Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Reč ima Balša Božović.

Reč ima Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, Poslovnik.

Poslaniče, vi reagujete na sliku koju smo videli sa obe strane.

Koja lepa fotografija?

Koreografija, da. Poslaniče, molim vas o povredi Poslavnika, a o baletu ćemo u slobodno vreme. Znači, molim vas, o povredi Poslovnika.

Tako je, ali zloupotrebljavate, jer želite da omalovažavate diskusiju kolega koji imaju pravo da biraju da brane predlog zakona koliko ga i vi napadate.

Možete samo moje postupke da kritikujete po povredi Poslovnika.

Ne razumem zašto ste vi reagovali, jer sam se dobro raspitala kod kolega koji su nekada radili i bili deo vlasti u Beogradu. Vi niste obavljali ni jednu funkciju. Ne razumem o čemu se radi ovde, ali se trudim.
Dostojanstvo parlamenta nije ugroženo pokazivanjem fotografija na kojima se vidi sadašnje stanje na delu grada Beograda na kome se planira da se sprovede projekat o kome pokušavamo danas da neke prethodne radnje objasnimo građanima Srbije, kako bi to trebalo da izgleda i da popravimo nešto amandmanima. Da li je tako? Kroz normu zakona.
Pre toga, neverovatno je vaše ponašanje, gospodine Đurišiću. Prekinuću, jer ne bih sebe da ponižavam i ostale kolege. Hoćete li da glasamo? (Da.)
Zahvaljujem.
Pokažite mi da vas ne interesuje moj odgovor, kako se ne bih ponižavala ovde i da ne bih trošila dragoceno vreme ostalih poslanika i građana Srbije.
Obratiću se poslanicima koji učestvuju u radu ovog parlamenta, imaju elementarno vaspitanje, a to je 248 poslanika.
Dakle, ako ne reaguje predsednik na fotografije koje pokazuju poslanici opozicije, a radi se o „Beogradu na vodi“ kako će izgledati za nekoliko godina, neću reagovati ni na slike kako danas izgleda taj deo grada Beograda.
Meni je žao što nismo održali sednicu van ove zgrade, upravo na delu grada Beograda o kome se radi da bi građani Srbije lakše shvatili Predlog zakona. To je moja greška, jer piše da možemo da držimo sednice ovde u Poslovniku i van zgrade. To je moja velika greška. Mislim da bi svi shvatili o čemu se radi.
Glasaćemo naravno i to što ste mi okrenuli leđa dovoljno govori o vama, kao poslaniku i današnjem ponašanju na ovoj sednici. Znači, da su kazne bile potpuno opravdane.
Ministar Aleksandar Antić ima prednost, bez obzira što Balša Božović pokušava isto neku koreografiju da nam izvede. Izvolite.

Vreme. Samo završite.

Hvala.
Balša Božović, izvolite. Ne, ne govorite rekli ste u mom vremenu.
Pazite, morate u skladu sa članom 104, tražiti u okviru replike.
Rečenica gospodine Božoviću, vi i ja smo u isto vreme bili u gradu Beogradu, vi u Skupštini i ja i činjenice učestvovali smo u radnim grupama, itd.
Nije u okviru člana 104, ama baš ništa. Želite da govorite o amandmanu, ili baš ne želite da govorite o amandmanu.
Vratite molim vas vreme poslaniku Balši Božoviću. Najčistije je da se prijavite ponovo, da ne bi ja obračunavala vreme.
Ponovo, ponovo da bi izbrisali sve ove sekunde. Izvucite karticu, vratite ponovo. Zahvaljujem.

Da li bi bili ljubazni da nešto čujemo o amandmanu?
Bila sam maksimalno tolerantna, dva minuta i 30 sekundi, ali kada bi ste spomenuli amandman, makar malo.

Dobro, ne možete baš o svakom amandmanu, kažete – podneli smo amandman pa onda sve ponovo.