ne znam, drugih ministara koji su bili, Bubala i ostalih, išli su da traže srpske pare na Kipru. To je bila velika greška. Srpskih para na Kipru nije bilo, a kada ih je i bilo, to je bilo uz znanje države da bi mogli da kupujemo najosnovnije za Srbiju, a to su bili medikamenti, to su bili lekovi, hrana itd. Glavni novac je bio smešten u banci, u Rusiji, u Moskvi koju su formirali opet ministar Dinkić sa svojim drugim kolegama, ministrima. Tu je svake godine iz Srbije iznošeno negde po 10-12 milijardi dolara, evra godišnje.

Znači, i ta banka je dovedena do propasti, uništenja i u to vreme guverner Narodne banke bila je gospođa koja je kasnije bila ministar, zaboravio sam ime, nije važno.

U svakom slučaju Kori Udovički, u pravu ste, bila je gospođa Kori Udovički koja je bez znanja Vlade dozvolila da milijardu evra srpskih para, deviznih rezervi bude u toj privatnoj banci koju je taj tetkić sa kauča formirao, napravio itd.

Znate li vi šta znači milijardu evra? Gospodine ministre, želim da ovo čujete, da obratite pažnju na ovu moju rečenicu, oni su postali legitimni bogataši. Tih milijardu evra niko nije ukrao. Ona je tamo bila. Sa jedan posto kamate prema našoj Narodnoj banci, a oni su plasirali u to vreme u Moskvu sa 30% kamate i ovde otvorili filijalu i tih 30% para prebacivali su ovde u filijalu te banke.

Znači, njih nikada nećete uhvatiti, ali želim da znate da je to bilo tako i to može da se istraži, a da neće moći da odgovaraju. To je to legitimno pranje pare itd. Normalno, imali su vlast i ja vama čestitam na hrabrosti.

Ponavljam još jednom, nisam nikada bio za retroaktivnost bilo čega. Ovde jesam. Ovde mora da se zna. Mora da se zna. Građani moraju da znaju tačno ko je i šta uradio, kakva je nepravda i kakva je to bila užasna pljačka.

Verujte mi da ta pljačka i ta privatizacija za 12 godina je gora od bombardovanja Srbije. Veća šteta je naneta Srbiji, uništeni su svi finansijski tokovi, sva preduzeća.

Zamislite njihov ministar se ponosio ovde u Skupštini pred svojim premijerom Koštunicom i kaže – mi smo uspeli da privatizujemo 5.000 preduzeća za dve milijarde evra. To je 40.000 u proseku po preduzeću. Možete da zamislite kakvi hoteli, kakva preduzeća.

Dolazak na vlast SNS i koalicionih partnera 2012. godine ja ocenjujem kao jednu izuzetnu hrabrost i predsednika Nikolića i sada predsednika Aleksandra Vučića - doći i uzeti u ruke državu koja je bila bez ikakvih para. Neću nikada zaboraviti kada je ovde položena zakletva od strane predsednika Nikolića i kada smo pošli zajedno u predsedništvo. Tu nije bilo ni tepiha, kompjutera, sve su uzeli, slike sve. I ti ljudi danas opet se kandiduju i oni opet nude građanima perspektivu.

Ima najosnovnija stvar, gospodine ministre, zamolio bih vas, pokušajte ako možete nekako da vidite u Vladi da im nađete neko radno mesto. Oni su ljudi bez posla, ali „Madera“ je puna uvek, „Franš“ je pun, znači ima se može se. Voze se dobra, besna kola.

Meni je žao da se naša predsednica vozi u „Škodi“. To stvari ne dolikuje jednoj predsednici jednog velikog sprskog parlamenta, ali u istoj ste poziciji i vi, ali zato oni bivši koji su 12 godina upravljali sa ovom državom, oni su mercedesima, bentlijima, rols rojsima, itd.

Razumem u potpunosti kada neko od privrednika koji stvarno radi, plaća porez ovoj državi, daje veliki doprinos ovoj državi, vozi se u tim skupim kolima itd. to je i razumljivo, ali kada vidim njih…

Tako da pozdravljam Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine. Daću svoj nemerljivi doprinos kao narodni poslanik, kao čovek, kao privrednik, kao začetnik te male privrede, da možete da se izborite i da stvarno, što bi rekli naši ljudi ne bude ni po babu ni po stričevima.

Hvala za vreme. Srećno.
Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poštovanje gospođo ministarko, drage kolege i koleginice i poštovani naši gledaoci koji nas gledaju ispred malih ekrana, znači, ne bih se složio sa mojim prijateljem, gospodinom Rističevićem, a uopšte sa svim opozicionarima koji tvrde da je ovo tehnički zakon. Podržavamo u potpunosti amandmane Dušice Stojković i Darka Laketića i normalno, smatram da je razvoj proizvodnje građevinskih materijala jedna osnovna i strateška stvar za svaku zemlju, pogotovo za Srbiju, koja kreće jednom furioznom brzinom ka Evropskoj uniji.

Znači, zakoni koji se donose, zakoni koji uređuju prava svih proizvođača su izuzetno danas važni i neophodni, pogotovo podrška, imajući u vidu, nikada ne treba zaboraviti da su srpske kompanije bile motor i da su snabdevale čitavu onu bivšu Jugoslaviju sa većinom građevinskih materijala. To je ono što danas treba da ponovimo i obnovimo, bez obzira da li imamo zemlju u Evropskoj uniji ili nemamo.

Podržavam sve ove amandmane, podržavam zakon i mislim, poštovana gospođo Mihajlović, da ste u potpunosti na pravom putu. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, drage kolege, poštovani ministre, saradnici ministra, reklamiram član 103, jer verovatno je nešto bilo u kvaru, tehnika, pa niste primetili moje javljanje…
Normalno, kao što i ja imam isto pravo da reklamiram članove za koje smatram da su povređeni.
Na vas apelujem, kao na predsedavajućeg da vodite računa, da je ministar Lončar došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao gost i na poziv naš, da obrazlaže i odgovara na pitanja, ne da se uđe u neku borbu i da se nešto tamo spominje što ne stoji. Dovoljno jasno obrazlaže ministar Lončar da to svima treba da bude jasno, a jasno je odavno. Razumem opoziciju i opozicione kolege koji svejedno žele afirmaciju preko malih ekrana i onda i tamo gde ne postoji baš ništa, nađu nešto.
U svakom slučaju gospodine ministre, ja vam čestitam na ovom radu, velikom zalaganju. Mnogo je urađeno i čestitam na onome što sam jutros čuo, da će novih 39 miliona investicija biti uloženo u Klinički centar Srbije i da ćemo ubuduće imati ne samo Niš, Srbiju, nego i Novi Sad i Kragujevac. Hvala.
Poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice, poštovani gledaoci ispred malih ekrana, reklamiram član 107.

Molim predsedavajućeg da opomene svakog u ovom hramu skupštinskog, bukvalno svakog, i mene, normalno, ako to prekršim, za svaku grubu reč koja ne priliči.

Trebalo bi da iskorenimo te grube ili prejake reči. Nema potrebe da upotrebljavamo ovde reči poput lažova, ni lopova, ni kradljivaca itd. Dajte da shvatimo da nas gledaju mnoge porodice u prisustvu svojih unuka, deca i molio bih, apelujem na vas da vi kao predsedavajući ne da dajete opomene, ali na neki način da ih prekinete ili da ih vratite na ono što priliči svakom poslaniku, a to je dobar i bogat srpski rečnik. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, samo ću kratko.
Mislim da ste trebali da reagujete kada je moj dragi kolega govorio o narušavanju, brzine ili bilo čega, da pojedinci imaju neka prava pa na kraju ne plate kaznu. Ja imam primer narodnog poslanika…
Član 106.

Ja imam primer narodnog poslanika koji je želeo da plati kaznu na licu mesta, a mogao je da se pozove na imunitet. Nije želeo da se pozove na imunitet, želeo je da plati kaznu, međutim, nije mogao ni na licu mesta, nego je morao da ode u policiju. Znači, sad postoje takve mogućnosti da policajac, koliko god da vam je rođeni brat, ne može da vam oprosti tu kaznu nego morate ići u policiju, pa na sud, i kaznu morate platiti bez obzira ko ste. Hvala.
Hvala predsednice.

Poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovane kolege, poštovani građani koji pratite našu sednicu putem TV ekrana, budžet je izbalansiran. I u ovom budžetu se praktično ne može naći toliko mana kako se radilo već ranije, u ranijim slučajevima. Bilo šta da pogledamo, ako uzmemo ono najvažnije što najviše interesuje građane Srbije, a to je porodica, oni su ovim budžetom zaštićeni, maksimalno u odnosu na priliv sredstava u budžet za 2018. godinu.

Ako uzmemo obrazovanje, normalno da se i tu vodilo računa i kako smo čuli ministra, gospodina Dušana Vujovića koji je odgovoran za finansije, znači, obrazovanje je praktično dobilo najveći mogući deo iz budžeta Republike Srbije za 2018. godinu, što je vrlo pohvalno i što daje nadu da će ona osnova koja je neophodna građanima Srbije, a to je obrazovanje dati rezultate, normalno na duži rok.

Često idu polemike o penzijama, o invalidima, pa logično niko nije zadovoljan sa tom visinom penzija, nije ni predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, ni predsednica Vlade, ni mi, ali to je mogućnost sadašnja, trenutna i mislim da je to dobro što se pokazalo veliko razumevanje i pronašlo se načina da se penzije postepeno, polako ali sigurno vraćaju na onaj nivo koji je bio, a duboko sam uveren da će penzije biti daleko veće sa povećanjem bruto produkta Republike Srbije.

Vojska, čuli smo i ministra vojnog, gospodina Aleksandra Vulina, je profesionalizovana, profesionalno obavlja svoje zadatke. Ne bih se složio sa tim da mnoga vojna lica napuštaju vojsku zato što se nezadovoljni sa uslovima. Logično je da uzrast, da stariji odlaze i da mlađi dolaze. Tako da u potpunosti podržavam budžet za našu vojsku, a takođe i za policiju.

Bez visoko sofisticirane opreme i bez obuke naša policija ne može da izvršava one obaveze koje stoje pred nju. Ja mogu samo da kažem, vrlo pohvalno da se izrazim o policiji Republike Srbije, oni rade izvanredno svoj posao.

Pa, mi smo jedno od retkih zemalja uopšte ne samo Evropi u svetu, gde možete na aerodrom da dođete tek ispred samog aviona na kontrolu. Znači, bravo i za policiju.

Zdravstvo, iz dana u dan to je sve bolje. Nekada se čekalo stvarno dosta dugo i na magnetnu rezonancu i na druge preglede, zahvaljujući ovoj Vladi, zahvaljujući politici ove Vlade, zahvaljujući ministru gospodinu Lončaru, to se popravlja iz dana u dan, rokovi su sve kraći i kraći, a usluga je sve kvalitetnija i kvalitetnija.

Imao bih samo jedno pitanje za Vladu, u stvari to bi više bila možda moja preporuka iz jednog prostog straha.

Kada je u pitanju zapošljavanje mladih ljudi i primanje na posao u ministarstvo u kome se primaju na određeno vreme ili se tamo nalaze na određeno vreme. Čujem da postoje, znači, postoje i realne, izgleda mogućnost, jer se to produži i na još godinu dana ograničavanje primanja u javne službe.

Ja imam tu samo jedno pitanje i strah.

Pa, dobro otići će nam oni najkvalitetniji koji ne mogu da čekaju i molio bih tu Vladu, predsednik Vlade i sve ministre za razumevanje da možda od 01. januara 2018. godine, bez obzira na zahtev MMF i Svetske banke, dozvole zapošljavanje na neodređeno vreme, visokostručnih kadrova koji su nam neophodni, a Srbija ih ima.

Normalno da će poslanici Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić, podržati ovaj budžet.

Srećno.

Hvala predsednice.
Poštovana predsednice Skupštine Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji ste pred malim ekranima.

Što se tiče ovog amandmana gospodina Radulovića, normalno da je vrlo lako predložiti nešto što ne postoji, što nema i biti heroj u svom gradu ili u svojoj lepoj dobroj Srbiji.

Sticajem okolnosti, živeo sam mnogo dugo u inostranstvu, nego gospodin Radulović, tako da to što se tiče besplatnih udžbenika, to nije istina. Naša deca su svuda plaćala udžbenike i ja sam školovao u inostranstvu petoro dece i ja znam šta je to i to ne da je skupo, nego je preskupo, ali smo plaćali. Znači, sve te škole koje postoje, zapadne škole, većina njih je zasnovana upravo na tim komercijalnim osnovama.

Drugo, govoriti - narod nas gleda, pa normalno da nas narod gleda. Zato me i čudi gde vam je obraz i kako se ne stidite da iznosite takve činjenice koje konkretno vas degradiraju, dezavuišu i stavljaju vas tamo na mesto gde bi vi trebali da budete. To je Amerika. Idite tamo, zalagali ste se za bombardovanje Srbije, ubijanje naše dece.

(Narodni poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo dobacuju: Sram vas bilo.)

Mene treba da bude sramota zato što se nalazim u ovom Domu zajedno sa vama. Zbog toga treba da me bude sramota.
Izvinjavam se vama predsednice.

Da li mogu da nastavim?

Normalno, svako od nas ima pravo da se ljuti kada je pogođen. Jer, biti u Americi, Nemačkoj, i doći posle desetak godina u Srbiju i ne ponuditi ništa novo svojim građanima, bar nešto, nego doći jer si tamo izgubio posao, izgubio si kredibilitet, ako si ga ikada imao, dolaziš u Srbiju gde tražiš posao, slušajte, ja bar mogu jednu stvar da garantujem, sto posto ću obezbediti posao vama, čim krenemo sa izgradnjom dva miliona kvadratnih metara. Imaćete u rukama zlatne lopate i zlatne krampove.
Poštovani gospodine Arsiću, drage kolege, prijatelji, koleginice i verovatno malobrojni gledaoci ispred malih ekrana, iskreno nisam očekivao ovako burno veče, sa ovoliko burnih i duboko emocionalnih izjava i reči i verujem da se svako od nas, ko god je rekao nešto grubo, već u sebi pokajao.
Treba imati u vidu jednu stvar, prvo, grupa srpskih industrijalaca koja je 1913. godine, februara meseca, odlučila da napravi prvo akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo, industrijsko društvo, je bila dalekovidna grupa ljudi. Oni su videli, u to vreme, ono što tek mi danas možemo da pogledamo. Produžilo se to dalje posle 45 godine, krenulo se opet u razmatranje i tamo negde krajem 60-ih godina, početkom 70-ih osnovan je ponovo „Sartid“ i nije tu bilo nikakve greške. Danas je „Železara Smederevo“ jedna strateška fabrika i ovde ne treba nikada da bude dileme da li mi danas trošimo pare, novce za razvoj i opstanak te „Železare“. To ne sme da se postavi nikada kao pitanje.
Kažete – pet i po hiljada ljudi tamo radi. Ne zaboravite da su u toj „Železari“, bio sam sigurno mnogo puta, 70% ljudi izbeglice sa KiM, vremenom naseljeni. To je prosek po jednoj porodici šestoro, sedmoro ljudi. Tamo ne žive ljudi odvojeno, roditelji, odvojeno deca, dede, babe. To je najmanje negde 40-ak hiljada. Gde je ogroman broj kooperanata? Verujte da preko 100 hiljada porodica danas u Srbiji zavisi upravo od rada „Železare“, pa makar bio samo to jedan dimnjak.
Želim da kažem da imam iskustvo i da smo jedna od prvih, tj. prva privatna kompanija koja je 78 godine prošlog veka potpisala Ugovor o saradnji sa „Sartidom“. Znači, oni su otvorili put malom i srednjem biznisu u ono velikoj Jugoslaviji, u onom vremenu radili su kooperanti iz svih bivših republika SFRJ.
Šta nam donosi „Sartid“ danas? Prvo, strateški izuzetno važan, ma ne za malu Srbiju, nije kineska državna kompanija „Hestil“ došla u Srbiju samo zbog male Srbije. Naprotiv, pokriće čitav region gde god se proizvode automobili i bilo koja metaloprerađivačka delatnost neophodna. Tu je u stvari neophodna šansa naše smederevske „Železare“, tj. kineskog partnera.
Treće, raduje me izuzetno da je to jedna izuzetno ozbiljna kompanija. To je državna kineska kompanija. Svi danas znamo šta je Kina. Kamo sreće da je nekada taj Sovjetski savez, taj Gorbačov kada je bio, prva poseta mu je bila u Kini, kamo sreće da je nešto naučio od njih, od Deng Sjaopinga, kako da svoju državu reorganizuje, a da je ne razvali i raspadom Sovjetskog saveza raspala se Jugoslavija, raspale su se mnoge države, imali smo krvoproliće i dan danas, uvek na našim granicama, postoji neka latentna opasnost da će se nešto desiti.
Želim da iskreno istaknem ulogu vizionara, jednog hrabrog čoveka Aleksandra Vučića, bez obzira kakve su reči večeras ove prozvučale. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali molim vas, ne zaboravite, ući i u roku od četiri godine, da računamo i ono vreme kada je bio potpredsednik Vlade i vojni ministar, da to uzmemo, ući u borbu sa vetrenjačama, zavrnuti rukave i staviti ruke u osinje gnezdo, u najteže, kao što je recimo „Železara“. Najlakše bi bilo da smo prihvatili ono vreme kada su vrlo mladi ljudi, kako oni danas kažu, izneli revoluciju na svojim leđima, osvojili vlast 2000. godine i, nažalost, izuzetno neiskusni, bez i dana rada u privredi, to važi za svakog ondašnjeg ministra, preuzeli Narodnu banku, banke, da ne kažem da su ušli sa kalašnjikovima i Bog zna kakvim nedozvoljenim metodima, a u stvari došli su kao tzv. demokratstva vlast.
Ja sam duboko pogođen time. Ja tu nisam bio. Ja sam to gledao na televiziji kako gori naša Skupština. To sam samo svojim očima mogao da vidim, svojim očima u Rusiji, kako je gorela ruska Duma. Tu smo mi nešto slični. Spremni smo da zapalimo ono svoje. Britanski parlament nije goreo ni jednom u četiri stotine godina svog postojanja.
Znači, želim da pozovem na jednu toleranciju, na razumevanje i želim da i opozicione partije, bez obzira što je ovde mali broj ljudi, pozovem da stvarno jednim konstruktivnim diskusijama, konstruktivnim predlozima pomognu Vladi, pomognu predsedniku Aleksandru Vučiću da stavimo na noge svaku fabriku koja iole ima šanse danas da radi, da produži da radi, da se modernizuje, da zapošljava nove ljude.
Šta drugo „Sartid“ donosi? Vi ste videli, verovatno, njihov biznis plan, bio je objavljen i postoji na sajtu.
To je novi investicioni ciklus od 280 miliona evra za proizvodnju belog lima, za proizvodnju limova, za proizvodnju automobila, e tek onda će onaj ugovor koji je napravljen sa italijanskom kompanijom „Fiat“ imati smisla za nas. Tek onda nećemo uvoziti njihov lim, imaćemo svoj lim i što je najvažnije prodavaćemo ga i svim proizvođačima automobila u regionu.
Druga stvar, ne treba tako crno gledati na investitore koji dolaze iz inostranstva. Da, požalili su se radnici. Ja mogu odmah da vam kažem da sam bio u toj fabrici „Jura“ u Leskovcu. Mene to interesuje. Ja želim baš da vidim kako to upravo što se radi o privatnim kompanijama, i ja kao pionir sa mojom braćom, privatnog preduzetništva u jugoistočnoj Evropi ne mogu da dozvolim da na moje oči, bar ono kada čitam u štampi i gledam na televiziji, da neko mora da nosi pampers da bi mogao da radi svojih osam sati.
Verujte mi da je to naduvano i to nije istinito. To nije dokazano. Na kraju, ispalo je od samih tih ljudi da je to bila metafora. Ja sam tamo bio, vi možete takođe kada budete želeli, ja želim da vidite, a strogost, strogoću, pa svako će vam to tražiti. A, još nešto da znate Srbin nije takvog mentalnog sklopa da prihvati da mu neko popuje toliko nad glavom, da ga gazi i da taj ne može da ode do ve-cea. To je isključeno, zaboravite. Privatnik sam, dan danas zapošljavamo 30-ak hiljada radnika, pa ni jednog Srbina ne znam koji bi dozvolio da ja podignem ton na njega, a ne još da mu ne dozvolim da iskoristi svoju pauzu. Ali, dobro to ostaje i ja to shvatam kao nadigravanje partija međusobno itd.
Ovde je cilj da se konačno stavi tačka na jedan javašluk. Kažete – 10.000 parcela, da u redu, pa što pre ove vlasti, pa bilo je mnogo vlasti? Zašto nije iskorišćena ta šansa? Ogromnu šansu i neverovatnu šansu, neverovatno energiju je iskoristila upravo demokratska opozicija i nije rešila osnovne probleme u Srbiji. Ko je to branio? Pa vi ste bili gospodari života i smrti u Srbiji. Mogli ste da uradite šta god ste želeli. Niko ne bi digao jedan glas. Nama su otimali imovinu na ime nekih ukaza, prikaza,uredbi, ja sam ćutao kao mali miš, shvatio sam da sam nemoćan, da li razumete? I danas kada sve to vidim, kada gledam, mi ni danas ne želimo, ja ne želim, moja braća i mnoge naše kolege, da zloupotrebljavamo svoje prisustvo u vlasti, svoje učešće u vlasti. Čekamo neka sudovi rade svoje poslove. Mislim da to što će se rešiti u Smederevu oko vlasništva zemlje je neophodno i Kinezi su mudar i pametan narod i ne bi bili ono što jesu danas da ne traže to da se oceni i donese zaključak koji će Skupština potvrditi, jer sutradan nećemo mi biti na vlasti, biće neko drugi.
Da vam dam još jedan primer. Što se tiče Kine i tu bih voleo da stavimo tačku. U Belorusiji Aleksandar Gligorijevič Lukašenko, predsednik Belorusije je ukazom, ukaz je nešto kao uredba kod nas ili više od toga, lek specijalis, je dao Kinezima 100.000 hektara zemlje, ponavljam 100.000 hektara zemlje na 99 godina, simbolično za jedan dolar. Tamo se pravi, već traje izgradnja tog tehnološkog parka šest godina. Godine 2020. počeće eksport najnovijih tehnologija 50 milijardi dolara godišnje u severoistočnoj Evropi. Pozivam sve vas, imao sam čast da mi jedan član DS se upiše u grupu prijateljstva Srbije i Belorusije, tako da pozivam sve i sa velikim zadovoljstvom da vas povedem i da vidite kakvo je to čudo na 100.000 hektara. Daj bože da ti Kinezi to ovde urade.
Još jednu stvar da kažem, kada je bio kod nas predsednik Kine Si Đin Ping, rekao je gospodinu Vučiću i gospodinu Nikoliću – ne treba da vam ja ništa pričam, uzmite do beloruskog predsednika sve što tamo radimo, sve ćemo da prenesemo ovde u Srbiju.
Još jednu stvar bih rekao, kada se govori ružno o premijeru Vučiću, molim vas, izvinite, ko je nas posetio za zadnjih 10, 15 godina? Ko nam je bio? Bili su nam oni koji su nas bombardovali i koji su za mene, za nas više zvanično nisu ratni zločinci, ali za mene jesu, jer ih je taj sud posle 2000. godine oslobodio i abolirao i Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Vesli Klarka, Solanu. Oni su bili naši gosti, crveni tepih, doček itd.
A mi imamo jednu sasvim drugu poziciju, da nam u ovo vreme kada je ova vlast aktivna i aktuelna vlast dolazi predsednik Kine, dolazi premijer Kine, dolazi 16 premijera svih država iz regiona, gde im je domaćin gospodin Aleksandar Vučić, zajedno sa premijerom Kine, Vladimir Vladimirovič Putin, nekoliko puta. Recimo, zašto nikada ovde nije bio predsednik Kazahstana, gospodin Nursultan Nazarbajev, kada je već Tadić išao kod njega pre četiri, pet godina? Neverovatno, neko iz Evrope, Brisela je rekao – ne može taj da dođe, on je diktator. Izvinite molim vas, on je došao. ja sam ponosan, Kazahstan je država sa tri miliona kvadratnih kilometara i ima sve po Mendeljejevoj tablici. Kazahstan je stravično bogata država sa 18 miliona stanovnika i mi njima trebamo. Ne kao robovi, naprotiv, kao visoko tehnološki obrezovani kadrovi, Srbi mogu danas i podižu Kazahstan. Pogledajte šta je izgrađeno za zadnjih 20 godina. Napravljen je novi grad koji je njihov glavni grad.
Prema tome, kada kažete da naši kadrovi napuštaju, odlaze, izvinite, ko ne bi otišao za platu od 10.000 dolara? Verujte mi, naši inžinjeri rade u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Ukrajini, Turkmenistanu, plate su oko 10.000 dolara. Evo imate grupu od 20-ak inžinjera iz Novog Sada koji rade u našoj kompaniji u Turkmenistanu. Oni su specijalisti za gas itd.
Želim da kažem ovo optimistički, nekako smo se noćas uvukli u to neko plakanje, kukumakanje, šta je ko uradio, kako je uradio, ja vam kažem, glavu gore, perspektiva postoji, tek je dve godine. Šta je dve godine? Kada neko kaže Vlada za 100 dana da pokaže šta je radila, ja sam napisao gospodinu Miroviću, pre neki dan je bilo 100 vojvođanske Vlade. Ja sam napisao, molim vas, šta je 100, ovde treba 10 godina, da se ne menja vlast, da bude ova vlast. Normalno sa korekcijom pojedinih ministara itd. i tek onda da se pokažu rezultati. Ja se zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, upravo slušam kolegu poslanika koji priča da ne treba povređivati nikoga, da ne treba dobacivati, pozivam se na član 106, da treba govoriti isključivo na temu. Kakva je to tema izbor predsednice Narodne skupštine Srbije, ako spominjemo „Savamalu“ i druge slične primere?
Ne bi bio nikakv problem, gospodine Raduloviću, da govorite sve što želite, kada želite i kad god hoćete i koliko god hoćete, samo prvo vi dajte svoj primer. Počeli ste u petak sa restoranima, sa kafom, sa cenom, da bi nama na neki način spočitali to što ne stoji.
Želim da kažem, što se tiče buduće predsednice, kandidatkinje SNS, gospođe Maje Gojković, to je jedna brilijantna osoba. Imao sam čast da nekoliko puta budem u delegaciji gospođe Maje Gojković, u Rusiji, Iranu, u Iraku, u Maroku, Belorusiji, itd. Moram da kažem vama u opoziciji, a i svim građanima, dostojno je predstavljala Republiku Srbiju, dostojno je predstavljala Skupštinu Srbije.
Zašto? Samo dajem primer, evo završavam. Nije to nikakav problem, stvarno sam slušao strpljivo.
Hteo sam da odgovorim upravo da ti argumenti koje oni ovde postavljaju ne stoje kada je u pitanju izbor kandidatkinje Maje Gojković.
Normalno da ću glasati za, a duboko verujem da će oni glasati za, jer treba da biramo njihove potpredsednike, pa ćemo da vidimo kako će to da bude. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, drage kolege, kada je reč o privatizaciji i obliku privatizacije, da li država treba da ima učešće u kapitalu preduzeća i da li treba država da bude uopšte i vlasnik pojedinih preduzeća, ne samo javnih, to je već odavno rešeno. Ja ću dati samo jedan primer, da ne bi bilo zablude i da ne bismo tu temu dalje širili.
Evo, jedan od svežijih primera, recimo, Norveška, norveški „Telenor“, koji je operator u Srbiji, država je 100% vlasnik „Telenora“. Nije ništa smetalo da učestvuje ta država ovde na tenderu, tj. „Telenor“ i da kupi nekadašnjeg operatora, srpskog operatora „Mobtel“. Recimo, sećam se tada, jedan od razloga za prodaju „Mobtela“ je bilo to da država ne može da bude učesnik u dva preduzeća ili više preduzeća itd.
Želeo bih samo da kažem ovo, država isto može da bude dobar gazda, da dobro gazduje, da dobro upravlja. Drugo, imajući u vidu ovu globalnu ekonomsku situaciju i krizu, mi svi shvatamo da praktično nema države danas u svetu gde ne postoji državna intervencija. U tom smislu, gospodine ministre, podržavam u potpunosti sve vaše napore i slažem se sa gospodinom Balšom da ste sigurno nasledili jedno veliko, teško breme. Međutim, to je vaš posao.
Mi kao Odbor za privredu, ja kao narodni poslanik, podržavam vas u potpunosti i ostaje samo to da gledamo kako da konkretno vama kao Ministarstvu pomognemo svojim predlozima da ne bi ovde bile izrečene mnoge teške reči. Normalno, svako ima pravo da se bori za svoju ideju, za svoj program.
U svakom slučaju, to što ste vi nasledili, to što je urađeno u poslednjih 15 godina je stvarno za svaku, da kažem, osudu. Jednostavno, nasledili ste jednu situaciju iz koje bi mnogo jače države teško našle pravi put. Hvala.
Poštovani predsedavajući, osvrnuo bih se samo malo na amandman 80. kada je u pitanju plaćanje poreza verskih zajednica. Imajući u vidu od 1944. godine pa na dalje šta su sve pretrpele sve verske zajednice u Srbiji i širom ovog regiona, plaćanje poreza za njih mislim da u ovom trenutku nije dobro. Normalno, ja podržavam da verske zajednice, ne samo crkve, kažem verske zajednice, ne plaćaju poreze, tako da se tu ne bih složio sa koleginicom gospođom Čomić. Hvala.