Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na predloženo zakonsko rešenje podnosim amandman koji dodatno definiše član 3. stav 1. Predloga zakona u smislu povezanosti i uticaja investicije u stanogradnji na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Želim još jednom da pohvalim Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo, na predloženo zakonsko rešenje u kojoj rešava stambene probleme zaposlenih u službama bezbednosti i proglašenju instituta javnog interesa kao put ka bržim rešavanju pomenutog problema.

Donošenjem ovog zakona osim što se nastoje rešiti najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, značajno će se doprineti i rastu BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije, rastu zaposlenosti, rastu prihoda PDV po raznim osnovama, porastu prihoda poreza na imovinu, skraćenju vremena potrebnu za završetak administrativnih postupaka, umanjenju administrativnih opterećenja.

Iz svega unapred rečenog proizilazi da će investicije u stanogradnji za zaposlene u službama bezbednosti svakako pokrenuti u pozitivnom smeru sve delove Republike Srbije. Sektor bezbednosti je možda jedini koji zbog prirode posla koji obavlja raspoređen na čitavoj teritoriji zemlje, pa analogno tome i investicije koje prate rešavanje problema zaposlenih u tom sektoru će uticati na sveukupni ravnomerni razvoj u svim sferama društvenog života na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Ovaj amandman je svakako podrška i ideja ravnomernog razvoja Republike Srbije, to sam već više puta ponovio u prethodnim izlaganjima, pa vas molim da u danu za glasanje podržite ovaj amandman koji dodatno definiše precizira član 3. kao znak podrške toj ideji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na predloženo zakonsko rešenje podnosim amandman koji dodatno definiše član 4. Predloga zakona, dodavanjem stava 11, koji precizira povezanost i uticaj realizacije projekta stanogradnje na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Želim pre svega da pohvalim hrabrost Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava što su se uhvatili u koštac sa problemom koji je godinama unazad opterećivao zaposlene u službama bezbednosti Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona koji omogućava realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti Republike Srbije stvara se osnova za rešavanje stambenog pitanja zaposlenih u Vojsci Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Osim toga, na realizaciji ovog projekta biće angažovana domaća građevinska preduzeća.

Istovremeno, jedan od pozitivnih efekata donošenja ovog zakona je i neminovno povećanje kreditne aktivnosti u okviru bankarskog sektora, budući da su očekivanja da će najveći broj pripadnika snaga bezbednosti kupovinu stanova realizovati putem kreditnog zaduženja.

Očekuje se veliki broj domaćih privrednih subjekata koji će biti formirani, njihovo udruživanje u konzorcijum ili samostalno nastupanje, u cilju realizacije ovog projekta, a samim tim i veću tržišnu konkurenciju.

Sve ovo napred rečeno će svakako doprineti ravnomernom razvoju čitave zemlje, u svim sferama društvenog života, pa je i sama svrha podnošenja ovog amandmana podrška ideji sveukupnog ravnomernog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman na predloženo zakonsko rešenje dodatno definiše član 2. kojim je utvrđen javni interes realizacije projekta, kao i hitnost u postupanju u postupcima koji su predviđeni ovim zakonom, a dodavanjem stava 4. se precizira povezanost i uticaj realizacije projekta na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Svakako se mora odati priznanje Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu na predloženom zakonskom rešenju, kojim se pokušava rešiti problem nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti i pristupanju rešavanja ovog problema, kroz institut javnog interesa, što gore pomenuti član 2. Predloga zakona i definiše.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla, koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihov značaj za bezbednost čitave države, a polazeći od toga da najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima je upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše ovo stambeno pitanje, odlučeno je da se isto pitanje sistemski reši.

Ne treba posebno naglašavati koliko će predloženo zakonsko rešenje uticati na ravnomerni razvoj čitave zemlje, jer će pomenuta izgradnja stambenih jedinica biti teritorijalno ravnomerno raspoređena i dati šansu za rešavanje stambenih problema svih pripadnika snaga bezbednosti bez obzira na kom delu teritorije Republike rade i žive. Sektor bezbednosti je svakako možda jedini deo društvenog sistema koji zbog prirode posla koji obavlja je raspoređen u svim delovima zemlje.

Analogno tome, rešenje koje pokušava rešiti problem nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u tim službama bezbednosti je svakako rešenje ko će doprineti razvoju svih delova zemlje. I u mojim prethodnim izlaganjima sam isticao ravnomerni razvoj čitave zemlje u svim sferama društvenog života, kao jedan ideal kome treba svi da težimo, bez obzira na političke razlike među nama. Iako je to u realnom životu dosta teško sprovodljivo, ne smemo odustati od te ideje, pa je predloženi amandman na član koji definiše javni interes, u smislu dodavanja stava koji to precizira, svakako podrška ideji ravnomernog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman kojim predlažem da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji dodatno definiše i precizira vezu i uticaj predloženog zakonskog rešenja na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima radi postizanja ciljeva politike bezbednosti. NJenom realizacijom stvaraju se pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni i svakako ravnomerni razvoj Republike Srbije i ovaj amandman ide upravo u tom pravcu.

Ovim zakonom će se rešiti najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje. Realizacija projekta predviđena je najpre u šest gradova i to Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo i Vranje i to će svakako doprineti ravnomernom regionalnom razvoju čitave zemlje. Zbog svega napred rečeno mislim da je predloženi amandman svakako način da se kroz predloženo zakonsko rešenje afirmiše ravnomerni razvoj čitave zemlje kao jedan od najvažnijih temelja budućeg društvenog sistema kome stremimo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodo oficiri, na Predlog zakona o vojnom obrazovanju koji je podnela Vlada Republike Srbije podnosim amandman na član 1. predloženog zakona u smislu dodavanja stava 3. koji precizira predmet koji se uređuje ovim zakonom u smislu uticaja vojnog obrazovanja na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Analizom postojećeg stanja u oblasti vojnog obrazovanja dolazimo do zaključka da postojeće zakonsko rešenje, koje uređuje pomenutu oblast, nije u skladu sa propisima koji uređuju sistem obrazovanja u Republici Srbiji. Osnovna svrha predloženog zakonskog rešenja je upravo sinhronizacija i usklađivanje organizacije i rada vojnoškolskih ustanova sa propisima koji uređuju obrazovanje u Republici Srbiji, zatim doprinos pravnoj sigurnosti i izvesnosti i rešavanje pitanja koja su ostala sporna, a vezana su za rad, status i organizaciju vojnoškolskih ustanova.

Ne moramo ići mnogo unazad u istoriju da bi izvukli zaključak da je vojno obrazovanje i sam sistem vojnoškolskih ustanova duboko usađen u svest naroda, kao jedan nadasve tradicionalno pravičan sistem koji je pružao istu šansu svima bez obzira na kategoriju društvenog staleža iz kojeg su poticali polaznici, bez obzira na naciju i veroispovest, što je u suštini omogućavalo da se temelji tog sistema podjednako razvijaju u svim delovima čitave zemlje.

Zaista, ako realno sagledamo sve činjenice koje definišu prošlo vreme moramo najiskrenije reći da je sistem vojnog obrazovanja možda jedini sistem koji je omogućio ravnomerni razvoj čitave zemlje. To je sistem koji je omogućio iste šanse i obrazovanje i napredak svima. Tradicionalno, u našem narodu zauzima visoko mesto u smislu pravičnosti, discipline, rada i poštenja.

Može se reći da je sistem vojnog obrazovanja uvek i do kraja bio kompatibilan sa realnim životom naroda, da je sa njim proživljavao i doživljavao sve pore društvenog života i uspevao da iz tog stanja izvuče ono najbolje i da na tome gradi napredak čitave zemlje u svim sferama društvenog života.

Ravnomerni razvoj čitave zemlje je svakako ideal kome težimo, bez obzira na oblast društvenog života o kojoj debatujemo. Zbog svega unapred rečenog i vezanog o značaju vojnog obrazovanja za građenje sistema koji će to omogućiti, mislim da je predloženi amandman jedan vid doprinosa toj ideji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije na član 4. predloženog zakonskog rešenja podnosim amandman u smislu dodavanja stava 3. koji precizira pojam i vrste planskih dokumenata i afirmiše ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Ravnomerni razvoj Republike Srbije je jedan, možda i najbitniji deo temelja na kome Vlada Republike Srbije planira da gradi dobro uređen, racionalno upravljiv, transparentan i nadasve efikasan sistem upravljanja u svim sferama društvenog života. Sama ideja ravnomernog razvoja čitave zemlje je sama po sebi teško realistična, ali svakako dobra vodilja u smislu izrade planskih dokumenata, sinhronizacije paralelnih planskih dokumenata uz poštovanje hijerarhije na svim nivoima državne uprave.

Mislim, a to sam pomenuo kroz obrazloženje prethodnih amandmana da je glavni problem trenutnog neravnomernog razvoja nedovoljna usklađenost planskih dokumenata u hijerarhijskom smislu. Tu postoji problem u sinhronizaciji planova između malih i nedovoljno razvijenih lokalnih samouprava i viših nivoa državne uprave.

Taj problem uglavnom lančano izaziva veliki niz problema koji se praktičnom smislu ogledaju u nedovoljnoj brzini i nedovoljnoj efikasnosti sistema upravljanja. Kada se tome dodaju i nedostaci instrumenata kojima se ostvaruju planski dokumenti, dolazimo do posledica, a glavna i najviše uočljiva posledica je neravnomeran razvoj čitave zemlje u svim sferama društvenog života.

Upravo zbog toga rečenog, mislim da bi trebalo insistirati na svim poboljšanima definicijama i pojmovima predloženih zakonskih rešenja u smislu preciziranja i afirmacije ravnomernog razvoja što je i svrha predloženog amandmana. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije na član 2. predloženog rešenja podnosim amandman u smislu dodavanja tačke 18. u stavu 1, koja precizira efikasnost planiranja sa ciljem afirmacije ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Mislim da ćemo se svi složiti da je efikasno planiranje žila kucavica svakog dobro definisanog sistema upravljanja. Kada kažemo efikasno planiranje pre svega mislimo na usklađenost paralelnih planskih procesa u Republici Srbiji. Realno se tu pre svega misli na hijerarhijsku usklađenost planskih dokumenata od najvišeg do najnižeg nivoa državne uprave.

Pomenuti planski dokumenti su obavezni da u sebi sadrže odrednice koje planiraju prioritete u radu, izradu godišnjih planova na osnovu tih prioriteta, izradu programskih aktivnosti i finansijske konstrukcije za sprovođenje pomenuti godišnjih planova.

Često u praksi dolazi do neusklađenosti prilikom realizacije planskih dokumenata iz razno-raznih, ponekad objektivnih, a često i neobjektivnih razloga, što uz često nedostatak instrumenata za realizaciju godišnjih planova upravo pokazuje na slabost i nedovoljnu efikasnost planiranja.

Zaista realno mislim da neusklađenost planskih paralelnih procesa, pogotovo u smislu hijerarhije, glavni je uzrok pojave velikog broja problema koji se u praktičnom smislu, pored nedovoljne transparentnosti, najviše ogleda u neravnomernom razvoju čitave zemlje.

Zbog svega rečeno treba insistirati na efikasnom planiranju i definisanju instrumenata za sprovođenje planskih dokumenata u svim sferama društvenog života. Te stoga ovim amandmanom upravo želim da ideji efikasnost planiranja na ovaj način dam podršku u smislu boljeg i kvalitetnijeg definisanja pojmova predloženog zakonskog rešenja, a sve u cilju afirmacije sveukupnog ravnomernog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije na član 1. predloženog rešenja podneo sam amandman u smislu dodavanja stava 2. kojim se precizira afirmacija ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Želim pre svega da se zahvalim Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima na trudu koji su uložili da se uhvate u koštac sa problemima efikasnog upravljanja i na sprovođenju niza aktivnosti koje su pomogle da planski sistem kao temelj efikasnog upravljanja postane efikasniji, efektniji, nadasve transparentan i jeftiniji.

Predlogom zakona o planskom sistemu propisano je postojanje nekoliko vrsta planskih dokumenata koji u svojoj osnovi sadrže temelje razvojnog planiranja sa ciljem izgradnje sistema koji će omogućiti ravnomerni razvoj čitave zemlje.

Predlog zakona definiše aktivnosti koje treba sprovesti po prioritetima, da planovi razvoja od najvišeg do najnižeg nivoa budu usklađeni na način koji omogućava brži i efikasniji napredak u svim sferama društvenog života, od nivoa lokalne zajednice, do republičkog nivoa. U dvosmernoj komunikaciji baziranoj na dugoročnim planovima razvoja i definisanjem instrumenata koji će omogućiti da se ti planovi sprovedu u realnom životu.

To u suštini znači da svaki deo zemlje podjednako oseti blagodeti pomenutih dugoročnih planiranja i da svaka lokalna zajednica bude temelja koji će na sebe preuzeti deo tereta razvoja proporcionalno svojim mogućnostima, a sve u cilju istovremenog ravnomernog razvoja čitave zemlje.

Svesni smo da je definicija ravnomernog razvoja čitave zemlje zaista teško sprovodljiva, ali kao jedan vid podrške toj ideji treba u svim zakonskim predlozima, naravno gde je to moguće, insistirati da se ideja sveukupnog ravnomernog razvoja dodatno definiše, što je iz svega ovog napred rečeno i svrha ovog amandmana. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji je podnela Vlada Republike Srbije podnosim amandman koji glasi: „U članu 2. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih zvanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na ravnomerni razvoj“.

Vlada Republike Srbije svakodnevnim aktivnostima u svim delovima Republike Srbije, vodeći odgovornu i nadasve državotvornu politiku, koja za cilj ima ravnomerni teritorijalni razvoj i bolji život građana, bez obzira u kojem delu države žive, pravi jedan društveni okvir i sistem u kome dolazi do pune afirmacije stečenih znanja i do pune kapitalizacije stečenih zvanja i kvalifikacija.

Taj društveni okvir je kamen temeljac budućnosti naše države kao savremene i prosperitetne sa sistemom vrednosti koji je prihvatljiv za sve njene građane i koji im istovremeno otvara mogućnosti da svoju volju za sticanjem znanja i usavršavanjem, a koja je naslonjena na kvalitetni sistem obrazovanja, kapitalizuju u cilju individualnog i sveukupnog razvoja čitave zajednice. Da bi taj sistem u budućnosti bio realan i uspešan potrebno je predstaviti instrument koji uređuje oblast kvalifikacija i povezanost tih kvalifikacija sa realnim tržištem rada, a koji u sebi za osnovu uzima koncept celoživotnog učenja.

Predloženo zakonsko rešenje je svakako na dobar način predstavljeno kao jedan od tih instrumenata, te stoga smatram da predloženi amandman dodatno definiše osnovne pojmove i njihovo značenje ovog predloga zakona, a samim tim utiče na bolji kvalitet predloženog zakonskog rešenja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji je podnela Vlada Republike Srbije, podnosim sledeći amandman. U članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi: „Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na ravnomerni razvoj“.

Svedoci smo posvećenosti Vlade Republike Srbije sveukupnom ravnomernom razvoju čitave zemlje i zaista odgovorne i državotvorne politike koja se ogleda u aktivnostima Vlade Republike Srbije koje za cilj imaju bolji i sigurniji život građana, zatim posvećenost Vlade ka definisanju normalnog i ispravnog sistema vrednosti u svim sferama društvenog života, a znamo da je žila kucavica svakog sistema dobar i ispravan sistem obrazovanja, sa jasno definisanim kvalifikacijama i zvanjima zasnovanim na principima celoživotnog učenja, individualnosti, jednakih mogućnosti, dostupnosti, transparentnosti, otvorenosti, povezivanja i saradnje, sve u cilju stvaranja društva jednakih šansi i ravnomernog razvoja na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

U suštini se ovim Predlogom zakona stvara pravni osnov za uspostavljanje jedinstvenog i funkcionalnog sistema kvalifikacija i zvanja na čitavoj teritoriji Republike Srbije koji će u budućnosti omogućiti bolju funkcionalnu uređenost društva, u smislu sinhronizacije sistema kvalifikacija sa potrebama privrede, jednostavnije rečeno, funkcionalnu usklađenost između sveta rada i sveta obrazovanja, sve u cilju sveobuhvatnog razvoja čitavog društva.

Iz svega unapred rečenog, smatram da je potrebno kroz predlog ovog amandmana dodatno definisati predmet ovog predloga zakona i samim tim uticati na bolji kvalitet predloženog zakonskog rešenja.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, set predloga tri zakona, Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima, koje je Vlada Republike Srbije usvojila i uputila na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, obezbeđuje temeljno redefinisanje i unapređenje sistema javnog informisanja, hvatanje koraka sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija u smislu stalnog unapređivanja postojećih standarda i pravne regulative i stvaranje mogućnosti da se javni medijski servisi razvijaju u novom tehnološkom okruženju i da njihovi programi budu dostupni na različitim platformama.
Predlog tri medijska zakona kao glavnu novinu donosi izlazak države iz vlasništva u medijima, zaključno sa julom 2015. godine, obezbeđenje transparentnosti i vlasničke strukture, definisanje javnog interesa i zaštitu medijskog pluralizma.
Što se tiče Predloga zakona o javnom informisanju i medijima, mislim da je svima jasno da je sistem javnog informisanja u svakoj zemlji jedan od osnovnih temelja gradnje demokratskih odnosa u društvu i da se Ustavom garantuje sloboda medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, te se ovim predlogom zakona uređuje način ostvarivanja prava zagarantovanih Ustavom.
Do sada važeći Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine je pokazao određene nedostatke i nedorečenosti u pogledu trenutnih medijskih međunarodnih standarda, pa se javila potreba za redefinisanje i unapređenje zakonskih odredbi vezanih za sistem javnog informisanja.
Trasiranje puta odredbama ovog zakona o javnom informisanju i medijima je definisan Akcionim planom za sprovođenje strategije, razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, septembra 2011. godine.
Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem predloženog zakona o informisanju i medijima su sledeći – nezavisnost i profesionalnost medijskog sistema bez diskriminacije u programskim sadržajima, garancija slobodnog protoka informacija bez uticaja države i povlačenje države iz medija, osim u posebno definisanim slučajevima, transparentnost u sistemu finansiranja, transparentnost u sistemu vlasništva, uvođenje mehanizma registra medija, zaštita prava novinara, podsticanje novinara na njihovo udruživanje, jasno definisanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i na kraju obezbeđivanje uslova sudske zaštite u slučaju povrede prava na javno informisanje.
Zakon o javnom informisanju kao glavnu novinu donosi izlazak države iz vlasništva u medijima zaključno sa julom 2015. godine, ali je takođe predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciji medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvanju programske šeme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Što se tiče Predloga zakona o elektronskim medijima, verujem da je svima jasno da je zbog novih tehničko-tehnoloških dostignuća u oblasti elektronskih medija potrebno stalno unapređivanje postojećih standarda i pravne regulative koje pokrivaju ovu oblast.
Predloženi Zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnost Republike Srbije nad pružaocima audio-vizuelnih medijskih usluga i prelaska na digitalno emitovanje programa. Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice Evropske unije moraju do 2015. godine preći sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.
Kao sistemski zakon u oblasti elektronskih medija važi Zakon o radiodifuziji, donet 2002. godine. Ovaj zakon je pratio tadašnje međunarodne standarde koji su u međuvremenu unapređeni, pa je sprovođenje ovog zakona pokazalo određene nedostatke koji su uz prelazak na digitalni signal i definisanje pitanja audio-vizuelnih usluga glavni razlozi za donošenje novog zakona, koji će se na najbolji način uhvatiti u koštac sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija.
Naučna, tehnička i tehnološka dostignuća, prelazak na digitalni signal doveo je do toga da se pojam radio difuzije više gotovo i ne koristi, a da se nadležnosti i poslovi regulatornih tela u ovoj oblasti sve više menjaju, pre svega, u sistemu izdavanja dozvole.
U ovom predlogu zakona bliže je definisan pravni status regulatora, delokrug rada, finansiranje, javnost rada i sudska kontrola akata koje donosi regulator. Za obavljanje poslova regulator je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije, organi regulatora su savet i predsednik saveta. Članove saveta, kojih ima devet, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, po unapred utvrđenoj proceduri, čime su otklonjeni nedostaci prilikom izbora članova Saveta dosadašnje RRA, a koje su dovodile do velikih problema u sprovođenju Zakona o radiodifuziji.
Što se tiče Predloga zakona o javnim medijskim servisima, suština je da se kao i u predlozima druga dva medijska zakona određene odredbe moraju prilagoditi novim tehničko-tehnološkim standardima i međunarodnim propisima. Trenutno postojeći Zakon o radiodifuziji se pokazao kao loše rešenje za funkcionisanje javnog servisa, prevashodno lošim načinu definisanja njegovog finansiranja, što za posledicu ima stalan nedostatak neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Ako se tome pridoda ekonomska kriza, smanjenja platežna sposobnost stanovništva, zakonom ograničenje komercijalnih prihoda, dolazimo do razloga ugroženosti svih društvenih funkcija javnog medijskog servisa i kvaliteta programskih sadržaja.
Ovim predlogom zakona se pokušavaju rešiti prethodno nabrojani problemi, obezbediti potrebni uslovi za kvalitetan rad i stabilan i dovoljan izvor finansiranja, uz istovremeno očuvanje nezavisnosti i samostalnosti javnog medijskog servisa.
Predlogom zakona se osnivaju dve ustanove javno medijskog servisa kao nezavisni i samostalni pravni subjekti i to javna medijska ustanova Radio televizija Srbije, sa sedištem u Beogradu, i javna ustanova Radio televizija Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
S obzirom na sve prethodno navedeno, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći – usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom Evropske unije, definisanje javnog interesa kao osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, definisanje organa javnog medijskog servisa, definisanje odgovornosti javnog medijskog servisa prema javnosti.
Zbog svega navedenog može se reći da je usvajanje ova tri predloga medijskih zakona svakako korak unapred u usaglašavanju sa trenutno tehničko-tehnološkim dostignućima iz oblasti elektronskih komunikacija, korak unapred u stvaranju savremenih javnih medijskih servisa prilagođenih trenutnom tehnološkom okruženju i, na kraju, korak napred u definisanju jednog sistema odgovornosti u medijskoj sferi. Hvala.