Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako u svom današnjem izlaganju najveću pažnju posvetiti jednom, da tako kažem, malo drugačijem zakonu u odnosu na sve one koje smo do sada navikli, a koji su se ticali problema, odnosno zakona koji bi trebali da reše problem nelegalne gradnje u Republici Srbiji.
Ovaj zakon o ozakonjenju objekata koji se danas nalazi pred nama, svakako predstavlja javni interes za Republiku Srbiju i članom 5. ovog zakona tako nešto svakako je i predviđeno. Predviđeno je da se nikada više u Srbiji ne dogodi nešto što je do sada bilo uobičajeno, da divlja gradnja vlada državom, a ne da to bude obrnuto.
Često imam priliku da razgovaram sa građanima po Srbiji o problemu nelegalne gradnje. Jedan komentar jednog građanina posebno mi je privukao pažnju. On je prišao meni i rekao mi – u jednoj uređenoj zemlji prosto ne postoji problem divlje gradnje, ne postoji zato što niko nije nikada zidao bez projekta, niko nikada nije zidao na tuđoj zemlji. Međutim, to se nije dogodilo zato što su mu objekti srušeni, što je došao neko da ga kazni, nego zato što su odmah došli iz psihijatrijske ustanove da vide šta to nije u redu sa njim jer prosto u jednoj uređenoj i normalnoj državi ne postoji način da se nešto radi bez projekta, a posebno da se nešto radi na tuđem zemljištu.
Verujte mi da mi je ova priča bila jako interesantna. Pokušala sam da pronađem koja je to država primenila ovakvu meru, nisam uspela. Ali, svakako bih ovo mogla da predložim kao jedno od rešenja koja bi možda mogla da se primene u nekom narednom periodu, kada jednom za svagda uvedemo red u gradnju u Srbiji, kada više nikada ne bude bilo nelegalnih objekata.
Jedna od mojih prethodnih govornica rekla je da ovaj predlog koji se danas nalazi na dnevnom redu šamar za građane Srbije. Ono što bih ja rekla da je svakako godinama Srbija dobijala kao šamare, mada smatram da je to jako ružno i neprimereno rečeno, jeste - za 18 godina pet zakona, mislim da je Srbija po tome jako specifična, pet zakona koji su se ticali rešavanja problema nelegalne gradnje. Međutim, ono što je zaista takođe specifično jeste da nijedan od tih zakona ne samo da nije rešio problem nelegalne gradnje, nego je povećao i korupciju, povećao je i broj nelegalno sagrađenih objekata.
Evo, daću vam samo jedan najdrastičniji primer koji je, po meni, svakako nešto što boli građane Srbije. U periodu od 2003. do 2009. godine, kada je na snazi bio Zakon o planiranju i izgradnji, imali smo situaciju da je u okviru jednog pravnog akta, jednog zakona, da je bio tretiran predmet nelegalne gradnje, odnosno da su ljudi mogli da legalizuju svoj objekat, a takođe tim istim zakonom predviđena je bila odredba da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo.
Sada kada to analiziramo, znači, građani su imali pravo da zidaju, e sada, ako ih uhvate - idu u zatvor, ako ih ne uhvate onda oni mogu da legalizuju objekat. Svakako da to nije ni malo logično, ali ono što je još manje logično od svega toga jeste da se nije desilo ni jedno ni drugo. Niti je ko odgovarao po krivičnom delu tog zakona, niti je uhapšen za to što je zidao nelegalno, niti je pak ko legalizovao svoj objekat. Desilo se ono što je svakako jedino ispravno i logično, a to je da je Ustavni sud oborio odredbe ovog zakona jer prosto u jednom pravnom sistemu nemoguće je u jednom zakonu doneti dijametralno suprotne odredbe.
Međutim, ono što je svakako ovaj zakon uradio, to ću ja svakako još jednom istaći, jeste da je povećao korupciju i jeste to da je doveo čak do toga da su oni koji su trebali da sprovode taj zakon, savetovali građanima - nema veze, zidaj ti slobodno, niko te neće dirati, ionako će doći novi zakon o legalizaciji, polako, legalizovaćeš ti to. Naravno, svaki put su bili u pravu. Svaki put je dolazio novi zakon o legalizaciji, ali ti ljudi tako nešto nisu smeli da savetuju građane, trebali su da rade svoj posao. Ovim zakonom upravo želimo da uradimo suprotno, da kažemo – dosta je bilo, da stavimo tačku na nelegalnu gradnju.
Ono što je takođe strašno u Srbiji jeste da mi zaista ne znamo sa kojim brojem nelegalnih objekata u Srbiji raspolažemo. To je tako zato što mi možemo da govorimo samo o podacima koje nam daje Republički geodetski zavod i možemo da govorimo samo o onim zahtevima koji su podneti od strane građana, podneti da se legalizuju.
Sada ću vam pročitati kojim to podacima raspolaže Republički geodetski zavod. U Srbiji je izgrađeno ukupno 4.670.899 objekata, od toga su 1.996.479 zgrade za porodično stanovanje, a 36.321 su zgrade za kolektivno stanovanje. Od ovog broja ukupnih objekata u Srbiji, imamo podatak da je 1.476.433 objekata neregularno, odnosno nelegalno, odnosno divlje izgrađeno. To je broj ukupno prijavljenih u Republičkom geodetskom zavodu. Međutim, ono što je poražavajuće jeste da je samo polovina od tog broja, znači, negde oko 770.000, podnelo zahtev za legalizaciju. Znači, polovina od ovog upisanog broja, koji nije konačan, nikada nije ni želela da legalizuje svoje objekte. Ovaj broj govori da je jedna trećina objekata u Srbiji u stvari neregularna, odnosno nelegalna, a od te jedne trećine, najveći procenat, čak 85% su objekti za porodično stanovanje.
Ono što želimo da uradimo ovim zakonom, što je predviđeno odredbama zakona, jeste da ove brojke budu precizne, da jednom za svagda u Srbiji povučemo crtu i da vidimo koliko je to zaista nelegalnih objekata. Znači, neće biti novog poziva da se objekti legalizuju, neće građani koji su već podneli zahteve za legalizaciju imati potrebe da ponavljaju taj zahtev.
Ovim zakonom predviđa se formiranje komisije koja će po zonama, po opštinama ići i popisivati objekte. Objekat koji je predmet ovog zakona biće svi objekti koji se nalaze na satelitskom snimku, ono što sam ja čula iz Ministarstva i volela bih da je taj podatak ispravan i da takav i bude, da će to biti snimak koji će biti iz juna meseca ove godine, ja bih volela da tako bude, ako grešim, možda će biti i drugačije. Kao što kažem, lokalne samouprave formiraće komisije koje će po zonama popisivati. Građani će svakako biti vrlo transparentno obavešteni kada će njihova zona biti popisana i ovim zakonom dat je rok od 12 meseci da se posao završi.
Ono što je bitno je da građani neće čekati godinu dana da inspektori, odnosno komisije, završe popis čitave teritorije, nego po završetku zone građevinske inspekcije, odnosno nadležne komisije odmah će izdavati rešenja i ti ljudi koji su popisani moći će da svoje objekte legalizuju ukoliko, naravno, za tako nešto imaju pravo, odnosno odmah će dobijati rešenje za rušenje ukoliko za tako nešto nemaju pravo.
Ono što građane Srbije svakako najviše zanima jeste koja je to procedura i koliko će to njih da košta. Ono prvo što ovaj zakon ukida jeste komplikovana procedura i ono staro pravilo – fali ti još jedan papir. E pa neće više moći da fali još jedan papir, iz prostog razloga što će za realizaciju ovog zakona, odnosno rešenja po ovom zakonu, biti potrebna da se donesu jedinici lokalne samouprave samo dva papira, i to dokaz o imovinskom pravu na zemljištu i dokaz o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova.
Postoje dve grupe građana koje će legalizovati svoje objekte. Oni građani koji su već podneli zahtev za legalizaciju, oni neće morati ponovo da podnose, nego će prosto sačekati da ih jedinice lokalne samouprave obaveste da li su oni možda ta dva dokumenta već predali. U tom slučaju, takvi građani, savesni, da tako kažem, neće morati više ništa od dokumentacije da donose. Drugi građani, oni koji do sada nisu podneli zahtev, oni neće moći sami da podnesu zahteve, nego će, kao što sam već rekla, sačekati da budu popisani od strane komisije koja će vršiti popis i takođe i za njih važi isto pravilo – samo dva papira.
Znači, moraće da donesu izveštaje o zatečenom stanju objekta i dokaz o imovinskom pravu na zemljištu. Dva papira, prvo i osnovno pravilo ovog zakona ukidamo korupciju i ukidamo pravilo građanima uvek nedostaje jedan dodatan papir.
Takođe, druga stvar koju sam rekla da pretpostavljam da građane zanima i to su moje kolege više puta danas ponovila, ali ću svakako ponoviti, jer je zaista njima to jako važno, a to je cena koju će morati da plate prilikom ozakonjenja svojih nelegalno izgrađenih objekata. Ta cena za građane porodično-stambenih objekata iznosi ovako: za porodično-stambeni objekat do 100 metara kvadratnih, cena će iznositi 5.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 200 kvadrata, cena je 15.000 dinara; za porodično-stambene objekte do 300 metara kvadratnih, 20.000 dinara i za one malo veće, odnosno za najvećoj ovoj kategoriji preko 300 metara kvadratnih građani će morati da plate 50.000 dinara.
Sve ovo što sam navela je jedino što će građani Srbije plaćati državnim organima za ozakonjenje, ne postoji nijedna više taksa mimo ove koju sam pročitala kojoj će građani trebati da plate. Znači, ovim zakonom će se ukinuti sve takse koje su građani plaćali do sada za dobijanje građevinske dozvole i to ne samo u odnosu na opštinsku upravu koja će izdati dozvolu nego i u odnosu na katastar. Znači, ukinućemo ovim zakonom se predviđa ukidanje takse za uređenje građevinskog zemljišta, neće se više plaćati opštinska administrativna taksa i kao što sam već rekla neće se plaćati taksa za upis prava svojine na građevinskom zemljištu.
Kao što sam već navela više puta ono što je građanima uvek bio najveći problem jeste veoma komplikovana procedura, kao što sam već iz statistike koju sam navela, mnogo ljudi želelo je da legalizuje svoje objekte, ali često nisu bili u situaciji zato što im je komplikovana procedura i koruptivni službenici to nisu dozvoljavali.
Još jednom želim da ponovim, svakako da je cilj ovog zakona da se legalizuje što je više moguće. Prema proceni ministarstva moći će da se legalizuje do 95% nelegalnih objekata. Međutim, svakako postojaće i ono što zaista neće moći da se legalizuje, što je naravno članom 5. ovog zakona i predviđeno. Predviđeni su slučajevi u kojima neki objekti neće moći da se legalizuju, a to su pre svega slučajevi kada se objekat nalazi na tlu koje nije pogodno za građane kao što je močvara ili klizište. Zatim, neće moći da se legalizuju objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost. Neće moći da se legalizuju objekti koji se nalaze na površinama ravnih namena i na trasama koridora.
Ono što je takođe bitno da se pomene jeste da predmet ovog zakona ozakonjenju neće biti samo delovi, odnosno objekti nelegalno izgrađeni nego ovaj zakon podrazumeva i pomoćne objekte, kao što su garaže, bunari, ostave i sl. Međutim, građani će moći da legalizuju i podzemnih instalacija.
Ono što je jedan od mojih prethodnika govornica postavila kao pitanje, šta će se desiti sa infrastrukturom za te objekte. Građani u Srbiji, većina njih te infrastrukturne objekte ima. Meni je žao što ona takav podatak ne zna iako su objekti da kažem divlji, nelegalni, ti ljudi zaista ne žive na divlji način. Jesu ih dobro šamarili godinama ali oni su se snašli i uglavnom sami izgradili objekte infrastrukture, a prilikom donošenja ovog zakona vodili smo računa upravo o takvim stvarima. Da legalizujemo i sve te infrastrukturne objekte koje su oni godinama sami radili, zato što su godinama dobijali šamare, godinama nisu uspeli da legalizuju svoje objekte, a žao mi je što je to sada došlo do ovakvog slučaja.
Kao što kažem, građani će po odredbama ovog zakona moći da komisijama prijave sve ono što su sami radili od podzemnih instalacija i to roku od 60 dana. Međutim zakon ne predviđa da će građani tom prilikom moći da postanu vlasnici na zemljištu kuda se kreće ta infrastruktura što naravno nije logično ni moguće. Građani će postati samo vlasnici dela infrastrukture koju su sami uradili koju su svojim novcem uradili i meni je žao da jedna od mojih prethodnih koleginica ne zna jedan takav podatak.
Ono što takođe predviđa ovaj zakon jeste da se rešenje o pravosnažnosti, odnosno upis u katastar vrši službenim putem i to u roku od tri dana od dana pravosnažnosti i rešenja na ozakonjenje. Znači, građani neće morati da sami odnose rešenje, do katastra i naravno još jednom ponavljam za upis u katastar, odnosno na pravo svojine građani neće plaćati nikakvu taksu.
Svakako ovim zakonom su predviđene i veoma rigorozne i oštre mere. Ja sam pomenula onu priču na početku, ja bih možda predložila još rigoroznije, ali to ću uraditi u narednom periodu kada se povuče crta i kada se stvari u Srbiji jednom za svagda reše, pa onda možemo uraditi nešto kao prevenciju da se ovako nešto u Srbiji nikada više ne ponovi. Ono što sada nudi ovaj zakon jesu samo dva rešenja građanima Srbije koji su gradili nezakonite objekte, ili će svoj objekta ozakoniti ili će biti srušen, treća mogućnost neće postojati.
Ono na šta ću se osvrnuti, pošto nažalost nećemo imati dovoljno vremena da pomenemo sve zakone, jeste Zakon o državnom premeru i katastru, donošenju izmena i dopuna ovog zakona svakako je veoma bitno posebno radi usaglašavanja sa ostalim propisima koje smo doneli tokom ove godine. Posebno ću se osvrnuti na Predlog zakona o planiranju i izgradnji koji je za veoma kratak rok dao izvanredne, posebne rezultate. To je nešto čime smo pokazali građanima Srbije da reforme u Srbiji idu na bolje, da stvari u Srbiji idu na bolje, da su pokrenuti u pravom pravcu. O tome ne govorimo samo mi. O tome govore 47 pomerenih mesta na „Duing biznis“ listi po dobijanju građevinske dozvole. Srbija se nalazila na 186 mestu po broju, po redosledu za dobijanje građevinske dozvole, a sada se nalazi na 139 mestu za samo par meseci od primene Zakona o planiranju i izgradnji, a da ne pominjem to da je uz sveobuhvatnim reformama Srbija sa 91 mesta prešla na 59 mesto na „Duing biznis“ listi.
Što se tiče zakona o kome sam počela da govorim, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona državnog premera i katastra, postoji još par bitnih činjenica koje želim da pomenem. To je pre svega to da je ovim zakonom predviđeno vraćanje drugostepenog odlučivanja u upravnom postupku u oblasti premera i katastra sa Ministarstva građevine na RGZ. Obzirom da se prvi stepen nalazi takođe u katastru smatramo da se godinama nagomilao veliki broj rešenja, odnosno zahteva za rešavanje i kada se to bude svelo sve pod jedan krov, nadamo se da će svakako ta rešenja biti efikasnija i da će se ovih 26.000 predmeta koji se sada nalaze rešiti u što kraćem roku kada za to se bude odlučivalo kao što sam već rekla pod jednim krovom.
Ono što je svakako jako povezano, to su ova dva predloga zakona koja su danas pred nama, Zakon o ozakonjenju objekata, svakako će preliti dosta posla katastru. Pored toga od 1. januara 2016. godine predviđeno je izdavanje elektronske, građevinske dozvole u okviru objedinjene procedure katastar mora i taj posao da radi. Svakako iz svega što sam navela, moramo dati jednu veliku podršku svima onima koji rade u katastru da posao urade na pravi način, jer voz kojima su krenule reforme u Srbiji jer je zaista brzi voz i potrebno je da svi vagoni idu istom brzinom. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarsko, dame i gospodo narodno poslanici, pre svega, želim da kažem da se danas na dnevnom redu nalaze dva zakona o železničkom saobraćaju, a ono što mene prvo asocira kada se pomene železnički saobraćaj jesu brze pruge, a onda se setim činjenice da naši vozovi na tim prugama jure čitavih 30 kilometara na čas.
Svakako da situacija u železnicama Srbije nije idealna, o tome svedoči i globalni izveštaj o konkurentnosti Srbije za 2014. godinu, koji je svrstao Srbiju na 83. mesto od mogućih 104. rangiranih država, što je svakako mnogo bolje u odnosu na 2012. godinu, kada smo bili 102, znači skoro, pa poslednji.
Kao što već znamo, ukupna dužina železničke mreže u Srbiji iznosi 3809 kilometara, što svakako nije loš podatak i zaista je dobra činjenica da imamo toliko dugačku putnu mrežu. Međutim, ono što je poražavajuće jeste da je starost te mreže preko 40 godina. Ono što je još gore od toga jeste da se na toj mreži koristi električna oprema koja je stara isto toliko, između 30 i 40 godina. Upravo iz tog razloga imamo situaciju da se na preko 62% od ukupne dužine pruge vozovi ne mogu kretati brzinom većom od 60 kilometara na čas, ta brzina mora biti drastično niža. Ono što je poražavajuće jeste da se samo na 3% od ukupne dužine pruge vozovi mogu kretati većom brzinom od 100 kilometara na čas.
Međutim, ovo nisu svi loši podaci koji se tiču železnice Srbije, ja ih sada neću sve navoditi, ali, svakako, ja lično, kao jedan od razloga za ovakvo stanje u železnici mogu da vidim ne domaćinsko ponašanje, koje se u ovoj oblasti decenijama unazad dešavalo.
Takođe, kada pogledamo istorijske činjenice, možemo da primetimo ogromnu i konstantnu razliku u tome koja su sredstva uplaćivana u železnicu u odnosu na ona sredstva koja su železnici zaista i bila potrebna.
Kao što sam već rekla, ukupna dužina pružnog dela u Srbiji iznosi 3809 kilometara i na osnovu ove dužine realno je da se godišnje obnovi negde oko 190 kilometara pruge. To u prethodnim godinama, ne da se nije dešavalo, nego na osnovu podataka dobijenih od železnice Srbije u periodu između 1980. godine i 2014. godine u železnice Srbije ulagano je svega 18% u odnosu na ono što je železnici zaista i bilo potrebno da, prosto, samo normalno funkcioniše.
Veoma je teško kada nešto godinama zanemarujete, prosto ne ulažete u to, veoma je teško tako nešto staviti na zdrave noge, a, evo, po izveštaju železnica, nešto što su železnice Srbije, što su pruge u Srbiji zanemarivano je 34 godine, prosto 82% sredstava koja su trebala biti uplaćena u železnicu neko je možda koristio za nešto drugo.
Međutim, da su samo železnice u Srbije nešto što se godinama zanemarivalo, nešto na čemu se nije radilo, možda ne bi bilo toliko strašno. Međutim, u Srbiji zadnjih godina mnogo toga je zanemareno, mnogo toga je, svesno ili nesvesno, upropaštavano, a ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem uspela je da stavi na zdrave noge. Najbolji primer za to jeste naša nacionalna avio kompanija, koja je od jednog gubitaša, koja je godinama upropaštavana, svesno ili nesvesno, za samo godinu i po dana od svog osnivanja uspela da napravi lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Kažu da je lako biti dobra domaćin kada je kuća puna. Međutim, ova Vlada ne samo da je zatekla praznu kuću, nego je ta kuća bila i urušena, opljačkana, a zadužena kreditima i raznim zajmovima, kao da je najbolja bila na najboljoj poziciji na svetu.
Ono sa čime bi se složila, Srbija se zaista nalazi na dobroj poziciji, na geografskoj dobroj poziciji, što svakako moramo iskoristiti. Međutim, lošom infrastrukturom koju trenutno imamo dolazimo do toga da Srbiju mnogi obilaze.
Ono što se dešavalo u prethodnih par godina jesu mnoge aktivnosti u radu u železničkom saobraćaju i to aktivnosti u mnogim oblastima, u zakonodavnoj oblasti, u oblasti izvođenja raznih projekata, kao i u samoj reformi železničkog sistema.
Što se tiče same reforme železničkog sistema, ona jeste proistekla iz sistemskih zakona koje smo doneli 2013. godine, međutim, takvu obavezu Srbija je preuzela i u procesu pristupanja EU. Rekonstrukcija železnice svakako je predstavljala jedan od osnovnih uslova za ulaganje u ovu oblast, jer ulaganje u železnicu kakva je bila ranije, prosto, niti bi bilo efekta, niti bi dalo bilo kakav pozitivan rezultat.
Što se tiče same reforme železnica, ona je zasnovana na odvajanju preduzeća koja će voditi infrastrukturu, odnosno upravljati infrastrukturom i preduzećima koja će obavljati transport robe i ljudi.
Nadležno ministarstvo je prethodnih godina radilo zajedno u saradnji sa ljudima iz MMF-a i Svetske banke i došli smo do rezultata da su se osnovala tri nova preduzeća, odnosno tri nove železničke kompanije, i to „Infrastruktura železnice“ a.d, koja će upravljati javnom železničkom infrastrukturom, zatim „Srbija voz“ a.d, društvo za prevoz putnika i „Srbija kargo“ a.d, društvo za prevoz tereta. Pored toga, ostala je kompanija „Železnica Srbije“, koja će voditi računa o imovini.
Vlada Republike Srbije je 2. jula ove godine usvojila odluku o formiranju ovih preduzeća, a 10. avgusta imenovani su novi direktori i počeo je operativni početak rada ovih preduzeća.
Jedini ko će ova preduzeća kontrolisati jeste njihov jedini osnivač i jedini akcionar, a to je Vlada Republike Srbije i ono što jeste bio cilj jednim ovakvim osnivanjem ovakvih društava jeste da se uspostavi režim po učinku i da se „Železnice Srbije“ od 1. januara 2016. godine zdrave noge, što znači – sredstva za ova preduzeća biće planirana u budžetu, ali će ta preduzeća ta sredstva dobiti samo ukoliko budu uradili, odnosno ukoliko budu pružili usluge koje su od njih i zahtevane. Ovo nije ništa novo, ovo je sistem koji se svakako već dugo primenjuje u svim razvijenim zemljama EU.
Pored toga što je došlo do reforme železnice, kao što sam već rekla, ova Vlada je radila na mnogim infrastrukturnim projektima i prosto imam obavezu, obzirom na to koliko se dugo ova oblast zanemarivala, da pomenem deset projekata na kojima se trenutno radi u Republike Srbije. To su Projekti IBRD 3, vrednost ovog projekta je 100 miliona evra, a zatim Projekat IBRD 4, vrednost ovog projekta je takođe 100 miliona evra, zatim Projekat IBRD 5, vrednost ovog projekta je 95 miliona evra, zatim Projekat IIB 5, vrednost ovog projekta je 80 miliona evra, zatim ruski kredit, vrednost ovog projekta je 800 miliona evra, zatim Projekat „Beograd na vodi“. Pored toga, imamo projekte koji se realizuju iz sredstava kuvajtskog fonda, zatim projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, izgradnja pruge Beograd-Tirana, izgradnja pruge Beograd-Sarajevo.
Ovo je deset projekata koji su trenutno aktivni, na kojima se trenutno radi. kao što vidite, reč je o milijardama evra koje su uložene, a kao što sam rekla, godinama unazad, tačnije decenijama, 34 godine ulagano je 82% manje nego što je za železnicu bilo potrebno da funkcioniše na jedan normalan način, te možemo da kažemo da je na ovakav način Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo napravilo ogroman iskorak, što se svakako i pokazalo podizanjem 19 mesta na listi.
Pored toga, naravno, dosta je rađeno i u zakonodavnom pogledu. Vlada je donela, odnosno skupština izglasala dva sistemska zakona u ovoj oblasti, a pored toga mogu da navedem da smo samo u toku 2015. godine doneli tri zakona iz oblasti železničkog saobraćaja – Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju, Zakon o žičarama i prevozu lica, Zakon o istraživanju nesreća i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom, vodnom i železničkom saobraćaju.
Pored toga, ministarstvo je donelo i tri uredbe i dva pravilnika i u ovom delu slobodno možemo da kažemo da je napravljen ogroman iskorak.
Svakako da i analize u radu ministarstva pokazuju dobar rezultat. Što se tiče prevoza robe u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu ostvaren je porast u iznosu od 10,1%. Takođe, u 2014. godini ostvaren je dodatni porast u odnosu od 3,6%.
U prva četiri meseca 2015. godine zabeležen je porast u količini prevezene robe od 3,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a što se tiče prevoza putnika u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu, ostvarene je porast u odnosu od 8,9%.
Što se tiče ova dva zakonska predloga iz oblasti železnica, ono što je bitno, jeste da se kaže da su njihovi osnovni tekstovi doneti 2013. godine i da je potrebno da se oni ponovo donesu u paketu, jer je potrebno da međusobno budu sinhronizovani. Kao što smo već čuli, za ove zakone održana je veoma široka javna rasprava u osam gradova širom Srbije. Svi oni koji su bili zainteresovani mogli su da daju svoje primedbe i mnogi od tih primedba i uvršteni su u tekst Predloga zakona.
Takođe, ono što je bitno, za ove zakonske predloge nisu potrebna planirana sredstva, tj. nije potrebno planirati sredstva u budžetu.
Pored ova dva predloga zakona, danas na dnevnom redu imamo i tri međunarodna sporazuma. Prvi od njih je Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke. Ovaj sporazum potpisan je 1. decembra 2014. godine. Potpisane strane nastoje da unaprede robnu razmenu korišćenjem ekološki prihvatljivog vida transporta i žele da ulože zajedničke napore kako bi stimulisali ovakav vid transporta.
Pored toga, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske, kao i Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari. Svakako da zaključivanje ova dva sporazuma daje pravni osnov za unapređenje trgovinske i ekonomske saradnje ove dve zemlje.
Iz svega što sam navela, što se tiče ova dva zakona koji su danas na dnevnom redu sednice, veoma je jasno i veoma se jasno može videti da oni uglavnom imaju za cilj da doprinesu ekonomskom i trgovinskom razvoju Srbije, te vas u ime toga pozivam da u danu za glasanje svi damo podršku ovim zakonima. Hvala.

Hvala.

Pre svega bih htela da se zahvalim jednom od prethodnih govornika što me je, pokušajem da bude zanimljiv i interesantan, vratio u detinjstvo, pomenuvši jednog junaka jednog crtanog filma koji je na nivou dece osnovne škole. Žao mi je da u ovoj sali još uvek imamo uopšte poslanike na tom nivou, ali, eto, kažem opet, dobro je da je pokušao bar da bude interesantan.

Ono što je dobro rekao jeste da smo dobili obrazloženje za ove amandmane i da ima smisla da budu odbijeni. Naravno da ima smisla. Ono što nema smisla jeste da ova dva amandmana koja su u istovetnom tekstu od poslanika Živkovića i Vladimira Pavićevića, kao i od poslanika SDS, kao i od poslanika koji su podneli naredni amandman, smatram da nema smisla uopšte da o njima raspravljamo pošto ih je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbio, što znači da smo mi ovde da predlažemo nešto što će svakako doneti bolje i unaprediti tekst zakona, a ne da donosimo i da predlažemo amandmane, da ih usvojimo da postanu sastavni deo zakona, a da ih posle Ustavni sud odbije, kao nešto što nije u skladu sa pravnim sistemom i zakonodavstvom u Republici Srbiji. Lično smatram da o ovakvim amandmanima uopšte ne treba ni da diskutujemo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ministarka u svom uvodnom obraćanju rekla, danas se pred nama nalaze tri veoma važna zakonska predloga.
Što se tiče predloga Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, pre svega moram da kažem, da je razlog za donošenje jednog ovakvog sveobuhvatnog zakona, potrebno, kako bi se svi vidovi saobraćaja objedinili jednim zakonskim rešenjem.
Do sada to nije bio slučaj, imali smo kao što smo čuli već od prethodnih kolega, da su bili istraživane nesreće samo u vazdušnom saobraćaju, a da su ostali vidovi saobraćaja bili regulisani, ostalim materijalnim zakonom, tako da, što se tiče vazdušnog saobraćaja, ova oblast je bila regulisana Zakonom o vazdušnom saobraćaju, a železnički saobraćaj Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, a što se tiče plovnog saobraćaja, bio je regulisan Zakonom o plovidbi, lukama, i unutrašnjim vodama, kao i Zakonom o pomorskoj plovidbi.
Sada ćemo sve ove uredbe objediniti u ovaj predlog zakona. Međutim, ja bih se svakako složila sa jednom od prethodnih govornica, koja je rekla da – daj Bože da ovaj zakon nikada ne primenimo.
Međutim, jedan od primarnih razloga za donošenje jednog ovakvog zakona, jeste svakako unapređenje transportnog sistema u Srbiji i to uvođenjem, nepristrasne i efikasne istrage.
Svakako da moramo istragu koja je predviđena ovim zakonom odvojiti od sudske istrage, koja se pre svega bavi krivicom i odgovornošću za slučaj istrage. Ovaj zakon reguliše istragu koja se bavi prikupljanjem i analizom svih onih podataka i svih onih faktora, koji su doveli do toga da se nesreća i dogodi, tako da ovaj zakon praktično treba da odgovori na tri pitanja – šta se desilo, zašto se desilo i da li se može nešto učiniti da se nikada više takva nesreća ne ponovi, za razliku, kao što sam već rekla, od sudske krivice i onim čime se bavi sudska krivica, odnosno sudska istraga, a to je krivica i odgovornost za nesreću koja se dogodila.
Kao što smo već čuli, ovim zakonom se formira jedinstveno telo za istraživanja nesreće i predviđeno je da se to telo zove Centar za istraživanje nesreća. Predviđeno je da ovo telo bude nezavisno u svom radu. Pravni sledbenik je Centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda Republike Srbije, kao što sam već rekla, ovo telo se ranije bavilo nesrećama, tačnije istraživanjem nesrećama samo u vazdušnom saobraćaju.
Ovaj model je primenjen iz razloga što je primer dobre prakse u Evropskoj uniji i svakako predstavlja i preporuku od Evropske komisije. Ako se pitamo na koga će ovaj zakon direktno uticati, pre svega, mogu da kažem da će uticati upravo na subjekte vazdušnog, vodnog i železničkog saobraćaja, ali svakako će indirektno uticati na sve one koji korite. Znači, na putnike, špeditere, transportere i sve druge.
Čuli smo da su za sprovođenje ovog zakona potrebna materijalna sredstva koja treba da se planiraju nekim narednim budžetima. To su sredstva od okvirno 38 miliona dinara. Ja lično ne bih čitala crnu statistiku bojnih nezgoda, jer nažalost do sada nismo imali telo koje se bavilo ovakvim slučajevima, ali svakako, kao što je moj kolega Mirko Čikiriz rekao, svakako ulaganje u ovakvu vrstu preventive, svakako će višestruko doneti koristi.
Ono što za sada imamo kao zvaničan podatak, a to je podatak za 2012. godinu u Republici Srbiji, to je podatak koji se odnosi samo za železnički saobraćaj imamo kao posledicu železničkih nesreća da je život izgubilo 35 lica, a da je povređeno 61 lice. Govorim o podacima koji postoje za 2012. godinu, što je u budžetu napravilo, da kažem, trošak od 75 miliona evra, tako da ona cifra koju sam navela okvirno 38 miliona dinara, svakako je drastično manja od cifre koju sam pomenula, koja se odnosi za samo jedan vid saobraćaja i za samo 2012. godinu.
Međutim, troškovi, kao što sam već navela u kom iznosu, svakako je gledano da se maksimalno smanje i upravo na način što postoji jedno telo, upravo su time i troškovi smanjeni.
Takođe, ono što je interesantno da se pomene jeste da smo prvi u Evropi pored Holandije, Francuske i Nemačke uveli istragu u bezbednosti vodnog saobraćaja, odnosno unutrašnjoj plovidbi. Ono što je bitno reći jeste da je ovaj zakon takođe jedan od zakona koji ide u korak ka usklađivanju propisa sa našim zakonodavstvom, sa propisima Evropske unije, te da stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona koje sam navela na početku, a koji se tiču uređenja istrage koja definiše samo ovaj zakon.
Takođe, zakon predviđa da nadležno ministarstvo u roku od 12 meseci donese podzakonska akta, a da Vlada usvoji najkasnije te podzakonske akte u roku od 24 meseca. Što se tiče početka rada samog centra, Zakonom je predviđeno da on počne sa radom 1. januara 2016. godine. Takođe, jako je bitno da se istakne da je i ovaj zakon kao i mnogi zakonski predlozi koji su došli iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prošao veoma široku javnu raspravu, da je pre toga formirana radna grupa od svih onih koji su zainteresovani, koji će koristiti ovaj zakon, te da je sam predlog, odnosno Nacrt zakona dugo bio na sajtu Ministarstva, zatim regionalnih privrednih komora, kao i na sajtovima raznih lokalnih samouprava.
Rekla sam da je zakon prošao veoma široku javnu raspravu, evo navešću gradove o kojima se javna rasprava po ovom zakonu odvila, to je Veliko Gradište, Zrenjanin, Novi Sad, Kraljevo, Niš i Beograd.
Što se tiče drugog Predloga zakona u okviru ove objedinjene rasprave, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Svakako da Srpska napredna stranka želi da nastavi svoj evropski put kojim je krenula i ove izmene koje se danas nalaze pred nama su svakako u korak sa tim.
Znači, ovaj predlog donosimo da bi se naše zakonodavstvo uskladilo sa zakonodavstvom Evropske unije. Kao što možemo da vidimo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona ima 11 članova, dok osnovni tekst ima 180 članova, a svakako se ovim odredbama snažnije štite prava putnika i pojednostavljuje procedura.
I kao treći Predlog zakona u ovoj današnjoj objedinjenoj raspravi, jeste Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj sporazum koji je danas pred nama samo ide u prilog diskusiji koju smo imali pre par meseci ovde u parlamentu kada sam govorila o tome da je nacionalna avio-kompanija za samo godinu i po dana od svog formiranja postala lider u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Kao prilog tome ja moram da ponovim da je Er Srbija za samo godinu i po dana od svog formiranja uvećala ukupan obim vazdušnog saobraćaja za 40%, da je broj putnika povećala za godinu dana 68%, za samo godinu dana prevezeno je 2,8 miliona putnika, ostvaren je profit od 2,7 miliona evra, povećan je broj direktnih letova sa 27 na 40. Zatim, povećana je flota, trenutno imamo 23 aviona, to se u prethodnih deset godina nije dogodilo i naravno Er Srbije je zbog obima poslovanja zaposlila 400 novih radnika.
Ovo ne govorim samo ja, ovo je rekla i Evropska komisija u svojim izveštajima i rekla je da je Srbija prednjačila u vazdušnom saobraćaju u odnosu na sve druge segmente društva i delatnosti. Takođe, u prilog ovome govori i to da je Federalna vazduhoplovna administracija SAD dodelila kategoriju jedan vazdušnom saobraćaju Srbije, odnosno Er Srbiji i upravo na osnovu toga danas i imamo na verifikovanju ovaj sporazum.
Inače, direktan saobraćaj sa Amerikom se ne odvija još od 1992. godine. Kao što smo već čuli, predviđeni su prvi letovi za Njujork i to do kraja ove godine ili u prvom kvartalu naredne godine.
Bez sumnje je da će svi ovi zakonski predlozi koji su danas pred nama biti od velike koristi i od velike pomoći za građane Srbije. Zato vas pozivam da u danu za glasanje date punu podršku svim ovim predlozima zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počenem svoju diskusiju na današnji zakon onako kako sam želela to da uradim, ne mogu a da se ne osvrnem na nervoznu diskusiju mog kolege iz DS, koji je govorio da je zakon koji danas donosimo tajkunski zakon.
Želim da kažem da je tajkunski zakon koji je donet 2009. godine, zatim, ponovljen 2011. godine, Ustavni sud oborio. Međutim, poslednje što sam danas očekivala jeste da neko u ovoj sali govori u ime tajkuna i to na jedan jako nervozan način, pri tome pominjući čak i cifru od milijardu i 400 miliona evra, koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, pošto je obećao da će zemlja koja je stečena u privatizaciji biti džabe.
Državna zemlja ne može biti džabe. To je rekao i Ustavni sud. Očigledno je da je namera svih privatizacija u prošlom vremenu bila jednostavno doći jeftino do najplodnijeg zemljišta, doći jeftino do hektara i hektara najplodnijeg zemljišta u Srbiji. Sada ja mogu i da razumem nervoznu diskusiju mog prethodnog kolege iz Demokratske stranke kada je pominjao cifru od milijardu i 400 miliona evra. To je cifra koju je on izračunao na način da je ukupna cifra koja se treba platiti za konverziju u budžet Republike Srbije ta. Naravno, ta cifra ne ide tajkunima, ali očigledno su, posle toliko pominjanja, oni ostali dužni tajkunima i to moraju sada glasno i da kažu.
Međutim, ja ću se vratiti sada na diskusiju onako kako sam želela i na samom početku da obrazložim zakon koji je danas pred nama.
Naime, Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu sa nadoknadom je jedan od logičnih sleda i ono što smo obećali građanima i privredi Srbije, kada smo u decembru mesecu doneli izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Tada smo u članu 102. predvideli koji su to slučajevi kada se zemljište može dodeliti, odnosno može konvertovati bez nadoknade i taksativno naveli koji su to slučajevi kada se konverzija može izvršiti uz nadoknadu i predvideli rok od šest meseci da donesemo jedan ovakav zakon.
Obzirom da je primena Zakona o planiranju i izgradnji počela 1. marta ove godine, smatramo da donošenjem ovog zakona danas, odnosno u toku ove nedelje, sasvim ispunjavamo rok koji smo obećali.
Što se tiče samog Predloga zakona moram da naglasim da je nadležno ministarstvo veoma vredno radilo na pripremi samog nacrta ovog zakona i da su uradili mnoge ekonomske analize i da su prikupili mnoge podatke, pre svega, od opština i gradova. Prikupili su podatke od 137 opština i gradova u Srbiji od ukupno 167 gradova i opština u Srbiji. To su podaci o samoj površini građevinskog zemljišta na kome su upisana lica kao nosioci korišćenja na građevinskom zemljištu, i to lica iz privatizacije i stečaja. Takođe, Ministarstvo je tražilo podatke od Republičkog geodetskog zavoda o ukupnoj površini građevinskog zemljišta u Srbiji, zatim od Agencije za privatizaciju o broju privatizovanih privrednih subjekata, kao i od poreske uprave, kako bi mogli da dođu do same cene zemljišta.
Ono do čega su došli u Ministarstvu prilikom vršenja ove analize su sledeći podaci – u Srbiji imamo ukupno nešto malo više od 660.000 hektara građevinskog zemljišta. Od toga, prema podacima koje su dostavile 137 gradova i opština širom Srbije, 5.310 hektara treba da bude stvar konverzije. Znači, kada od ukupne površine, od 660.000 hektara, oduzmemo ovaj deo dobijamo da u stvari predmet konverzije treba da bude nešto blizu 0,8% od ukupnog građevinskog zemljišta u Srbiji, i to pod uslovom da svi oni koji su zainteresovani za konverziju tako nešto i urade.
Sada ćemo doći i do one cifre koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, a to je cifra od 1.430.000.000 evra. To je cifra koja po Upravi prihoda treba da bude uplaćena u budžet Republike Srbije, 50% u budžet Republike Srbije, a 50% u budžet Fonda za restituciju, ukoliko bi se po tržišnoj vrednosti ovih 5.310 hektara, koje su predviđeni za konverziju, i konvertovali, odnosno konvertovali pravo svojine u pravo vlasništva na tom zemljištu.
Što se tiče ovih podataka koje sam iznela, kao što navodi i samo Ministarstvo u analizi koja se nalazi u prilogu zakona, oni nisu 100% precizni, jer ovi podaci nisu zakonski, odnosno nisu bili obavezni za praćenje, tako da su oni više služili kao analiza i prosto da se utvrdi okvir o koliko se zemljišta radi i šta bi uopšte konverzija, odnosno proces konverzije šta bi uopšte doneo u Srbiji.
Moram da kažem da ovo zakonsko rešenje koje je danas pred nama nije sistemsko rešenje. Ovo nije sistemski zakon. Ovo je zakon koji pokušava da reši probleme koji su se godina unazad nakupili.
Kada biste nekom ponudili da investira svu svoju imovinu ili kada bi došao neki strani investitori i ponudili mu da zida, da svu svoju životnu ušteđevinu uloži u neki objekat na tuđoj zemlji, a sutra može da se dogodi da mu tu zemlju neko i oduzme sa svom svojom imovinom, pa šta mislite da li bi tako nešto neko prihvatio, da li biste vi tako nešto prihvatili? To ide u prilog onome što je, takođe, malopre u diskusiji moj kolega pomenuo - zašto bi neko izvršio konverziju?
Nije govorio tako pre šest meseci kada je na dnevnom redu bio Zakon o planiranju i izgradnji, kada je nervozno govorio kada će konverzija, kada će konverzija, zašto konverzija nije sastavni deo Zakona o planiranju i izgradi? Zato me danas jako čudi kada pita – zašto bi neko vršio konverziju? Meni je zaista čudno da neko želi u Srbiji da živi u neizvesnosti da zemlja na kojoj gradi i zemlja na koju ulaže svu svoju imovinu možda sutra bude predmet restitucije, odnosno možda sutra država oduzme tu imovinu iz bilo kog razloga, tako da prosto ja ne bih postavila pitanje - da li jedan ovakav zakon treba da se donese?
Što se tiče samog Predloga zakona, smatram da je veoma detaljno i jasno objašnjena sama procedura, kao i rokovi koji se u njemu nalaze. Takođe, kao što sam naziv kaže, ova konverzija se vrši uz nadoknadu. Sama visina nadoknade iznosi tržišnu vrednost u trenutku kada se preda zahtev za konverziju.
Takođe, Predlog zakona predviđa da ukoliko se bude cena, odnosno naknada platila odjednom može se smanjiti za 30%, a Uredbom Vlade Republike Srbije svakako će se propisati koji su to načini za umanjenja, a da opet budu u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Što se tiče same konverzije, postupak koji je predviđen ovim zakonom je veoma jednostavan. Postupak pokreće lice koje je zainteresovano za konverziju podnošenjem zahteva kod organa jedinice lokalne samouprave, koje se bavi imovinsko-pravnim poslovima. Takođe zakon predviđa jednu veoma jednostavnu proceduru koja bi trebalo da traje maksimalno do tridesetak dana.
Pored prevođenja prava korisništva u pravo vlasništva, ovaj zakon takođe predviđa i pravo dugoročnog zakupa, kao što smo već čuli u prethodnoj diskusiji. Ugovor se može zaključiti sa vlasnikom zemljišta, i to na dugoročni zakup od 99 godina, na način što će godišnja naknada biti ukupna tržišna vrednost zemljišta podeljena sa 99. Takođe, ono što sam već navela jeste da se ovim zakonom predviđa da 50% od prihoda, koji su predviđeni da budu uplaćeni za cenu konverzije zemljišta, bude uplaćeno u budžetski Fond za restitutciju, a drugih 50% u budžet Republike Srbije, odnosno titulara na zemljištu, jedinice lokalne samouprave, odnosno grada.
Meni je žao što vidim da u ovom zakonu nema kaznenih odredbi za one koji će sprovoditi ovaj zakon. Znači, nema kaznenih odredbi za administraciju, ali mi je drago da vidim da će Ministarstvo vršiti kontrolu i edukaciju zaposlenih po lokalnim samoupravama koje će ovaj zakon i sprovoditi.
Takođe, bitno je da kažem da nisu predviđeni dodatni troškovi za realizaciju ovog zakona, zato što nije predviđen veliki obim posla, te će se sam posao raspodeliti u okviru onoga što već rade imovinsko-pravne službe.
Kao što smo već čuli zakon je dobio mnoga pozitivna mišljenja. Između ostalog, dobio je pozitivno mišljenje i od Evropske komisije, a takođe je za ovo zakonsko rešenje sprovedena široka javna rasprava po gradovima širom Srbije na
kojoj su prisustvovali mnogi privrednici, mnogo oni koji su zainteresovano i koji će biti korisnici ovog zakona, te da su njihove primedbe svakako uvršćene, odnosno postale integralni deo ovog zakona.
Lično smatram da je ovo jedno dobro zakonsko rešenje, jedan dobar predlog. Smatram da se u Srbiji problem u ovoj oblasti mora rešiti i da se konačno mora okončati svojinska transformacija na građevinskom zemljištu u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji kao što u samom obrazloženju koje se nalazi u prilogu zakona kaže – razlog za produženje jeste nastavak pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima koji su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda na području koji su pogođeni poplavama, a sve do stupanja na snagu posebnog zakona koji će na jedan celovit način rešiti upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda.
Ono što ja želim danas da istaknem jesu činjenice koje govore, naravno u prilog ovom produženju roka, a to je sledeće - za godinu dana isplaćena je materijalna pomoć da ukupno 20.288 domaćinstava širom Srbije, ukupne vrednosti od 4,83 milijarde dinara. Od Crvenog krsta uplaćeno je po 210 evra za 12.671 domaćinstvo. Zbrinuto je 435 porodica čije su kuće srušene, od toga je završena izgradnja 244 kuće, dok je 191 porodica dobila novac u slučajevima kada nije bila moguća izgradnja kuća.
U saradnji sa EU i sa Švajcarskom trenutno se radi na izgradnji 96 novih stambenih jedinica i to u Obrenovcu i Lazarevcu. Pomoć su do sada dobile 673 podstanarske porodice, ukupnog iznosa 48,6 miliona dinara.
Što se tiče privrede iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je skoro pola milijarde dinara za bespovratnu pomoć. Pomoć je planirana da se isplati u iznosu od 240.000 do 600.000, tako da možemo da izračunamo da bi tu pomoć trebalo da dobije blizu 2.000 privrednih subjekata. Ono što je do sada isplaćeno jeste pola miliona dinara za 1.766 privrednih subjekata.
Što se tiče javnih objekata iz sredstava EU utrošeno je dva miliona evra za obnovu 21 škole, vrtića u Obrenovcu, Šapcu, Paraćinu, Trsteniku, Ljuboviji, Svilajncu. Iz donacije Norveške četiri miliona evra za obnovu 25 obdaništa, zdravstvenih i kulturnih i sličnih objekata i od strane raznih donatora obnovljeno je ili u toku je obnova 19 škola, obdaništa i zdravstvenih centara.
Što se tiče prevencije Vlada Republike Srbije u decembru mesecu 2014. godine usvojila je Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, a za realizaciju ovog programa do sada je obezbeđeno preko 70 miliona evra.
Sve ovo što sam sada pročitala veoma je bitno da se čuje. Ovo su zvanični podaci Kancelarije za obnovu. Veoma je bitno da se čuje, obzirom da se u Srbiji nikada do sada nije radilo na jedan ovako vredan i transparentan način. Svi ovi podaci koje sam sada pročitala nalaze se na sajtu Kancelarije za obnovu – obnova. rs. gov. za njih je sproveden proces javne nabavke, za šta se nikada u Srbiji nikada ranije nije desilo, a što se tiče svih onih koji su svoja sredstva želela da doniraju u korist poplava, njihova imena nalaze se na sajtu Vlade Republike Srbije takođe na jedan veoma transparentan način je i to urađeno.
Smatram da je veoma potrebno da se produži važenje jednog ovakvog zakona kako bi Kancelarija za obnovu mogla svoj posao da okonča do kraja. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas sa pažnjom slušala sve prethodne govornike i želim da se zahvalim koleginici Biljani Hasanović Korać koja je prepoznala da je zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu za realizaciju projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, samo jedan od dokaza da Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlično i dobro radi ono što je obećala, a obećala je reforme koje nisu samo sladak spisak želja, koje nisu uvek samo lepe reči.
Ja verujem da je mnogim građanima u Srbiji veoma teško da promene način na koji su do sada radili, a kada to kažem, posebno mislim na one koji rade u javnoj upravi, one koji rade u lokalnim samoupravama, na šalterima, oni koji bi trebali da služe kao servis građanima, kao služba građanima, a ne da im zakomplikuju izdavanje čak i najjednostavnijih zahteva. Možete i sami da se prisetite koliko ste puta stajali na nekom šalteru, koliko ste se puta vraćali po još jedan dokument, po još jedan papir, da prosto ni sami više niste znali šta vam u stvari i treba. O korupciji naravno da i ne govorim, jer uvek je ona dolazila kao poslednja trunka spasa da se tom službeniku na šalteru ponudi mito kako bi se odjednom taj najobičniji zahtev i dobio.
Ovakvom postupku ova Vlada stala je na put. Ja ne mogu odgovorno da tvrdim da se ovako nešto i danas možda negde u Srbiji ne dešava, ali ova skupštinska većina je takođe donela Zakon o uzbunjivačima, pa pozivam sve one koji možda naiđu na ovakve slučajeve o kojima pričam, da ovakve slučajeve prijave, jer ova Vlada i ova skupštinska većina tako nešto više neće dozvoliti.
Projekat unapređenja zemljišne administracije u Republici Srbiji mogu slobodno da kažem da predstavlja samo deo od paketa koji se odnosi na izdavanje elektronske građevinske dozvole. Prošle godine u novembru mesecu kada smo usvojili izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, obećali smo građanima Srbije da će se građevinske dozvole izdavati za 28 dana, za razliku od 264 dana, koliko je to ranije iznosilo i obećali smo građanima Srbije da će od 1. januara 2016. godine građevinske dozvole biti izdavane elektronskim putem. To znači da će građani Srbije od svoje kuće, sa svog računara poslati svu potrebnu dokumentaciju elektronskim putem i na isti takav način dobiti građevinsku dozvolu nazad.
Možda ovo zvuči sada nemoguće, ali zvučalo je nemoguće i građevinska dozvola za 28 dana pa je i te kako ova skupština većina Vlade Republike Srbije dokazala da je tako nešto moguće.
Kao što sam na samom početku svog izlaganja već rekla, odgovorna Vlada je ova sredstva već planirala i to Zakonom o budžetu za 2015. godinu, sredstva iz ovog kredita planirana su i to u iznosu od 50 miliona dolara kao zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ovo su sredstva koja će koristiti svi građani Srbije, jer šta ovo znači? Primenom ovog projekta na sajtu RGZ naći će se svi podaci o nepokretnostima u Srbiji, te će na takav način svi oni građani kojima je potrebna informacija o nepokretnosti moći slobodno da pristupe na sajt RGZ i da sve podatke učini dostupnim.
Kao što sam navela, ukupna vrednost projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji iznosi 50 miliona dolara, međutim ukupna vrednost kreditnog zaduženja Republike Srbije po ovom zajmu biće 44 miliona dolara. To znači šest miliona dolara manje i to samo zato što je ovog puta Vlada vodila ozbiljne pregovore, za razliku od nekih ranije, ova Vlada je uzela upravo onoliko novca koliko je za ovaj projekat potrebno, a ne onoliko koliko su ponudili, pa kasnije nisu mogli da vrate. Hvala.

Predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o vazdušnom saobraćaju koji je donet 2010. godine i radi usklađivanja sa evropskim propisima, odnosno propisima EU, potrebno je da danas donesemo izmene i dopune ovog zakona, a pre svega i radi ostvarivanja bezbednosti u avio-saobraćaju.
Iako su mnoge nadležne institucije rekle, odnosno u svojim izveštajima pokazale da je Srbija prethodnih godina prednjačila u vazdušnom saobraćaju u odnosu na druge oblasti društva, ja prosto ne mogu da se sada ne prisetim kako je naš vazdušni saobraćaj izgledao do pre jedno dve godine.
Recimo, imala sam priliku, ili je to možda moj samo lični stav od tada, da kada sletite na beogradski aerodrom do pre dve godine, prosto ste imali utisak, ili je opet moj lični utisak bio takav, kao da ste sleteli u zaboravljeni grad. Nigde aviona, nigde ljudi, nigde gužve. Taj utisak svakako je bio veći ako ste, recimo, doleteli iz Frankfurta ili ste presedali u Frankfurtu, na jednom velikom aerodromu, pa ste imali prilike da vidite mnoštvo aviona, mnoštvo ljudi, gužvu i onda za samo sat i po vremena leta sletite u Beograd na prazan aerodrom, nigde ljudi, nigde gužve, nigde aviona. Ja sam se tada pitala – kako je moguće da je neko mogao da uništi jednu tako jaku avio-kompaniju kao što je bio JAT ervejz? Kako je neko mogao da uništi jednu jaku instituciju kao što je bio Aerodrom Beograd?
Međutim, na sreću, ta slika danas izgleda sasvim drugačije. Mislim da na sreću nije pravi izraz. Mislim da je sreća tu manje učestvovala od Vlade Republike Srbije i premijera koji su pametnom politikom i dobrom politikom poveli naš vazdušni saobraćaj u dobrom smeru.
Malo ću se osvrnuti na statistiku, mada svakako i sami možete da se uverite u ono o čemu govorim. Možete otići do aerodroma i sami se uveriti kakva je gužva danas i prisetiti se onoga šta ste tamo doživeli do pre samo dve godine.
Kao što sam već rekla, pametnom odlukom premijera i Vlade Republike Srbije stvorena je, osnovana je jedna nova avio-kompanija, nacionalna, koja je za samo godinu i po dana od svog formiranja postala lider u regionu. Navešću vam samo neke od podataka koji su zaista nesporni. Er Srbija je za samo godinu i po dana od svog osnivanja uspela da poveća obim vazdušnog saobraćaja za 40%. Ukupan broj putnika u 2014. godini povećan je za 68% i to samo u odnosu na 2013. godinu, što znači da je tokom 2014. godine prevezeno 2,3 miliona putnika.
Takođe, ono što je jako interesantno da pomenem jeste da je profit za prošlu godinu Er Srbije iznosio 2,7 miliona i taj profit, recimo, mogu da vam opišem ovako, iznosi 30% veći profit od, recimo, Adrija ervejza i Kroacija erlajnsa zajedno. Znači, samo godinu i po dana oni su uspeli da ostvare veći profit za 30% od dve regionalne kompanije zajedno.
Takođe, ono što je Er Srbija uspela da uradi za samo godinu i po dana od svog formiranja jeste da poveća broj destinacija gde leti, gde ima direktne letove. Reći ću vam, recimo, primer da je JAT ervejz imao 27 direktnih letova, Er Srbija za samo godinu i po dana ima već 40 direktnih letova, a takođe, obzirom na to da je Federalna vazduhoplovna administracija SAD dodelila kategoriju jedan našem vazduhoplovstvu, stvoreni su uslovi da se obezbedi i direktan let za SAD, za šta je već potpisan sporazum 15. maja.
Ono što bih naglasila što se tiče Er Srbije jeste da Er Srbija trenutno ima najveću flotu u, recimo, prethodnih desetak godina, ima 23 aviona. Svakako nešto što je veoma bitno jeste da je zbog povećanog obima posla Er Srbija u prethodnih godinu dana zaposlila 400 novih radnika.
Pored Er Srbije mogu slobodno da kažem da je ekstremno dobar rezultat prikazao i aerodrom Beograd. Porast putničkog saobraćaja imao je 31%, što iznosi najveći porast od svih aerodroma u Evropi, kao što je moja koleginica iz SPS već pomenula. U 2014. godini bilo je 4,6 miliona putnika. Takođe je profit Aerodroma „Nikola Tesla“ u prvom kvartalu ove godine već četiri puta veći u odnosu na prošlu godinu. Takođe, koliko dobro aerodrom „Nikola Tesla“ radi govori u prilog to da su akcije Aerodroma „Nikola Tesla“ za samo godinu dana porasle 220 puta.
Takođe, pored Er Srbije i aerodroma „Nikola Tesla“, svakako moram da pomenem i uspehe koje su postigli JAT tehnika i SMATSA, koje su svakako morale da daju podršku u napretku, tačnije, morale su da isprate aerodrom Beograd i Er Srbiju u svom radu.
Iz svega što sam navela, proizilazi činjenica da ovu oblast, koja je jednim brzim korakom krenula, moramo sistemski da rešimo. Zakon koji je danas pred nama, a koji je predložilo Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, svakako predstavlja jedan dokument koji će stvoriti ambijent da naše vazduhoplovstvo može da se priključi evropskim i svetskim standardima, koji su usklađeni sa najvišim evropskim i svetskim standardima u vazdušnom saobraćaju.
Ovaj zakon takođe otvara mogućnost za donošenje dosta podzakonskih akata, koji će svakako doprineti da se ovaj zakon još bolje sprovede.
Kao što su moje kolege već rekle, ovaj zakon donosi izmene u podeli aerodroma, a pored aerodroma koje su navele moje kolege u Kraljevu, na kome se vrši konverzija da bi se prebacio iz vojnog aerodroma u aerodrom za javni prevoz, naravno, pomenuću da u Srbiji postoje dva aerodroma za javni međunarodni prevoz, naravno, Aerodrom „Nikola Tesla“ i Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu. Pored toga, postoji još 18 posebnih aerodroma koji se koriste za sportsko i amatersko letenje. Takođe, širom Srbije postoji 20 do 30 letilišta koji pružaju usluge u poljoprivredi i šumarstvu. Broj ovih letilišta se menja iz razloga jer se oni registruju po potrebi.
Izmene i dopune koje donosi ovaj zakon svakako donose razne olakšice za izdavanje ovih dozvola i raznih saglasnosti. Svakako da je jedna bitna izmena koju donosi ovaj zakon formiranje komiteta za bezbednost.
Predlog izmena i dopuna zakona koji je danas pred nama razmotrila je i pozitivno ocenila i Evropska komisija, a svakako trebamo imati u vidu da će sve ove izmene koje donosimo danas dovesti do unapređenja sistema civilnog vazduhoplovstva u Srbiji, a u skladu sa svim međunarodnim standardima za koje smo se mi obavezali.
Iz svega navedenog, neophodno je da sve ove izmene i dopune što pre donesemo. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali priliku više puta danas u toku rasprave da čujemo, danas se na dnevnom redu nalaze tri predloga međunarodnih sporazuma i dva nova zakona od kojih je jedan potpuno nov zakon, odnosno zakon koji reguliše oblast koja do sada nije bila zakonski regulisana.
Naime, godinama unazad svesni smo činjenice da se u Srbiji kapaciteti za zimske sportove povećavaju, što svakako i predstavlja jedan od ozbiljnih i državnih projekata Vlade Republike Srbije.
U Republici Srbiji se žičare za transport ljudi, odnosno lica koriste isključivo u ski-centrima i kao primer mogu da navedem ski-centre na Kopaoniku, Staroj Planini, Torniku, koji su veoma dobro povezani sistemom žičara.
U planu su izgradnje i novih žičara na Kopaoniku, kao i tri nove staze sa sistemom žičara na Zlatiboru.
Kao što sam već navela, svesni smo činjenice da se kapaciteti u našim skijališkim centrima povećavaju, samim tim se povećavaju i rizici za njihovu bezbednost, pa je prosto važno,a mogu slobodno da kažem i neophodno ovu jednu ovakvu oblast zakonski i urediti.
Svesni smo činjenica i poznato nam je ono staro pravilo u Srbiji da kada za nešto ne postoji jasno pravilo za to ko je odgovoran ili nadležan, onda prosto niko nije odgovoran niti nadležan ili ukoliko postoji nekakav interes, onda postoji dosta njih koji su nadležni.
Žao mi je što je kolega iz SDS rekao da su podneli 36 amandmana i da čak prihvatanjem tih amandmana zakon se neće poboljšati, što samo znači da oni ipak smatraju da je možda bolje nezakonje od bilo kakvog zakona, sa čime se ja svakako apsolutno ne slažem.
Naime, donošenje ovog zakona svakako predvideli smo i onoga trenutka kada smo donosili Zakon o železnici. Inače, skijališta, odnosno žičare se jedino pominju u Zakonu o javnim skijalištima, međutim, u tom zakonu se zaista samo uopšteno govori o njima, ne definiše se ono što bi zakonom trebalo da se definiše.
Ono što činimo ovim zakonom, jasno definišemo sve ono što je bitno u vezi sa žičarama, a svakako definišemo i određene termine i procedure koji su usklađeni sa direktivom Evropske zajednice, a ovim se ide u korak i sa harmonizacijom naših propisa sa propisima EU.
Tokom izrade ovog zakona, bila je formirana radna grupa i žao mi je što kolege poslanici koriste naziv „interesna radna grupa“, ja ću ponoviti ono što je ministar rekla, da su stručnjaci u ovoj radnoj grupi bili predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva pravde, Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacije, takođe stručnjaci iz Direkcije za železnicu iz JP „Skijališta Srbije“, Instituta za standardizaciju Srbije, Saobraćajnog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Građevinskog fakulteta i ovo sve govori u prilog tome da se ovoj temi zaista pristupilo na jedan veoma ozbiljan način.
Takođe, u prilog tome govori da je ovaj zakon ušao u redovnoj proceduri, da su se javne rasprave održale širom Srbije, da su se održale u Beogradu, Užicu, Zaječaru, Nišu i Novom Sadu, tako da su svi oni koji su bili zainteresovani, mogli svoje primedbe tada da kažu.
Takođe, nakon donošenja ovog zakona, potrebno je doneti niz podzakonskih akata kako bi ovaj zakon mogao da se primenjuje punim svojim kapacitetom.
Ono što je takođe veoma značajno, jeste inspekcijski rad, odnosno inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kako i zakona, tako i ostalih podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, a koji će se odnositi na to da žičare rade na jedan bezbedan i dobar način.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, za razliku od Zakona o žičarama, ovo je bio Zakon koji je postojao, odnosno koji je donet od 1995. godine na saveznom nivou, a kasnije se primenjivao od 2003. godine i na republičkom nivou.
Razlozi za donošenje jednog ovakvog zakona jesu to što su se u ovoj oblasti promenila dva sistemska zakona, to je Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti železnice i samim tim ukoliko ne bi ovaj zakon prilagodili, ostao bi neusklađen sa ostalim propisima, a samim tim i sa propisima EU. Svakako da osnovni cilj jednog ovakvog zakona predstavlja povećanje transportne efikasnosti.
Kao i za prethodni zakon, što se tiče i ovog zakona, takođe je ušao u redovnoj proceduri, javna rasprava je obavljena širom Srbije, navešću gradove gde se odvijala javna rasprava u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Užicu i Zaječaru. Takođe, svi oni koji su želeli da kažu svoje primedbe mogli su to i da učine, što se i dogodilo.
Dalje, na dnevnom redu nalaze se tri međunarodna sporazuma, međunarodni ugovori koji svakako predstavljaju nastavak dobre međunarodne saradnje. Prvi od njih je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o potvrđivanju granične procedure za železnički prelaz Preševo – Tabanovce. Ovaj sporazum potpisan je u Skoplju 16. februara ove godine, a kao rezultat njegove primene treba da budu rešeni granični i železnički saobraćaj, a za to su kao dobri primeri poslužili sporazumi koje Srbija ima na prelazu sa Bugarskom i sa Crnom Gorom.
U okviru ovog sporazuma predviđeno je potpisivanje niza protokola, koji su definisani u članu 14, a rok za te protokole predviđen je 90 dana, i onda će ovaj sporazum imati svoj potpuni kapacitet.
Poslednji na dnevnom redu su predlozi međunarodnih sporazuma u vazdušnom saobraćaju i to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj sporazum potpisan je 14. marta 2014. godine i drugi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Svakako da oba ova sporazuma predstavljaju veoma dobar osnov za unapređenje međunarodnih odnosa sa ovim državama.
Kao što je ministar već rekla, potpisano je ukupno 97 ovakvih sporazuma i svakako da ovi sporazumi imaju formu, prosto, jednog živog dokumenta i potrebno ih je stalno ponovo unapređivati.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Hvala.
Ja sam više isprovocirana govorom prethodnog govornika, koji je u prethodnom članu primetio da nedostaje zarez, a ovde nije primetio da nedostaje čitava rečenica.
U prvom delu ovog amandmana koji sam predložila upravo sam uradila ono što je i moj kolega uradio, i drago mi je da je njegov amandman prihvaćen, jer oni obično ne dolaze da glasaju za svoje amandmane. To je, prosto, postalo nešto što je uobičajeno, tako da, eto, imali su malu pobedu, jer to sami nikako drugačije nisu mogli ni da urade.
Ovim amandmanom sam predložila dodavanje rečenice u kojoj se kaže da dosadašnji stavovi od četiri do deset postaju stavovi od tri do devet, obzirom na to da se dosadašnji stav tri briše. U drugom delu sam predložila dodavanje stava šest koji takođe usaglašava naše zakonodavstvo sa direkcijom EU o pomorskoj opremi. Hvala.

Hvala.
Evo, ja bih gospodina Pavićevića pozvala da sam glasa za svoj amandman bar jednom, pošto mu je do sada bila praksa da nikada na glasanju nije na svojih 200-250 amandmana, a zna da ih podnese.
Obzirom na broj amandmana koji su podneli ispada da čitav zakon nije u skladu sa srpskim jezikom, sa duhom srpskog jezika, što apsolutno smatram netačnim. Smatram da je zaista zakon u skladu sa srpskim jezikom, mada ova formulacija svakako jeste bolja od one formulacije koju su ranije predavali, a to je „briše se“, „briše se“. Napravili ste korak napred, što je jedna dobra stvar.
Međutim, ono što ste vi radili jeste svakako leksička pravna redakcija. Ovaj zakonodavni organ ima telo koje se bavi tehničkom redakcijom, pa ne znam da li vam je želja možda da te ljude ostavite bez posla. Hvala.

Hvala.       
Iskreno sam se nadala da će moj mladi kolega povući ovaj amandman, jer sam u načelnoj raspravi objasnila da se predlogom ovog zakona ne uskraćuje lokalnim samoupravama prihod, tačnije da naplaćuju prihod. To ostaje. Uskraćuje im se mogućnost da definišu drugačiju vrstu, evo to ponavljam i vama, znači, ne mogu ništa iz okvira ovog zakona. Ne mogu doneti nekakvu odluku da na određenom delu njihove teritorije možda neko uopšte ne plaća prihod. Lokalne samouprave će svakako i dalje vršiti naplatu tih prihoda. Ne znam u kom delu ste to našli, čime to obrazlažete?
Takođe, što se tiče same centralizacije, pa ne znam da li se vi sada odričete onoga što je, recimo, Dragan Đilas uradio pre dve godine? On je od opština Beograda napravio mesne zajednice, tako da ne znam o kakvoj centralizaciji vi sada pričate? Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti kao ovlašćeni predlagač zakona o izmenama i dopunama Zakona i izgradnji, kao i o predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Pre svega, želim da kažem da predložene izmene i dopune ovih zakona nisu tako obimne ali da su od velikog značaja za građane Srbije, kako za građane Srbije, tako i za samu privredu Srbije.
Prvo ću govoriti o izmenama koje se tiču Zakona o planiranju i izgradnji. Tu su dve izmene, a obe se odnose na odredbe koje su tretirane u članu 97. predloženog Zakona.
Naime, predlažemo brisanje stava 4. ovoga člana, koji kaže da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom utvrditi i drugačije koeficijente zona, odnosno namena, koje će se primenjivati u zonama koje se nalaze izvan gradskih centara te jedinice lokalne samouprave. Smatramo da ovaj stav treba brisati jer u našem pravnom sistemu te zone nisu pravilno definisane, tako da može doći do zloupotreba, da jedinice lokalne samouprave mogu same definisati te zone i na takav način može se doći do zloupotrebe. Samim tim, neke zone mogu biti isključene od plaćanja doprinosa, te se na takav način može dovesti da se zakon uopšte ne primenjuje, što svakako predstavlja veliki problem za sprovođenje ovog zakona.
Što se tiče druge izmene ovog zakona koje predlažemo, ona se odnosi na stav 9. i predlažemo da se doprinos za uređenje građevinskog zemljišta ne obračunava pored svih ostalih objekata koji su navedeni u ovom stavu, predlažemo da se doprinos ne obračunava i za proizvodne i skladišne objekte, kao i za podzemne etaže objekata visokogradnje.
Naime, ovde je došlo do greške prilikom prihvatanja amandmana na Zakon o planiranju i izgradnji koji je nedavno usvojen. Predlog koji je Vlada predložila pre prihvatanja amandmana, svakako je ove objekte već tretirao, međutim, prilikom usvajanja amandmana, došlo je do greške i ovi navedeni objekti su u tom trenutku bili izostavljeni.
Svakako da smatramo da izuzimanje ovih objekata od plaćanja naknade za doprinos jedinicama lokalnih samouprava neće predstavljati problem, već će svakako privući nove investitore i da će lokalne samouprave svakako privlačenjem novih investitora imati dosta više prihoda iz drugih priliva nego od samog doprinosa.
Takođe, podatak koji imamo jeste da prihodi od proizvodnih objekata po osnovu dosadašnjih naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta za prihode jedinica lokalnih samouprava iznosi teko nešto oko 0,06% od ukupnog prihoda, a kao što sam već navela, prihodi koji bi ovi proizvodni objekti pravili lokalnim samoupravama plaćanjem raznih doprinosa i raznih durih priliva, svakako bi bili veći od ovog procenta koji sam rekla da iz nosi do sada 0,06% od ukupnog udela u budžetima lokalne samouprave.
Takođe je predlog za izuzimanje podzemnih etaža od plaćanja doprinosa, svakako ima za cilj postizanje i uvođenje međunarodne dobre prakse da određeni sadržaji se tretiraju na takav način, a pre svega za očuvanje životne sredine i svakako podsticanjem energetske efikasnosti.
Takođe, želim da navedem da ono što smo pričali u načelnoj raspravi kada smo donosili Zakon o planiranju i izgradnji, doprinos svakako predstavalja jedan od najvećih parafiskalnih nameta tako da mi je drago što ga u ovom predlogu možemo ukinuti.
Što se tiče predloga izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ovde predlažemo jednu izmenu i jednu dopunu.
Što se tiče same izmene, ona se odnosi na rok koji je ovaj zakon prepisao i koji se zaključuje 31. decembra ove godine i smatramo, obzirom na to da je ovaj rok oročen, da njega treba brisati obzirom da dosta predmeta imamo koji nisu okončani i da greškom lokalnih samouprava ne trebamo dovoditi ljude u situaciju da svoj posao ne privedu kraju.
Dopunu koju predlažemo jeste da objekti kojima je upisano pravo svojine, da oni ne mogu biti rušeni. Oni objekti koji su dobili rešenje o rušenju svakako će, predlažemo da ovim zakonom budu ta rešenja stopirana sve do pravosnažnog donošenja rešenja o legalizaciji.
Smatram da će ovo građanima svakako značiti jer se na ovaj način precizira nešto što je do sada bilo na tumačenju lokalnih samoupravama i svakako je bilo jedan od velikih problema u ovom zakonu.
Na ova dva predloga Vlada je dala pozitivno mišljenje tako da i vas pozivam da u danu za glasanje podržite ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala.
Htela sam da odgovorim koleginici na pitanje oko koeficijenata i što se tiče zona.
Naime, u članu 97. stav 2. deo koji se briše, briše se upravo iz razloga jer je navedeno da cena ne može biti viša od 10 puta. Tekstom zakona smo upravo uredili da se cena nalazi u rasponu od šest puta. Znači, ne može biti 10 puta i upravo je to jedna od onih grešaka koje sam navela, koja je došla prihvatanjem amandmana.
U sledećem stavu kaže – izuzetno dobre odredbe – jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može utvrditi drugačiji koeficijent. Upravo ova reč „drugačiji koeficijent“ jeste sporna, što znači da na takav način jedinica lokalne samouprave mogu svoje delove možda izuzeti uopšte od plaćanja naknade i to je ono što je sporno, to tumačenje je sporno, zbog toga je predloženo da se ovako nešto briše, a lokalne samouprave svakako po važećem zakonu imaju rok do 17 januara da utvrde koeficijente iz zone na svojoj teritoriji.

Biću kratka, pošto sam prozvana kao predlagač ovog zakona.
Prvo bih želela da kažem da mi je drago da sam čula da je prethodni govornik rekao vrlo glasno da neće podržati izmene ovih zakona koje će u daljem periodu svakako pokazati šta one znače za građane Srbije. Ja bih volela da ovog puta zaista i ostanu dosledni, za razliku od prošlog puta kada su rekli da će podržati izmene Zakona o legalizaciji, pa to nisu uradili. Ostanite ovog puta dosledni, a vreme će pokazati šta će one značiti za građane Srbije.
Apsolutno ne vidim u čemu je problem da mi kao poslanici podnosimo zakon. To je naše pravo i to je naša obaveza. Naša je obaveza da donosimo zakone i da ih sprovodimo i da reagujemo svaki put, a ne da se ponašamo kao vi kako ste se ponašali u prethodnom periodu, kada ste imali zakon i imali 700.000 nelegalnih objekata, a nijednog trenutka niste reagovali nikakvim promenama. Mi ćemo reagovati svakog trenutka kada nam bilo ko ukaže na neku dobru promenu. Vi niste reagovali ni onda kada se pojavilo milion i po nelegalnih objekata, a naravno da niste mogli ni da reagujete jer su vam zakone o urbanizmu pisali ortopedi. Pošto ste imali primedbu da matičari ne mogu da budu fizičari, naravno da su vam ustavni sudovi obarali jer su vam ortopedi pisali zakone o urbanizmu.

Pošto pominjete da ne dobijate odgovore, ja ne dobijam priliku da vam dam odgovore.
Kažete da ste ukazali na korupciju ministru policije. Pa naravno, kada pomenete Zakon o planiranju i izgradnji, vi pomislite na korupciju, jer je ranije taj zakon vama bio sinonim za korupciju.
U vašem izlaganju prosto ne mogu da shvatim da li vi niste razumeli ono što ste pročitali, ili zaista mislite to što pričate? Kako možete jasno da kažete da mi ovim izmenama ukidamo jedinicama lokalnih samouprava da naplaćuju naknadu? Znači, ili niste pročitali, ili ne razumete to što ste pročitali.
Stavom kojim danas ukidamo, koji se briše, brišemo drugačije koeficijente. Tačnije, da lokalne samouprave svojom odlukom mogu utvrditi drugačije koeficijente od onih koji su zakonom propisani, kao što sam već rekla da ne mogu neke lokalne samouprave imati pravo da možda u nekoj zoni odluče da ne naplate uopšte određenu naknadu za građevinsko zemljište. To se ukida. Ne naknada. Naknada, naravno, ostaje kao prihod lokalne samouprave i to je propisano zakonom da se donese od 17. januara, ako ste uopšte čitali zakon.
Ono što je jako interesantno jeste kako se vi uzbudite svaki put kada pomenete pitanje konverzije, kako ste skakali prošli put kada se radilo o konverziji. Naravno, ovaj zakon dozvoljava pravo gradnje i konverzija je isključena. A zašto ste vi nervozni? Da je konverzija urađena, oni bi dobili i pravo vlasništva i pravo prodaje. Jel ste nervozni zato što to tajkuni kojima ste vi dozvolili da budu vlasnici ne mogu sada i da urede? Mogu da grade, pa da postanu vlasnici, oni bi to i prodali. Tada bi bila veća šteta.