Cenjena ministarko i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda doneti je definitivno 2009. godine, i to smo čuli. Međutim, on nije doneo potrebne efekte, uvideli su se nedostaci i zato se pred nama nalazi Predlog zakona u kome su preciznije definisana prava, ali pre svega obaveze korisnika ribljeg fonda.
Riblji fond je izuzetan resurs. To znamo svi od kolikog je značaja za našu državu, a znamo da je to obnovljivi resurs. Međutim, u ovakvim vodama, kakve imamo, i sa ovakvim izlovom može se desiti da to ne bude pravilo.
Novim zakonom se ispunjavaju svi zahtevi i norme EU i sve je usaglašeno po pitanju zaštite biodiverziteta, a osnov zakona je upravo upravljanje i očuvanje fonda u ribolovnim vodama, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje.
Zbog javnosti ću dati definiciju održivog korišćenja. To je kada koristimo resurs na takav način da ga posle nas ostavimo u istom ili u boljem stanju za neke buduće generacije.
Ovaj zakon se odnosi na kopnene vode, na reke, jezera i potoke, ali interesantan je podatak da se upravo u kopnenim vodama, bez obzira što čine samo 0,5% svih ukupnih vodenih povrišina, nalazi oko trećine biodiverziteta, faune, odnosno ribljih vrsta. Znači, jedna trećina je samo u morima.
Kao dosadašnji problemi isticali su se loš nadzor nad izlovom, poribljavanjem kao i gazdovanjem, nedovoljna stručnost korisnika ribarskih područja, veliki broj izdatih dozvola za rekreativni ribolov u odnosu na kapacitet ribljeg fonda, neobučenost ribolovaca i slaba komunikacija sa ribarima i sa ribolovcima, i ono što je najznačajnije, unos alohtonih i invazivnih vrsta koje su štetočine za naše domaće vrste koje se nalaze u našim rekama.
Imali smo skorašnje probleme na Gružanskom jezeru, gde je bio pomor alohtone invazivne vrste. Tu smo imali slučaj kada se korisnik zapitao – otkud takve vrste da se uvoze? Imali smo izlomljavanje tolstolobika na vodnoj akumulaciji Vrujci. O tome smo pričali. To nije primarni razlog zašto su se alge pojavile, ali definitivno je i to doprinelo.
Kao odgovor na sve ove probleme je upravo ovaj zakon i ciljevi su pravilno upravljanje ribljim fondom, očuvanje ribljeg diverziteta, odnosno raznovrsnosti, utvrđivanje jasnih uslova za sve vrste ribolova i promet robe, efikasan nadzor i inspektorat i ono što je najvažnije pooštrene kazne.
Želim da kažem da se proglašeno ribarsko područje daje na upravljanje privrednom društvu, javnom priduzeću ili privatnom licu. U tom smislu se slažem sa prethodnom koleginicom Gordanom Čomić koja je rekla da je jako bitno ko će biti korisnik ribarskog područja, jer je upravo to osnovna karika koja će primenjivati ovaj zakon nad ribljim fondom.
Korisnik će imati prvi uslov da bude stručan u ovoj oblasti, daleko stručniji nego što su do sada bili, zatim da se izradi što pre godišnji program upravljanja sa planom ulova, izlova, načinom poribljavanja, edukacijom i novčanim ulaganjima, da se daju redovni izveštaji uz redovan monitoring, kao i da se ovaj novac, koji se dobija od kazni, ulaže u ribarsko područje. Verovatno će to biti stimulativno da se te kazne zaista i naplaćuju, što do sada nije bilo u pitanju.
Na korisniku ribarskog područja, koji ga je dobio na upravljanje najviše 10 godina, od sada su velike odgovornosti. Zato još jednom napominjem koliko je bitan korisnik u ovom celom lancu, a u smislu pridržavanja propisanih zabrana. Znači, šta se lovi, kada, da se poštuju lovostaji, zabrana unošenja alohtonih vrsta, odnosno unetih vrsta, koje nisu domaće, spasavanje ribe usled poplava, zabrana deponovanja smeća.
Ovo je još jedan apel za sve naše sugrađane da naše reke, jezera ne smeju biti deponije smeća, jer se bojim da ćemo za koju godinu imati mrtva jezera, mrtve reke, pa nećemo ni moći da primenjujemo ovaj zakon.
Odgovorno i kontrolisano poribljavanje je osnov održivog korišćenja ribljeg fonda i ranije smo imali, to sam već pomenula, često unošenje invazivnih vrsta, što je štetilo eko sistemu.
Kao što smo već više puta čuli, ribolov može da bude privredni. Znači, ribar polaže stručni ispit, zna tačno o kojim se vrstama radi, dobija dozvolu, a sa druge, rekreativni i sportski, kada ribolovac ne mora da polaže ispit, ali ima dozvolu da lovi. Zato je korisnik područja upravo odgovoran da vrši edukaciju rekreativnih i sportskih ribolovaca, jer se dešava da se riba izlovljava eksplozivnim sredstvima, strujom i na druge neprihvatljive načine. Novčane kazne su znatno povećane, to smo čuli, od 25.000 pa čak do tri miliona i od ovog novca će se sigurno ulagati u očuvanje ribljeg fonda.
Sa željom da se očuvaju naši vodni ekosistemi i riblji fond, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i njegovu primenu.
Takođe, podrška i Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita, ili EUMETSAT. Sa ovom evropskom organizacijom mi već imamo ugovor od 2009. godine, to ističe 22. novembra ove godine i zato je potrebno novo potvrđivanje.
Kao što smo čuli, ovu organizaciju čini 30 država punopravnih članica, a naša država je jedina pridružena. Na našu molbu, ostali smo i dalje pridružena članica zbog naše finansijske situacije u zemlji, zato što su nam finansijski izdaci u tom slučaju manji.
Ovi satelitski snimci, koje dobijamo od ove evropske organizacije i sav operativni materijal su pomoć RHMZ i osnov su za precizne procene iz oblasti meteorologije i hidrologije koje se primenjuju u mnogim oblastima. Znači, kako u poljoprivredi, tako za bezbednost vazdušnog, vodnog, drumskog saobraćaja, zatim zaštita od elementarnih nepogoda, što je kod nas od velikog značaja i istraživanje vremena i klimatskih promena. Zahvaljujući ovim satelitskim snimcima, prognoza za narednih pet dana je poboljšana za 25%, što je jako značajno u preventivne svrhe.
Samo par reči o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivrednih proizvoda. Svesni da smo zemlja koja ima najveći potencijal u poljoprivredi, od žitnih polja Vojvodine preko voćnjaka Šumadije, pa do maline i stočnog fonda Zlatiborskog okruga, primarna poljoprivredna proizvodnja do sada se uglavnom finansirala iz budžeta Republike Srbije. Pošto znamo da su ti izvori znatno smanjeni i da ne mogu da prate ove zahteve i potencijale naše poljoprivrede, bilo je potrebno obezbediti i unaprediti kratkoročni model finansiranja.
Poljoprivreda je jedina naša grana koja beleži rastući bilans i zbog toga je ovo sve značajno. Čuli smo da se i ovaj zakon zove predžetveno finansiranje, jer omogućava poljoprivredniku da dođe do finansijskih sredstava onda kada mu je to najpotrebnije, a to je pred žetvu i kada uglavnom novca nema. Kao što smo opet čuli, bićemo prva zemlja u Evropi koja će na ovaj način finansirati primarnu proizvodnju korišćenjem zaloga na budućim proizvodima. Znači, u Agenciji za privredne registre će se formirati i predžetveni registar gde će poljoprivrednici registrovati zaloge u budućem rodu, kao sredstvo za obezbeđivanje finansija i subvencija.
Ono što je jako bitno jeste da će na ovaj način biti onemogućeno da dođe do izbegavanja izvršenja obaveze zbog neke više sile ili vremenskih nepogoda, što daje sigurnost finansijerima i svima onima koji bi ovaj put ulagali u poljoprivredu. U isto vreme će se vršiti podsticaj, naročito dobrim domaćinstvima, u ulaganje u sisteme za navodnjavanje, zaštitne pojaseve i sve ono što može da smanji rizik od nepogoda.
U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj omogućiće se veće ulaganje i povoljniji krediti za poljoprivredu, što je izuzetna šansa za Srbiju. Takođe, lično bih dala podršku ideji obnavljanja zadruga, kao osiguranju plasmana upravo ove robe koja će, nadam se, sada biti u većoj količini proizvedena. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gosti, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama izuzetno bitan zakon i više zakona koji su danas u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu i kao poslanik SNS hoću odmah da kažem da ću podržati sve ove zakone.
Posebno želim da se osvrnem na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Uglavnom smo svi ovde govorili o ovom zakonu i želim zaista afirmativno o ovom zakonu da govorim, posebno što slušajući svoje prethodne govornike, naročito one koji su želeli da govore protiv ovog zakona, nismo mogli da čujemo jake argumente protiv. Čak se svaki njihov govor završavao afirmativno ka ovom zakonu, zato znam da je ministarstvo i ova Vlada na dobrom putu da ovaj zakon zaživi.
Dakle, ovaj zakon koji je pred nama izuzetnog je značaja zato što gotovo između njega i borbe protiv korupcije, odnosno njegove primene stoji znak jednakosti. Da ne bih ponavljala definiciju, koja, već smo čuli, proširena je u našoj zemlji, pre svega, znači, radi se o otkrivanju informacija o kršenju propisa i ljudskih prava, a uzbunjivač je zaposlena osoba koja neku od ovih vrsta nepravilnosti prijavljuje, naravno u slučaju da je povređen opšti interes.
Dakle, zaštitom uzbunjivača štiti se javni interes, smanjuje se korupcija i kriminal. Iskorenjivanje korupcije je jako bitno i prioritet je izuzetan naše Vlade, a moguće je samo ukoliko je transparentno sve ono što se dešava sa državnim novcem i sa državnim resursima.
Samo država u kojoj je korupcija na najnižem nivou jeste dobra investiciono privlačna država i to je upravo ono što je cilj ove Vlade na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Ovaj zakon bi trebalo da doprinese svest o tome da uzbunjivači nisu tzv. cinkaroši, već su to ljudi koji su vredni poštovanja i ne vidi uopšte nijedan jedini razlog da se sumnja da će sada biti ljudi, naravno to neće biti veliki broj, kao što nikada nije ni bilo, ali da neće biti ljudi koji su željni da iznesu nepravilnosti i da budu uzbunjivači kada su to bili spremni da budu i kada država nije htela da ih štiti. Malopre smo čuli i primere kako su završavali takvi ljudi. Sada postoji zakon i treba stati iza njega.
Ono što je jako bitno jeste da pored ovog zakona koji poziva građane da prijavljuju nepravilnosti, zaštitu, treba napomenuti da će zaštitu imati svi. Zaštita može da bude trajna i privremena, i privremena je upravo ona najčešća koja će omogućiti da se zaštite od šikaniranja, mobinga i od otkaza.
Zatim je još potrebno reći da postoje, da, isto da će zakon zaštiti i poslodavce od lažnih prijava što je isto jako bitno napomenuti. Postoje tri vrste uzbunjivanja, da se možemo kao uzbunjivač obratiti poslodavcu, zatim spoljašnje da se prijavljuje nadležnom organu i javnim, odnosno uzbunjivanje javnosti objavljivanjem u sredstvima informisanja ali pod uslovom da smo se prethodno obratili nadležnim institucijama.
Potrebno je napomenuti da se do sada uglavnom verbalno vodila kampanja, ne borba, kampanja protiv korupcije i kriminala, i da prava borba postaje tek kada postoji ozbiljna politička volja i kada postoji snažna država što se upravo sada i dešava. Slažem se da se taj problem, kao što je koleginica napomenula, rešava od lokala. To je upravo što ova Vlada radi i SNS, jer nikada do sada nije bio slučaj kao što je to ova Vlada radila i pominjem SNS, da smo prvi pogledali i pregledali svoje redove, pre svega, od lokalnog nivoa, da bi sve uspelo i da bi se sprovelo, svako bi morao da ima tu vrstu odgovornosti i da proveri svoje redove, stranačke, ljude koje su zapošljavali ranije kako bismo mogli da postignemo najviši nivo u borbi protiv korupcije.
Znači, bez pritiska javnosti, ni naša država, pa ni svet, neće moći da se promeni na bolje i neće se dovesti u red. Država, dakle, ne može bez svojih sugrađana, oni moraju sa lokala da prijave šta se dešava da bi ministarstvo moglo da reaguje, jer korupcija je, kao što čuli, način života, to je nivo svesti i stava o ispravnosti, odnosno neispravnosti sopstvenih postupaka.
Takođe je jako dobro da, što smo čuli, da su već spremni priručnici i obuka, jer ovaj se zakon mora što više afirmisati u javnosti da bi se izmenila svest i da bi oni koji su svedoci prevare mogli da prijave to, a da ne brinu o svom životu i o životima svojih najmilijih, a isto tako da se obeshrabre oni koji te prevare bez ikakve savesti čine.
Zato, kao što je još jedna koleginica rekla, mislim da prvi uzbunjivači koji će biti zaštićeni biće jako dobar primer da ovaj zakon zaživi i u tom smislu SNS će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Naravno da ne možemo da prihvatimo amandman koji je podnet sa obrazloženjem da je bilo dovoljno vremena da se podnesu sva dokumenta za legalizaciju. Samo želim da podsetim da je prethodnih 12 godina bilo više poziva za legalizaciju objekata, ali nisu se obezbedili adekvatni uslovi niti se građanima ulilo poverenje da će svi biti podjednako podređeni istim uslovima legalizacije. Zato je višegodišnji proces bio bezuspešan, a istovremeno su udareni vrlo klimavi temelji legalizacije i nepoverenje građana prema samom ovom postupku. Da su građani samo u prethodnih godinu dana ozbiljno shvatili poziv za legalizaciju pokazuje i ovih podnetih 800 hiljada zahteva. Nažalost istina jeste da je mali broj dobio dozvole, ali upravo smo čuli da su jako komplikovane procedure za dobijanje dozvola. Ovaj period je bio jako potreban ovoj Vladi, odnosno ministarstvu da uvidi sve kočnice i kočničare u ovoj celoj proceduri.
U ovom trenutku bi bilo prilično neodgovorno zaustaviti proces legalizacije i ne dozvoliti da barem ovi objekti koji bi bili sada u postupku legalizacije privode se kraju, naročito u ovom trenutku kada se država bori za svaki krov nad glavom ovih ljudi koji su pogođeni ovim elementarnim nepogodama.
Želim još jednu stvar da kažem, da ova vlast nije propustila prilike, niti je propustila prilike, niti je izgubila strpljenje kao što su neki kojima je ova jedna godina ovako odgovornih postupaka mnogo duža nego deset godina njihovih bezuspešnih pokušaja. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, SNS ne može da prihvati ovaj amandman koji je podnet na član 2. Zakona o Agenciji za privatizaciju kojim se traži njegovo brisanje uz obrazloženje koje smo već čuli, pa neću ponovo da ga čitam.
Ono što se članom 2. precizno definiše su ovlašćenja i obaveze Agencije za privatizaciju, a sve sa ciljem da se postupak privatizacije pojednostavi i da se ubrza. Kao što smo već više puta čuli, da se uskladi sa samim Zakonom o privatizaciji, a Zakon o privatizaciji je nešto o čemu se raspravljalo ovde pre dva meseca. Bila je žustra polemika i većina prisutnih je glasala za ovaj zakon, tako da definitivno može da se potvrdi da je u pitanju dobar zakon. Zahvaljujem.
(Narodni poslanik Vladimir Pavićević, s mesta: Mogu li?)

Zahvaljujem.
Uvaženi gosti i ministre, predloženim amandmanom ukazuje se na navodu manjkavost u proceduri, a ja upravo ukazujem da se ovim zakonom ove manjkavosti i
otklanjaju.
Dosadašnjim rešenjima bivšeg režima nastali su mnogi problemi u privatizaciji, pa jedan od njih, koji moram danas da pomenem, je preduzeće „24. septembar“ iz Užica, subjekat privatizacije u restrukturiranju.
Zato želim ministre da vam kažem da za ovo preduzeće zaista postoji šansa da se problem koji dugo postoji uspešno reši. Postoji informacija o zainteresovanosti pojedinih investitora, potencijalnih kupaca za privatizaciju u restrukturiranju i ono što želim da znate jeste da ovo preduzeće ima zaista velike potencijale za sve one koji žele da afirmišu proizvodnju elektroenergetskih objekata i postrojenja.
Još jedna stvar koja je jako bitna, da je to jedino preduzeće u Srbiji koje ima mogućnosti za izgradnju zaštitnih ograda putne mreže.
Još jedna jako bitna informacija, da su upravo zaposleni u tom preduzeću konstruisali mašine da mogu da proizvode te zaštitne ograde.
Iz tog razloga smatram da ovom preduzeću treba dati šansu i da će se podjednako sa drugim preduzećima u restrukturiranju naći, da tako uslovno kažem, u procesu privatizacije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri i gosti, dame i gospodo poslanici, kratko ću se osvrnuti na same odredbe prva dva zakona, Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, pre svega zato što je potrebno uskladiti odredbe ovih zakona sa odredbama Zakona o privatizaciji, koji je nedavno stupio na snagu.

Predloženim Zakonom o Agenciji proširuju se njena ovlašćenja. Osnovni zadatak Agencije je da promoviše i sprovodi kontrolu postupka privatizacije, a od sada obavlja i poslove pokretanja i kontrole likvidacije.

Poslovi iniciranja privatizacije nisu više u nadležnosti Agencije, već samo podnošenje predloga za pokretanje postupka stečaja radi okončanja privatizacije.

Još jedna od bitnih izmena koja se odnosi na ova dva zakona koja sam pomenula jeste i da se akcije Fonda neće uključivati na tržište hartija od vrednosti, što je bila prvobitna ideja.

Trgovanje akcijama na berzi bilo je u prethodnom periodu onemogućeno zakonskim preprekama i velikim troškovima brokerskih i berzanskih usluga.

Što se tiče samih besplatnih akcija, kao što je bilo i ranije, novac koji se prikupi prodajom imovine Fonda isplatiće se građanima na tekuće račune koji se nalaze u registru Agencije za privatizaciju.

Postupak dobijanja besplatnih akcija i novčanih nadoknada je potpuno besplatan, što je bitno za građane i svi dobijaju jednak broj akcija svakog preduzeća i jednaku novčanu nadoknadu.

Sva ova zakonodavna rešenja trebalo bi da omoguće veći interes potencijalnih investitora i kupaca i veći broj privatizacija.

Želela bih da se osvrnem na primedbe koje smo čuli. Ministar je rekao da nakon velikog broja pristiglih pisama zainteresovanosti, mali je broj onih koji su ozbiljna ponuda. Lično u tome ne vidim ništa loše. Smatram da je ova vlada podigla kriterijume za potencijalne investitore i da je upravo to razlog, jer cilj je da se investitori pridržavaju Zakona o privatizaciji, da se spreče nelegalnosti i zloupotrebe. Sigurna sam da je to i ranije postojalo da ne bismo danas imali veliki broj loših privatizacija gotovo u svakom gradu.

Samo da podsetim da je Agencija za privatizaciju u septembru ove godine objavila pozive za privatizaciju 502 preduzeća. Ponude su stigle za oko 80% ovih preduzeća, a ponuđači su se najviše zainteresovali za preduzeća iz oblasti poljoprivrede, prerađivačke industrije i informisanja, odnosno medija i to najviše lokalnih medija.

Ono što je bitno jeste da preduzeća za koja ne budu stigla pisma zainteresovanosti i ukoliko se pokaže da privatizacija nije realna, nakon isplate socijalnog programa idu pod stečaj ili pod likvidaciju.

Takođe je bitno reći da je najveći broj ponuda stigao od naših privrednika, zatim zainteresovanih ima i među Nemcima, Amerikancima, Bugarima, Rusima, Britancima.

Preduzeća metalskog sektora imaju velike šanse za privatizaciju i pored toga što su zastarele tehnologije i što su prezadužena, takođe imaju veliku vrednost imovine i imaju kvalitetnu radnu snagu.

Prilikom privatizacije preduzeća, odnosno medija budući vlasnik se obavezuje da će u narednih pet godina da nastavi istu delatnost. Ja sam samo napomenula nešto od karakteristika privatizacije. Zaključak je da za poljoprivrednu, prerađivačku i metalnu industriju postoje najveće šanse za dobru privatizaciju i ono što je jako bitno napomenuti je da je posle 20 godina konačno nađeno rešenje i za pribojski FAP i malopre kritike koje smo čuli da se odlažu rokovi, to je upravo zato što su postojale opstrukcije i želje da investitor ne ulaže u pribojski FAP.

Do kraja godine očekuju se dobra rešenja za fabrike hemijskog kompleksa, među kojima su „Azotara“ i „Petrohemija“ i „Železara Smederevo“. Ova sam preduzeća pomenula samo iz razloga zato što su značajni nosioci naše domaće proizvodnje. Uspešna privatizacija i jačanje privrede i pre svega očuvanje ovih radnih mesta jesu strateški ciljevi ove Vlade i na tome se intenzivno radi.

Što se tiče tačke 4. ovih zakona, Zakon o utvrđivanju javnog interesa radi realizacije izgradnje transbalkanskog koridora prve faze, želim da kažem, odnosno čuli smo i od ministra, ja ću ponoviti zbog javnosti da su kapaciteti energetskog sistema limitirani, zbog čega su potrebne dodatne količine električne energije. Regionalna saradnja je u tom smislu vrlo značajna i zato će transbalkanski koridor dati nove interkonekcije unutar zemlje i sa našim susednim zemljama, što će obezbediti redovno snabdevanje električnom energijom građana Srbije.

Takođe bih želela da se osvrnem na polemiku oko izgradnje dalekovoda u Vinči. Tu želim samo da kažem da nisu tačne informacije da se Vlada ne zanima za ovaj problem, jer ovom problematikom, odnosno izgradnjom dalekovoda iznad stambenih objekata bavili su se čak i skupštinski odbori, pre svega Odbor za zaštitu životne sredine, koji je tražio od nadležnih institucija da se dostave svi relevantni podaci, da se izađe na lice mesta, da se vidi kakvo je činjenično stanje. Iako je bilo propusta, to smo čuli, 2010. godine, kada je data saglasnost na studio o proceni uticaja na životnu sredinu i činjenica je da to nije ova Vlada dala, ali sada se moraju rešavati neki problemi koji su nastali u tom periodu, znači, nisu su se na molbe i zahteve građana oglušili niti EMS, odnosno „Elektromreža Srbije“, niti nadležno ministarstvo.

Zaista se radi na otklanjanju problema. Tamo gde postoji mogućnost da su blizu objekti, podiže se najviši mogući nivo, tako da smo sigurni da će se i ovaj problem rešiti u interesu zdravlja građana Vinče, posebno onih najmlađih u školama i vrtićima.

Još želim da kažem da će SNS sve ove zakone podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o četiri sporazuma i svaki od njih je na svoj način jako bitan u jačanju bilateralnih odnosa sa našim susednim zemljama.
Krenuću drugim redosledom, prvo ću da govorim o Sporazumu sa Makedonijom koji je jako bitan, o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, čime će se obezbediti lakši prelaz i boravak naših građana i građana Makedonije u ove dve zemlje.
To će se posebno odraziti u pozitivnom smislu u vreme letnjih meseci kada građani Srbije prelaze masovno preko Makedonije na pravcu do Grčke, tada će se to tek odraziti u najpozitivnijem smislu.
Takođe, sporazumi i sa Rumunijom, između Vlade Republike Srbije i Rumunije, otvaranju dva granična pojasa, odnosno prelaza Vračev Gaj - Sokol i Golubac - Nova Moldova i to predstavlja izuzetno značajan sporazum u smislu jačanja saradnje ove naše dve istorijski bliske zemlje.
Novi granični prelazi omogućiće lakši protok putnika i robe, zatim skratiće komunikacije i razvoj u pograničnom području zahvaljujući boljoj ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj saradnji.
Ono malo pre što smo čuli, zaista, volela bih lično da to više ne bude, da se ne čuje u javnosti da imamo jako loše granične prelaze. Ovo će definitivno biti jedan dobar primer zato što su ovi sporazumi uslov, apliciranje IPA fondovima, gde će se dobiti za izgradnju dva infrastrukturna pogranična prelaza, „Granični prelaz Dunava skelom kod Golupca i Nove Moldove“ i „Most na Neri i u Vračev Gaju i Sokolu“.
Želim da se osvrnem u ovom trenutku na najznačajniji Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, potpisanog između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Mi smo svedoci velikih klimatskih promena i to, nažalost, na našem području je najznačajnije, zato što je kod nas bila jasno izražena četiri godišnja doba, danas to više nije tako, pa se u isto vreme borimo na jednoj strani sa poplavama, na drugoj strani sa vatrenom stihijom.
Po ovom pitanju primarna i najveća odgovornost jeste upravo u državama koje moraju uspostaviti efikasniji sistem za odgovor na ovakve katastrofe i, ono što je još važnije, za sprovođenje mera za smanjenje rizika i otklanja posledica ovakvih katastrofa.
Cilj ovog sporazuma je unapređenje saradnje između naših zemalja u smislu očuvanja ljudskih života i očuvanje materijalnih dobara kada se pojave katastrofe, poplave, požari, zemljotresi, zagađenje životne sredine, industrijske i radiološke opasnosti, kao i plovidbene nesreće na unutrašnjim vodama.
Činjenica je da je i u toku majskih poplava postojala saradnja između susednih država iako tada nisu postojali ovi sporazumi, ali definitivno je potrebno formalizovati ovu saradnju.
Formalizacija je jako bitna iz više razloga. Malopre smo i čuli da nisu do kraja istaknuti svi parametri kako će se sarađivati. Smatram da će to vremenom doći, kada se formiraju zajedničke komisije i ekspertske grupe koje će raditi na analizama rizika i planovima reagovanja. Omogućiće se rana obaveštavanja, razmena informacija, znanje i zajedničke obuke i vežbe, kao i razmena naučnih i tehničkih podataka i, naravno, direktno pružanje pomoći u toku katastrofa.
Sporazumom su jasno definisane procedure prelaska granice, zadržavanje ili tranzit kroz državu, prevoz oružja, spasilačke opreme i humanitarne pomoći, zatim upotreba vazduhoplova i vozila, kako za prevoz spasilačkih ekipa, tako i za gašenje požara i način finansiranja, što je vrlo bitno.
Sve vreme aktivnosti spasavanja su pod nadzorom stalne mešovite komisije. Lično se nadam da ovakva vrsta pomoći nam neće više nikada biti potrebna, ali će ovakvi sporazumi svakako učvrstiti bilateralne odnose i saradnje u onim oblastima koje su jako bitne za naš brži ulazak u EU.
Sada bih imala potrebu samo da se vratim na nekoliko kritika koje smo mogli da čujemo malopre, da nije ni urađen nijedan metar vodozaštitnih pojaseva.
Činjenica je da su vodozaštitni pojasevi izuzetno velika investicija za ovu vladu i o tome je malopre ministar govorio. Ljudi koji se razumeju znaju koji novac treba da se izdvoji za to. Sigurna sam da pre majskih poplava, da je Vlada ulagala u vodozaštitne pojaseve, teško bismo objasnili građanima Srbije zašto se novac odvaja u te svrhe, a ne u egzistencijalna pitanja i ozdravljenje Srbije.
Građani Užica su svedoci da je 2012. godine veliki novac uložen u sanaciju brane akumulacije Vrutci i čišćenje akumulacije Vrutci. To je bilo 65 miliona dinara. Dve godine kasnije Užičani su ostali bez pijaće vode.
Katastrofe su nešto što je teško predvideti. Pričam o preventivi o kojoj slušamo sve vreme. Uglavnom su nepredvidive i zato ih je teško sprečiti.
Danas Užičani, zahvaljujući Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću, imaju alternativni način vodosnabdevanja, a uz koje će dobiti i fabriku vode.
Ono što još želim da kažem je da ova četiri sporazuma, koja su danas pred nama, sigurna sam da će ih u narednom periodu biti još više, naročito zbog poseta zvaničnika našem državnom vrhu, pokazuju da su napori ove vlade i premijera definitivno doneli rezultate, tako da danas sva vrata zemalja u regionu, a i u svetu, su široko otvorena za Srbiju i Srbija je posle dugo vremena našla svoje značajno mesto na mapi sveta.
Želim da kažem da će se SNS u pozitivnom smislu u danu za glasanje izjasniti za ova četiri zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre i gosti, u vezi amandmana koji su podneli poslanici SDA, podržavam mišljenje Vlade da nema osnova, pre svega se osvrćem na ovaj prvi deo amandmana, da se izmeni naziv potpisanog sporazuma sa Republikom Srpskom i da se on u celini primeni na Bosnu i Hercegovinu. Govorim u teritorijalnom smislu.
Ali, svakako da treba razmišljati u pravcu nekih dodatnih sporazuma i ugovora sa našim susednim državama. Treba da imamo u vidu i teritorijalnu bliskost Crne Gore, Republike Srpske i BiH u celini, naročito teritorijalnu bliskost sa zapadnom Srbijom i sa Užicem kao glavnim administrativnim centrom. To pre svega govorim u smislu migracija, odnosno gravitiranja stanovništva iz ovih opština ka zapadnoj Srbiji. Ovi problemi o kojima smo delimično sada slušali, ali činjenica jeste, da na teritoriji Sandžaka i kompletnog Zlatiborskog okruga, poražavajuća činjenica, odnosno podaci da je najniži procenat visokoobrazovanih ljudi. Zato i smatram opravdanim zahtev velikog broja mladih, kako iz naše države tako i iz susednih, koji mogu i žele da stiču akademska zvanja i na studijama budućeg integrisanog univerziteta u Užicu i smatram da je to zaista za zapadnu Srbiju neophodno. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, želim da kažem da SNS ne može da podrži amandman koji je podnet na prvi član Predloga zakona o javnim medijskim servisima kojim se traži da se zakonom formira i obuhvati i rad šest regionalnih javnih medijskih servisa. Želela sam da dam obrazloženje, ali je cenjeni ministar već donekle odgovorio.
Ovim zakonom se pre svega uređuje rad javnih medijskih servisa, odnosno ustanova RTS i RTV, odnosno republički i pokrajinski javni medijski servis. Dakle, predmet ovog zakona nisu regionalni javni servisi, ne zato što SNS ne podržava njihovo formiranje i kao što je već rekao ministar, oni postoje kao način da se obezbedi bolje i pravovremeno informisanje na regionalnom nivou, već zato što trenutna situacija u republičkom budžetu ne omogućava da se to tako zvanično i obezbedi u većem broju.
Treba napomenuti da na ovaj način formiranje šest regionalnih medijskih servisa traži definitivno veća finansijska sredstva.
Prema podacima RRA, trenutno postoji 48 regionalnih radio-stanica i 30 regionalnih televizijskih stanica, koje najvećim delom obavljaju upravo ovaj svoj zadatak. Ja dolazim iz Zlatiborskog okruga i mi smo iz unutrašnjosti, mogu da pohvalim sve radio i televizijske stanice sa regionalnom frekvencijom, da zaista vrše na najvišem nivou informisanje javnosti i u našim sredinama. Zato je upravo pomoć regionalnim frekvencijama odnosno ovim medijima sa regionalnom frekvencijom i njihovom radu od velikog značaja u smislu informisanja lokalnih sredina.
Sigurni smo da će javnost a i novinari razumeti zašto odbijamo ovaj amandman i zašto ne možemo da ga prihvatimo, ali svakako da težimo budućoj decentralizaciji medijskog prostora. Zahvaljujem.