JOVICA JEVTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1975. godine.

Po zanimanju je diplomirani inženjer elektrotehnike.

Kao rukovodilac pogona zaposlen je u Elektrodistrubuciji d.o.o. u Kraljevu.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, članovi Visokog saveta sudstva, želim, pre svega, reći da zaista mislim da smo svi svesni toga da je stanje u našem pravosuđu na nižem nivou nego što bi mi želeli da bude.

Geneza tog problema se verovatno krije u mnogim pogrešnim odlukama koje su kreirale oblast pravosuđa u prošlim vremenima. Posle petooktobarskih promena u zemlji, u pravosuđu su ključna mesta zauzeli prvoborci sudije, koje su još devedesetih na različite načine, često i javno, podržavale i najavljivale dolazak DOS na vlast. Dodatnu podršku su imali od nevladinih organizacija i međunarodnih institucija.

Delovanje tih sudija i sprovođenje reforme pravosuđa se u tom periodu polako širi na veći front, zahvaljujući činjenici da se sada već otvoreno moglo delovati preko predsednika sudova koji su postavljeni od strane nove vlasti. Svako ko nije bio na toj liniji bio je u opasnosti da bude obeležen i svrstan u grupu onih sudija nad kojima je potrebno sprovesti tzv. lustraciju.

Inače, u to vreme lustracija je bio veoma omiljen termin na svim skupovima, konferencijama i izgovarali su ga kao mantru, već pomenuti prvoborci, neskriveno, pod tim podrazumevajući činjenicu da svako ko ne misli kao oni treba da bude odstranjen iz pravosuđa.

S obzirom da je većina dosovih sudija prvoboraca bila u poznijim radnim godinama, intenzivno se radilo na podmlađivanju sudijskog kadra. U pravosuđe ulaze mlade snage koje dosledno prihvataju i sprovode politiku svojih mentora. Slična stvar dešava se i sa tužiocima. Opšte poznato je da je to bio period potpune tekunizacije Srbije. Sve je počelo prvo sa pljačkaškim privatizacijama, a opet pod stručnim nadzorom spolja. Plan je bio više nego očigledan, razoriti sve što je dobro i učiniti Srbiju poslušnom. Da bi sve to uspešno se odradilo i sprovelo u delo, bilo je neophodno obezbediti adekvatne i ljudske resurse u pravosuđu. To su oni koji će, pored toga što su otvoreni za svaki vid saradnje sa stranim mentorima, biti podobni i da štite novopečene bogataše. Srpsko pravosuđe time ulazi u sasvim novu fazu života i rada u kome je čast i dostojanstvo profesije zamenjeno zaštitom njegovog veličanstva – privatnog kapitala, po svaku cenu.

Znalo se da je kadriranje za izbore na sudijsku funkciju bilo prepušteno uglavnom DS i njihovim koalicionim partnerima. Time su i tajkunski centri moći, kao njihovi finansijeri, uspeli da obezbede svoje sudije. Sve za ne daj Bože, ako lopovluk krene naopako i neko ipak bude morao pred lice pravde.

U čuvenom reizboru sudija 2009. godine sve je bilo u igri. Samo se najmanje vodilo računa o stvarnim kvalitetima sudija, radnim rezultatima i drugim karakternim osobinama. Sve kulminira u vreme tog reizbora sudija u decembru 2009. godine. Opšte poznato je o čemu su pisali pojedini mediji da su u odborima DS pravljeni odabiri kandidata za sudije i tužioce.

Prednost u reizboru imali su oni koje su funkcioneri DS ili pripadnici tajne policije na lokalnom nivou ocenili kao simpatizere stranke ili one koji su desetak godina unazad pružali svu pravnu pomoć stranci. Šta se radilo tada saznali smo tek posle promene vlasti 2012. godine. U nekim državnim fiokama su zatečeni spiskovi sudija i tužilaca za reizbor 2009. godine i pored njihovih imena su stajale beleške o tome ko za njih ili protiv njih interveniše. Tako se pojavljuju imena mnogobrojnih tajkuna. To je, moglo bi se reći, sasvim razumljivo i očekivano, imajući u vidu činjenicu da pojedinci, koji su putem pljačkaških privatizacija prigrabili najveći deo državnih resursa, imaju nesumnjiv interes da stečeno bogatstvo zaštite, a ta zaštita prevashodno uključuje sudsku zaštitu kao poslednju branu nezakonitosti.

Ovo je naročito bilo bitno u pogledu izbora sudija i predsednika privrednih sudova, ali i onih koji rade sa krivičnim predmetima. Naravno da sudstvo nije dovoljno za sve manerve prevejanih tajkuna, uvek spremnih da otmu od budžeta. Prevashodno su za to bili potrebni zakoni kao okvir koji omogućava takve mahinacije, a zato je tu uvek bila spremna skupštinska većina koja je propise krojila i usvajala upravo po meri, odela od najskupljih štofova i njihovih ponosnih vlasnika.

Tada je uvedeno pravilo da se sudije prilikom prvog izbora biraju na trogodišnji mandat, tako da od 2.400 sudija, koliko ih je bilo do reizbora, njih 870 taj reizbor nije prošlo, ali je zato izabrano upravo toliko novih na trogodišnji mandat. Tako je bivši režim dobio 870 svojih novih sudija, koje su posle izabrani na stari mandat posle jedne omaške. Naime, da bi posle tri godine bili birani na stalni mandat bilo je potrebno da njihov rad bude ocenjen, a kako je, pod znacima navoda, slučajno bilo zaboravljeno da se propišu kriterijumi za ocenjivanje njihovog rada, svi su krajem 2012. godine izabrani na stalni mandat i tako postali stalna sudijska postavka. Oni su sigurno veoma zahvalni svojim predlagačima, a kako i ne bi. Zaduženi znaju da dug moraju kad tad odužiti, tj. odsuditi.

Već je svima dobro poznato kako su se skoro, u to vreme, razrešene sudije vratile u sistem i da je budžet debelo koštala ta avantura. Cilj žute hobotnice je postignut. Svoje sudije su ubacili u sistem i tu su do današnjeg dana.

Interesantna je činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da su počeli intenzivno se baviti politikom. Primer je Vladimir Vučinić, bivši sudija Specijalnog suda koji je sudio čuveni slučaj Mišković i vratio mu pasoš. Odlazi u advokaturu, odmah se stranački aktivira i postaje član predstavništva Narodne stranke Vuka Jeremića. Znači li to da je on politički naginjao na tu stranu dok je delio pravdu? Teško je poverovati da mu je tek u advokaturu proradio gen za politiku.

O tome koliko pristrasnosti i duplih standarda pokazuju i sada aktuelne sudije ilustruje izjava sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji u intervjuu na N1 nedavno izjavljuje, citiram – verujem da se sudije plaše, žive u različitim strahovima, ne mogu da ne žive u strahu ako vidimo u koliko slučajeva su neposlušnosti dovele do negativnih ishoda po njihove kolege. Pri tome, nikada nismo čuli sličnu izjavu od istog čoveka kada se dešava reizbor 2009. godine u kome on napreduje.

Slučaj sudije Dragane Boljević, inače najevropljanka godine u oblasti komunikacija, priznanje koje je 2012. godine dobila od prve evropske kuće prava, je dobro poznat, kao i činjenica da je upravo zahvaljujući promeni političkih aktera 2012. godine vraćena na sudijsku funkciju. Na N1 u emisiji „Dan uživo“ Dragana Boljević izjavljuje, citiram – kada bi se država prvo ponašala u skladu sa vladavinom prava, a kada to kažem, mislim, pre svega, na političare, institucije kojima upravljaju, stanje bi bilo mnogo bolje. To je valjda ona ista država koja je omogućila povratak ne reizabranih sudija u sistem

Nikada ne treba zaboraviti činjenicu da su članovi i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva tek u drugoj polovini 2012. godine, tek posle promene vlasti doživeli neku vrstu prosvetljenja, pa su otpočeli proces vraćanja sudija u sistem.

Na osnovu svega rečenog više je nego očigledno da su uspesi te čuvene reforme pravosuđa sledeći - gubitak ugleda Srbije kao države, ugleda sudskih institucija i ugleda sudije kao pojedinca, opšti pravni haos, nezadovoljstvo i strah, medijska hajka protiv pojedinih sudija koji su sudili po savesti, a ne po diktatu, odlazak ogromnog broja časnih ljudi iz suda, najčešće advokata, izgradnja, skupa adaptacija par objekata, a zapuštanje i ruiniranje ogromnog broja drugih objekata korišćenih u sudske svrhe, opšte srozavanje ugleda pravosuđa neprestanim medijskim hajkama, loša kadrovska politika i mnogi, mnogi drugi uspesi kojih se nerado sećamo.

Temelj tih uspeha je sprega tada aktuelne politike, biznismena iz pravosuđa, ali ostaje jedna živa tema, živo pitanje - zašto su provereno žute sudije napredovale i posle 2012. godine i zašto su i dan danas prvi na listama za napredovanje? Da li stvarno nema boljih ili su u pipci ove okorele hobotnice neuništivi?

Odgovore ćemo dobiti u narednom periodu. Zaista se nadam da je spisak predloga za postavljanje na određene funkcije u sudstvu i tužilaštvu, koji je danas pred nama i o kome raspravljamo, korak u smeru koji vodi rešavanju nagomilanih problema. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 2. predloženog rešenja o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podnosim amandman koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Set reformskih zakona koji je pred poslanicima predstavlja zdrav temelj za napredak društva, jer će oni za konačan rezultat imati dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standarda. Razlozi za donošenje zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Razlozi za donošenje zakona jesu i neophodnost sveobuhvatnog vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

S obzirom da Centralni registar predstavlja jedinstvenu bazu podatka svih osiguranika i osiguranih lica, ovim zakonom preuzimaju se nadležnosti u pogledu vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka, odnosno kontrola nad istim. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. predloženog Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podnosim amandman u smislu dodavanja stava 2. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače članom 3. Predloga zakona propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je pre svega delatnost Centralnog registra, kao i njegov odnos sa ostalim organima u funkcionisanju sistema socijalnog osiguranja.

Razlozi za donošenje Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Usvajanjem ovog zakona obezbediće se jedinstvena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju i dnevno elektronski ažuriraju.

Set reformskih zakona koji je pred poslanicima predstavlja zdrav temelj za napredak društva, jer će oni za konačan rezultat imati dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standarda. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Raška, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Elektrosrbija d.o.o. Kraljevo (Rukovodilac pogona) Republika Mesečno 101000.00 RSD 17.01.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -