MAJA GOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 22.05.1963.godine. Živi u Novom Sadu.

Diplomirala na Pravnom fakultetu na Univerzitetu u Novom Sadu 1987. godine.
Pravosudni ispit položila nakon dve godine pripravničog staža u advokatskoj kancelariji Mite Gojkovića.
Od 1989. godine radi kao advokat u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Novom Sadu.

Politikom je počela da se bavi početkom 1990-ih godina.
Poslanica je bila u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Obavljala je funkciju ministarke bez portfelja Vlade Republike Srbije od 1998-1999. godine i bila je potpredsednica Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1999-2000. godine.

Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine izabrana je za gradonačelnicu Novog Sada, i tako postala prva žena gradonačelnik u istoriji grada. Od maja 2012. godine Maja Gojković je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Od 23. aprila 2014. godine, većinom glasova narodnih poslanika, izabrana je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u X sazivu. Takođe, Maja Gojković bila je predsednik Odbora za prava deteta i šef stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji i Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Posle parlamentarnih izbora 2016. i u XI sazivu ostala je na mestu predsednice skupštine. U XI sazivu obavljala je funkciju predsednice Odbora za prava deteta i Odbora za zaštitu životne sredine.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:38

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 22.05.1963.
  • pravnik
    • Ministarka kulture i informisanja

Statistika

  • 215
  • 14
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 6 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Odabir novog Generalnog sekretara

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 11 dana

Poštovani, Ja kao obični građanin koji često pratim prenose Narodne skupštine Republike Srbije, kako plenarne tako i odborske sjednice, zapažam kako već više od dva mjeseca nemate Generalnog sekretara.

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 8 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Hvala vam puno što ste postavili pitanje iz domena kulture, jer često se kod nas dešava da se o kulturi priča samo kada neko izmisli nekakav skandal, a ne priča se suštinski o tome.
Ne znam zaista kome je išlo na ruku da izmisli čitavu priču o ukidanju Prirodnjačkog muzeja. Pretpostavljam da je to ono što su želeli oni koji su juče komentarisali neku lažnu najavu o ukidanju Prirodnjačkog muzeja kao republičke ustanove kulture. Njihova tendencija da nastave ono što su oni radili, da zatvore na 15 godina Narodni muzej i da zatvore i nikad da ga ponovo ne otvore dok nije na vlast došla SNS i Aleksandar Vučić, Muzej savremene umetnosti. Pa su valjda hteli preko društvenih mreža da nam preporuče da mi ne ostavljamo ono što su oni radili, da zatvaramo uporno muzeje.
Naravno da to nije istina i to je lako bilo proveriti samo da je to neko hteo da uradi, jer se upravo završila javna rasprava o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Sada se čitaju primedbe koje će biti sigurno one koje su dobre, uvrštene u taj tekst. I, da je neko hteo uopšte da se suštinski pozabavi statusom Prirodnjačkog muzeja koji ima trajnost od 125 godina, ali nema zgradu i o tome nisu razmišljali očigledno do juče oni koji su vladali ovom zemljom od 2000. do 2012. godine, mogli bi da vide da je status nepromenjen. Mogli su i da analiziraju budžet Republike Srbije i da vide sredstva koja su opredeljena i za rad Prirodnjačkog muzeja, ali i za raspisivanje konkursa radi pronalaženja idejnog rešenja za zgradu Prirodnjačkog muzeja koja je odlukom grada Beograda 2019. ili 2020. godine lociran na deo na Novom Beogradu gde je predviđeno da prosto imamo njenu četvrt kulture u gradu Beogradu gde bi se nalazio u krugu i Beogradska filharmonija i zgrada Prirodnjačkog muzeja koja je nesumnjivo potrebna, uvek interesantna deci zbog obrazovanja, ali i mnogobrojnim turistima, jer se to dešava svuda u svetu.
Šta je moj problem? Moj je problem ako hoćete nešto da menjate, ako hoćete nešto da radite naravno da uvek imate neprijatelje. Neprijatelje koji su neradnici, koji se lako okupe samo kada treba da viču – ua i da protestvuju i da ne pruže podršku onom koji hoće nešto da menja i nešto da uradi. Naravno, u kulturi ima mnogo toga da se radi, to je zaista jedan zahtevan posao i ja se zahvaljujem predsedniku države, predsednici Vlade i svim svojim kolegama koji su u ovom mandati pokazali koliko imaju razumevanja za tu potrebu da kultura ponovo dobije svoj važan status u našoj državi.
Kažem da je zaista muzej vredan zbog ljudi koji rade tamo. Postoji 125 godina, ali dobiće zgradu, razgovaraću naravno i sa predsednicom Vlade koja uvek ima razumevanja za takve projekte. Oni koji pišu i vređaju ministre kulture i čitavu našu Vladu, juče su u velikoj brizi za budućnošću Prirodnjačkog muzeja se setili da treba sve da nas vređaju da smo, ne znam, svinjci, da gradimo svinjce po Beogradu i takve neke reči. Nisam htela da im odgovorim samo iz razloga pristojnosti. Ovde u sali sede pristojni ljudi, pristojni poslanici koji predstavljaju građane Srbije i mi ne treba da odgovaramo na takav prostakluk koji smo juče kao zabrinutost za status Prirodnjačkog muzeja morali da gledamo.
Drago mi je da je direktor ovog muzeja juče je dao saopštenje kojim je demantovao sve, izvinio se i Vladi Republike Srbije i ministru, ali se izvinio i svim onim ljudima, kulturnim ustanovama i u državi i u svetu i prirodnjačkim muzejima koji su zbog lažne vesti koju su sami plasirali slali najednom telegrame i mejlove podrške, ne znajući u stvari da je to jedna lažna vest i da će se sigurno pokazati kome i zašto je trebalo da Prirodnjački muzej iskoristi u nekakve političke svrhe. Samo da im kažem, u tim statusima na društvenim mrežama su pokazali da uopšte ne znaju da Prirodnjački muzej nema svoju zgradu, a da na Kalemegdanu postoji mala jedna galerija u kojoj se nekako snalaze da prikažu neku svoju postavku, jer su juče pisali kako mi idemo na Kalemegdan da rušimo Prirodnjački muzej. Toliko o njima, ali hvala zaista onima koji su krenuli u kampanju, a rade u muzeju, što su smogli snage i dali jedno saopštenje u kome se govori da ni u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u čijoj su izradi i oni učestvovali, nema takve namene, a da su i oni podlegli nečijim dobro i vešto režiranim lažnim vestima.
Što se tiče filma „Dara iz Jasenovca“, zahvaljujem se režiseru Gagi Antonijeviću što je danas bio ovde sa nama. Žao mi je što nije bila i žena koja je pisala scenario Nataša Drakulić koja je, moram to ovde da kažem, to nije poznata činjenica, dete koje je moralo da napusti Republiku Hrvatsku u onim ratnim dešavanjima, koja je došla ovde, koja je zahvalna što joj je Srbija pružila sve. Nedavno je dobila orden zasluge za pisanje scenarija za ovaj film od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i nije zaslužila da i ona bude napadana ovih dana na koji način i kada je ona napisala scenario i kako. Oni što su nju juče napadali pokazali su opet elementarno neznanje, navodili su rečenice koje su opštepoznate, koje svako od nas može da ponovi, reči čoveka koji je rekao kada su ga ustaše klale, udarale maljem i ubijale: „Neka, dete, samo ti radi svoj posao“. To nije napisao ni Lordan Zafranović, ni Nataša Drakulić, to je nešto što znamo svi mi.
Ovaj film je značajan zato što govori o Dari iz Jasenovca. Svi smo mi ovde pripadnici jednog naroda pomalo Dara iz Jasenovca, jer smo desetinama godina bili prinuđeni da ćutimo, da sami od sebe sakrivamo istinu, da neko od nas ima tu privilegiju da u kući nešto čuje, ali nikada u školama nismo učili o tome šta se dešavalo srpskom narodu u prošlosti pa skoro do juče, a i danas na Kosovu i Metohiji.
Zaista smo zahvalni što imamo predsednika države koji je odlučio, doneo odluku da mu je prioritet da razvijamo kulturu sećanja, jer onaj narod koji se trudi da zaboravi ono što mu se dešavalo u prošlosti – neće imati budućnost. I to je veličina. I oni kada napadaju režisere, kada napadaju scenario, kada napadaju glumce koji su bili briljantni, oni u stvari napadaju žrtve Jasenovca.
I ja ću reći, sve to što je prikazano – malo je, zato što kada gledam, prosto vapim da se govori o svim žrtvama u Jasenovcu i žao mi je zbog onoga što je čitava ekipa filma prolazila i što su bili žrtve jedne političke kampanje protiv filma koji je samo govorio o istini i golgoti kroz koju smo mi prolazili. I meni je deda ubijen u Jasenovcu.
Prema tome, nastavićemo tako, nastavićemo, naravno, i trudiću se da napravimo sporazum sa Ministarstvom obrazovanja, jer obrazovanje i kultura ne mogu da idu odvojeno i tako ćemo se mi kao dva ministra i kao čitava Vlada truditi da održimo tu kulturu sećanja koju smo počeli, da građenjem spomenika, snimanjem filmova o delovima naše istorije, pisanjem udžbenika o istoriji u kojima ništa neće biti sakriveno, jer nigde ni u jednoj državi u svetu ne postoje sakriveni delovi istorije, a pogotovo ne stradanje jednog naroda, da učinimo da ponovo budemo ponosni kao narod i da slika o nama ne bude lažna slika koju su pokušavali godinama da proture po svetu, a to da smo mi narod zločinaca. Ne. Mi smo narod žrtava. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala, gospodine predsedniče Ivice Dačiću.
Poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zaista ću se truditi da vam vrlo kratko obrazložim ova dva predloga zakona, odnosno dopune Zakona o javnom medijskim servisima i Sporazum o saradnji u filmskoj oblasti u saradnji sa Francuskom Republiku, a imajući u vidu da ste juče opomenuli jednog od predlagača svojih akata da ovo nije Osma sednica, jel tako, Centralnog komiteta, pa da predugo govorimo.
Hoću samo da naglasim da i dalje…

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Osmi Kongres, da. To vi bolje znate, jer možda ste nekako pravni sledbenik njih koji jesu učestvovali na toj Osmoj sednici.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.

Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.

Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.

Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Imovinska karta

(Novi Sad , 26.11.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 107368.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) Republika mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik upravnog odbora Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republika mesečno 47347.00 RSD 29.05.2017 -