MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 215
  • 14
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 7 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Odabir novog Generalnog sekretara

čeka se odgovor 3 godine i 12 dana i 1 sat

Poštovani, Ja kao obični građanin koji često pratim prenose Narodne skupštine Republike Srbije, kako plenarne tako i odborske sjednice, zapažam kako već više od dva mjeseca nemate Generalnog sekretara.

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, hvala što ste me ovako lepo pozdravili.
Poštovani poslanici i poslanice, danas imamo dve tačke dnevnog reda koje su vezane za resor ministarstva i kulture, oba naravno po redovnom postupku u parlamentu, kako je to i uvedeno u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije i pre svega u radu Vlade Republike Srbije. Smatram da se u ovih 20 dana koliko se pred vama našao konačan Predlog zakona o muzejima i ova druga tačka koja se odnosi na petu listu proglašenja starih i retkih za kulturna dobra od izuzetnog značaja imali dovoljno da se upoznate sa suštinom ovog zakona i u pojedinostima.
Trudiću se, dakle, da ne prepričavam obrazloženje sa kojim ste se vi svakako upoznali, nego da izvučem nekoliko najvažnijih stvari i da objasnim suštinu ovog zakona.
Složićemo se, dakle, ako zajednički konstatujemo da srpski muzeji prosto u Srbiji prosto predstavljaju mesto istorijskog pamćenja i imaju odlučujuću ulogu u očuvanju i nacionalnog i kulturnog identiteta i našeg naroda i svih onih naroda koji žive na teritoriji Republike Srbije. Svakako, muzeji nisu samo to, nego predstavljaju i važan element u izgradnji naše savremene kulture i to je izuzetno važna činjenica za savremeno srpsko društvo.
Vlada Srbije, kao što ste videli i sa čime ste upoznati, već nekoliko godina ulaže značajna sredstva u obnavljanje velikih nacionalnih muzeja, kao što je Narodni muzej u Beogradu, kao što je naravno Muzej savremene umetnosti takođe u Beogradu, ali iz budžeta Republike Srbije se izdvajaju značajna sredstva i za niz manjih regionalnih i lokalnih izbora, ali i muzeja od nacionalnog značaja, odnosno koji su na listi republičkih ustanova kulture, a ne nalaze se u Beogradu. Tako značajno izdvajanje se niz godina već odvaja i za Muzej naivne i marginalne umetnosti koji se teritorijalno nalazi u Jagodini.
Ministarstvo kulture je upravo zbog ovih prioriteta i zbog važnosti muzejske delatnosti za našu državu kao jedan od prioriteta svakako izdvojio rad na zakonu o muzejskoj delatnosti, koji se sada nalazi pred vama. To je u istoriji Republike Srbije prvi specijalizovani zakon namenjen uređenju ove važne oblasti koja je iz nepoznatih razloga svih ovih godina bila potpuno zanemarena u oblasti zaštite našeg kulturnog nasleđa. Da ne govorim sada kroz istorijat kada smo uopšte u istoriji Jugoslavije imali zakon koji je obrađivao muzejsku delatnost, čini mi se poslednji 1977. godine, ali hoću da naglasim da skoro pola veka ili tačnije 44 godine kasnije imamo Predlog zakona o muzejskoj delatnosti pred nama.
Cilj zakona je svako, kako smo to i obrazložili, jačanje muzejskih ustanova, uvođenje najsavremenijih evropskih standarda i kod nas. Načini i uslovi su jasno propisani, kako su osnivaju uopšte muzeji kod nas. Vidimo da imamo poplavu jednu, da svako malo otvori ili tvrdi da je otvorio i osnovao nekakav muzej, što u suštini i nije. Čuvanje, proučavanje, zaštita, predstavljanje baštine, kako da se sada u skladu sa zakonom vodi dokumentacija, i ulaz-izlaz artefakata, obavezna primena digitalizacije, što je jedan od važnih prioriteta rada naše Vlade i mnogi drugi elementi koje imate pojedinačno razvrstani u normama našeg zakona.
Podaci iz Republičkog zavoda za statistiku i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka govore da imamo 149 muzeja na našoj teritoriji. Dakle, ukoliko imamo u vidu značaj muzejske građe, kako sam rekla, za proučavanje naše istorije, za nauku, za kulturu, za obrazovanje, svakako za izgradnju kulturnih i emancipovanih naših građana, Ministarstvo je onih prvih dana, 100 dana rada Vlade, istkalo da ćemo se vrlo brzo pojaviti pred vama sa zakonom.
Radna grupa je intenzivirala svoj rad upravo od oktobra prošle godine i isključivo su u radnoj grupi radili ljudi stručnjaci iz oblasti muzeologije. Na čelu je bila dr Tijana Palkovljević Bugarski, inače upravnica galerije Matice srpske, sekretar Narodnog muzeja u Beograd, Ivana Dočić, dr Nikola Krstović, docent, saradnik Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Danijela Filipović, kustos pri Etnografskom muzeju, Slađana Bojković, muzejski savetnik Istorijski muzej Srbije, mr Tijana Stanković Pešterac sadašnji direktor Muzeja Vojvodine, moram da kaže i ljudi iz Ministarstva, gospođa Gordana Stevanović, viši savetnik, Sanja Grujičić Cupać, savetnik Ministarstva kulture i informisanja i naravno, Danijela Vanušić, koja je ovde danas sa mnom, koja je pomoćnik ministra.
Zašto sam pročitala ova imena, da se vidi koliko je ozbiljan rad uložen u ovo, i da su ovo isključivo radili ljudi vezani za ovu delatnost, i kada se polemiše ne polemiše se sa političkim vrhom ili sa nekim ko predstavlja Ministarstvo kulture i informisanja, nego se polemiše sa strukom, zato što oni stoje iza svakog pojedinačnog rešenja, i ja sam ih zdušno podržala u tome.
Naravno da smo imali javnu raspravu. Javna rasprava je bila odlična. Održane su u Novom Sadu, u Nišu, u Beogradu, upravo u ovom zdanju. Imali smo i predstavljanje ovog zakona pred poslanicima Narodne skupštine, pre svega u Odboru za kulturu i informisanje. Na okruglim stolovima je prisustvovalo 107 predstavnika muzejskih ustanova, pokrajinskih, gradskih, lokalnih, republičkih, tu su bila sva reprezentativna društva. Bilo je potpuno javno i otvoreno i mogao je da prisustvuje ko je bio uopšte zainteresovan za ovu važnu i stručnu oblast.
Tokom javne rasprave pristiglo je čak 147 primedbi. Radna grupa se ponovo sastala i one koji su zaista bili u dobroj nameri da poprave, unaprede prvi nacrt zakona, su usvojeni. Nekoliko stvari koje nemate u obrazloženju, u obrazloženjima se uvek priča o onim najboljim stvarima, objašnjenjima zakona takav kakav jeste, dužna sam da vam kažem koje su bile dve, tri primedbe najviše provejavale u tim javnim raspravama.
Jedno je bilo formiranje saveta za muzeje Republike Srbije. To je jedna novina kod nas, i to je novo telo koje će biti formirano pri Narodnom muzeju kao centralnoj muzejskoj ustanovi. Primedbe su usvojene. Nakon rasprave se detaljno objasnilo, obrazložilo i odredio način izbora članova saveta, broj koliko će ih biti, model funkcionisanja, koju će oni to imati ulogu, odnosno na postojeću muzejsku mrežu. Da kažem, da je stručna komisija radne grupe od početka do kraja istrajala u tome da je ovaj Nacionalni savet, savet za muzeje Republike Srbije neophodan. Ja sam njihove argumente u potpunosti prihvatila.
Drugo pitanje bili su muzejski stručnjaci, stručna zvanja. Kažem, ovoliko godina, u 44 godine od kad smo imali poslednji zakon, zaista je ova struka doživela velike promene i te muzejske profesije su doživele ogromnu transformaciju. Nakon toga se pristupilo preciznijem definisanju ovih strukovnih znanja, jasno se ukazalo na model stručnog napredovanja u ovoj struci.
Imali smo i primedbe na način izbora direktora. Te primedbe su usvojene, odlučeno je da se to preciznije odredi u odnosu na osnovni Zakon o kulturi. Sada će ljudi koji vode muzeje morati prilikom izbora, redovnog izbora, imati i položen stručni ispit za rad u muzejima i za mogućnost da se kandiduju na ovako važna i prestižna mesta u kulturi.
Najveću pažnju, delimično i zbog toga što matičnost nikada nije postojala u našem sistemu muzeologije, upravo je to izazvalo jednu veliku pažnju i stručnu i oni ličinu koju su pojedini ljudi iz muzejskih ustanova podsticali da govore o tome, ne bez osnova i prethodnog znanja. Kažem, matičnost kod nas nije nikad postojala tako da ne može niko da tvrdi da mu je matičnost data, uzeta, jer je nikad nije ni bilo u našem sistemu rada muzeja.
Proširili smo broj matičnih ustanova od onog prvog nacrta i prvi put je uveden i termin – teritorijalno nadležnih muzeja. Sada po ovom zakonu znači imamo utvrđeno i horizontalno i vertikalno kako izgleda mreža muzeja u Srbiji, i kako će oni biti povezani u našoj muzejskoj mreži Srbije.
Još jedna izmena važna, pošto po čitavoj Srbiji, to sam se i sada uverila putujući, obilazeći opštine i gradove, svaki grad skoro ima muzej koji ima prefiks ispred sebe – narodni, što u mnogoj meri unosilo i zabunu, odnosno Narodni muzej koji imamo ovde u Beogradu, koji je centralna muzejska ustanova, i menja se naziv ove ustanove u Beogradu u – Narodni muzej Srbije. Time će biti izdvojen.
Neću vam govoriti, čitati čitavu listu koji su sada muzeji, matični, sve muzeji. To imate i u zakonu. Dileme koje su bile i koje je naravno struka odbranila, stoji iza njih i hvala vam što ste i vi prepoznali to u tekstu zakona te nemamo amandmane, bila je dilema zašto Muzej naivne i marginalne umetnosti, koja je republička ustanova kulture, a sedište u Jagodini, nije predviđen kao matičan? Kažem, isključivo mišljenje struke, tu nema nikakvih nekih lokalnih emocija, a ni animoziteta da neko voli više ovaj grad ili onaj grad, ili više jednu ili drugu republičku ustanovu kulture, ali ne može se posmatrati svakako izdvojena iz celine likovne umetnosti jedna delatnost kojom se bavi jedan muzej poseban. Nije oduzeta matičnost, jer nikad nije ni imao matičnost.
Kažem, ne može da postoji matičnost za posebne delove likovne umetnosti. Onda bi imali matičnost kod svake ustanove koja se recimo bavi kubizmom, nadrealizmom, realizmom ili simbolizmom, tako da je tu došlo do jednog velikog nerazumevanja između struke i onih koji su imali dobre namere, prosto zato što žive u određenim lokalnim sredinama.
Kažem, muzej obavlja matično za naivnu i marginalnu umetnost, to je nemoguće, jer je to samo posebna oblast u likovnoj umetnosti. Imamo još dve ustanove koje se bave sličnim oblikom ili delom likovne umetnosti, a to je Galerija naivne umetnosti u Kovačici i Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ u Šidu, koje nisu republičke ustanove. Uz to, ni ne postoje specijalizovani stručnjaci, odnosno obrazovanje samo za oblast naivne i marginalne umetnosti.
Moj utisak je da, uz sve pohvale za sve muzeje koji su republičke ustanove kulture, i ovaj o kome kažem da je bilo izvesnih polemika, mišljenje je struke da ne postoji osnov za obavljanje matičnosti u sistemu muzejske mreže u Republici Srbiji. Mislim da se u čitavoj diskusiji radilo o nečemu sasvim drugom.
Muzej Srpske pravoslavne crkve u nacrtu je postojao. Išla sam na razgovor kod Naše svetosti, kod patrijarha, razgovarali smo i o tome. U potpunosti smo se složili da je potrebno da radimo jedan poseban zakon o muzejima Srpske pravoslavne crkve, jer oni ne postoje samo na teritoriji Republike Srbije, nego svakako i u Zagrebu, i u Sent Andreji, na mnogim prostorima oko nas i čitav taj sistem muzeja Srpske pravoslavne crkve i uopšte istorijske i kulturne građe koja postoji u tom sistemu treba obuhvatiti i izraditi jedan potpuno novi zakon. Ne treba zaboraviti ni Hilandar na Svetoj gori. To je jedna sveobuhvatna tema.
Po našem Ustavu, sve naše tradicionalne konfesije su ravnopravne i ne bi mogli da odredimo matičnost jednog muzeja koji pripada jednoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nad muzejima koji pripadaju drugim konfesijama. I to je jedini razlog. Ja se još jednom zahvaljujem patrijarhu na potpunom razumevanju i na našem dogovoru da se pristupi izradi jednog posebnog zakona, a razgovarala sam, naravno, i sa vođama drugih verskih zajednica i tu smo napravili određene dogovore.
Poštovani, poznato vam je da sam po stupanju na dužnost ministra, jedan od mojih prvih poteza je bio da sve ustanove kulture dostave i urade popis i reviziju, jer prava istina je da Srbija ni ne zna kakvo kulturno blago poseduje u muzejima, bibliotekama. Delimično sam zadovoljna time šta je urađeno, ali ubeđena sam da će i ovaj Zakon o muzejskoj delatnosti pomoći da to bude jedna stroga obaveza, gde će biti čak i novčanih kazni ako je to potrebno, i mora, kada se nešto evidentira, da se to blago na adekvatan način i čuva.
Kažem – muzeji, muzejska građa i muzejska delatnost, zaista je instrument za čuvanje nacionalnog identiteta svakog od nas. Bez njih ne možemo da razumemo prošlost, ne možemo da razumemo sadašnjost, nećemo moći da sagledamo ni kako će izgledati naša budućnost, niti ćemo biti spremni za to. Muzeji su riznice našeg blaga, deo obrazovnog procesa svih generacija i mislim da, kada idemo u muzeje, nalazimo brojne odgovore na istorijska pitanja koja se nekada pojave pred nama i imamo dileme kako se nešto događalo i zašto se nešto događa baš danas na ovaj način. Muzeji su i najbolji način i najbolje ustanove kulture koji mogu da nas predstave drugima i to je jedan važan deo naše javne diplomatije.
Zakon o muzejskoj delatnosti je od prioritetne važnosti za našu kulturu i ja vam predlažem da ga nakon diskusija koje ćemo imati danas usvojimo. Postoje i mnogobrojna podzakonska akta, rok je šest meseci, da u potpunosti uredimo ovu oblast.
Druga tačka dnevnog reda je u stvari peta - lista za proglašenje starih i retkih knjiga za kulturna dobra od izuzetnog značaja. Kažem peta, zato što je kroz proceduru Narodne skupštine Republike Srbije u prošlosti prošlo već ratifikovanje četiri ovakve liste i ukupno od 1979. do 2010. godine 2.286 starih i retkih knjiga je na ovaj način u potpunosti izdvojeno. Prva lista je pripremljena na osnovu važećeg zakona iz 2011. godine.
Zahvaljujući ovom sistemu svake godine, barem iz ovih lista koje imate i ko je to proučavao, saznaje se za vrednu građu koja je bila potpuno sakrivena i od stručnjaka i od šire javnosti. Ovde se na ovoj listi nalaze sve ćirilske, rukopisne knjige iz 18. veka, primerci ćirilični i štampanih knjiga iz 1638. godine, unikatni primerci knjiga, karti, gravire, muzikalije, stvarno jedna izuzetna građa za proučavanje. Tu su i unikatne srpske publikacije iz 20. veka, koje su bile zabranjivane i uništavane iz ideoloških ili nekih drugih razloga i mislim da će to biti interesantno za naše proučavanje zašto je nekada neko zabranjivao knjige koje su bile početkom 20. i u 20. veku imale bilo kakvu ideološku predznak ili naznaku i ko je bio taj ko je određivao šta je suprotno nekoj vladajućoj ideologiji.
Kažem, ovo je lista na osnovu upisa koji su izvršeni od 2011. do 2015. godine. Treba da pohvalimo rad istraživačkog tima Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske i nekih drugih. Na ovoj listi, ako se ne varam, nalazi se 720 retkih knjiga. Neću više vašu pažnju da zadržavam, procenjeno je da knjige na listi imaju poseban značaj za nauku i kulturu, upravno zbog njihove unikatnosti, zbog njihove retkosti. Važno je da dobiju status kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Opet kažem, i to je jedan način da utvrdimo taj identiteski sloj srpske kulture, sa jedne strane, ali i da pokažemo da podjednako čuvamo i štitimo i spomenike koji pripadaju drugim kulturama, a nalaze se na teritoriji Republike Srbije, te vas pozivam da izglasate i ovu tačku dnevnog reda u danu za glasanje. Hvala vam puno i izvinite ako sam vam zauzela pažnju.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala.
Samo kratko da vam kažem. Hvala na vašoj sadržajnoj diskusiji, poštovani poslaniče, gospodine Zukorliću. Hvala što ste pohvalili i moj deo diskusije koji se odnosi na ravnopravnost verskih zajednica u našoj državi po Ustavu i odvojenosti od države.
Svakako je jedna od opcija da se u leks specijalisu, o kome smo razgovarali sa SPC, razmišlja i eventualno, o zakonu koji bi objedinjavao i regulisao uopšte sakralno nasleđe za sve verske zajednice.
Tako da ćemo to raditi sigurno ne samo sa strukom koja se bavi muzeologijom, nego svakako i sa predstavnicima svih tradicionalnih verskih zajednica u našoj državi, jer sam sa svima i razgovarala o karakteru ovog zakona koji donosimo i šta treba da uradimo da bi objedinili i na muzejske ustanove koje postoje od strane Srpske pravoslavne crkve.
Imamo jedan jevrejski muzej ovde u Beogradu, a u najavi su muzeji i pri katoličkoj crkvi i od strane islamske zajednice. To sam saznala u neposrednim kontaktima i razgovorima i nadam se da ćemo svi zajedno naći dobra rešenja i za zaštitu ove vrste kulturnog nasleđa, koje je izuzetno važno za naše prostore.
Spomenuli ste arheološka iskopovanja koja se vrše u čitavoj našoj državi. Nešto je ovlašćeno, a ima toga i mnogo neovlašćenog. Centralna ustanova koja je to vršila je Narodni muzej, stručnjaci ispred Narodnog muzeja. Onda kada ispred države i kada je nešto legalno rađeno, onda je Narodni muzej preuzimao to što je pronađeno.
Međutim, sada radimo na Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu. To ćemo uskoro dobiti ovde u parlamentu, nadam se i Zakon o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, tako da ćemo na bolji način to regulisati i regulisati ko će preuzimati te arheološke iskopine nakon pronalaska na određenim delovima naše države i to će biti mnogo preciznije uređeno.
Od 2017. godine do 2020. godine Ministarstvo kulture i informisanja je finansiralo jedan dobar projekat Srpskog arheološkog društva. Predavanja su održana u 33 grada širom Srbije. Priručnik je prosto dobar i praktičan. Namenjen je svima, pa i običnim građanima koji su primećivali da neko nešto radi neovlašćeno, kopa određene vrednosti koje pronalazi i preuzima za sebe ili se bavi preprodajom, što se najčešće i dešava.
Iz tog priručnika se, u stvari, lako vidi da nije situacija crno-bela, jer svi se obraćaju Ministarstvu kulture i informisanja i misle da smo mi krivi za sve, a to je jedan čitav lanac gde svako mora da reaguje na određeni način, kako je u tom priručniku i objašnjeno. Dakle, karike u lancu su i sudovi, i tužilaštvo, i policija, i lokalne samouprave, pa i oni obični građani koji zaista ne znaju šta da rade u tim momentima, jer svi zajedno smo dužni da poštujemo određene međunarodne konvencije kojima je pristupila naša država. Posebnu pažnju ćemo obratiti na to prilikom donošenja ova dva važna zakona kojima ćemo definisati upravo arheološko iskopine - kome pripadaju, ko je nadležan nakon pronalaženja određenih važnih artefakata na delovima teritoriji naše države. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala vam na vašem zaista inspirativnom i poučnom govoru. Drago mi je da ste se toliko bavili i kulturnom ponudom naše države, posebno sa osvrtom na muzeje. Ja sam pristalica toga da bez spoja kulture, obrazovanja i turizma nećemo moći da radimo na tome da stvaramo novu publiku za ove ustanove kulture.
Drago mi je da ste naveli ovaj priručnik koji se zove, ako se ne varam „Muzeji u Srbiji za porodice sa decom“ i to je važno. Trebalo bi možda da publikujemo šire i da na tome radimo sa mladim roditeljima da shvate da postoji zabava i mimo tržnih centara i mimo veštačkih igraonica, bez obzira što shvatam da je 21. vek i da su sada zabave drugačije od onog vremena kada sam ja bila mala, pa su me roditelji isključivo vodili u dečja pozorišta i u muzeje, jer drugoj nije bilo.
Uz igraonice, uz tržne centre, uz kafiće, ako hoćete da imate decu koja neće podleći onom kiču koji preovladava možda u nekim delovima da kažemo i medijske ponude i nečem drugom, onda mora da se radi sa decom od najmanjeg doba i da se ode npr. u Muzej Nauke i tehnike koji takođe ima jednu posebnu igraonicu gde mogu da se prave rođendani ili da se igraju deca, ali tu deca imaju šta i da vide i da nauče u najranijem dobu. Da ne kažem, neko je od vas spomenuo, možda Nataša Vacić u svom izlaganju da danas ne može svako da pređe 200 kilometara pa da ode u nekakav muzej, ali sigurno u najbližoj okolini postoje muzeji lokalnog, regionalnog tipa. Samo treba malo razmisliti i jedan dan u svom životu ili jedan vikend posvetiti obilasku muzeja u svom kraju. To je jedan poseban doživljaj, posebno ispunjenje kada vidite nešto novo, kada saznate nešto iz naše istorije. Kada odete recimo u Narodni muzej i otkrijete da naš Narodni muzej po svojim zbirkama ne zaostaje za mnogim svetskim muzejima, jer mnogi od nas 15 godina koliko je bio zatvoren Narodni muzej, možda i duže, vi ćete ispraviti, nisu mogli da vide to blago koje mi posedujemo.
Mi imamo celokupno predstavljeno u zbirkama srpsko slikarstvo 19. i 20. veka, a da ne govorim da imamo one slike koje gledamo samo u nekakvim ilustracijama ili udžbenicima Pikasa, Renoara, Monea i mnoga druga značajna imena iz svetske istorije slikarstva ili likovne umetnosti, kako god. Danas se više upotrebljava izraz slikarstvo, a ja više likovnu umetnost.
Spomenuli ste Dom Jevrema Grujića, u kome sam boravila prošle nedelje. Eto, to je dobar primer privatnog muzeja, kako dobra inicijativa može da zaživi, da skrene pažnju celokupne javnosti i mnogobrojnih turista kojih ima u velikom broju, ili ih je bilo pre pandemije u Beogradu. Preporučujem i poslanicima, i iz Beograda i onima koji nisu iz Beograda, da u pauzi odšetaju, to je pored zgrade Ateljea 212 i da se upoznaju na jedan lep način sa delovima naše značajne istorije.
Slažem se sa vama da naša kraljevska kuća Obrenović nema dovoljno pažnje u našem društvu, na način na koji ste vi spomenuli, a to je da nemamo muzej koji je posvećen ovoj važnoj dinastiji koja je obeležila na jedan reformatorski način deo naše istorije. Nešto artefakata postoji u Miloševom konaku, ako imate prilike možete da odete i da vidite.
Da vam kažem šta Ministarstvo kulture i informisanja pokušava da uradi i mislim da smo uspeli, a to je da su pronađena dva predmeta, mislim da je to bila Kanada u jednoj aukcijskoj kući i da je primećeno da postoje predmeti koji su pripadali kraljici Dragi Obrenović, poslednjoj kraljici iz dinastije Obrenović. Mi smo učestvovali u toj kupovini i kupili smo oba predmeta. Nadam se da će uskoro doći u Srbiju i u Beograd i da ćemo imati priliku onda da prikažemo celokupnoj javnosti. Ništa ne bismo uradili bez Nikole Selakovića, bez ministra inostranih poslova, koji je vrlo brzo reagovao kada sam mu pokazala šta smo pronašli i šta možemo da vratimo u Srbiju.
U pravu ste, mnogo toga se nalazi na listama aukcijskih kuća, iznosi se iz naše države, a da mi nismo imali saznanja do sada, ili se niko time nije suštinski bavio. Važno je da reagujemo kad god se pronađu važni istorijski predmeti koji su pripadali nekada nekoj od naših dinastija i da ih vratimo ovde u Srbiju.
Bila sam u Švajcarskoj, pre godinu ili dve, otišla sam da posetim Muzej Filip Patek i tamo sam iznenađena i šokirana videla satove koji su pripadali kraljevskom paru Aleksandru i Dragi Obrenović. Ne znam koliko je poznata činjenica da njene sestre nisu ubijene u Majskom prevratu, da je ženski deo porodice pušten da pređe granicu i one su do pre nekih 20 godina živele u Švajcarskoj. Pretpostavljamo da je prodaja dela tih predmeta u stvari njima koristila za život. I to je bilo takođe iznenađenje za naš konzulat kada se pojavila jedna starija žena, to je bila sestra Drage Obrenović, koja je donela spise, memoare svoje, određene predmete i predala našem konzulatu, a pri tom u to vreme jugoslovenska javnost nije znala da sestre Drage Obrenović žive jednim normalnim životom, da su žive i da su svedoci onog vremena. Radimo i na tom planu da sve što možemo i sve što možemo da vratimo u našu državu vraćamo, naravno, u skladu sa našim finansijskim mogućnostima.
Danas smo upravo predali kandidaturu, kada ste pohvalili to što je naše srpsko Kolo uspelo da uđe na UNESKO listu zaštićene nematerijalne kulturne baštine, za našu šljivovicu i ubeđeni smo da ćemo iduće godine uspeti da se upišemo na listu, a onda idemo u kandidaturu naivnog slovačkog slikarstva. Tako da radimo i na tom planu, samo tiho, mirno. Ja sam čovek koji voli da se pohvali ne potezima koje povlačim, nego rezultatima. Kada dođu rezultati, proslavićemo to zajedno. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -