Zahvaljujem predsednice.
Svakako, slažem se da ovaj amandman nikako ne treba prihvatiti pre svega zato što ova Vlada ne zabranjuje prosjačenje, svako ima pravo da zamoli za milost, da li će se to desiti na javnom mestu ili ne. Ali, u svakom slučaju ne sme da se narušava spokojstvo građana kao javni red i mir i činjenica jeste, lično sam bila svedok kada su malu decu iznosili iz luksuznog automobila i postavljali po Beogradu da bi prosjačila, na žalost i takvu sam scenu videla, tako da je definitivna podrška da se problem prosjačenja reši.
Meni je žao što danas se brinu o ljudima koji prosjače upravo oni koji su u dosadašnji važeći zakon uveli i skitnjičenje, a oni su pre svega bili zaslužni što 400 hiljada ljudi, kao što smo čuli, ostalo je bez posla i veliki deo tih ljudi su postali skitnice, a skitnice nisu isto što i prosjaci, skitnice su ljudi koji nemaju svoj dom, koji se nalaze na ulici. Čak sam se zainteresovala oko tih ljudi, među njima zaista ima i visoko školovanih ljudi i ljudi koji nikada nisu koristili socijalnu pomoć, ali su zbog nekih razloga, socijalno loše politike ostali bez doma.
Prethodna vlast je primenom još uvek, nažalost, važećeg zakona, takve ljude koji su skitničili kaznili kaznom minimalnom od pet hiljada dinara i čak njih hiljadu je bilo kažnjeno primenom prethodnog zakona. Zato je potrebno napomenuti da je iz ovog člana 12. izbačeno je skitničenje kao prekršaj i, naravno, značajno se pooštrila kazna za zloupotrebu maloletnika i dece.
Tako da, definitvno ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer nije dobronameran, a ovako kako glasi ovaj član doneće dobro da se reši ovaj problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Ja samo moram kolegi da kažem da nisam uopšte rekla da je DS niti prethodna vlast donela ovaj zakon. To definitivno može i da se proveri. Jeste, zakon je donet 1992. godine, ali su oni 12 godina ovaj zakon primenjivali i uopšte nisu primetili da postoji razlika između skitničenja i prosjačenja. Za njih je to očigledno bilo isto, pa su skitničenje poistovećivali sa drskim i bezobraznim ponašanjem i svim onim što smatramo da je prosjačenje. Naravno, ono koje je loše po ovo društvo.
Ono što sam takođe želela da kažem, jeste da sam se ja zainteresovala za ovo i da sam pronašla časopis „Lice ulice“, u kome sam našla da su oni izneli, oni koji štite ljude koji se bave skitničenjem, da je u prethodnih 15 godina oko 1000 ljudi beskućnika kažnjeno sa 5000 dinara minimalno zato što su beskućnici, a ništa drugo nisu radili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Članom 9. u principu najveći deo ovoga što je traženo ovim amandmanom već je i predviđeno. Dakle, i organizacione jedinice, i ovlašćenja, i odgovornosti. Ono što su podnosioci amandmana tražili kao dopunu, jesu uslovi za zaposlenje na svakom radnom mestu, ukupan broj policijskih službenika, državnih službenika i nameštenika potrebnih za sistematizovana radna mesta.

Slažem se, takođe, da ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman, upravo zato što se ovaj zakon ljudskim resursima bavi od početka do kraja. Zato je i formiran taj sektor za ljudske resurse, koji bi trebalo da sprovodi politiku karijernog napredovanja i da sprovodi politiku predviđanja i projekcije potreba u policiji. Upravo se o tome radi.

Dakle, oni će vremenom projekciju potreba i uslova za zaposlenje morati da donose nekim podzakonskim aktima i tu će biti definisano tačno i precizno koji su to uslovi za zaposlenje, naravno, oni će biti pooštreni, kao što smo već čuli, kao i to koji će se kriterijumi sprovoditi prilikom karijernog napredovanja. Znači, neće više moći da se koriste neki lični afiniteti prilikom izbora ljudi koji će dobijati viši čin ili u okviru istog napredovati.

Tako da, u tom smislu se slažem sa mišljenjem Vlade da ne treba prihvatiti, iako je dobra namera bila podnosioca amandmana, zato što se ceo set zakona upravo bavi ljudskim resursima i to će biti prioritet – uređenje uslova za zaposlenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u današnje informaciono i potrošačko vreme, definitivno se može reći da današnja dva predloga zakona koja su pred nama, su veoma bitna. Zakon o bezbednosti informacija i zakon o oglašavanju.

Prethodna koleginica je mnogo više pričala o zakonu o bezbednosti informacija, ja ću se onda osvrnuti na zakon o oglašavanju.

Novi Predlog zakona o oglašavanju, trebalo bi da promeni sve nedostatke koje je imao dosadašnji zakon i ono što je još jako bitno, jeste da se uskladi sa direktivama EU.

Predlogom ovog zakona, preciznije se reguliše predstavljanje i promovisanje privrednih subjekata, sa ciljem jačanja svoje pozicije na konkurentnom tržištu, ali naravno, uz čuvanje svih poštenih tržišnih utakmica.

Dakle, svakako da bi se napravila jedna razlika između konkurencije, potrebno je obezbediti oglašavanje i poštenu tržišnu utakmicu i da se omogući objektivno isticanje karakteristika.

Oglašavanjem se upravo dolazi do potrošača i ono što je cilj, jeste da oni ne smeju da budu obmanjeni, jer oni moraju da imaju mogućnost izbora robe ili usluge i da na taj način naprave dobar izbor.

Dakle, mora da postoje objektivna i transparentna merila, što će upravo Predlog ovog zakona, odnosno usvojeni ovaj zakon i omogućiti. On će podjednako štititi i oglašivače, odnosno provrednike i potrošače i sprečiće ne regularno i ne savesno oglašavanje.

Dakle, pre svega, želela bih da kažem šta će biti zabranjeno ovim predlogom zakona, odnosno ovim zakonom, dakle - zabranjuje se oglašavanje ne registrovanih delatnosti, to je veoma značajno, jer će se na ovaj način suzbiti i smanjiti siva ekonomija i uvešće se tržište u legalne tokove.

Zatim, zabranjuje se obmanjujuće oglašavanje i prikriveno oglašavanje. O obmanjujućem ću malo kasnije nešto više reći o tome koliko je ono opasno, a prikriveno, imali smo slučajeve, posebno kroz novinske članke, kada se reklamira neko preduzeće ili kompanija, i naravno, na taj način se ruši načelo novinarske nepristrasnosti i još naročito ako se za to uzima i novčana naknada.

Ovim zakonom se insistira na oznaci prepoznatljivosti oglasa, dakle, da tačno znamo šta je oglas i da budu potpuno isključeni i neprihvatljivi oblici oglašavanja. Podržava se naravno i uporedno oglašavanje, ali naravno uz prihvatanje svih ovih prethodno, navedenih uslova.

Posebno je regulisano i oglašavanje koje upućuje na telefonski poziv, naravno, uz jasno navođenje tarife tog poziva i regulisana je upotreba državnog znamenja i simbola, kao što su grb, himna, u oglasima.

Ja bih se posebno osvrnula na treći deo predloga ovog zakona, koji se tiče dece, odnosi se na zaštitu dece i maloletnika od oglašavanja i načina na koji oglašavanje može na njih nepovoljno da utiče.

Zašto je to bitno? Televizija je izuzetno, posebno ću se kod dece osvrnuti na uticaj televizije, zato što je to izuzetno masovni mediji koji nam prosto negde postaje kao član naše porodice, a deca u slobodno vreme, nažalost, najviše vremena provode ispred televizije.

Ono što se dešava jeste da umesto informativne i edukativne uloge, televizija je upravo dobila jednu marketinšku ulogu, dobila je ulogu ideološku, pa nažalost, nekada i destruktivnu.

Vrlo često imamo slučajeve da devojčice plaču u prodavnicama igračaka, zato što lutka koju su kupili ne hoda onako kao na reklami, i to su upravo te obmanjujuće reklame, ili ne priča, ne trepće, i imamo dečaka koji plače kada roditelji uzimaju osveživač prostorija, pa misli da će kao na reklamama sada, sva deca iz komšiluka, dolaziti u njihov toalet.

Ovo su bezazlene situacije, a naravno ima onih opasnih, ja ih u ovom trenutku zaista ne bih navodila, ali zato se radujem, ako će ovaj Predlog zakona ili kada usvojimo ovaj zakon, zaista biti strogo primenjivan, posebno u ovom delu koji se tiče maloletnika i dece.

Dakle, maloletnici će se štititi posebnim restrikcijama sadržaja ovih reklama i načina oglašavanja i sredstava oglašavanja.

Naročito će biti zabranjeno reklamiranje neprihvatljivog oblika ponašanja, alkohola, lekova i pomoćnih sredstava, kao što su, kod dece, sada nažalost i kod devojčica, vrlo popularna sredstva za mršavljenje, zatim igara na sreću i kod odojčadi i dalje, ostaje, mleka, druge hrane i pića, koje su za sada još uvek ne prihvatljivi.

Zabranjeno je reklamiranje u toku programa namenjenog deci, znači i u blizini vrtića, škola i ustanova za decu, naravno, sem u slučaju kada to ima pozitivan efekat po decu.

Ono što je jako bitno jeste da se članovi od 27. do 46. bave upravo oglašavanjem u medijima, štampi, internetu, i na otvorenom prostoru, i to je jako bitno napomenuti.

Zadovoljstvo je što je sada i taj deo oglašavanja definisan, a to je internet i otvorene površine.

Samo ću kratko reći za oglašavanje u elektronskim medijima, znači, već postoji zakon, ali se i kroz ovaj zakon jasno odredbe navode, i zaokružene, prosto definisana je cela ta priča vezana za oglašavanje u medijima.

Naročito odredbe vezane za plasiranje proizvoda, precizno su definisani, ukupan termin za oglašavanje i kako on može biti u toku dana raspodeljen.

Ja bih se osvrnula kratko na oglašavanje na otvorenim površinama, gde se podrazumevaju oglasni panoi, plakati, displeji, koji su i do sada postojali, a nisu bili jasno definisani.

Dakle, na otvorenoj površini tačno se definiše ko ima sada nadležnost, pre svega lokalna samouprava, i ko mora da kontroliše šta se na tim oglasnim tablama i panoima nalazi.

Što se tiče internet oglašavanja, sve odredbe ovog zakona će se odnositi i na internet oglašavanje, sem naravno člana 19. koji se tiče oglasne deklaracije, pa iz tog razloga ne može da se odnosi.

Jako je pohvalno što će ovaj zakon doneti zaustavljanje reklamiranja alkoholnih i stimulativnih pića, kao i elektronskih cigareta, posebno što se u reklamama koje ovo oglašavaju, prikazuju konzumenti kao vrlo važne i samouverene osobe, što posebno na mladu populaciju kojoj mi ne možemo prosto da zabranimo da vide te reklame, jako nepovoljno utiče.

Dakle, pre svega sa željom, ja bih opet napomenula, sa željom da zaštitimo naše mlade i pre svega, našu decu, da izrastu u zdrave ljude i da ih zaštitimo od velikog broja opasnih reklama, pa nekada i opasnih oglašivača, sa željom da izrastemo i mi u jedno zdravo društvo, SNS i ja, lično ćemo vrlo rado podržati ova dva zakona, uz naravno jednu strogu primenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Želela sam upravo da kažem ovo što je kolega Orlić rekao, ali bih samo prosto još dodala, neozbiljno je tražiti da se briše ovaj član, odnosno predlog člana samo zato što su generalno protiv ovog zakona.
Ovim izmenama ovog člana se uvode jako bitna dva pojma, a to je knjiga polja i plodored i to je veoma bitno, kasnije će i Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta govoriti o tome, ali je veoma bitno da se uvedu ovi pojmovi jer toga do sada nije bilo, pa se dešavalo da upravo u Vojvodini se godinama iscrpljuje zemljište jednom te istom kulturom.
Oni koji znaju i koji se razumeju i u pedologiju, znaju kako je to opasno ne voditi knjigu polja, gde će se uvoditi šta se svakodnevno radi i ne uvoditi plodored koji podrazumeva smenu kultura, kako bi se očuvala plodnost zemljišta. Znači, onda prosto dobijamo jednu kontradiktornu informaciju da je neko ko se bori za zemljište protiv toga da se vodi računa o očuvanju kvaliteta zemljišta. Tako da, ovaj amandman je neprihvatljiv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice. Biću vrlo kratka. Mislim da smo se na ovom članu zaista dugo zadržali.
Ja bih ovako kao rezime samo rekla da definitivno poljoprivreda, posle svega što smo danas čuli i posebno u ovom članu, jeste osnovna grana privrede, odnosno osnovni naš razvoj i oslonac i u tom smislu svi se bojimo i postoji neka bojazan da li će zaista ovaj zakon ići u pravom smislu. Ono što ja želim jeste da pre svega verujemo da će ovo poboljšati stanje u našoj poljoprivredi, posebno ako uzmemo u obzir da nam je stočarstvo na nivou iz 1900. godine, posebno da ako uzmemo u nivou, kao što smo već čuli, da uzmemo u obzir da su nam poljane prazne, da su nam brda prazna, da nema stoke, da nema zasada i ono što još želim da kažem jeste da se ovaj zakon ne odnosi samo na Vojvodinu, a ja bih to pomenula zato što dolazim iz Zlatiborskog okruga, gde je veoma značajna ova grana, posebno kada je u pitanju voćarstvo i stočarstvo. Ono što je za nas bitno jeste upravo ovo pravo da može neko ko ima malu parcelu, ako je do njega državna parcela, da može da je uzme pod zakup, naravno, na neki duži niz godina, kako bi mogao i da planira neke ozbiljne investicije.
Ono što bih takođe rekla, to je da upravo te male parcele su nas onemogućile da ozbiljno radimo na poljoprivredi, posebno u zlatiborskom kraju, gde se na nekim mestima zbog konfiguracije terena ne može čak ni primeniti mehanizacija zbog malih parcela.
Dakle, ukrupnjavanje, udruživanje, kod nas je to uveliko počelo u voćarstvu, udruživanje, gde čak i strani investitori dolaze, ili naši ljudi iz inostranstva dolaze i pružaju pomoć našem poljoprivredniku da započne proizvodnju, znači, kod nas je to masovno krenulo.
Ja sam sigurna, navešću još jedan primer, vrlo kratko, kako je u okolini Kraljeva žena iz Francuske došla, kupila je poljoprivredna zemljišta u okolini Kraljeva, krenula je da sadi maline. Seljaci, koji su većinom odlazili, nisu želeli tu da žive, evo, sada se vraćaju i počeli su svi da sade malinu. Znači, trebalo je neko iz Francuske da dođe, jeste naša žena i u tom smislu jeste pozitivno, trebalo je neko iz Francuske da dođe da nam pokaže kako se radi.
Sigurna sam da će nas ovo pomeriti unapred. Zato nemojte da budemo skeptični. U svima nama postoji bojazan od zloupotrebe, ali se nadam da će pre svega naši ljudi imati prvenstvo u ovakvim situacijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prosto mi je neverovatno da se traži da se briše ovaj član, pošto upravo ovaj član i ova odredba čuva naše male i srednje poljoprivredne proizvođače. Uslovi koji se traže ovim članom definitivno 90% velikih poljoprivrednih proizvođača ili tajkuna, kako ih neko naziva, sigurno neće ispuniti.
Ja ću zbog javnosti samo da navedem da pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, znači da se već ozbiljno bavi poljoprivredom, da ima prebivalište u katastarskoj opštini i da ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda, takođe da ima najmanje pola hektara poljoprivrednog zemljišta i evo, ovde se definiše, i za pravo lice da je vlasnik najmanje 10 hektara. Tako da, ova odredba definitivno čuva naše poljoprivredne proizvođače i ovo daje prednost našim ljudima da budu zakupci naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućeno je predsedniku Vlade AP Vojvodine gospodinu Bojanu Pajtiću, pre svega zato što prethodnih nedelja predsednik AP koristi i svoje radno vreme i svoja službena vozila u svrhu predstavljanja kao predstavnika predsednika DS i predstavljanja svoje predizborne kampanje.
I u našem Gradu Užicu je skoro bila stranačka promocija predizbornog programa pod nazivom „Novi dnevni red za Srbiju“, ali na tom dnevnom redu na razočaranje pre svega njihovih simpatizera nije bilo gotovo ništa, sem pomalo već poznatih praznih obećanja uglavnom su se razradile tačke, ona tačka pod razno, koja je podrazumevala uvrede i brojne optužbe na račun Vlade, na račun premijera, ali i na račun kolega narodnih poslanika.
Scenario je gotovo u svakom gradu bio sličan i zato pitam gospodina Pajtića, pre svega zbog građana Republike Srbije koje to zanima, da nam malo razradi ove tačke dnevnog reda i objasni kako bi pod uslovom da se nekada i ponovo nađu na vlasti, kako bi zaposlili sve one mlade ljude koji su završili fakultete i to u roku od samo šest meseci, kako su obećali ovim programom? Zanima nas da li su ta zapošljavanja planirana u sva ona preduzeća koja su za vreme dok su bili na vlasti katastrofalnim privatizacijama uništili i odveli u stečaj i da nam objasne zašto ovako jednostavan program nisu primenili kada su bili na vlasti, već su otpustili gotovo pola miliona građana Srbije i raskućili državnu imovinu?
Takođe nisam sigurna ni da bi se srpsko selo usrećilo ovim programom ako imamo u vidu da brojna sela u Vojvodini se danas prodaju za nekih stotinak hiljada evra, koliko bi trebalo u Vojvodini da vredi jedno dobro seosko domaćinstvo.
Svedoci smo da će već danas biti evidentna, za nekoliko sati, u 12.00 časova biti evidentna zloupotreba poljoprivrednika u političke svrhe, gospodina Bojana Pajtića. Takođe kada je u pitanju političko delovanje i saradnja političkih partija, funkcionera, zahvaljujući SNS i našim koalicionim partnerima uveli smo jedan demokratski princip da se poštuju načela istine, poštenja, saradnje i kolegijalnosti u opštem interesu naših sugrađana koji su nas birali na ova mesta. To pominjem zato što se stiče neki utisak da gde god i u kojoj god opštini i gradu se pojavi Bojan Pajtić, ta načela se više ne poštuju, pre svega od strane njegovih visokih funkcionera. Da bi svima bilo jasnije, ja ću navesti primer zašto ovo govorim, iako primer nije usamljen.
Iako drugu godinu za redom nakon posete svog predsednika, poslanik DS iz Užica kreće odmah nakon posete sa brojnim optužbama i iznošenjem neistina kako nešto ne činimo ili činimo, ali pre svega akcenat je uvek na tome kako mi želimo da izglasamo veće transfere novca iz republičkog budžeta za Užice, a on je u javnosti tvrdio da ja to nisam uradila.
Ono što mene jako brine jeste da mi sve vreme ćutke moramo da podnosimo do sada smo podnosili ćutke i to upravo od strane onih koji su za vreme svoje vlasti umanjili ove transfere za čak 100 miliona dinara. Zamislite za 100 miliona dinara je za vreme vlasti DS i gospodina koji sada optužuje sve nas za 100 miliona dinara je transfer umanjen prema gradu Užicu. Verovatno ove optužbe idu upravo zbog toga što postoji želja da se umiri sopstvena savest.
Prosto, gospodine Pajtiću posle svega uporno tvrdite da nemate jednaka prava i da nemate uslove za poštenu izbornu kampanju i čak ste zbog toga razmišljali da bojkotujete izbore. Želim samo da pitam – nije valjda da ovako izgleda vaša poštena i fer izborna borba koju ste planirali za sad.
Zašto iskreno ne kažete građanima da nemate problem sa predstavnicima i članovima SNS već imate problem sa vašim članovima koji se osipaju već imate problem sa salama koje su sve manje i praznije gde vas dočekuju po Srbiji? Zato budite iskreni jer građani Srbije su za ovo vreme naučili da poštuju iskrenost i da je razlikuju od neistine i moja želja bi bila da se istinski posvetite vašem biračkom telu i da se istinski posvetite ovim tačkama vašeg dnevnog reda jer se čini da ukoliko ovako nastavite neće postojati kvorum koji bi mogao da izglasa ove vaše tačke dnevnog reda, a rezultat bi se prosto negde ocrtao ispod cenzusa.
Takođe bih iskoristila priliku da u ime poslaničke grupe SNS čestitam svima koji sutra slave Božić. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja bih iskoristila priliku da čestitam Vladi Republike Srbije, svim građanima Srbije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU i da uvaženom ministru poželim da i ovaj set zakona doprinese što bržem otvaranju i poglavlja vezano za pravosuđe, poglavlja 23.
Pre nekoliko meseci, ministar je u Narodnoj skupštini izjavio da je u toku rad na kompletnoj reviziji Zakona o izvršenju i obezbeđenju i tada je već naveo da se radi o jednom vrlo lošem zakonu i da čak nisu moguće izmene i dopune, već će se kompletno menjati zakon, jer čak i najučeniji pravnici u Ministarstvu nisu u mogućnosti da ga najbolje primene i razumeju. Naravno, ne zbog njih samih nego zbog lošeg načina na koji je pisan ovaj zakon.
Dakle, istina je da su i pre 2011. godine postojali zakoni koji su regulisali ovu oblast i čuli smo da je tu bio posleratni Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine, zatim 2000. godine, 2001. godine i Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, još uvek važeći do usvajanja ovog zakona koji je danas na dnevnom redu.
Zašto sam pobrojala ove zakone? Nažalost, svaki sledeći zakon vezan za ovu oblast bio je sve gori i gori i ono što se mi nadamo jeste da će konačno ovaj zakon staviti tačku na ovaj loš niz i da će konačno dovesti do boljitka u pravosuđu. Dakle važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 2011. godine do sada je menjan dva puta i uveo je novu profesiju koju smo više puta danas čuli, to su izvršitelji.
Oni su najpre nazivani privatnim izvršiteljima, iako nema osnova za to, jer su pre svega nadležni za sprovođenje izvršenja sudskih presuda, znači imaju javna ovlašćenja i ono što je bitno, da ih imenuje i razrešava ministar pravde, zbog čega će ovim novim zakonom biti preimenovano u javni izvršitelji.
Iako je 2011. godine planirano da izvršitelji ne mogu samostalno da funkcionišu u smislu da nemaju kontrolu nad sopstvenim radom, dakle kontrolisaće ih sudovi, Ministarstvo pravde i kontrolu će imati sopstvenih komora, u praksi su postojali brojni problemi i loši primeri primene ovog zakona.
Dakle, pojavile su se brojne nejasnoće, pre svega oko toga šta su zapravo izvršitelji i koja su njihova ovlašćenja u samom izvršnom postupku, zatim kakav je njihov odnos prema sudu, prema poveriocima i prema dužnicima, kao i to kakva su pravna sredstva, odnosno kakva pravna sredstva imaju dužnici poverioci koja mogu podneti protiv akata koja donose sami izvršitelji. Dakle, nije bila jasno definisana razlika između suda, odnosno šta radi sud, a šta rade izvršitelji i ko, kada donosi odluke.
Različita su pravila važila i na području jednog višeg suda, pa smo tako imali večitu borbu između suda i izvršitelja u čijoj je šta nadležnosti, gde su se obično sudovi povlačili pred izvršiteljima.
Kao osnovu ovaj zakon koji smatramo lošim iz 2011. godine, imao je pre svega potrebu da zaštiti poverioca. Odredbe su bile nepregledne, protivrečne bez ikakve logike i definitivno su bile neprimenjive u praksi. Insistiralo se na brzini, ali toj nekoj mehaničkoj brzini zbog čega su uklonjena sva pravna sredstva. Uklonjena je i žalba, odlaganje izvršnog postupka, vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje, sve što je moglo da uspori postupak, sam postupak. Znači, bilo je uklonjeno sa željom da se što pre proces završi. Dakle, imali smo tada izvršenja iseljenja i zaplene imovine i to sve po kratkom postupku, što je uglavnom išlo na štetu dužnika.
Ovakvim načinom postupak jeste bio pojednostavljen, definitivno da jeste, ali su nastale brojne komplikacije zbog čega su ga nekada građani nazivali zakonom protiv samih građana.
Ono što takođe treba pomenuti jeste da je bilo i zloupotreba od strane pojedinih izvršitelja i da u tom smislu postoje tužbe. Dakle, sporost je i dalje postojala, ona se nije rešila ovom mehaničkom brzinom, ali se ta brzina postizala prisilno bez ravnoteže i uvek je jedna strana po obavezi bila oštećena.
Dakle, protiv rešenja koje je doneo sam sud mogao se samo izjaviti prigovor o kome je opet rešavao taj isti sud koji je doneo rešenje, tako da se sve dešavalo u okviru jednog suda. To je povećavalo koruptivnost i nije bilo ujednačenog postupanja.
Na sve ovo što smo danas čuli i na osnovu ovih nekih mojih primedbi koje važe, vezane za zakon iz 2011. godine može se definitivno reći da je ovo bio jedan jako loš zakon koji je donet u oblasti pravosuđa.
U okviru Ministarstva formirana je jedna radna grupa koja je izuzetno ozbiljno radila na ovim problemima kako bi iznašla rešenja za ove probleme u praksi. Zato je pred nama danas jedan potpuno novi zakon koji treba da izmeni postupak izvršenja, preciznije da uradi prava dužnika i prava poverilaca, kao i rad izvršitelja i kontrolu nad njima. Dakle, država sada pokušava da reši problem starih potraživanja, ali uz mnogo veću kontrolu izvršitelja, uz niže tarife i uz bolju zaštitu dužnika.
Napomenula bih da oko 209 izvršitelja, koliko po nekom mom podatku koji sam pronašla, koliko ih ima u Srbiji trenutno, godišnje dođe oko 100.000 predmeta. Pola toga uspevaju da reše u nekom rokom koji je predviđen za rešavanje, ali su najveći problem blizu dva miliona starih predmeta koji stoje nerešeni i koji su stariji od 2012. godine.
Dakle, novi zakon upravo ima zadatak da uspostavi ovu ravnotežu između brzine i između zakonitosti. Sada će postojati i procesni nadzor, dakle i dalje postoji prigovor koji će se podnositi istom sudu, kao i žalba koja se podnosi višem sudu i naravno postojaće i dalje nadprocesni nadzor odnosno disciplinski nadzor. Dakle, zadržava se i prigovor i uvodi se kao novo žalba. Dakle, žalbe mogu usporiti postupak, mogu donekle, ali je mnogo bitnije i mnogo je veći cilj ovog zakona sama zakonitost i sigurnost postupka i to je ono što brzina najčešće negarantuje.
Ono što treba da skrati vreme postupka je upravo ujednačavanje sudske prakse, što nismo imali do sada. Predlogom ovog zakona su jasno definisani i sami žalbeni razlozi kako ne bi došlo do zloupotrebe i usporavanja. Zatim moraju postojati tačni dokazi koji će se dostavljati sudu, koji će da proceni da li je žalba osnovana i jasnim rokovima za reagovanje će biti rešen problem ćutanja i izvršitelja i sudova.
Novim zakonom, kao što je ministar isto nagovestio, odnosno definisao je da je predviđena izmena sudske takse prema tome da li sud samo donosi rešenje o izvršenju ili ga i sprovodi i smanjene su tarife izvršitelja za manja potraživanja.
Novi zakon će proširiti nadležnosti izvršitelja, što je jako bitno, pa će oni od sada biti isključivo nadležni za naplatu taksi i novčanih kazni kada je poverilac Republika. Predmeti koji će i dalje ostati u nadležnosti suda su izvršenje u porodičnim odnosima i vraćanje na rad.
Ono što bih ja posebno istakla je veliki problem zaostalih komunalnih problema i to je upravo iz razloga zato što prethodni zakon nije dozvolio preuzimanje ovih predmeta od strane izvršitelja iz suda, dakle nisu mogli da budu preuzeti i zato su ti predmeti ostali nerešeni.
Najveći broj građana ima upravo probleme sa ovim komunalnim pitanjima i ovaj zakon se tiče upravo njih kao korisnika komunalnih usluga, pa bih navela neke vezane za to, a posebno bih istakla da sam našla informacije da su rekli svi oni koji su imali do sada problema sa ovim zakonom da su zadovoljni što je konačno neko čuo njihove predloge i što je konačno neko čuo njihove zahteve i što ih je uveo u zakon.
Dakle, javni izvršitelji će preuzeti sve ove stare neizvršene predmete koji godinama stoje u fiokama naravno kada se javna komunalna preduzeća izjasne da li će izvršavanje nastaviti sud ili će nastaviti izvršitelj. Ukoliko se odluče za izvršitelja, izvršitelji će preuzeti ove nerešene predmet.
Zatim, javna komunalna preduzeća i dalje nemaju obavezu da potrošačima upute posebnu, odnosno od sada nemaju obavezu da potrošačima upute posebnom preporučenom poštom upućenu opomenu pred izvršenje zbog čega se apeluje građanima da izuzetno vode računa o redovnosti i regularnosti plaćanja i o čuvanju računa.
Takođe izvršitelji imaju obavezu da dva puta pokušaju da uruče rešenje, ukoliko do toga ne dođe. Znači, imaju pravo da ga okače na oglasnu tablu i nakon toga sledi izvršenje, ali ono što je veoma značajno jeste upravo ta izmena da od sada postoji mogućnost opravdanog prigovora ili žalbe koji mogu da odlože izvršenje. Naravno, žalba se podnosi direktno, podnosi se sudu i to ukoliko postoji opravdanje.
Zakon koji smo nedavno doneli, Zakon o pravu na suđenje u razumnom roku i ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju definitivno su zakoni koji će rešiti veliki broj predmeta koji stoji zatrpan u fiokama i koji će uvesti red u srpsko pravosuđe koje u ovim oblastima decenijama strahovito nazadovalo.
Ovaj novi zakon sa izmenama, koje podjednako štite prava i dužnika i poverilaca i naravno uz veću kontrolu rada izvršitelja i mogućnost žalbe, na najpravedniji način bi trebalo da reše sve ove predmete i da postave dobre temelje za dalje reforme i, naravno za otvaranje Poglavlja 23, koje očekujemo već iduće godine.
Iz svih ovih razloga SNS će, naravno, u Danu za glasanje podržati i ovaj zakon i druge zakoni koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Malo pre smo slušali jednu načelnu raspravu u ovom zakonu, a predlagač nije se osvrnuo na ono što je i predloženo ovim amandmanom i zašto se on ne može prihvatiti.
Ovim amandmanom je predloženo da se briše u članu 4. stav 3. koji govori na šta se ovaj zakon ne odnosi. Ovaj zakon se upravo ne odnosi na objekte koji su već dobili građevinske dozvole i to je upravo ono što objašnjava ovaj član, dakle sve ono što je već ušlo u proces legalizacije, prosto će se na nekom mestu zaustaviti i ići će pod ovim novim zakonom, znači na ozakonjenje.
Ono što je jako bitno reći, jeste da nije tačna informacija da ovaj zakon će doneti loše za one koji imaju pojedinačne stambene zgrade, već upravo obrnuto, za sve one koji su gradili do 100-200 kvadrata, ovaj zakon će zaista doneti dobro i to su upravo oni ljudi koji nisu mogli da dođu do građevinskih dozvola ili zbog nepostojanja planske dokumentacije i nisu mogli da uđu u proces legalizacije zato što nisu imali dovoljno novca da to sprovedu prema prethodnim zakonima.
Ono što bih ja rekla, jeste da još jednom napomenemo da je u pitanju porodično stanovanje u 85% slučajeva kod nezakonito izgrađenih objekata. Znači ostatak su zgrade.
Ono što bih ja još napomenula da kada smo se osvrtali na to od kada je krenula nelegalna gradnja, upravo ti pojedinačni stambeni objekti su građeni u vreme devedesetih kada je bio priliv izbeglih lica, ali od 2000. godine su se naglo počele graditi ove zgrade, upravo ovih procenata o kojima pričamo, počinje da se gradi. Zašto mi trpimo nemogućnost da se sprovede legalizacija? Upravo zbog ovih zgrada koje nisu poštovale, jer i investitori tada su imali veze sa lokalnim projektantima i ljudima koji su odlučivali oko toga. Nisu se poštovale građevinske linije, nisu se zgrade odvajale adekvatno i oni, sve i da su hteli da legalizuju, na kraju nisu mogli da legalizuju te objekte.
Zbog svega ovoga, potrebno je podvući crtu, naravno da će delimično biti sprovedena pravda, da će neko profitirati, i to verovatno legalizovaće se objekti građeni od 2000. godine, koji prosto negde na ulicama stoje, nema više ni trotoara, ne mogu ni da se zaobiđu, ne mogu ni vatrogasna kola da ih obiđu, ali mora da se podvuče crta.
Ono što je cilj i ove Vlade i Srpske napredne stranke, to je da sve ono što će se ubuduće graditi bude po pravilima i po zakonima i to je ono što je cilj, a ne obrnuto. Dolazi vreme kada će se mnogo više graditi. Znači, naš cilj je da se ubuduće gradi prema zakonu i po građevinskim dozvolama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prosto negde ne bih mogla da ostavim ovako nedorečeno, pošto je bilo neistina izrečenih. Vlada kao sa stožerom SNS u Užicu nikada nije davala dozvole za izgradnju u prvoj zoni zaštite jezera Vrutci. Ono što jeste ova vlast učinila to je uklanjanje objekata koji su bili postavljeni, da li privremenih ili bilo kakvih, a nisu smeli da budu postavljeni blizu akumulacije i to u vremenu dok je na vlasti bila DS.
Ono što je tada isto zloupotrebljeno jeste i ta mogućnost da se grade mali privremeni objekti za ribočuvare, koji su kasnije postajali mnogo veći, čak su se u nekom trenutku i prodavali kao vikendice.
U svakom slučaju, naravno da je to problem i ono čime će se baviti, postoje i zakoni koji će jasno definisati šta sme u kojoj zoni zaštite da se gradi, postoji i sada je u nacrtu i zakon o zaštiti prirode i zakon o zaštiti životne sredine, koji će tačno i precizno navesti šta je u prvoj, drugoj i trećoj zoni zaštite.
Mi smo nedavno usvojili Zakon o nacionalnim parkovima, gde se jasno stavlja do znanja da prva zona zaštite ne može, nije nikada moglo i neće moći da se daju dozvole za gradnju. Takođe postoje i određene zaštite i u drugoj zoni, treća je uglavnom za gradnju.
Ono što je činjenica jeste da ova vlast nikako neće dozvoliti da to se na bilo koji način poremeti, zakoni će naravno biti na strani prirode i očuvanja prirode. To je ono u čemu ćemo se uvek slagati. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo bih želela da se osvrnem na konstataciju da ja ne znam šta se dešava u Užicu. Ja bih samo pomenula da ja dolazim iz Užica i vrlo dobro znam šta se dešava u trenutku kada se dešavala čitava havarija i akcident sa našim jezerom. Bila sam direktno uključena i za rešavanje problema i dan danas sam ostala.

Ono što mi je žao jeste što se mi i dalje bavimo našim Vrutcima. O tome ko je kriv verovatno će nadležne službe i doneti odluku oko toga. Sada je vreme da se bavimo kako da rešimo naš problem.

Ono što je činjenica jeste da nije prosto izneto kada su građeni ti objekti za koja su doneta rešenja. To je ono što nas zanima, u kom periodu su građeni. Da li je to bilo za vreme vlasti SNS, što ne verujem jer mi smo posle toga došli na vlast u Užicu. Tako da u svakom slučaju mi nemamo tu vrstu odgovornosti i imamo prava da pogledamo u oči i da kažemo da je neko kriv za to.

U svakom slučaju, želim da kažem da je i ove milione koje je koleginica pomenula, 65 miliona dinara je u pitanju, 30 miliona je, istina, otišlo u rekonstrukciju brane koja je tada bila napukla i to je rešeno, a za 35 miliona smo se mesecima i godinama pitali gde su otišli, jer sigurno sam da u tom trenutku da je taj novac uložen pravilno zaista u čišćenje akumulacije Vrutci da do ovog problema sada mi ne bismo došli, jer višestruko manje para je ova Vlada izdvojila da se napravi alternativni vodovod od Sušičkih vrela do Užica.

Tako da prosto molim da se skoncentrišemo na rešavanje problema. Naravno da ova Vlada ne sme i neće i čvrsto bih volela da nam to svi obećaju da neće dozvoliti da se grade objekti i da će se poštovati taj zakon u zonama zaštite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, sada je već zanimljivo sa koliko aspekata možemo imati viđenje ovog zakona i meni je baš bilo zanimljivo da čujem to iz perspektive jednog ekonomiste.
Ja bih pre svega rekla da, razgovarajući ovde vrlo često o zakonima koji su se ticali oblasti građevinarstva i infrastrukture, vrlo često smo kao najveći problem upravo pominjali bespravno izgrađene objekte i uvek smo govorili da kada se taj problem bude definitivno rešio, da i primena mnogih drugih zakona će definitivno ići mnogo lakše. Ja se nadam da, evo, upravo je to sada pred nama.
Dakle, samo bi trebalo napomenuti opet da masovna bespravna gradnja krenula je 90-ih godina, to je kolega malopre pomenuo, kada su bile masovne migracije izbeglica. Prosto, svako je želeo krov nad glavom i to negde u tom trenutku je izmaklo kontroli, zato što nije postojala, nije se adekvatno kontrolisala i nije postojala planska dokumentacija koja bi to tako brzo sve ispratila, ali u principu, to su situacije koje su opravdane. Evo, i danas imamo 85% porodičnog stanovanja i zadovoljni smo ako ti ljudi budu rešili imovinsko-pravne odnose i legalizovali svoje male kućice koje su uspeli da u zemlji Srbiji steknu.
Danas, prema proceni, imamo oko milion i po, kao što smo čuli, nelegalnih objekata. To znači da je svaki treći objekat bespravno izgrađen, bez građevinske dozvole, ali nažalost, istina jeste da ovo nije konačan broj. Dakle, više puta se pokušavalo da se iznedri neki zakon koji će rešiti ovaj problem. Moguće je da su neki ljudi već učestvovali u tome i koji danas sede ovde u Skupštini, ali to nije nikakva njihova greška. Zadovoljstvo je ako su i oni našli konačno rešenje i ako konačno imamo pred nama zakon koji daje suštinski novi predlog kako rešiti bespravnu gradnju. Jako je bitno ono što građani ovaj predlog zakona već pozdravljaju.
Dakle, prema procenama stručnjaka, ako uzmemo u obzir da je za prethodnu godinu, po starom zakonu, legalizovano oko 1.800 objekata, znači, trebalo bi nam oko 25 godina da rešimo ovaj problem. Znači, hitno se moralo stupiti u iznalaženje rešenja, tako da će ovaj zakon pre svega učiniti da se popišu svi nelegalni objekti i to je ono što je za državu jako bitno. To je pre svega od javnog interesa, da znamo koliki je taj konačan broj.
Do sada je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju. Znači, imamo verovatno još toliko i nešto više lica koja bi trebalo da podnesu zahtev za legalizaciju i očekuje se da će 95% ovih podnetih zahteva biti rešeno, 5%, nažalost, verovatno će morati da bude uklonjeno i to su oni objekti koji su građeni upravo na zemljištu koje nije propisano, znači u zaštićenim zonama, kao što smo čuli, ili je građeno od nedozvoljenih materijala, znači nepropisnog materijala, u zonama zaštite, nepovoljno tlo ili ako u stvari ne postoji nikakva mogućnost da se usaglasi sa postojećom ili nekom budućom planskom dokumentacijom. Znači, uzeće se svi mogući parametri u obzir. Kada zaista ne bude moglo, takav objekat će morati da bude uklonjen.
Dakle, ono što je bitno jeste da vlasnici koji su već podneli zahtev sada će, na osnovu primene ovog zakona, samo platiti taksu i država će upisati, ukoliko je, naravno, sve regularno, u katastar i oni postaju vlasnici svoje nekretnine. Ukoliko to do sada nisu učinili, znači, ukoliko spadaju u onih 800.000, ja se nadam da to nije veći broj, moraće da izvade još jedan dokument, a to je izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova i to je ono što će na terenu izvoditi licencirani inženjeri i geodeti.
Ono što bih vrlo rado sad sa mog nekog aspekta želela da se osvrnem jeste koliko je ovo ozbiljan posao koji čeka inženjere i geodete na terenu. Kada ovlašćeni inspektor ili inženjer prati gradnju jednog objekta, on to radi od temelja pa sve do krova. Ovde ćemo sada imati jednu obrnutu situaciju gde ne može inženjer da otkopava temelje, gde ne može da vrši rekonstrukciju armature, ne može da lomi zidove da bi video da li je to zaista urađeno kako treba. Znači, ovde će se i država i Ministarstvo i svi mi zajedno ćemo se osloniti na znanje i iskustvo ovih inženjera koji će, naravno, sutra garantovati svojim potpisom ovde. Naravno, tu će biti i projektanti i izvođači radova.
Dakle, inspekcija će odmah po usvajanju ovog zakona izaći na teren, utvrdiće, popisaće se objekti i biće u obavezi da se uruče rešenja ili o mogućoj legalizaciji ili o rušenju. Dakle, doneto rešenje će se dostaviti i vlasniku i nadležnom organu za ozakonjenje koji će biti u obavezi da onda preuzima u svoje ruke, ukoliko vlasnik nije sam podneo zahtev za legalizaciju, odnosno ozakonjenje ovog objekta.
Danas smo više puta čuli da postoji problem što kadra, znači, građevinskih inspektora, ima malo i to je istina, to je činjenično stanje, ali sigurno da imamo dosta još inženjera koji imaju licence i koji će se verovatno vrlo rado uključiti u rad ovih komisija. Ja sam lično i razgovarala sa dva inspektora građevinska u Užicu, pošto se Užice više puta pominjalo kao 12.000 objekata za legalizaciju i još nekih možda pet-šest hiljada pride. Oni su rekli da oni optimalno mogu da zadovolje deset objekata dnevno, naravno, sigurno će taj intenzitet biti nešto veći, ali su sigurni i vrlo optimistični da će uz jedan broj ljudi koji će u tim komisijama raditi, uspeti za 12 meseci da obave ovaj posao.
Ako ljudi koji imaju višegodišnje, decenijsko, iskustvo u tome i ako oni sami kažu da to mogu da obave i da su sigurni da će na terenu moći da utvrde činjenično stanje, onda definitivno ne vidim zašto bismo mi u to sumnjali. Sigurna sam da će i iz drugih gradova biti ispomoć. Ukoliko neki grad nema građevinskog inspektora ili nema osobu inženjera sa licencom, sigurna sam da će i ta vrsta razmene dobro doći.
Dakle, kao što smo čuli, raniji postupak legalizacije bio je komplikovan, skup i pretpostavljam da je i to jedan od vrlo bitnih razloga zašto se legalizacija nije sprovodila na vreme. Dakle, ovim zakonom uvodi se taksa. Taksa je upravo novčana naknada za usluge javnih organa, tako da će, da ponovim samo zbog javnosti, do sto kvadrata koštati 5.000 dinara, biće taksa, 15.000 dinara do 200 kvadrata, 20.000 dinara do 300 kvadrata i 50.000 dinara za komercijalne objekte do 1.000 kvadrata, preko 1.000 kvadrata za komercijalne objekte biće dva miliona dinara taksa.
Iako sada ozakonjenje porodične kuće treba sigurno tri puta manje dokumenata i oko 230 i nešto puta će biti niža cena, nego što bi bila kada se i više, nego kada se računalo po kvadratu, ipak će se optimalno veliki novac sliti u budžet i u lokalne samouprave. Znači, procenjuje se da će to biti oko 10 milijardi dinara, od toga 60% odlazi lokalnim samoupravama da bi ulagale u sopstvenu infrastrukturu. Tog novca do sada nije bilo, tako da u svakom slučaju ovo je za veliku pohvalu.
Naknadno svaki pokušaj nelegalne gradnje biće obeshrabren postojanjem i izradom satelitskih snimaka koji će biti napravljeni, ili su već napravljeni, ili će biti napravljeni danom stupanja na snagu ovog zakona.
Ono što bih ja samo skrenula pažnju jeste da satelitski snimci, prosto to je jedna ptičja perspektiva, tu vidimo šta se dešava iz vazduha, da li je podignut neki novi objekat kompletan, ali i šta se dešava u nivou zemlje, da li se podižu novi spratovi, da li se negde dozidalo, to će i dalje morati da radi građevinski inspektori, tako da se sa ovim popisom njihov posao uopšte ne završava. To će naravno i dalje biti, to je moja sugestija, da i dalje tako bude, kako bi se izbegle svake mogućnosti bespravne gradnje.
Cilj ovog zakona jeste da građani imaju sopstvene legalne objekte upisane u katastar, da država ima koristi od toga i naravno, ono što je jako bitno jeste da kroz ovaj zakon ćemo dobiti i neku vrstu obnove državnog premera i to je ono što se upravo odnosi na izmene i dopune drugog zakona, a to je Zakon o državnom premeru i katastru.
Ovo je decenijama bilo zanemareno, znamo svi iz kojih razloga, čuli smo više puta. Dakle, evidencija o nepokretnosti, pravima nad njima, prosto su negde zanemarene bile i upis i napravile neki urbanistički haos u Srbiji.
Katastar nepokretnosti zbog javnosti, samo da napomenem, da je to osnovna evidencija o nepokretnostima. Tu se upisuju osnovni podaci, položaj, oblik, površina, kultura, bonitet i sve ostalo što je bitno. Katastar nepokretnosti formira se na osnovu državnog premera i to su propisane metodologije.
Ove izmene se donose sa ciljem da se ubrza upis nepokretnosti i da se daju veće nadležnosti Republičkom geodetskom zavodu, što je takođe za veliku pohvalu, jer oni svakako imaju najveće iskustvo u obavljanju ovog posla. Zatim, usklađuju se sa odredbama zakona koji su već doneti, to je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnim službenicima. Zatim, stvaraju se uslovi za elektronsko poslovanje, to je svakako cilj ovog Ministarstva u svakom smislu i u razmeni informacija i u izdavanju kasnijih građevinskih dozvola.
Takođe, obrada podataka ličnosti od sada će biti u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnosti i naravno da se otklone svi oni nedostaci koji su primećeni na terenu do sada. Ono što bih konkretno napomenula jeste da do sada Republički geodetski zavod će imati mnogo veće nadležnosti i imaće stručni nadzor nad geodetskim radovima koji su od uticaja na podatke premere katastra i poslove komasacije.
Uvodi se nova vrsta zemljišta, to je vodno zemljište, izmene su i po pitanju geodetske licence prvog reda i naravno, obezbediće se brži upis nekretnina, jer se o zahtevu sada odlučuje sedam dana, kod komplikovanijih slučajeva to će biti 30, ali uglavnom će se za sedam dana najveći broj slučajeva upisati, brže će se izdavati dokumenta, uvodi se modernizovani softver, tako da ova jedna osnovna karika i u urbanizmu i u građevini i kada su investicije u pitanju, definitivno će biti popravljena.
Pored ova dva zakona, znači, danas imamo još tri zakona i imamo dva sporazuma u oblasti građevine, infrastrukture i saobraćaja i definitivno će oni doneti značajne efekte i krupne korake u ovim reformama. Dakle, 40% više izdatih dozvola i skok za 40 mesta na „Duing biznis“ listi Svetske banke, svakako su rezultat i velikim delom reformi i novih zakona u ovoj oblasti, tako da velika podrška Srpske napredne stranke u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prosto slušam, sada smo tek na četvrtom amandmanu, trećem ne prihvaćenom, ali ono što mene brine jeste što podnosilac amandmana ima izgleda jedinu fokusiranu tačku, a to je kako promeniti namenu šume. I to sam videla i u prvom amandmanu i evo i sada.
Dakle, kako je izmeniti što pre. Traži se u amandmanu da se vrši promena namene šuma samo zato što će se vršiti čista seča, usad, izgradnja određenih objekata. A ovde je jasno napomenuto o kakvim objektima je reč. I ja ću, ovako zbog javnosti da pomenem, to su objekti od javnih interesa, ne privatnog.
Dakle, uz saglasnost ministarstva, znači, geodetski radovi, geološka istraživanja, naučno-istraživački ogledi i naravno, pod uslovom, ako se time ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume, a zna se šta su prioritetne funkcije šume. Zatim, otvaranje protivpožarnih linija, tj. koridora protiv šumskog požara, zatim, suzbijanje biljnih bolesti i štetočina i ekoloških akcidenata, ponovnog korišćenja kopova i odlaganja pepela na površinama koje su ranije rekultivisane.
Ono što je jako bitno reći je da, na nekim mestima, u ovim napomenutim objektima, kada se otvori koridor, on naknadno usled više, ako ne postoji potreba da on i dalje bude tu, kao što je otvaranje npr. protivpožarnog koridora, on kasnije može da se zatvori. Zašto bismo menjali namenu šume zbog toga.
Znači, predlagač prosto brzinski želi da promeni namenu šume i da potpuno, zato su mi negde nejasni vaši motivi zašto ovo tražite, zato što, i druga stvar, kod eksploatacije, kada su rekultivisani tereni, ako se već radi o nekoj malo većoj površini, ovo ostalo, PTT vodovi, to su koridori.
Dakle, rekultivisano zemljište uglavnom se ne koristi više na privredu jer se zna da se na dubljim slojevima nalazi otpad, tako da u principu, ono kasnije i može opet poslužiti u najvećem broju slučajeva opet u iste svrhe.
Tako da prosto ne vidim zašto bi se ovaj amandman usvojio i nije dobronameran i žao mi je zbog toga. Mislim da ipak Vlada i Ministarstvo čuvaju interese šuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja bih samo da odgovorim kolegi. Upravo se radi o tome, nema potrebe menjati namene šume, ovde se radi o malim površinama. To su uglavnom koridori, proseci kroz šume koji ne menjaju osnovnu funkciju šume. A kada bismo promenili namenu šume imali bismo ozbiljnije posledice nego što je naknada. Prosto, naknada za tako malu površinu za posečenu i za namenu, promenu namene šume je beznačajno u odnosu na to kakav je javni interes i koliko je bitno da ta šuma zadrži svoju namenu i svoje osnovne funkcije. Zahvaljujem.