Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se danas nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o radu koji predstavlja samo jedan korak napred ka reformama u Srbiji, samo jedan korak napred ka putu u EU. Ovi koraci zaista nisu nimalo laki, ali svesni toga šta činimo za budućnost građana Srbije svakako na ovom putu nećemo odustati.
Predlogom ovog zakona svakako želimo pre svega da zaštitimo radnike, pored toga želimo da zaštitimo i poslodavce, sve one koji žele da zaposle Srbiju. Decenijama, i više od toga unazad nije bilo hrabrosti, a nije bilo ni volje da se jedan ovakav zakon donese. Svi smo mislili samo o političkim poenima, svi smo mislili samo na svoje fotelje, nisu mislili niti na radnike niti na privredu Srbije. Doveli su i državu na ivici bankrota i radnike u Srbiji na rub bede.
Danas imamo situaciju da upravo ti koji su doveli zemlju u ovako tešku situaciju pozivaju radnike na ulicu. Pitam se danas zašto ih nisu pozivali na ulicu onog trenutka kada su ih ostavljali bez posla, zašto ih nisu pozivali na ulicu onog trenutka kada su njihove firme propadale, zašto ih nisu pozivali na ulicu onda kada su terali strane investitore? Ne, uništili su sve i sada zovu radnike na ulicu. Pitate li se gde su vam ti radnici? Samo taj koji poziva danas radnike na ulicu, samo on je lično odgovoran za 200.000 ljudi koji su ostali bez posla, 200.000 ljudi i to samo u Vojvodini.
Prema podacima koje sam dobila iz NZP u Srbiji imamo trenutno 790.000 nezaposlenih ljudi. U procentima to izgleda ovako – do 30 godina, tačnije mladi ljudi, u ovom delu čine 26% nezaposlenosti, preko 50 godina taj procenat je 25%, a najveći procenat svakako čine oni u dobu između 30 i 50 godina. Ovo je svakako zastrašujući podatak. Više od toga je strašno što ovi podaci svakako nisu konačni, jer nisu svi nezaposleni evidentirani u službi za zapošljavanje.
Srbiji su zaista potrebne promene, potrebno je da se ozdravi sistem, potrebno je da bude zdrava ekonomska situacija kako bi privukli strane investitore, kako bi se mladi ljudi zapošljavali. Svi oni koji žele da ulažu svoj novac u Srbiju, svi oni iz inostranstva složili su se i prihvatili su ovakav predlog zakona. Ono što za razliku od ostalih predloga zakona koji su ranije donošeni ovaj zakon donosi jeste da su njegove odredbe jasne i precizne, da ne postoji prostora da se čita između redova. Ranije se upravo u tom prostoru između redova, upravo u tim tzv. rupama u zakonu davali pojedincima privilegije, tako da nisu svi bili jednaki da tako kažem. Ovaj zakon je upravo nešto suprotno tome i ovaj zakon jasno i precizno definiše pojmove kao što su rad na određeno vreme, zatim uslove pod kojima poslodavac može dati otkaz zaposlenom i ne može se iz tog okvira proširiti, zatim preciznije određuje cenu rada.
Ovaj zakon je upravo nešto suprotno tome. Ovaj zakon jasno i precizno definiše pojmove, kao što su rad na određeno vreme, zatim uslove pod kojima poslodavac može dati otkaz zaposlenom i ne može se iz tog okvira proširiti, zatim preciznije određuje cenu rada.
Ovaj predlog izmena i dopuna zakona je usaglašen sa svim propisima Evropske unije. Ono na šta ću se posebno osvrnuti, a što donosi kao novinu ovaj zakon, jeste nešto što će svakako biti pomoć u zapošljavanju osobama koje imaju dosta godina staža, da ne kažem starijim osobama.
Do sada smo imali situaciju u našoj privredi da je poslodavac bio obavezan da radniku isplaćuje minuli staž za sve godine staža, što je na primer izgledalo ovako – da ako poslodavac zaposli radnika koji ima 25 do 30 godina staža, a kod njega radi, recimo, samo mesec dana, on je dužan da mu plati sav taj minuli staž za sve godine unazad. To poslodavcima svakako nije odgovaralo, te su izbegavali da zapošljavaju starije osobe, a sa druge strane imali smo problem sa ljudima koji su imali toliko godina staža, a sa druge strane nisu ostvarili pravo na penziju, šta onda sa tim ljudima. Prosto terali smo ih u sivu zonu.
Druga stvar koja će se ukinuti ovim zakonom, jeste nešto, što mogu slobodno da kažem, predstavlja javnu tajnu u Srbiji, a to su takozvani blanko potpisani sporazumi i prekidi radnih odnosa. Svaki radnik, u stvari ne svaki, ali većina radnika u Srbiji je u prethodnom periodu, prosto je bila primorana kod privatnih poslodavaca da potpiše dokument kojim se navodno sporazumeva da sporazumno prekida radni odnos. Takav papir je poslodavac držao u svojoj fijoci i mogao ga je aktivirati u bilo kom trenutku kada njemu odgovara.
Upravo, ovakav primer i još dosta primera opovrgava ono što sindikati tvrde, a to je da još uvek važeći Zakon o radu pružao radnicima sigurnost. Da to nije tako govori i podatak da je između 2005. i 2012. godine, kada je Zakon o radu bio na snazi 354.000 radnika ostalo bez posla. Pa kako to, ako je taj zakon prosto stvarao sigurnost tim radnicima? Kako je toliko ljudi onda ostalo bez posla? Od toga 380.000 u privatnom sektoru.
Složićete se, po ovim podacima nešto je bio zaštićeniji javni sektor, a to je upravo zbog neodgovorne politike prethodne Vlade koji je javni sektor koristio zapošljavajući svoje ljude. Na takav način svakako je doveo i srpsku privredu i državu do bankrot. Donošenjem jednog ovakvog zakona svakako ćemo izbeći bankrot Srbije i svakako ćemo od Srbije stvoriti jednu bolju i uređeniju državu.
Svesni smo toga da ovaj zakon svakako nije spisak lepih želja, ali smo spremni da se uhvatimo u koštac, jer mi smo za razliku od onih, od nas odgovornih ljudi. Kao što sam već navela, ovaj zakon je izuzetno jasan i precizan, ali upravo zbog toga mislim da ovaj zakon i jeste problem nekima.
Naime, prethodne nedelje sam sa svojim kolegama, poslanicima iz SNS-a, sa članovima skupštinskog Odbora za rad prisustvovala jednom sastanku koji su organizovali predsednici sindikata. Mogu u svoje lično ime da kažem, a nadam se da će se moje kolege sa tim složiti, mi smo zaista bili zatečeni onim što smo tamo čuli. Mi smo od tog razgovora očekivali da ćemo čuti jasne i precizne podatke, odnosno odgovore, šta to njima ne odgovara u ovom zakonu, šta to nije po meri radnika, na šta se oni konkretno žale. Nažalost, takve odgovore nismo dobili. Dobili smo uvrede, dobili smo obrazloženje da zakone šalju veliki bogovi, da smo siledžije, da smo alavi, da se pendrekom ne donose zakoni.
E pa, gospodo iz sindikata, želim sa ovog mesta da vam kažem – Srpska napredna stranka zaista nije kriva što je u prethodnom periodu ostalo 500.000 ljudi bez posla. Srpska napredna stranka nije kriva što su radnici u Srbiji poniženi i primorani da rade na crno. Gospodo iz sindikata prestanite da obmanjujete radnike, vaš posao jeste da štitite njihova prava. Međutim, posle svih razgovora koje smo imali ja se pitam da li vi štitite njihova prava, ili štitite samo svoje privilegije.
Nažalost, sada ste našli, tačnije dobili saveznika. Dobili ste saveznike u onima koji su godinama uništavali našu privredu. Dobili ste saveznike, pa sada možete zajedno da se borite protiv reformi u Srbiji, zajedno možete da se borite protiv radnih mesta, zajedno možete da terate investitore iz Srbije.
To ste našli da radite sada u ovom trenutku. Sada kada je neko konačno krenuo da radi ono što je trebalo da se desi pre deceniju. Kada je uzeo stvar u svoje ruke i skupio hrabrosti da donese jedan ovakav zakon. Sada kada je pokrenuta privreda u Srbiji, kada se javljaju novi investitori, kada se otvaraju nova radna mesta. Očigledno je nekome ovaj zakon pretnja, Srpskoj naprednoj stranici je obećanje i mi ćemo ga ponosno doneti. Hvala vam.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Poštovana ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo tri zakona o potvrđivanju sporazuma, a svi su na osnovu jednog projekta, Projekta o rehabilitaciji i bezbednosti stanja na putevima.
Što se tiče same realizacije ovog projekta, prosto nije nam potrebno da čitamo obrazloženje samog zakona, odnosno samih predloga zakona. Dovoljno je da se provozamo u bilo kom pravcu bar 20 do 50 km pa ćemo se uveriti i sami kakvo je stanje naših puteva i im je zaista rehabilitacija i potrebna.
Ono što bi takođe navela, što piše u obrazloženju, što predstavlja i sramotu za državu, jeste da se Srbija našla prema istraživanju iz 2012. godine na 122 mestu od 144 zemlje po kvalitetu puteva. Daleko, daleko iznad nas su zemlje našeg okruženja. Recimo, Hrvatska se našla na 29, Slovenija na 38, pa i Albanija koja se našla na 58 mestu.
No, da nismo najgori u regionu govori to da se BiH recimo našla na 134 mestu. Svakako to ne treba da nas teši.
Činjenica je da je to zaista tako i nadam se da su to na žalost osetili svi oni koji su imali priliku da se autom ili autobusom voze po zemljama regiona. Na žalost, vožnja odnosno sam kvalitet vožnje i udobnost na putevima tih država je drastično bolji. Što se tiče same bezbednosti, to ne bih ni pominjala. O tome ću nešto kasnije govoriti.
Podatak koji sam takođe pročitala u obrazloženju ovih predloga zakona odnosi se na količinu sredstava za namenu održavanja puteva izdvajali iz budžeta RS. Podatak koji sam pročitala jeste da je taj iznos tokom 2006. godine iznosio 360 miliona evra i godinama se smanjivao. Godine 2010. iznos koji je uplaćen za održavanje puteva iznosio je 194 miliona, dok se taj iznos 2011. godine smanjio skoro duplo i iznosio je 168 miliona evra.
Ovo smanjenje, tačnije ovaj trend smanjenja tadašnje vlasti, odnosno oni koji su tada rukovodili sredstvima, pravdali se time da se država nalazi u jednoj teškoj ekonomskoj situaciji i da je potrebno da se ovaj novac koji je planiran u ovu svrhu preusmeri na neke druge bitnije infrastrukturne objekte.
Međutim, za sve to vreme, iako je država bila u krizi, po nekoj mojoj logici, ako je država u krizi onda su građani u krizi, građani su plaćali putarinu na naplatnim rampama koja se godinama nije smanjivala, a opet, naglašavam, budžet za namenu se smanjivao. Mislim da smo svi ovde upoznati sa činjenicom da smo u prethodnom periodu kroz naplatu registracije vozila, odnosno kroz plaćanje registracije vozila imali jednu uplatnicu koja se odnosila na javne puteve i sredstva koja smo tada uplaćivali trebala su da idu na održavanje putne mreže.
Prema podatku koji sam dobila iz saobraćajne policije imamo negde oko dva miliona registrovanih vozila, što znači da je svaki četvrti građanin u Srbiji plaćao tu naknadu za održavanje puteva. Sa jedne strane, imamo situaciju da je Vlada smanjivala budžet, sredstva koja su u tu namenu postojala u budžetu, a građani su uredno plaćali tu taksu za održavanje puteva, koja se nije smanjivala, mogu slobodno da kažem da su građani za registraciju svojih vozila bezmalo davali do polovinu svoje teško zarađene plate, da ne kažem i više.
Opet sa druge strane, imali smo objašnjenje da se taj deo za održavanje puteva prebacivao za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata. Nisam mogla da se setim nekih infrastrukturnih objekata koji su se izgradili u periodu od 2006. do 2011. godine, a zaista bih volela da znam, ako smo kao građani ulagali u neke od njih, da znamo koji su to objekti, pa da sutra kada upadnem u rupu na putu, ne zbog brzine jer nije moguće po našim putevima voziti na mnogim mestima brže od 50 km na čas, kada mi otpadne guma na brzini od 50 km i to zbog dubine rupe, da budem srećna jer je novac koji smo baš mi ulagali da se taj put popravi uložen u neki objekat koji služi, koji nam znači.
U svom tom razmišljanju i traženju koji su to objekti, jedino čega sam se setila jeste Most na Adi. Most na Adi je svakako jedan objekat koji bez sumnje predstavlja samo spomenik bivšeg režima. Zaista se slažem da su mostovi potrebni i Beogradu i Srbiji, ali ne tako skupi mostovi i ne tako nefunkcionalni.
Molila bih i vas da mi pomognete da se setim da li postoji još neki objekat u koji smo uložili, a da su to u stvari bila sredstva koja su trebala da idu u rehabilitaciju, tačnije u obnavljanje putne mreže.
Želim da navedem da samo stanje na putevima direktno utiče i na bezbednost u saobraćaju. Nažalost, do dosta teških saobraćajnih nezgoda dolazi upravo zbog lošeg stanja na našim putevima, posebno noću i posebno kada sam put nije vidljiv jer se nalazi u neosvetljenom predelu, a mi prosto ne možemo ni da pretpostavimo na šta ćemo naleteti na putu.
Svakako je novi zakon koji je usvojen 2009. godine o bezbednosti saobraćaja svojom primenom tokom 2010. godine doneo značajno smanjenje broja saobraćajnih udesa sa smrtnih ishodom, ali po broju saobraćajnih nezgoda, nažalost, prednjačimo u zemljama regiona.
Ono što bih takođe želela da pomenem jeste da je i ovako teško stanje na našim putevima dodatno pogoršale i katastrofalne poplave koje su se dogodile tokom maja ove godine i znam da sredstva iz ovih zajmova neće ići za investiranje u ove puteve, ali želim da naglasim da podržavam odluku Vlade da će se ovi putni pravci i ova putna infrastruktura popraviti do kraja oktobra ove godine. Prema nezvaničnim informacijama koje sam uspela da dobijem, što se tiče same popravke, potrebno je 40 miliona evra.
Što se tiče samog projekta koji predstavlja i sam osnov za donošenje ova tri sporazuma, želim da naglasim da će se projekat finansirati iz sredstava Republike Srbije, iz Evropske investicione banke, iz Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Svetske banke, u ukupnom iznosu od 390 miliona evra, i to na sledeći način: Republika Srbija učestvovaće sa 116,2 miliona evra, što predstavlja 29% od ukupnih sredstava za projekat; Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj po 100 miliona evra, što predstavlja 26% od ukupnih sredstava koja su potrebna za realizaciju projekta i Svetska banka sa 100 miliona dolara, odnosno 73,8 miliona evra, i to predstavlja 19% ukupnih sredstava za ovaj projekat.
Želim da napomenem da su sva ova tri sporazuma potpisana 27. decembra 2013. godine, a ugovor kojim je javno preduzeće „Srbija putevi“, koji su ovlašćeni kao preduzeće koje je odgovorno za sprovođenje ovog projekta, potpisan je 3. decembra prošle godine. Ovim ugovorom o projektu, definisane su mnoge stvari koje se tiču same realizacije ovog projekta.
Posebno je definisano formiranje tima za implementaciju, koje će biti sastavljeno od stručnjaka koji imaju značajno iskustvo sa radom u međunarodnim finansiranim projektima. Takođe, ovaj tim će imati obavezu da koordinira sve državne ustanove koje će biti uključene u davanje projekata i ostalo.
Predviđeno je formiranje i nadzornog odbora koje će kontrolisati samo sprovođenje ovog projekta. Nadzorni odbor planirano je da čine ljudi iz Ministarstva finansija, unutrašnjih poslova, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, kao i Ministarstva saobraćaja, koje je u stvari i nosilac čitavog ovog projekta.
Kao što smo već čuli od kolega, ovaj projekat predstavlja samo prvu fazu u Nacionalnom programu za obnavljanje putne infrastrukture i on podrazumeva obnavljanje 1.100 km putne mreže od ukupno 5.000 km koje je predviđeno celim Nacionalnim programom za obnavljanje putne infrastrukture. Takođe, ono što smo već čuli, u ovih 1.100 km ušlo je 54 različite deonice, po kriterijumima koji su bili utvrđeni samim projektom.
Sam projekat predviđa realizaciju u tri komponente. Prva komponenta su svakako investicioni radovi. To su oni radovi koji će se prvo primeniti, radovi na terenu, proširenje samih kolovoza, postavljanje signalizacije na putevima, itd. Druga komponenta predstavlja jačanje institucija. Znači, radiće se na mnogim kampanjama za podizanje svesti o bezbednosti puteva. Treća komponenta podrazumeva projektovanje, nadzor, upravljanje projektima, kao i monitoring i revizija.
Sam projekat je planiran da se izvede u tri faze. Prva faza je pripremna faza, tačnije, faza pre izvođenja radova. U ovoj fazi je potrebno snimanje čitave lokacije, kao i donošenje potrebnih projekata. Zatim sledi faza u kojoj će se vršiti sama izgradnja. Treća faza je faza gde će se dobijati razne saglasnosti i otklanjati neki mogući nedostaci.
Kao što sam već rekla, planirano je u okviru ovog projekta realizacija odnosno obnavljanje 54 deonice. Od toga je 37 deonica planirano da bude finansirano sredstvima Republike Srbije iz zajmova Evropske investicione banke i Svetske banke, dok će 17 deonica biti finansirano isključivo sredstvima iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
Realizacijom ovog projekta svakako će se podići nivo bezbednosti u saobraćaju i mogućnost boljeg transportnog saobraćaja kroz Srbiju, što će doprineti našoj privredi.
Ono što smo čuli na Odboru jeste da su ovo jako povoljni krediti za nas. Ja nisam ekonomista pa ne bih taj deo da obrazlažem, ali smo čuli da su to neki od jeftinih kredita. Ono što bih ja lično mogla da kažem, jeste da bih volela da ministri više nikada ni na jednom gradilištu ne čuju cvrkut ptica nego da čuje buku mašina, jer je prosto to nešto što garantuje sprovodljivost ovog projekta. Hvala.

Pre svega želim da se zahvalim ministru i Vladi Republike Srbije zato što su prihvatili ovaj amandman.
Dozvolite mi da naglasim da ovim amandmanom nisam menjala suštinu samog zakona već prosto precizirala sam rok za donošenje godišnjeg plana. U samom zakonu precizirano je da to bude do kraja godine, a ja sam ovim amandmanom precizirala da to bude do 15. decembra tekuće godine. Hvala.

Što se tiče i ovog amandmana želim takođe da se zahvalim Vladi na prihvatanju.
Što se tiče ovog amandmana, odnosi se na nadležnost, tačnije na preveliku nadležnost koja je, po meni, data direktoru agencije, te sam predložila da se uz saglasnost direktora agencije doda i saglasnost upravnog odbora, što je Vlada i prihvatila, te vam se zbog toga zahvaljujem.

Želela sam da govorim po amandmanu, mada sam mogla da govorim i po povredi Poslovnika, jer su moja dva prethodna govornika govorila dosta šire van teme.
Želim da podržim ovaj amandman našeg kolege Marijana Rističevića, koji je usvojen od strane Vlade. Naravno da smatram upravo suprotno onome što su oni rekli, da donošenje, odnosno formiranje ovakvog fonda predstavlja sistemsko rešenje, jer je ovaj novac svakako i do sada bio uplaćivan u budžet Republike Srbije, a kada se uplaćuje u fond koji će služiti za tu svrhu, naravno da tako nešto predstavlja sistemsko rešenje, a ne nešto drugo.

S obzirom na to da Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman, zamolila bih ministra da još jednom razmisli o prihvatanju ovog amandmana. Želja mi je bila da skratim rok. U smislu samog Predloga zakona stoji tri meseca. Mislim da je rok od tri meseca jako dug za donošenje bilo kog podzakonskog akta, a posebno kada se radi o zakonu koji se donosi po hitnoj proceduri.
Pored toga, ovde imamo problem, odnosno nastaće problem sa zaposlenima, jer je članom 29. navedeno da će zaposleni iz Agencije za poštanske usluge biti preuzeti u roku od tri meseca, a sa druge strane, članom 30. imamo rok od tri meseca za donošenje tih akata. Šta ako dođemo u situaciju da se ti, konkretno se odnosi na statut i na opšte pravne akte, ne samo donošenje, nego i usaglašavanje već postojećih, akti donesu posle tri meseca? Šta sa tim zaposlenima? Oni neće moći da budu zaposleni, gube pravo.
Imali smo veliku dilemu na Odboru oko samog ovog člana. Međutim, podnela sam još jedan amandman na predlog izmene i dopune Zakona o poštanskim uslugama i tu se radi o konkretnim propisima, ne usaglašavanju opštih akata. Tu možda treba više vremena, jer se radi o propisima za koje treba vremena. Ponavljam, ovde se ne radi o takvim propisima, već o opštim aktima. Smatram da će zaposleni imati problem sa tim. Hvala.

Zahvaljujem vas se.
Na ovaj način samo pokazujete ono što ste želeli samim zakonom, da ova Vlada radi efikasno. Hvala vam.

Hvala.
O ovom amandmanu sam malopre govorila. I dalje lično smatram da je tri meseca dug rok. Međutim, iz razgovora sa ovlašćenima iz Ministarstva, kada su rekli da se radi o propisima koji se moraju usaglasiti sa međunarodnim aktima, želim prosto i usmeno da povučem ovaj amandman. Hvala.

Poštovana predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću kao ovlašćeni predstavnik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i to o predlozima izmena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama i izmena i dopuna Zakona o poštanskim uslugama. To su naime i zakoni koje je nadležni odbor razmatrao.
Izmene i dopune ova dva navedena zakona vode u istom pravcu, a to jeste spajanje dve agencije koje su i nastale u predlozima ova dva zakona u jedan. Vlada Republike Srbije uputila nam je na razmatranje izmene i dopune ovog zakona po hitnom postupku ocenivši pri tom da će spajanje ove dve agencije u jednu biti postignuta veća racionalnost i efikasnost u radu ove dve agencije.
Inače, Vlada je svojim zaključkom još u avgustu 2012. godine dala nadležnim ministarstvima da preispitaju rad određenih agencija u okviru svojih nadležnosti i da donesu ocenu koja od agencija u njihovom resoru treba da ostane, odnosno koje su isplative a koje nisu isplative.
Još jedan od razloga za spajanje ove dve agencije u jednu jeste praksa ostalih zemalja u Evropi, gde su ove dve agencije spojene u jednu. Čuli smo da je samo praksa još u Makedoniji da su dve agencije podeljene na ove dve oblasti.
Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, prve izmene se svakako odnose na sam naziv agencije, kao i nadležnosti koje se pripajaju ovoj agenciji. Dosadašnja Republička agencija za elektronske komunikacije ili skraćeno RATEL osnovana je Zakonom o elektronskim komunikacijama, menja naziv u Republičku agenciju za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Novonastaloj agenciji, pored nadležnosti koju je do sada nosio RATEL, pridružiće se ovlašćenja koja su data Zakonom o poštanskim uslugama.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, pored usaglašavanja samog naziva agencije, osvrnula bih se na još par detalja koji su interesantni, koje je ministar u svom uvodnom izlaganju istakao, a volela bih i ispred Odbora da ih još jednom naglasim. Jedna od bitnih izmena jeste ona izmena koju donosi član 20, koji unosi novi član 104a u osnovni tekst Predloga zakona, a koji se odnosi na podršku pri nabavci opreme za digitalizaciju televizijskog signala.
Naime, Republika Srbija je kao i ostale zemlje u Evropi usvajajući Zakon o potvrđivanju završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama planirane za digitalizaciju zemaljske radiodifuzne službe prihvatila obavezu da do 17. juna 2015. godine pređe sa analognog na digitalni televizijski signal. Sa tim u vezi dolazimo do zaključka da će sva domaćinstva koja isključivo zavise od zemaljskog prenosa televizijskog signala morati da nabave opremu koja će im omogućiti prijem digitalnog signala.
Izmenama koje sam pomenula, kojima je predviđeno dodavanje novog člana 104a, planirana je pomoć, tačnije utvrđenje kriterijuma i mera za podršku onima kojima će pomoć biti neophodna, tj. onima koji neće moći sami da nabave opremu za prijem digitalnog signala.
Naime, ona domaćinstva koja zbog različitih socijalno-ekonomskih faktora nisu u mogućnosti da sami nabave odgovarajuću opremu za prijem digitalnog signala, ukoliko dođu u situaciju da moraju da pređu isključivo na digitalni signal, a oni to neće moći sami da obezbede, svakako će biti dodatno socijalno ugrožena i potpuno stavljena na marginu društva.
Kako do ovakve situacije ne bi došlo, tim za socijalno uključivanje i suzbijanje siromaštva Vlade Republike Srbije zajedno sa nadležnim ministarstvima izradilo je strategiju, odnosno studiju pod nazivom - predlog potencijalnim modelima šeme pomoći u procesu digitalizacije zemaljske televizije u Republici Srbiji i primer prakse iz susednih zemalja. Kroz navedenu studiju utvrđene su ugrožene kategorije i dati su određeni modeli preporuke na koji način se može pomoći ovim domaćinstvima u procesu digitalizacije. Konačni izvor finansiranja, kao i ukupna sredstva koja će biti potrebna, takođe su planirana ovim članom 20. koji je dodat u zakonu. Predviđeno je da će Vlada doneti propis po čijem predlogu će se sredstva uvrstiti u budžet za 2015. godinu, a koja će služiti upravo za ovu svrhu koju sam navela.
Pored ovih finansijskih sredstava koja će biti planirana ovu svrhu, za pribavljanje opreme za digitalizaciju, ovim izmenama i dopunama oba zakona nisu više planirana nikakva sredstva koja bi opteretila dodatno budžet Republike Srbije.
Što se tiče Predloga o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, naglasila bih još izmene koje se tiču čl. 22. i 23. …

Kao ovlašćeni?

Pošto nemam više vremena, onda bih samo želela da kažem da je odbor prihvatio ova dva predloga zakona u načelu. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim, a prosto želim da kažem i da zahtevam odgovor od ministra finansija da meni, građanima Beograda i građanima Srbije kaže koliko tačno iznosi zaduženje grada Beograda zajedno sa svim javnim preduzećima u gradu Beogradu? Mislim da meni, građanima Srbije i građanima Beograda mora da se kaže šta ćemo mi to vraćati, a možda i sve do 2038. godine, i to sve zahvaljujući vođstvu gradonačelnika Dragana Đilasa.
Želim da postavim pitanje – zašto on grad nije vodio kao svoja preduzeća? Kako je moguće da je samo jedna njegova firma, da je samo jedno njegovo preduzeće za samo nekoliko godina, dok je on bio gradonačelnik Beograd, zaradilo 38 milijardi i 958 miliona dinara prometa, dok je on raspolagao novcem građana Srbije i zaduživao kako grad, tako i javna preduzeća?
Kako će funkcionisati grad u narednom periodu pod teretom takvih zaduženja? Kako će funkcionisati javna preduzeća? Hoćemo li moći da obezbedimo gorivo za gradski javni prevoz? Hoćemo li zimu dočekati sa toplim radijatorima? Mislim da od funkcionisanja tih javnih preduzeća zavisi i funkcionisanje grada.
Takođe, želim da postavim još jedno pitanje koje se odnosi na Ministarstvo građevine, a odnosi se na rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Želim da ministar, odnosno da ovo Ministarstvo ispita ima li elementa krivičnog dela u ovom postupku rekonstrukcije, pre svega u samom izboru firme koja je vršila ovu rekonstrukciju, pošto je na samom tenderu bila svakako jedan od nepovoljnijih ponuđača, a do dana današnjeg nije izvršena primopredaja radova. Pitam se zašto je to tako? Zašto? Jesu li probijeni rokovi? Jesu li probijene i te tako loše ponude na tom tenderu?
Mislim da građani moraju da znaju gde je otišao njihov novac i da će svakako odgovori na ova dva pitanja to jasno reći, tako da zahtevam od ova dva ministra da mi u što kraćem roku dostave odgovore na ova pitanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave ja ću se zadržati samo na Predlogu zakona o zaštiti i bezbednosti železnice.
Kao što smo više puta danas naveli, svi znamo da su srpske železnice u jako lošem stanju, da mreža železničkih pruga je u nekim delovima starija čak i više od jednog veka. Ono što je takođe zastrašujuće jeste činjenica da je samo 283 kilometara pruge dvokolosečno, takođe i primer da je u prethodne tri decenije godišnje u proseku remontovano tek nešto oko 36 kilometara pruge, a da je pri tom godišnje planirano da bude remontovano negde oko 191 kilometar pruge. Možemo da izračunamo da je 30 godina u nazad svake godine remontovano negde oko 155 kilometara pruge manje.
Upravo iz ovoga što sam navela kao rezultat, a naravno morala je da se zadrži i očuva bezbednost saobraćaja na prugama, desilo se to da je na prugama morao biti uveden tzv. režim lagane vožnje, što znači da sada imamo situaciju da se naši vozovi kreću prosečnom brzinom tek negde oko 40 kilometara na čas.
Takođe, još nešto što ne ide u prilog železnici jeste i to da je prosečna starost vučnih vozila i putničkih kola preko 30 godina. Međutim, iako „Železnica Srbije“ godinama u nazad je bila u jako lošem stanju, zvanični izveštaj koji sam dobila od „Železnica Srbije“ za proteklu godinu donosi mali pomak i nadu da ćemo možda uspeti da napravimo pomak i u ovoj oblasti. Naime, u izveštaju „Železnica Srbije“ koji sam dobila za prethodnu godinu stoji da je na dan 30. jun 2013. godine broj laganih vožnji bio smanjen za oko 13% u odnosu na 30. jun 2012. godine. Takođe su objavljeni i brojni radovi na remontu pruga, kao što su recimo mašinsko regulisanje koloseka na oko 634 kilometra, takođe je zamenjeno oko kilometar šinskih polja, te je zamenjeno i četiri putna prelaza.
Kao rezultat svega navedenog u izveštaju stoji da je ostvaren transportni prihod koji je uvećan za oko 16% u odnosu na prethodnu godinu, dok je ukupan prihod uvećan za nešto više od 7%. Takođe, iz svega navedenog stoji da je rashod u odnosu na prethodnu godinu smanjen za nekih 12%.
Predlog zakona koji je danas pred nama predstavlja još jedan od koraka koji usklađuje naše zakone i propise sa zakonima EU. Do sada važeći zakon, koji je regulisao ovu oblast, usvojen je davne 1998. godine i usvojio ga je savezni parlament u tadašnjoj SRJ. Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona jeste da poveća bezbednost i integriše srpske železnice u železnički sistem EU. Takođe, ovaj predlog zakona ima za cilj da se uskladi i sa Zakonom o železnici, koji je usvojen u maju mesecu ove godine.
Što se samog teksta zakona tiče, ja ću se osvrnuti na samo neke od članova. Recimo, odredbama članova od 37. do 43. Predloga ovog zakona uređeno je upravljanje bezbednošću kroz železnički saobraćaj.
Zatim, odredbama članova od 44. do 53. bliže je određen pojam, sadržina i način izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom kao i priznavanje stranih licenci, te i sam način oduzimanja sertifikata.
Odredbama od 62. do 66. ovog predloga zakona uređena je i kontrola saobraćaja, odnosno saobraćajne signalizacije i železničke telekomunikacione mreže. Najčešći problem i nesreće koje su vezane za železnički saobraćaj upravo se dešavaju zbog lošeg funkcionisanja te signalizacije, te zbog toga da na prugama ne rade rampe. Takođe smatram da je veoma bitno da se ova oblast uredi i ovaj predlog zakona upravo tako nešto i donosi.
Članovima od 75. do 83. bliže se određuje održavanje vozova.
Donošenjem jednog ovakvog zakona jasno se definišu svi elementi koji se odnose na samu bezbednost saobraćaja i takođe, ponavljam da ovaj zakon predstavlja usklađivanje sa zakonima EU. Srpska napredna stranka će svakako podržati donošenje jednog ovakvog zakona. Hvala.

Hvala.
Pre svega želim da se zahvalim i Vladi i nadležnom odboru što su prihvatili sve moje amandmane.
Ukupno sam predala četiri amandmana na ovaj Predlog zakona i smatram da nijedan od njih neće sistemski promeniti ništa, nego samo preciznije odrediti neke od članova.
Što se konkretno tiče ovog amandmana koji sam podnela na član 8. on se odnosi na preciznije određivanje roka u kome se ova komisija formira. S obzirom na to da izdavanje građevinske dozvole podrazumeva i izdavanje upotrebne dozvole za objekta, što znači da su građani već predali zahtev za ovo, te će rad ove komisije zahtevati od prvog trenutka primene ovog zakona.
Tako da sam predložila da se ova komisija formira najkasnije 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu. Hvala.

Samo bih da se nadovežem na priču koji je moj kolega rekao. Prvo, mislim da nije govorio o amandmanu, da je pre svega prekršio član 106. jer je govorio o nečem drugom. Drugo, mislim da ovde dovodi u zabludu javnost koja je već dovoljno zbunjena i više ne zna po kom zakonu se u stvari objekti legalizuju.
Kolega, vi kao pravnik prosto bih trebali da znate da prema Zakonu o upisu prava svojine na objektima ne legalizuju objekti, nego su se legalizovali prema Zakonu o planiranju i izgradnji koji je Ustavni sud oborio. Tako da ne znam zašto dovodite u zabludu ljude koji već i onako ne znaju šta da rade sa svojim zahtevima i kako da legalizuju svoje objekte. Naravno, da će legalizovati po ovom zakonu koji ćemo doneti ovih dana, a ne po zakonu koji je Ustavni sud oborio. Hvala.