Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Maja Gojković

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala puno svim poslanicima i svim poslaničkim grupama koje su danas osudile onaj bezuman čin mržnje i nasilja nad detetom predsednika Republike Srbije. Ovo govorim i kao poslanicima, govorim kao predsednik parlamenta, ali govorim kao predsednik Odbora za prava deteta.

Ono što je zastrašujuće pored onog morbidnog, monstruoznog jezika koji je juče izrečen i onih pretnji koje su izrečene na račun ćerke predsednika Republike Srbije je još gora stvar da je deo našeg društva nastavio da ćuti. Deo našeg društva nije smogao snage juče da osudi ono što se desilo ćerci predsednika države.

Slažem se sa tim da kada mržnja nadvlada razum, onda imamo situacije da uvrede na račun dece, političara, postanu nešto uobičajeno. Mi se nalazimo u situaciji da se naše društvo polako zbog svih morbidnih poruka koje se u poslednje vreme upućuju na račun predsednika države, nekako navikava na to da je normalno ako kritikuješ, mrziš predsednika države i političare iz političkih stranaka vladajuće većine, da je nekako normalno da onda pretiš i njihovoj rodbini ili da pretiš njihovoj deci.

U ovoj državi je pre 30 godina usvojena Deklaracija UN o pravima deteta. Ova država treba da bude ponosna što je jedna od prvih u svetu koja je ratifikovala ovu konvenciju.

Ono sigurno što smo uradili prvi u svetu, to je da smo štampali kao država na srpskom, u ono vreme, i na hrvatskom, u ono vreme, odnosno ćirilicom i latiničnim pismom, tu Deklaraciju UN o pravima deteta. Znači, prvi u svetu u ono vreme. Od tada je prošlo samo 30 godina, da bi se mi danas suočavali sa mržnjom usmerenom ka deci, koja su kriva i koja su meta napada i najmonstruoznijih pretnji silovanjima, ubistvima, mučenjima, maltretiranjima, samo zato što su im mama ili tata političari i samo zato što je maloj Milici otac predsednik Republike Srbije.

Treba da bude sramota svakog ko ne oseća nelagodu, u najmanju ruku nelagodu, kada je bio u situaciji juče da pročita ono što je nekakav monstrum uputio ćerci Aleksandra Vučića.

Ako danas mogu da ćute, onda to mnogo govori o njima, a ne o nama i ne o Aleksandru Vučiću i ne o njegovoj deci.

Zaista moramo jednom da podvučemo crtu i da kažemo – dosta je bilo. Ovo nema nikakve veze sa politikom. Ovo više nema nikakve veze sa našim političkim različitostima. Ovo je rat između normalne, zdravorazumske Srbije sa monstrumima.

U pravu je šef jedne od poslaničkih grupa, koji je govorio pre mene, kada kaže - sve što ima da se kaže o predsedniku države i o svima nama kao političarima, reći će se na izborima. To je do sada bilo jedino merilo, jedino merilo da li neki političar dobro radi svoj posao ili ga ne radi. Drugi načini ne znače demokratiju, drugi načini znače nasilje, nasilje i izraz nemoći onih koji ne mogu da dobiju poverenje građana Srbije da vode državu Srbiju.

Naravno da treba svi da podržimo i MUP i sve druge i bezbednosne organizacije, agencije, i pravosuđe, i svi da iznađu ko stoji iza te poruke, znači, da nađemo ko je pojedinac koji stoji iza te poruke koju je napisao, ali i da malo dublje analiziramo šta iza toga stoji.

Svaki drugi, treći dan mi nešto osuđujemo i idemo u drugi dan gde se još nešto gore pojavi. Onda idemo u treći dan i ne znam šta dalje da se čeka.

Zaista, ako neko nije osudio, a ne mislim samo na političare, nego čitavo društvo, ono što se desilo juče maloletnom detetu predsednika Republike Srbije, onda mi treba da osudimo takve i te, i organizacije i one kojima je to posao da urade, pa, ne plašim se da kažem, i određene političare. Jer, šta dalje sa njima treba da razgovaramo ako ne mogu da stanu iza osude nad bljutavštinama, nad morbidarijama koje smo juče pročitali i čuli, a koje su upućene maloletnoj devojčici?

Ubeđena sam da, ministar unutrašnjih poslova je juče i rekao da su na tragu i da znaju ko je počinilac, pa ćemo razgovarati i o tome kada budemo videli ko je to, sa kojim namerama upućuje ovakve poruke jednom detetu, ali spremni smo da razgovaramo o tome na nekim od zasedanja, dakle, kako danas izgleda javna slika Srbije u pojedinim medijima. Društvene mrežu su postale mediji i to jako uticajni, i kako mi kao parlament, a svi parlamenti sveta se bore protiv negativnosti koje društvene mreže nose sa sobom. Nije to nikakva cenzura boriti se protiv kriminala, protiv manijaka, protiv siledžija, protiv prostaka, nije nikakva cenzura. Znači, moramo kao parlament da nađemo odgovor kako zajednički da se suprotstavimo onome što se dešava iz dana u dan.

Završiću svoj govor. Politička borba u Srbiji nikada do sada nije bila maltretiranje nečije dece. Znamo da se to dešavalo 2000. godine, ali 2019. godine na udaru predsednik Republike Srbije i njegova deca, svakodnevno, svakodnevno, sa sve gorim i gorim porukama, pretnjama i ne znam šta sve sledi iza toga.

Mi kao društvo moramo da nađemo odgovor na to kako danas izgleda deo našeg društva. A, na izborima ne sumnjam da će građani Srbije prepoznati i ponovo glasati i za Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i za SNS i za sve naše koalicione partnere, kao i za sve normalne i razumne političke opcije, a da će svojim ne glasanjem, ne glasanjem za…

Nažalost, stigla je još jedna preteća poruka, što znači da u pravo vreme ovde govorimo o tome da su Aleksandru Vučiću stigle od istog tviteraša za kojim se vrši potraga i da mu je on uputio rečenicu pretnje i psovke i kletve, da želi da mu se seme i pleme zatre.

Znači, ovo što se dešava danas u našem društvu je višestruko opasno. Mi se više ne bavimo zakonima, mi se više ne bavimo pozitivnim stvarima, mi se više ne bavimo dobrom decom koja donose u ovu državu medalje iz različitih oblasti, mi se više ne bavimo umetnicima koji daju doprinos našoj kulturi. Mi se samo bavimo kao društvo lažnim vestima, uvredama i pretnjama na račun jednog čoveka i, što je još gore, on svaki dan govori da je on spreman na to zato što je predsednik države, iako ja smatram da on ne treba nikada da bude spreman na uvrede, na pretnje, na psovke, nego samo na politički dijalog.

Naježila sam se, da neko smatra da je normalna komunikacija sa predsednikom države i sa bilo kojim političarem u našoj državi tako što će vršiti pritisak na njega svakodnevno, zato što će pretiti njegovoj deci.

Znači, vreme je da zajednički, bez obzira na političke različitosti, to se danas i desilo u parlamentu, vašim diskusijama, kažemo – dosta je bilo i stop nasilju nad decom političara, posebno na deci predsednika Republike Srbije, jer je u poslednje vreme samo njegova porodica meta ovih groznih, morbidnih pretnji i poruka. Hvala puno.
Hvala.
Vreme ste prekoračili. Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podnela, narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, Ružice.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović. Izvolite.
Ako želite po amandmanu, uslova za repliku nije bilo.
Vi odlučite da li želite po amandmanu.
Hvala. Odustali ste.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Nije tu.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.