Niste me sada baš ništa pitali, ali kako ste pitali tako ću i da odgovorim.
Znači, u pravu ste. Za ISO standarde ste potpuno u pravu. Mnogo slučajeva u našoj prošlosti. Naši susedi bili su mnogo brži i organizovaniji i istina je sada da sve što se štampa na latinici, prosto, se podvodi pod baštinu hrvatsku, a ne srpsku i na to mi je skrenulo pažnju i gospodin Vladimir Pištalo kako se to radi u Americi, u kongresnoj biblioteci i da na to prosto moramo da obratimo pažnju, jer zamislite kada bi bilo ko od naših velikih, a to se dešava, srpskih pisaca dobio štampano izdanje latinicom, on se tamo podvodi kao hrvatski književnik, odnosno kao hrvatsko književno delo i tu ste delimično u pravu.
Niste me dobro slušali. Molim da me slušate kada vam odgovaram da bi postojao nekakav dijalog. Inicijativa jeste postojala, ali zakon ne predlaže Ministarstvo kulture i informisanja. Rekla sam da je vođena jedan javna polemika. Nisam pravila kategorizaciju intelektualaca. Ili jesi ili nisi intelektualac. Znači, ne postoje viđeniji i neviđeniji intelektualci, to moram da vas ispravim. Znači ili jeste neko intelektualac ili nije, ali ne znam ko daje ocenu tog intelektualizma. Možda neka šira javnost?
Deklaracija je izuzetno ozbiljna stvar, koliko je ozbiljna stvar vođenje države, tako da treba odmeriti dobro šta bi pozitivno, a šta bi možda u nekom drugom smislu donela ta deklaracija i nije to tako jednostavno i lagodno kako neko posmatra onako sa klupe prema ljudima koji vode državu koja je uvek pod nekim manjim ili većim udarima sa strane.
Lično, poštujem instituciju predsednika, predsednika države. Ja nikada ne bih rekla da je predsednik vaše bivše stranke vođa Šapić, nego bih rekla da je predsednik vaše stranke, jer vođa je nekada u istoriji naše civilizacije bilo nešto veoma ružno, pežorativno i nešto što je donosilo negativne posledice po čitav svet, te vas dalje molim da nastavite sa vašim uljudnim postavljanjem pitanjima i da predsednika jedne stranke zovete predsednik, a pogotovo kada se obraćate predsedniku jedne države.
Bivši predsednik nije otišao sa tog mesta, nego je izgubio izbore od bivšeg predsednika gospodina Tomislava Nikolića i tako je otišao, a Tomislav Nikolić se nije ni kandidovao, tako da ne znam ko je to tako otišao kako vi to lepo opisujete.
Hvala vam puno.

Hvala vam puno što ste postavili pitanje iz domena kulture, jer često se kod nas dešava da se o kulturi priča samo kada neko izmisli nekakav skandal, a ne priča se suštinski o tome.
Ne znam zaista kome je išlo na ruku da izmisli čitavu priču o ukidanju Prirodnjačkog muzeja. Pretpostavljam da je to ono što su želeli oni koji su juče komentarisali neku lažnu najavu o ukidanju Prirodnjačkog muzeja kao republičke ustanove kulture. Njihova tendencija da nastave ono što su oni radili, da zatvore na 15 godina Narodni muzej i da zatvore i nikad da ga ponovo ne otvore dok nije na vlast došla SNS i Aleksandar Vučić, Muzej savremene umetnosti. Pa su valjda hteli preko društvenih mreža da nam preporuče da mi ne ostavljamo ono što su oni radili, da zatvaramo uporno muzeje.
Naravno da to nije istina i to je lako bilo proveriti samo da je to neko hteo da uradi, jer se upravo završila javna rasprava o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Sada se čitaju primedbe koje će biti sigurno one koje su dobre, uvrštene u taj tekst. I, da je neko hteo uopšte da se suštinski pozabavi statusom Prirodnjačkog muzeja koji ima trajnost od 125 godina, ali nema zgradu i o tome nisu razmišljali očigledno do juče oni koji su vladali ovom zemljom od 2000. do 2012. godine, mogli bi da vide da je status nepromenjen. Mogli su i da analiziraju budžet Republike Srbije i da vide sredstva koja su opredeljena i za rad Prirodnjačkog muzeja, ali i za raspisivanje konkursa radi pronalaženja idejnog rešenja za zgradu Prirodnjačkog muzeja koja je odlukom grada Beograda 2019. ili 2020. godine lociran na deo na Novom Beogradu gde je predviđeno da prosto imamo njenu četvrt kulture u gradu Beogradu gde bi se nalazio u krugu i Beogradska filharmonija i zgrada Prirodnjačkog muzeja koja je nesumnjivo potrebna, uvek interesantna deci zbog obrazovanja, ali i mnogobrojnim turistima, jer se to dešava svuda u svetu.
Šta je moj problem? Moj je problem ako hoćete nešto da menjate, ako hoćete nešto da radite naravno da uvek imate neprijatelje. Neprijatelje koji su neradnici, koji se lako okupe samo kada treba da viču – ua i da protestvuju i da ne pruže podršku onom koji hoće nešto da menja i nešto da uradi. Naravno, u kulturi ima mnogo toga da se radi, to je zaista jedan zahtevan posao i ja se zahvaljujem predsedniku države, predsednici Vlade i svim svojim kolegama koji su u ovom mandati pokazali koliko imaju razumevanja za tu potrebu da kultura ponovo dobije svoj važan status u našoj državi.
Kažem da je zaista muzej vredan zbog ljudi koji rade tamo. Postoji 125 godina, ali dobiće zgradu, razgovaraću naravno i sa predsednicom Vlade koja uvek ima razumevanja za takve projekte. Oni koji pišu i vređaju ministre kulture i čitavu našu Vladu, juče su u velikoj brizi za budućnošću Prirodnjačkog muzeja se setili da treba sve da nas vređaju da smo, ne znam, svinjci, da gradimo svinjce po Beogradu i takve neke reči. Nisam htela da im odgovorim samo iz razloga pristojnosti. Ovde u sali sede pristojni ljudi, pristojni poslanici koji predstavljaju građane Srbije i mi ne treba da odgovaramo na takav prostakluk koji smo juče kao zabrinutost za status Prirodnjačkog muzeja morali da gledamo.
Drago mi je da je direktor ovog muzeja juče je dao saopštenje kojim je demantovao sve, izvinio se i Vladi Republike Srbije i ministru, ali se izvinio i svim onim ljudima, kulturnim ustanovama i u državi i u svetu i prirodnjačkim muzejima koji su zbog lažne vesti koju su sami plasirali slali najednom telegrame i mejlove podrške, ne znajući u stvari da je to jedna lažna vest i da će se sigurno pokazati kome i zašto je trebalo da Prirodnjački muzej iskoristi u nekakve političke svrhe. Samo da im kažem, u tim statusima na društvenim mrežama su pokazali da uopšte ne znaju da Prirodnjački muzej nema svoju zgradu, a da na Kalemegdanu postoji mala jedna galerija u kojoj se nekako snalaze da prikažu neku svoju postavku, jer su juče pisali kako mi idemo na Kalemegdan da rušimo Prirodnjački muzej. Toliko o njima, ali hvala zaista onima koji su krenuli u kampanju, a rade u muzeju, što su smogli snage i dali jedno saopštenje u kome se govori da ni u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u čijoj su izradi i oni učestvovali, nema takve namene, a da su i oni podlegli nečijim dobro i vešto režiranim lažnim vestima.
Što se tiče filma „Dara iz Jasenovca“, zahvaljujem se režiseru Gagi Antonijeviću što je danas bio ovde sa nama. Žao mi je što nije bila i žena koja je pisala scenario Nataša Drakulić koja je, moram to ovde da kažem, to nije poznata činjenica, dete koje je moralo da napusti Republiku Hrvatsku u onim ratnim dešavanjima, koja je došla ovde, koja je zahvalna što joj je Srbija pružila sve. Nedavno je dobila orden zasluge za pisanje scenarija za ovaj film od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i nije zaslužila da i ona bude napadana ovih dana na koji način i kada je ona napisala scenario i kako. Oni što su nju juče napadali pokazali su opet elementarno neznanje, navodili su rečenice koje su opštepoznate, koje svako od nas može da ponovi, reči čoveka koji je rekao kada su ga ustaše klale, udarale maljem i ubijale: „Neka, dete, samo ti radi svoj posao“. To nije napisao ni Lordan Zafranović, ni Nataša Drakulić, to je nešto što znamo svi mi.
Ovaj film je značajan zato što govori o Dari iz Jasenovca. Svi smo mi ovde pripadnici jednog naroda pomalo Dara iz Jasenovca, jer smo desetinama godina bili prinuđeni da ćutimo, da sami od sebe sakrivamo istinu, da neko od nas ima tu privilegiju da u kući nešto čuje, ali nikada u školama nismo učili o tome šta se dešavalo srpskom narodu u prošlosti pa skoro do juče, a i danas na Kosovu i Metohiji.
Zaista smo zahvalni što imamo predsednika države koji je odlučio, doneo odluku da mu je prioritet da razvijamo kulturu sećanja, jer onaj narod koji se trudi da zaboravi ono što mu se dešavalo u prošlosti – neće imati budućnost. I to je veličina. I oni kada napadaju režisere, kada napadaju scenario, kada napadaju glumce koji su bili briljantni, oni u stvari napadaju žrtve Jasenovca.
I ja ću reći, sve to što je prikazano – malo je, zato što kada gledam, prosto vapim da se govori o svim žrtvama u Jasenovcu i žao mi je zbog onoga što je čitava ekipa filma prolazila i što su bili žrtve jedne političke kampanje protiv filma koji je samo govorio o istini i golgoti kroz koju smo mi prolazili. I meni je deda ubijen u Jasenovcu.
Prema tome, nastavićemo tako, nastavićemo, naravno, i trudiću se da napravimo sporazum sa Ministarstvom obrazovanja, jer obrazovanje i kultura ne mogu da idu odvojeno i tako ćemo se mi kao dva ministra i kao čitava Vlada truditi da održimo tu kulturu sećanja koju smo počeli, da građenjem spomenika, snimanjem filmova o delovima naše istorije, pisanjem udžbenika o istoriji u kojima ništa neće biti sakriveno, jer nigde ni u jednoj državi u svetu ne postoje sakriveni delovi istorije, a pogotovo ne stradanje jednog naroda, da učinimo da ponovo budemo ponosni kao narod i da slika o nama ne bude lažna slika koju su pokušavali godinama da proture po svetu, a to da smo mi narod zločinaca. Ne. Mi smo narod žrtava. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Ivice Dačiću.
Poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zaista ću se truditi da vam vrlo kratko obrazložim ova dva predloga zakona, odnosno dopune Zakona o javnom medijskim servisima i Sporazum o saradnji u filmskoj oblasti u saradnji sa Francuskom Republiku, a imajući u vidu da ste juče opomenuli jednog od predlagača svojih akata da ovo nije Osma sednica, jel tako, Centralnog komiteta, pa da predugo govorimo.
Hoću samo da naglasim da i dalje…

Osmi Kongres, da. To vi bolje znate, jer možda ste nekako pravni sledbenik njih koji jesu učestvovali na toj Osmoj sednici.

Ja sam bila običan građanin, pa sam samo to pratila.
Dakle, da se vratimo na temu.
Koliko vidim prvo nam je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Svi znamo koliki je značaj javnih medijskih servisa za našu državu i oni zaista imaju ulogu i očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti naše države.
Mi smo se opredelili da rad i položaj javnih medijskih servisa regulišemo, kao što znate, posebnim zakonom i to u skladu sa evropskim regulatornim okvirom, što naravno, piše i u obrazloženju zakona koji ste dobili.
Zakon o javnim medijskim servisima je predvideo da Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovnih delatnosti javnih medijskih servisa i zakonom je predviđeno da se javni medijski servisi finansiraju iz budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda.
Razlog za donošenje zakona o dopuni Zakon o javnim medijskim servisima je svakako, obezbeđivanje dovoljnog izvora sredstava za rad javnog medijskog servisa do 31. decembra sledeće godine, kako bi time omogućili da nesmetano obavljaju svoju delatnost.
Visina takse koju ste vi usvojili koja iznosi 299 dinara, će se naplaćivati od 1. januara 2021. godine. Ona svakako nije dovoljna za redovan rad oba medijska javna servisa, kako RTS, tako i RTV. Imajući u vidu da RTS ubira taksu na čitavoj teritoriji Republike Srbije utvrdili smo da dodatni prihod, uvećanje takse za RTV će biti sasvim dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Što se tiče javnog medijskog servisa RTV, ono ostvaruje isključivo prihode od naplate takse na teritoriji AP Vojvodine, i plus još umanjenje od 3%, koje se uplaćuje javnoj medijskog kući RTS, i smatramo da to nije dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Iz navedenih razloga u budžetu za 2021. godinu, planirali smo za RTV, dodatna sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. Ovo je suština kratke dopune zakona koji smo vam predložili, to je, praktično, suština u izmeni jednog člana.
Ovaj drugi zakon, to je Predlog zakona o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji Sporazuma o saradnji u oblasti kinematografije između Republike Srbije i Republike Francuske. Svi znamo koliki značaj ima saradnja, bilo ukupna, bilo bilateralna saradnja Republike Srbije sa Francuskom Republikom. Jedan od prioriteta na kome insistiraju obe države, je svakako, saradnja u oblasti kulture, posebno u oblasti kinematografije.
Prvo, značaj, koji francuska kultura ima u svetu i pažnja koju sama država Francuska poklanja filmu kao mediju, daje na značaju čitavom ovom Sporazumu. Želim da vam kažem da je ministarka kulture Francuske Republike, jedna od prvih ministara koja je zvala nakon izbora mog za ministra kulture i informisanja, čestitala je na tom izboru i odmah izrazila želju da unapredimo našu saradnju u oblasti kulture, i naravno, interesovala se kada će biti ratifikacija ovog važnog sporazuma, koji je potpisan prilikom zvanične državne posete predsednika Makrona Republici Srbiji.
Prethodni sporazum koji smo imali u ovoj oblasti je Sporazum od 27. oktobra 1975. godine, i zato je moralo da dođe do potpisivanja novog sporazuma koji je uvažio značajne izmene, kako u oblasti naših zakonodavstava, tako i uopšte u terminologiji filmskog rečnika i načinu rada obe države.
Dakle, usaglašen je sa razvojem tehnologija u ovoj oblasti. Ovo je jedan od pet bilateralnih sporazuma koje imamo u oblasti kinematografije, znači, sa Austrijom, Italijom, Kanadom, Nemačkom i nadam se da ćemo posle Francuske uspeti ovakvu vrstu sporazuma da zaključimo i sa Ruskom Federacijom, pošto imamo određene najave.
Sporazum, videli ste i u obrazloženju, ja sam ubeđena, barem oni koji će govoriti u oblasti kulture danas i raspravljati o ova dva zakona. Definiše se pojam šta je to kinematografija, šta je to koprodukcija tačno, obeležava učešće partnera, ko ima vlasništvo nad filmom koji će tako biti urađen, način korišćenja filmova, kako ćemo formirati mešovite komisije i neki drugi tehnički, ali važni detalji za ratifikaciju ovog Sporazuma, ali i za kasniju implementaciju. Ovo bi ukupno trebalo da predstavlja novu pokretačku snagu za razvoj saradnje naše dve države.
Da li je potrebno da vam govorim koje sve novine predviđa ovaj Sporazum? Ja sam ubeđena da ne, jer bi to trebalo da je u obrazloženju Predloga zakona detaljno objašnjen, možda samo neke naznake, dakle, usklađene u oblasti zakonodavstva, definišemo pojam kinematografskog dela, produkcije, pojam koproducenata. U prvom Sporazumu, davne 1975. godine, je to bilo ograničeno samo na pojam filma, a promenjena su naša i njihova nacionalna tela. Sa naše strane je to Filmski centar Srbije, sad drugi, Nacionalni centar za film i pokretne slike.
Odmah da vam kažem da mi je jedan od planova da u narednom periodu i Republika Srbija dobije Nacionalni centar za film i pokretne slike. Nadam se da ćemo takav predlog imati do kraja mandata ove Vlade, da svi ovde raspravljamo o važnosti formiranja Nacionalnog centra za film i u Republici Srbiji.
Prošireno je, ko sve može da bude član umetničkog i tehničkog osoblja, s obzirom na to da je to koprodukcija dve države Srbije i Francuske. Francuska je članica EU, tako da se to proširuje i na ostale koje bi učestvovali u izgradnji filmova, a da nisu samo glumci, kako je to definisano 1975. godine, da mogu i druge članice EU, odnosno njihovi državljani da učestvuju u tome.
Izmenjen je udeo učešća koproducenata, 20% i 80%. Rekla sam vam da je posebno definisano kako treba da izgleda mešovita komisija. Ovog puta u ovom Sporazumu je predviđeno da su obe države suvlasnici ovako izrađenog filmskog dela, a ovde se koristi malo, po meni, rogobatan naziv, sudržalac, ja mislim da srpski jezik lakše korespondira sa rečju suvlasnik.
Naglašavam da Srbija u okviru svoje kulturne politike ima zaista za cilj već nekoliko godina da privuče što više stranih investicija u oblasti kinematografije. Priprema se upravo u Ministarstvu kulture i informisanja uredba o podsticajima investitorima koji će snimati filmove u našoj državi, ona važi iza naše filmske kuće i producente kao i za strane jednako.
Ovom uredbom, kao i u onim ranijima, obezbeđeno je da ta sredstva budu bespovratna. Dakle, ovo nije u okviru ovog Sporazuma, ali želim da vam istaknem koliko je Republici Srbiji važno da razvija svoju nacionalnu politiku u oblasti kinematografije i koliko nam je i ekonomski važno da privučemo što više investitora u ovoj izuzetno važnoj i kulturnoj, ali i ekonomskoj grani, mi vraćamo 25% kvalifikovanih troškova za snimanje filmova u našoj državi, a za one koji imaju ozbiljan budžet, to je oko pet miliona evra, vraćamo čak 30% kvalifikovanih troškova.
Ovo bi bilo ukratko najvažnije stavke koje su predviđene ovim sporazumom o saradnji između Francuske i Republike Srbije u oblasti kinematografije.
Ako budete imali neka pitanja, ja sam vam tu na raspolaganju.
Želim samo da kažem, od kako je početa jača i sadržajnija saradnja između naše dve države u oblasti kinematografije, snimljeno je već oko 10 koprodukcionih filmova, a ratifikacijom ovog sporazuma to zaista podižemo na jedan izuzetno sadržajniji i viši nivo, o čemu govori i samo prisustvo dva predsednika države kada je potpisivan ovaj sporazum, gospodina Makrona i Aleksandra Vučića.
U svakom slučaju, mi ćemo biti mnogo vidljiviji svojim kvalitetom u filmskoj industriji na međunarodnoj sceni kada ovaj sporazum zaživi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem na vašoj diskusiji.
Zaista želim da vas podržim u svemu što ste rekli. Znam iz svog iskustva kao bivšeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u izuzetno dugom periodu, što naravno želim sadašnjem predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije da ima toliki mandat, da nas je sve često iritirala činjenica da se prenos našeg zasedanja odvija na Drugom kanalu RTS, ali sa druge strane moramo da shvatimo da RTS ima tri kanala i izuzetno sadržajan program i da mi imamo određene ugovore za prenos važnih sportskih takmičenja i to je uvek bilo u koliziji sa značajem naših zasedanja i sa važnošću svega onoga što se ovde raspravlja, jer Narodna skupština Republike Srbije mislim da je jedna najvažnija politička institucija u državi, jer su ovde predstavnici građana Republike Srbije izabrani na izborima. Ali, moramo to da razumemo i onda kada se predloži da se formira poseban kanal za skupštinska zasedanja ne bi trebalo to da shvatimo kao našu političku tragediju, nego kao put da se izborimo da imamo kanal na kom će se pratiti isključivo zasedanje, u to naravno uključiti i zasedanje odbora, koji su nekada mnogo življi nego ove diskusije ovde, i uostalom zašto da ne i informativni politički program koji će sagledavati aktuelnosti oko rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Nisam urednik nijednog programa RTS, niti želim da utičem na njih, niti vas, ali treba razmišljati u budućnosti o tome kako da Narodna skupština Republike Srbije ima neki svoj poseban kanal, čime će biti zadovoljni i poslanici, ali će biti zadovoljni i građani Srbije koji zaista žele da gledaju naša zasedanja i da prate, vidite naša, to mi je ostalo iz prošlog perioda, da prate zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije i da budu informisani o svemu što mi radimo, a ne samo o stvarima koje su nekako najatraktivnije i vidim da je i ovo zasedanje tako počelo- da li se pije, ne pije kafa, ko šta jede ili ne jede i tako neke stvari koje u stvari samo odvlače građane Srbije od suštine rada ovog značajnog doma.
Naravno, rad i program nijedne televizije u Srbiji nije idealan, tako nije ni idealan Javnog medijskog servisa. Ono što kao ministar kulture i informisanja neću nikom ništa da zamerim, ali da shvate ovo kao jednu sugestiju ne samo RTS, RTV možda i neke druge televizije da je nama potrebno kao narodu, kao građanima više sadržaja koji se bave kulturom Republike Srbije.
Da nemamo jedan dnevnik, kako to zovu „Kulturni dnevnik“ negde pred ponoć, pa da neko možda nešto i primeti aktuelno i važno za kulturu Republike Srbije, nego da to shvatimo da je to izuzetno važno, važno koliko i razgovori o nekim drugim temama, koje popunjavaju sve informativne sadržaje i to bi možda bio odgovor na ovu poplavu šunda i kiča koje danas imamo ne samo u Srbiji, nego očigledno to je jedna pojava u čitavom svetu. Ne da krećemo za tim da treba nešto zabraniti, a sa druge strane da ne ponudimo ništa što bi bilo protiv kiča i šunda na programima sa nacionalnim frekvencijama i onim drugim. Mislim da bi to bilo najbolji odgovor.
Sad ovde ima mnogo mladih, ali ima i onih koji su moja generacija i koji se sigurno sećaju da je nekada bila obaveza da se u 19.15 časova prikazuje crtani film pre glavnog informativnog sadržaja, odnosno Dnevnika i deca su tako odrastala i tako su se obrazovala i školovala što su imali jedan lep sadržaj, neku bajku ili crtani film pre svog odlaska na spavanje. Danas te obaveznosti nemaju.
Imali smo divne dečije programe nekada kao što je „Poletarac“, kao što je „Na slovo, na slovo“ i mnoge druge sadržaje. Danas toga nema i treba i to očekujem i od vas kada se ovde govori o medijskim sadržajima da im pošaljemo jednu poruku da je to i ovoj deci u 21. veku ako hoćemo da gajimo neku novu publiku, konzumente, ozbiljnih kulturnih sadržaja neophodno, jer ako ih im polako ne podstičemo, i ne govorim da je kultura nešto najlepše što može da im se desi u životu, ili da im ne ponudimo onu akciju – lepše je sa kulturom drugi deo, kao što svi danas imaju prvi i drugi deo, onda ne treba ništa da očekujemo drugo nego da i mladi naraštaji vole kič i šund koji je nekako prihvatljiviji, prijemčiviji, lak sadržaj koji možete da konzumirate, jer mi stariji ne obraćao pažnju na to šta deca gledaju, a šta ne gledaju na televizijama.
Taksa je 299 dinara, ali ona ne može da se troši u komercijalne svrhe. Vi znate da još uvek RTV, pa delimično RTS ne može isključivo da se finansira od ovoga. Daleko smo mi od drugih tih načina finansiranja kao što ste rekli da li španski ili ne znam koji model da prosto sami ljudi daju donacije. Dalek je put u Srbiji od toga. Možda ćemo ih podstaći da daju više donacija i da ulažu više u kulturu tako što ćemo raditi na zakonu o finansijskim podsticajima, pa ćemo smanjivati deo poreza zavisno od toga koliko je neko spreman da ulaže u kulturu.
Naravno da imamo neke obavezne kulturne sadržaje ili barem delove dnevnika posvećenih kulturi ili nešto pre ponoći posvećeno kulturi, onda bi znali da u poslednjih nekoliko godina Vlada Republike Srbije završila radove i otvorila nekoliko važnih muzeja, a desetinama godina su odrastale generacije mladih izgubljenih za kulturu zato što Muzej savremene umetnosti je jednostavno bio zatvoren nekih 15 godina, Narodni muzej takođe. Škole nisu mogle da ih vode da gledaju važne izložbe i važne stalne postavke u tim muzejima 10, 15 godina. Ne znam koliko ovde ima poslanika iz Subotice koji znaju koliko dugo je zatvoreno Subotičko pozorište. Sadržaj se odvijao u nekim drugim prostorima, ali zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući zalaganju predsednika naše države ove godine je izdvojeno za izgradnju i završetak radova Subotičkog pozorišta, 350 miliona dinara i ono će, ako budemo imali sreće i budemo radili na tome, sledeće godine biti konačno otvoreno.
Govorićemo o gradovima u fokusu koji su zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture dobili značajna sredstva da imaju nove biblioteke, da imaju nove prostore za kulturu.
Pa će se više govoriti o evropskoj prestonici kulture Novi Sad 2022. godine. Više će se govoriti o tome da je jedna od svetskih zvezda srpskog porekla, gospodin Stefan Milenković odlučio baš zbog promene u načinu života, vođenju politike, sagledavanje, stavljanje kulture na jedan važan pijadestal koji zaslužuje u ovoj državi, Stefan Milenković je odlučio da dođe nazad u Srbiju, da ostane ovde, da radi, da predaje mladim talentima na Novosadskoj muzičkoj akademiji i vodi opet novu koncertnu salu koja je napravljena, izgrađena u Novom sadu zajedno sa novom zgradom za muzičku, srednju osnovnu i srednju muzičku, školu i baletsku školu.
Pa da postoje planovi konačno da i Srbija dobije akademiju za baletsku umetnost itd. da ne bih zadržavala, prenesite predsedniku Ivici Dačiću da sam spremna da jednu sesiju imamo odvojeno od drugih zakona i da je posvetimo samo razgovoru o kulturi, jer nemamo čega da se stidimo, jer zaista Vlada Republike Srbije, predsednik naše države, obraćaju izuzetnu pažnju na kulturu.
Kao što vidite, u poslednjih mesec dana samo smo izdvojili i doneli odluke o novim prostorima za veoma važne muzeje ovde u Beogradu, ali važne od nacionalnog značaja. Svakako, Muzej Nikole Tesle i Istorijski muzej Srbije.
Da imamo više sadržaja o kulturi na televizijama o tome bi građani Srbije mnogo više znali, ne bi bilo polemike i pričanja o kulturi samo ako izbije nekakav skandal ili incident po meri određenih i samo onda pričamo o kulturi, a ne pričamo o kulturi kada je nešto dobro. Prosto se minimalizuje koliko Srbija u poslednjih nekoliko godina ulaže u segment kulture.
Tako kažem, da imamo više sadržaja ne bi se senzacionalistički pričalo o kulturi u 21. veku, odnosno 2020. godini u Srbiji.
Da iskoristim, obećavam, time ću prekinuti, da iskoristim ovu priliku da vam kažem o najnovijim vestima i problemima koje zadužbina Kolarac, Ilije Kolarca, ima i vidim da je javnost delimično informisana o čemu se tu radi.
Situacija u ovoj zadužbini zaslužuje jedan zajednički ozbiljan pristup ne samo grada Beograda, ne samo jednog Ministarstva kulture i informisanja, mislim da u tome treba da učestvuje i Ministarstvo obrazovanja, Vlada Republike Srbije, ali da se dogovorimo da za stanje u Kolarčevoj zadužbini jednako budemo odgovorni svi, i oni koji su vodili zadužbinu i mi koji možemo i hoćemo da pomognemo i spremni smo da rešimo taj problem.
Nedavno je upravnica zadužbine Ilije Kolarca bila na sastanku pre nekoliko dana u Ministarstvu kulture i informisanja, ovo govorim da bi građani Srbije koje to interesuje znali, dakle, šta se dešavalo.
Kao ministar kulture i informisanja, ponudila sam trajno rešenje rešavanja ove situacije u kojoj se Kolarac danas nalazi sa preporukom da to, dakle, moramo da poštujemo pre svega instituciju zadužbinarstva. Najlakši put bi bio da i to postane jedna od ustanova kulture Republike Srbije, a sa druge strane moramo svi da razmislimo kakvu poruku šaljemo onda fondovima privatnim zadužbinarima, ako menjamo prvobitnu volju zadužbinara, kao što je bio Ilija Kolarac.
Znači, država je spremna samo treba razmisliti i sa jedne i sa druge strane kakvu poruku šaljemo. Moj predlog je bio da to postane ustanova od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i da im poverimo vrlo važne zadatke, jer su oni i obrazovna ustanova u svojoj suštini i u svojoj biti. Naravno, time bi bio rešen problem finansiranja, jer bi Republika Srbija i Ministarstvo poveravalo određene zadatke Kolarčevoj zadužbini koja treba da obavlja za nas i za naše društvo. Smatram da je upravo gajenje nove publike izuzetno važno za nas i to je jedan od francuskih modela o kojima sam spremna da diskutujem sa svima.
Ono što je važno za naše društvo je da moramo da se posvetimo tome, da moramo da se posvetimo mlađim generacijama i da ih vaspitavamo i obrazujemo da budu konzumenti kulturnih sadržaja, da idu u pozorište, da idu u bioskope ponovo, jer bioskop je sadržaj i doživljaj sam po sebi i drugačije gledanje filma, a ne samo ovi načini kojima su oni kao mladi posvećeni, da treba da čitaju i moraju da čitaju knjige. To je izuzetno važno da bi to razvijali način razmišljanja, da bi razvijali govor, a ne koristili 30 reči u svom rečniku i naravno da se posvetimo i mladim roditeljima.
Našu generaciju su roditelji vodili u muzeje subotom i nedeljom i u dečija pozorišta. Nismo išli u igraonice zatvorenog tipa i nismo išli u kafiće da gledamo mame kako piju kafu. To može da radi jedna od ustanova od posebnog značaja, a mi smo spremni da im finansiramo sve to.
Da ne ispadne u delu javnosti da Ministarstvo kulture i informisanja nije pomagalo Zadužbini Ilije Kolarca i to sistemski, kažem podaci od 2016. do 2020. godine, ukupan iznos Ministarstva koji je izdvajao za Kolarčevu zadužbinu 31 miliona 428 hiljada, kako programski, tako i dela troškova.
Mislim treba svi da se posvetimo tome i da rešimo ovaj problem. Još uvek čekamo odgovor upravnice i Upravnog odbora Kolarčeve zadužbine koji nismo dobili, da li prihvataju ovakav model rešenja ovog problema ili kakav konkretan model oni nude. Zaista bi voleli da raspravljamo o konkretnom modelu rešavanja problema, a ne da se iz meseca u mesec suočavamo samo sa problemom dela troškova i ako pokrijemo jedan mesec da se suočimo svi sa velikim problemom idućeg meseca opet, nego da to sistemski rešavamo.
Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja ponudio je model Kolarčevoj zadužbini za trajno rešenje problema. Sa druge strane, očekujemo odgovor upravnice, ali ne medijski, nego ponovo na sastanku i naravno Upravnog odbora, jer država bira upravne odbore da bi upravljali ustanovama kulture i da bi zajednički tražili rešenja za svaki problem pred kojim se ustanove kulture u Republici Srbiji suočavaju u 2021. godini. Želim da istaknem da je Kolarac izuzetno važan. Moramo tome da se posvetimo. Kolarac je pitanje od nacionalnog značaja, problemi ne datiraju samo iz ove godine Kovida, već duži niz godina i nadam se da ću sledeći put moći da vas upoznam sa konrektnim rešenjem koje smo zajedno doneli i Ministarstvo kulture i informisanja, Vlada Republike Srbije i Kolarčeva zadužbina, odnosno rukovodstvo.
Hvala i izvinjavam se što sam odužila.

Hvala.
Želim da vam se zahvalim na vašoj diskusiji. Svakako prihvatam vaš poziv da dođem u Svrljig i dogovorićemo se u 2021. godini kada će to biti.
Da, tendencija Ministarstva kulture i informisanja je da se posvetimo posebno razvijanju infrastrukture u kulturu u gradovima i opštinama van glavnog grada, van Beograda i posebno, naravno, evropske prestonice kulture, Novog Sada. Zato sam zajedno sa ministrom finansija, naravno i sa predsednicom Vlade, povećala izuzetno sredstva za konkurs koji je sada u toku, a to je konkurs „Gradovi u fokusu“. On je već raspisan i molim vas da obratite pažnju i sa projektima u oblasti kulture koje se odnose na izgradnju infrastrukture u vašim mestima.
Izdvojeno je ove godine rekordnih 349,500 miliona dinara. Koliko je to više i kako ima prostora za više gradova i opština u Srbiji da zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja mnoga mesta dobiju i pozorišta i galerije i kulturne centre i muzeje, naravno je svakako činjenica da je rebalansom budžeta zbog Kovid situacije na toj stranci bilo 99,5 miliona dinara. Inače, u proseku je bilo 150 miliona dinara, a sada 349,500 miliona dinara. Tako da, mislim da ima prostora za sve i, naravno, za vašu opštinu da sa ozbiljnim projektima učestvuje, ali i da ih realizujete svi u godini u kojoj su izdvojena budžetska sredstva.
Naravno, još jedna stavka. Ove godine smo krenuli u pripremu za izbor prestonice kulture Srbije. Znači, to će biti jedan grad u Srbiji u koji će država ulagati u oblasti kulture, kao što je sada evropska prestonica kulture. Po tom uzoru smo odlučili da ove godine započnemo takav konkurs i pokušaćemo, dakle, sistemski da svake godine uradimo mnogo za jedan grad ili za jednu opštinu u našoj državi.
Tako da, ponavljam, konkurs je u toku. Izuzetno velika sredstva, 349,500 miliona dinara je izdvojeno za poboljšanje i razvoj kulturne ili infrastrukture u oblasti kulture u svim mestima u državi. Izuzeti su Beograd i Novi Sad iz mogućnosti da i oni konkurišu za dobijanje sredstava u ovoj stavci. Hvala.

Kako da vam kažem, poštovana poslanice, zovite me kako želite, samo me poštujte. To je najvažnije, iako se mnoge žene neće složiti sa ovom mojom opaskom, jer kažu da je deo našeg nastojanja da budemo ravnopravne u našem društvu i upotreba ženskog roda za označavanje da li smo ministar ili ministarka, baš zbog ovog pežorativnog Nušićevog shvatanja žena koje se ne bave politikom, nego su udate za političare, ministarka je postalo ružno oslovljavanje.
Film je izuzetno važan i filmska industrija za Republiku Srbiju, jer to je, slobodno mogu da kažem, jedna od fabrika koja i u ovim teškim okolnostima nije prestala da radi u našoj državi. Važna je za ekonomiju i važna je za sveukupnu sliku o našoj državi u svetu.
Nekada smo imali zaista značajne filmske stvaraoce i režisere. Imamo ih još uvek, naravno, koji su bili poznati po tome što su završavali čuvenu „Prašku filmsku školu“ ili češku, čehoslovačku filmsku školu.
To su režiseri koji su i danas kod nas jedni od najboljih režisera koje smo ikada imali, a to je svakako režiser Emir Kusturica, koji je upravo, dobijajući nagrade na Kanskom festivalu, skrenuo pažnju na svoja filmska dela i njegova karijera je onda krenula uzlaznim putem. Tu je, naravno, Goran Paskaljević, koji je nedavno preminuo, ali i Lordan Zafranović, Rajko Grlić i mnogi drugi i srpski i jugoslovenski autori.
Mislim da i u novim generacijama imamo izuzetno mnogo. Treba da im pružimo šansu i da ih podržimo na jednak način kako ta jugoslovenska kulturna politika činila onda iz drugih nekih razloga da bi otklonili sumnju od sebe da nije slobodnomisleća država. Oni su podržavali filmsku industriju na jedan poseban način i treba da razmišljamo svi o tome da jednu od narednih godina svakako proglasimo godinom filma u Srbiji i da time napravimo prodor, putem filma, u svetu kao dela naše javne diplomatije i nove komunikacije i sa Evropom i sa drugim kulturnim prostorima.
Ne treba da bežimo od te ružne činjenice da smo mi često u holivudskim produkcijama prikazani na izuzetno negativan način. Mi možemo da im odgovorimo prodorom našeg filma u svetu, da smo mi ljudi kao i svi drugi koji su doživeli izuzetnu istorijsku nepravdu u jednom periodu, ali da imamo izuzetno dobre umetnike u filmskoj industriji. Verujte mi, kultura može mnogo toga da učini da bi nas svet gledao drugim očima.
Kažem, godina filma bi izuzetna pomogla i nadam se da jednako razmišljaju kao ja i mnogi drugi i da će nam to uspeti u narednom periodu.
Želim samo da vam kažem za filmsku produkciju, podsticaj filmske produkcije je snimanje filmova u našoj državi. Ove godine je opredeljeno nešto oko 830 miliona za rad filmskog centra Srbije upravo u ovom segmentu, a od ove godine Ministarstvo kulture i informisanja je nadležno i za raspodelu podsticaja u filmskoj industriji, a to je ono što želimo da se što više filmova stranih produkcija snima u Srbiji i serija, ali i koprodukcija i domaćih. Jednaki su u kategoriji podsticaja i za ovu godinu je opredeljeno čak 700 miliona, što je jedan značajan iznos sredstava.
Imamo žestoku konkurenciju u svetu, ali i u Evropi, odnosno u našem okruženju, što se tiče podsticaja za filmsku delatnost. Kažem, nije samo toliko novac opredeljujući, koliko i kvalitet filmskih radnika ovde u Srbiji od kako je Republika Srbija donela Uredbu o podsticajima u filmskoj industriji. Prosto, toliko posla ima da ekipe ne mogu ni da se lako formiraju, niti da se nađu, pa se čak dovode filmski radnici iz nekih drugih evropskih zemalja, što je dobro.
Film je važan segment u javnoj diplomatiji naše države, ali je i kultura izuzetno važna. Sledeći put ću doneti egzaktne ekonomske pokazatelje koliko je u poslednjih nekoliko godina ta grana ekonomije kod nas odskočila i donela znatne prihode za Republiku Srbiju. Hvala.

Vrlo kratko ću odgovoriti. Ne znam koliko ste se obraćali meni kao potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru kulture i informisanja.
Smatram da treba da vam odgovorim na početak vašeg govora kada ste rekli da imate samo pet minuta kao opozicionar. Ako se ne varam pošto sam u jednoj ili dve sednice ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbija bila poslanica, vi ste poslanik sa liste Srpski patriotski savez, gospodina Šapića i tako ste ušli u ovaj parlament. Da ste ostali u toj poslaničkoj grupi pretpostavljam da bi imali mnogo više vremena kao poslanik opozicije ili vlasti ili svejedno, zavisno od političkog opredeljenja vaše političke stranke uz pomoć kojih glasova, odnosno glasova građana Srbije koji su glasali za Srpski patriotski savez ste ušli ove. Pet minuta ste osvojili tako što ste se izdvojili nakon izbora i postali samostalan poslanik.
Sami sebe ste definisali kao opoziciju u ovom parlamentu. Samo zbog toga sam želela da vam odgovorim. Pretpostavljam, možda će vam neko od kolega ili ako uopšte smatraju da je potrebno da vam odgovore, objasniti zašto SNS ima ovoliko poslanika ovde u parlamentu, koliko glasova je osvojila lista predvođena predsednikom naše države, gospodinom Aleksandrom Vučićem o kome govorite povremeno veoma pežurativno i loše. To nije bitno, to je vaše pravo kao neko nekoga predstavlja ovde u parlamentu, a vi ćete definisati tačno, koga posle izbora i vašeg izdvajanja iz Srpskog patriotskog saveza.
Aleksandar Vučić je izabran za predsednika Republike Srbije na neposrednim izborima glasovima građana Srbije u kojima je pobedio, pa ja ne znam koliko je dobio glasova u procentima drugi protivkandidat koji je važio za jednog od favorita na tim izborima. Mislim da je razlika između njih dvojice oko 40% glasova. Eto to sam morala da vam odgovorim jer ministri često misle da treba da govore samo o svom resoru, a zaboravljaju da su političari i da treba neki put da odgovore i na političke neistine koje se iznose u parlamentu. Hvala.

Volela bih da nemamo više replika vi i ja. Samo kada repliciramo, volela bih da znam sa kim repliciram, sa nekim ko predstavlja građane Srbije koji su glasali za partiju na čijoj ste listi došli ili sa Milovanom Glišićem u nekoj novoj ulozi. Ako vam je ime Milovan, izvinjavam se. Zaista ne znam vaše ime, ali znam da ste bili na listi SPAS.
Time bi meni olakšali zaista da znam na koji način da vam se obraćam i koliko glasova i građana Srbije vi tačno predstavljate. O tome da li posle 30 godina bavljenja politikom znam šta su poslanici i znam da treba sa uvažavanjem da komuniciram sa njima. Ne zato što pojedinačno imam lepo ili loše mišljenje o nekom, nego zato što uvažavam sve građane Srbije koji su zaokružili tačnu političku opciju, jer mi nemamo politički sistem da se glasa za ime nečije, nego se glasa za političke liste i za lidere koji predstavljaju te liste.
Tako da uvažavam sve građane Srbije koji su izašli na izbore i glasali za ponuđene političke opcije koje imamo u parlamentu, ali i koje nemamo jer nisu osvojili cenzus od 3%, kao što jednako uvažavam i one koji smatraju da je trebalo drugačije politički postupiti.
Samo, kažem, kad sa nekim polemišem volela bih da znam sa kim polemišem, sa kojim političkim programom i koga tačno predstavlja u ovom parlamentu.
Mislim da sam vam se vrlo pristojno obratila, činjenica da sam ministar ne znači da nemam politički stav i političko mišljenje i da ne pripadam nikome. Pripadam, naravno, SNS, kandidovala sam se na toj listi i predsednik moje stranke i Republike Srbije se zove Aleksandar Vučić i ne znam šta vi imate na to da dodate. Hvala.

Imam veliku dilemu da li da nastavim ovu polemiku sa vama.
Ne znam da li razumete ili se pravite da ne razumete. Vi ćete mi pomoći, ali ne sada tako što ćemo da zadržavamo pažnju na vama i žao mi je što sam nekako uspela da skrenem pažnju na vas, pa, eto, u nedostatku nekih drugih sadržinskih polemika sa vama iz segmenta kulture ili drugog seta zakona zbog kojih je ovde ministar Vanja Udovičić okrećemo se oko toga i vašeg razmišljanja da li bi vi bolje, kao političar, prošli da su neposredni izbori ili izbori ovakvi kakve imamo, pa se glasa za političke opcije.
Iz mog dubokog političkog iskustva, verujte mi, da za vas nema nade u politici, jer ja sam prolazila na izborima i bila izabrana za gradonačelnika Novog Sada, neposrednim izborima, onda kada je takav sistem postojao, a kasnije i na mešovitim izborima, pa sam bila jedna od retkih poslanik opozicije ko je prošao 2000. godine na nekom mešovitom izbornom sistemu i bila poslanik ovde, jedan od retkih opozicionara, a sada na listi stranke koju predvodi predsednik SNS, Aleksandar Vučić.
Ne znam šta vi imate, kakav imate problem sa tim kada neko ko pripada političkoj opciji SNS jasno, glasno kaže ko joj je predsednik partije i kako se zove?
Ja znam da ja tu imam prednost, jer ja znam ko je predsednik moje partije, a vi ne možete da mi parirate, pa da izgovorite ime predsednika vaše stranke. Hvala.

Hvala puno.
Nazovite me kako god hoćete, dajte mi šansu da kažem nešto i da se osvrnem na izlaganje poslanice Jadranke Jovanović.
U nekim sistemima, u nekim državama kada imate jednu funkciju, čitav život vas onda zovu po toj funkciji, bez obzira da li je dalje obavljate ili ne.
Da, ovaj resor je izuzetno zahtevan resor i izuzetno ga je teško voditi i mogu da kažem da sam osoba koju je teško iznenaditi, ali iznenađena sam koliko ovde ima problema koji moraju sistemski da se rešavaju da bi u kulturi bilo bolje.
Tek sada vidim koliko su manje važne priče o tome koliko procenata se izdvaja za kulturu u odnosu na budžet jedne države, a mnogo je značajnije, i o tome se ne priča ni u javnosti, ni kod onih koji hvale, ni kod onih koji kritikuju stvari u ovom resoru i uopšte u političkom životu Srbije, na šta se troši taj novac. Najmanje smo kao društvo skloni da pričamo o neophodnim reformama. O tome niko ne želi da govori, jer niko nema hrabrosti da pojedine stvari menja zato što menjati nešto nije popularno, a ljudi danas vole da pričaju samo o popularnim, kratkim i brzim rešenjima, jer svedoci smo u XXI veku da sve što je istant je poželjno zato što ne traži mnogo vremena, ni mnogo ulaganja, ni mnogo razmišljanja o tome.
Svi smo mi žrtve lažnih vesti, odnosno netačnih, tako da svaki problem koji dotaknete možete da se suočite sa tim da deo javnosti već ima neko svoje mišljenje, nepoznavajući suštinu i sadržinu. To govorim uopšteno. Ne govorim o pojedinim delovima.
Hvala što ste podržali i što ćete podržati Sporazum sa Francuskom Republikom u oblasti kinematografije. To je izuzetno važan sporazum. Ne znam koliko smo svi mi svesni koliko je to važan sporazum sa jednom zemljom kojoj je kultura pitanje identiteta i pitanje opstanka u vremenima kada je anglosaksonska kultura nešto što preovlađuje u svetu i zato je važno da se mi udružujemo u svim poljima kulture upravo sa takvim zemljama koje svoju nacionalnu kulturu stavljaju na prvo mesto, a znam i koliko ste radili kako predsednik delegacije koja je naš parlament predstavljala u frankofoniji i želim vam puno uspeha u radu kao predsedniku Poslaničke grupe prijateljstva sa njima.
Što se tiče pitanja koje se postavlja pred svima nama, a vezano je za Zadužbinu Ilije Kolarca, mogu samo da ponovim i da kažem da nije istina da Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ne izdvaja sredstva za njihov rad. U skladu sa zakonima koji definišu zadužbinarstvo, ali i u okviru člana 77. Zakona o kulturi uopšteno mogu da kažem da su i programski izdvojena sredstva u 2020. godini konkursima u oblasti muzike, u oblasti književnosti, ove godine nisu povučena sredstva pretpostavljam zbog kovid situacije, vizuelnih umetnosti, ali ono o čemu se najviše govori to su ti tekući rashodi i izdaci zadužbine i u okviru budžeta Republike Srbije u 2020. godini su izdvojena sredstva u visini 4,5 miliona, a ako gledamo poslednje četiri godine, to je 18.600.000 dinara za tekuće rashode i izdatke zadužbine.
U tom šumu nekih informacija i dezinformacija stiče se utisak kao da je problem ove zadužbine nastao pre nekoliko meseci ili u ovoj kovid godini. Molim vas da se suštinski posvetimo tome i Kolarčeva zadužbina dugi niz godina već ima problem sa redovnim finansiranjem.
Kao ministar kulture i informisanja, kažem, razgovarala sam i ponudila jedno važno, značajno i dobro rešenje za Kolarčevu zadužbinu.
Ne slažem se sa tim tumačenjem koje je upravnica iznela juče, prekjuče u svom obraćanju medijima zato što Ministarstvo čeka nju. Ministarstvo čeka upravni odbor Kolarčeve zadužbine da prihvati ovaj naš predlog, da proglasimo zadužbinu ustanovom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i time ne ugrožavamo zadužbinarstvo i da im mi obezbedimo sredstva, odnosno finansiranje za opstanak Kolarčeve zadužbine i da im Republika Srbija poveri važne zadatke.
Kažem, ako pričamo baš o francuskom modelu, oni u okviru Ministarstva kulture i informisanja imaju jedan poseban resor koji je posvećen gajenju nove publike, odnosno rad i sa mlađim generacijama. Mislim da Kolarčeva zadužbina u potpunosti može da odgovori ovakvim zadacima i time ne bi ugrozili suštinu stvaranja fondacije Kolarčeve zadužbine koja je i kulturna i obrazovna u svakom smislu, a bio bi rešen trajno jedan veliki problem opstanka u Kolarčevoj zadužbini.
Ne postoji čovek u Srbiji koji ne razmišlja ovako kao i ja i ne postoji neko ko ne želi da se posveti rešavanju tog problema, a ovaj problem na može da se reši od meseca do meseca, nego mi moramo svi da se posvetimo rešavanju, zauvek, problema finansiranja Kolarčeve zadužbine, i to jedino dobro rešenje. Hvala.

Zahvaljujem.
Ne zalazim u aspekte vaše političke diskusije. Hoću samo da kažem da sigurno ima prostora da Filmski centar Srbije izdvoji određena sredstva za snimanje važnih tema od nacionalnog značaja, pogotovo zbog gajenje kulture sećanja na određene istorijske događaje koji su vezani za Srbiju ili za srpski narod u bližoj ili daljoj prošlosti.
Tako je finansiran ove godine film „Dara iz Jasenovca“, prvi put je posle 60 godina jedan režiser smoga i hrabrosti i smelosti da snimi film na jednu vrlo bolnu temu događaji iz Drugog svetskog rata, koji je dugo opterećivao, pa očigledno i danas opterećuje odnose Srbije, Republike Hrvatske, odnosno naših naroda i možda je ovaj film došao u pravo vreme da istrgnemo od zaborava događaje u zloglasnom logoru Jasenovac, pogotovo činjenicu da je to jedini logor u svetu, u Drugom svetskom ratu koji je imao posebni logor za decu.
To je vrlo bolna tema. Komisija Filmskog centra Srbije, izabrala je ovaj film kao najbolji film u konkurenciji i izabrala ga je i predložila za našeg kandidata za oskara. Nadamo se da će biti primećen u velikoj konkurenciji, kao jedno izuzetno delo. Na Filmskom centru Srbije je da vrednuje jednako velike istorijske teme i u sledećoj godini, jer smo kao Ministarstvo kulture i informisanja, uopšte kao država, opredelili 830 miliona konkurse za snimanja različitih filmova i serija na različite teme.
Pretpostavljam da će jedan od konkursa biti upravo na temu nekog istorijskog događaja, ne zalazim, jer to je odluka Filmskog centra Srbije. Imamo upravo i 700 miliona, opredeljenih za podsticaje, za snimanje filmova u Srbiji. Pretpostavimo da će se javiti i producenti ili ko producenti sa idejama, opet u skladu sa nekim vašim predlozima da se snimi film od neke važnosti za našu državu.
Videli smo, bilo je mnogo polemika iz različitih segmenata našeg društva zašto je Filmski centar Srbije, odnosno komisija izabrala baš ovaj film „Dara iz Jasenovca“. Svakako, zato što je bio najbolji u konkurenciji. Nikada nisam pomislila da je neko iz sveta filma, glumci, kritičari, režiseri, nisam ni analizirala tačno ko je sve bio u ovoj komisiji, ali jedno od velikih imena iz sveta, ne domaće kinematografije, nego svetske kinematografije, kao što je Dobrivoje Tanasijević Dan Tana, izabrao i glasao baš za „Daru iz Jasenovca“.
Mi možemo samo da poželimo da tako dobar film sa važnom temom, obrađenom na dobar umetnički način i dobije neku od prestižnih nagrada. Dok smo mi ovde polemisali da li je to potrebno ili nije potrebno i ona naša čuvena pitanja, zašto baš sada u ovom momentu, snimanja tog filma, a pred nama je samo znak pitanja, a zašto ne do sada da se snimi film o Jasenovcu, američki producenti nisu imali takav način razmišljanja i odlučili su da ovaj film nominuju za sve nagrade u svim kategorijama u dodeli zlatnog globusa, koji je prosto kao najava dodele oskara u različitim kategorijama.
Hoću da kažem da neki određeni delovi kulturne javnosti se ne slažu sa tim, predlagali su neke druge filmove, ali je drugi film po glasanju, nekako je prošao nezapaženo našoj javnosti jeste film „U ime naroda“, koji takođe obrađuje jednu od važnijih nacionalnih istorijskih tema, a to je film Darka Bajića, izuzetno dobar film kao ovaj Gagija Antonijevića, koji se opet prvi put bavi u formi filma, temom prisjedinjenja Vojvodine, odnosno određenih delova sadašnje Vojvodine Srbiji. To su dva filma sa dve važne istorijske teme.
Treći film u tom glasanju je bio film Srdana Golubovića, tako da je važno da i vi kao poslanici koji pratite različite polemike u našoj javnosti, znate kako je glasano i kojim redom su filmovi vrednovani od strane komisije.
Koji god da je film nominovan kao Republika Srbija koja toliko ulaže u domaću kinematografiju, želim naravno uspeha svima njima i na ovom prestižnom takmičenju i nominovanju, ali i na svim međunarodnim festivalima.
Ono što ne mogu sa vama da se složim, niti sa bilo kim iz sfere politike, te neke naše stalne podele na ove ili na one, toga ne bi trebalo da bude u svetu kulture.
Republici Srbiji je stalo do svakog čoveka, stalo nam je da ostanu svi talentovani ljudi u ovoj državi i da zajedno napravimo nešto od ovog društva, a ne stalno da se delimo na ove ili one, na dobre ili loše ljude, na one koji misle ovako i na one koji misle onako. Mislim da te stalne podele u našem društvu kao da kreira neko drugi koji želi zlo Srbiji, koja zaista krupnim koracima se odvaja od čitavog našeg okruženja, kako u ekonomskom, tako i u svim ostalim pogledima i da je to neko drugi koji nas uči na stalne podele i onda je Srbija slaba država.
Mi odavde treba da šaljemo poruke da nam treba svaki čovek u ovoj državi i da je svako vredan, a da radimo na tome da oni koji su u nekom vremenu bližem ili daljem napustili Srbiju da se vrate, kao što je na taj način podstaknut naš veliki violinista Stefan Milenković, da se posle niza godina vrati u Srbiju, da ode u Novi Sad da radi, da vodi našu novu koncertnu dvoranu, da predaje na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu. Naša želja je, ne sumnjam svih nas ovde u sali, da nam se vrate svi vredni ljudi koji imaju nešto da doprinesu Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Evo uporno sedim ovde i očekujem da će biti pitanja o budžetu za izdvajanje za kulturu Republike Srbije, naravno i za informisanje, kao nečim čime takođe Vlada Republike Srbije može zaista da se pohvali.
Do sada su se uvek vodile polemike u javnosti na temu toga koliko se u brojkama izdvaja za kulturu naše države, više nego na projekte i za šta se izdvaja taj novac. Ove godine nekako čak primećujem da uopšte nema polemike u javnosti, niti na brojke, a kamoli o tome za šta opredeljuje sredstva Vlade Republike Srbije, što u stvari oslikava kulturnu politiku jedne države u sledećoj godini.
Uvek se govori o tome da li je budžet smanjen ili uvećan. Što je najinteresantnije, iz toga se zaključivalo da li ministar kulture ima bolji ili lošiji položaj u odnosu na ostale ministre u Vladi i naravno, ono što je lajt motiv prosto postao u našoj državi, a to je stalna polemika da li se mi približavamo onom pragu od 1% državnog budžeta ili ne? Time se, u stvari, meri politička težina jednog ministra u svakoj vladi u svetu. Znači, tu nismo ništa posebni, ali posebno u Vladi Republike Srbije.
Nikom nije palo na pamet da uz budžet Republike Srbije doda još i izdvajanje iz budžeta AP Vojvodine, pa doda još sredstva koja se izdvajaju iz lokalnih budžeta, da se, u stvari, sve to sabere i vidi da sredstva koja se izdvajaju, ukupna sredstva za kulturu u našoj državi uopšte nisu mala.
Mogu da, zaista sa zadovoljstvom, kažem da predviđeni budžet Ministarstva kulture i informisanja za 2021. godini iznosi 12 milijardi 708 miliona 694 hiljade dinare i u odnosu na rebalans budžeta za 2020. godinu, za ovu tekuću godinu to je čak iznos veći za milijardu 224 miliona 861 hiljadu, što iznosi uvećanje za 10,67%.
To je odgovor za sve one koji stalno imaju dilemu i pitaju za brojke, a ne za suštinu u šta se u stvari ulaže taj novac, koji uopšte u doba pandemije nije mali.
Imala sam taj strah, hvala Bogu to je prošlu u saradnji sa ministrom finansija, predsednicom Vlade i predsednikom države, da ćemo dobiti manji budžet zbog problema u kojima se nalazi svaka država u periodu pandemije. Ne da nije mali, nego smo ga zaista znatno uvećali. Hvala ministru finansija što ima, očigledno, sluha, razumevanja, ali i sklonosti ka kulturi.
Strukturu budžeta čine, ja to moram da kažem i ovako matematički, da oblast kulture je dobila za 2021. godinu 10 milijardi 445 miliona 182 hiljade dinara i oblast informisanja za skoro milijardu i po dinara, a ostali su ostali izvori, da vas ekonomski ne gnjavim sa objašnjenjima toga.
Zaista, procentualno učešće budžeta Ministarstva kulture i informisanja u ukupnom budžetu Republike Srbije za 2021. godinu iznosi 1,10%, odnosno za kulturu, ono što nas najviše možda i interesuje, to je 0,97%, što je uvećanje u odnosu na rebalans od 0,79%. To je metodologija našeg ministarstva, ali to je i metodologija i Međunarodnog monetarnog fonda, kao i metodologija Vestminsterske fondacije, odnosno Kancelarije koja je ovde kod nas i koja je izvršila zaista dobru analizu budžeta za 2021. godinu, koja je poklapa sa nama.
Ovo kažem zbog nevernih Toma koje uvek imaju neke druge, drugačije metodologije koje se ne poklapaju sa ovim našim.
Kažem, procenti koje smo dobili, dobili smo ovom metodologijom.
Kažem, treba pogledati koliki je budžet Vojvodine, koliki je budžet lokalnih samouprava i na šta se troši i možemo da kažemo da bez obzira što koda nas postoje problemi zbog pandemije, što se najviše ulaže u zdravstvo i mora da se ulaže u zdravstvo, kultura nije ostala po strani.
Jer, kako je i Vinston Čerčil govorio kada su mu u vreme ratnih zbivanja smanjili budžet za kulturu i postavio retoričko pitanje, da parafraziram – zašto smo onda uopšte vodili ove ratove, tako sam i ja veoma zahvalna što su moji argumenti da je za kulturu potrebno i u teškim vremenima izdvajati našli potvrdu i kod predsednice Vlade i kod ministra finansija.
Naravno da je uvek važno u šta se to pojedinačno ulaže. Ja ću samo izdvojiti par stavki, da ne bih oduzimala vaše značajno vreme. Najznačajnije povećanje u budžetu, ono što će vas kao predstavnike različitih lokalnih zajednica i samouprava interesovati i svakako da prenesete gradonačelnicima i predsednicima opština, projekat „Gradovi u fokusu“. Znači, imamo znatno uvećanje. Za to je opredeljeno za 2021. godinu 349, 5 miliona dinara, što je za 250,5 miliona dinara više u odnosu na rebalans budžeta i 200 miliona dinara više u odnosu na budžet za 2019. godinu.
Zašto je ovo bitno? Značajno povećanje sredstava u velikoj meri će doprineti decentralizaciji kulture, jer nije kultura nešto što se samo odvija i treba da postoji u Beogradu i u Novom Sadu. Kultura je nešto što treba da prožima život svih lokalnih samouprava i čitave naše države. Eto velika šansa da učestvujući na konkursima u okviru ovog projekta „Gradovi u fokusu“ lokalne samouprave unapred smo infrastrukturu u oblasti kulture, reč je o izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih objekata, šansa da se dobiju centri za kulturu, muzeji, galerije, bioskopi, pozorišta, muzičke škole, muzičke scene.
Tako da, mislim da ćemo dobiti ovim ravnomerniju dostupnost kulturnih sadržaja širom Srbije.
Naravno, obnova, podgrađe i Petrovaradinske tvrđave je 300 miliona dinara, a to je novi projekat u budžetu Ministarstva kulture i informisanja. Ne treba da govorim koliko je Petrovaradinska tvrđava s podgrađem, jedan od veoma značajnih, možda i najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji sa zaista velikim kulturno-istorijskim značajem i velikim turističkim potencijalom, a uklapa se u veliki nacionalni projekat, a to je „Novi Sad- Evropska prestonica kulture“ koji je pomeren za 2022. godinu.
Uveli smo jedan novi program u saradnji sa predsednicom Vlade Republike Srbije, delimo jednaku ideju da je potrebno da pokrenemo projekat prestonice kulture Srbije, po ugledu na ovaj evropski projekat. Za to smo izdvojili, za 2021. godinu, osnovnih 12 miliona dinara je taj projekat koji moramo da pripremimo da bi zaživeo u 2022. godini i da bi jedan grad izabrali da bude prestonica kulture Srbije sa različitim vrstama programa iz oblasti tradicionalne, ali i iz oblasti savremenog stvaralaštva koji moramo da podstaknemo. Kažemo, ojačaćemo time opet kulturne kapacitete lokalnih zajednica.
Rekla sam, Novi Sad, prestonica kulture za iduću godinu, 302,9 miliona dinara. To je uvećali smo ova sredstva za čitavih 150,7 miliona dinara, odnosno uvećanje u odnosu na rebalans budžeta za čitavih 99%. To nam je jedan od najvažnijih događaja kulturnih za 2022. godinu, događaj od zaista evropskog nivoa i značaja. Bolje ćemo pozicionirati Novi Sad, ali bolje ćemo pozicionirati našu čitavu državu na kulturnoj mapi Evrope.
Šta bih još mogla da izdvojim? Naravno, izdvajanje za Narodno pozorište u Subotici. Očekujemo da krajem 2021. godine kapitalni projekat bude konačno završen, a očekujemo i ove nedelje da Vlada Republike Srbije donese odluku da se iz rebalansa budžeta izdvoji 350 miliona dinara za, jel tako ministre, evo, imam potvrdu ministra finansija, za završetak radova. I nešto, 50 miliona dinara za određene postupke koji nisu završeni u ovoj godini, 50 miliona za iduću godinu.
Naravno, i Jagodina može takođe da bude zadovoljna, za rekonstrukciju, dogradnju muzeja, naivne i marginalne umetnosti za 2021. godinu izdvajamo sredstva od 156,9 miliona dinara, kao i za istraživanje zaštite i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči. To je novo arheološko nalazište, 35 miliona dinara izdvajanje za zaštitu očuvanja kulturnog nasleđa. Naravno, imam značajnu podršku rada ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva, 33,1% više nego u rebalansu budžeta za 2020. godinu.
Takođe, nešto što je novo za nas, a to je da je odlukom Vlade Republike Srbije određeno sada da podsticaji investitoru za proizvodnju audiovizuelnog dela, odnosi se na filmove, damo podsticaje. Ovog puta će ti podsticaji iznositi čitavih 700 miliona dinara, i to će sada, umesto Ministarstva privrede, prvi put raditi Ministarstvo kulture i informisanja. Ta su sredstva predviđena za realizaciju uredbe o podsticajima i domaćih i stranih investitora u proizvodnji audio vizelnih, kako se to stručno kaže, a građanima Srbije lakše da kažem za snimanje filmova i serija u našoj državi.
Mogu da zaključim da je planirani budžet Ministarstva kulture i informisanja u 2021. godini, razvojni je, jer zaista smo se izborili za mnogo veći budžet, i veća sredstva za važne stavke. Zaista, vidan je taj finansijski napredak koji smo napravili u odnosu na godine iza nas. Imamo i imaćemo stabilno finansiranje ustanova kulture, što je takođe veoma važno, a povećali smo iznose za gotovo sve konkurse koje uskoro raspisujemo iz oblasti kulture i informisanja. Tu smo znatno povećali stavke, putem projektnog finansiranja, mislim da možemo da damo podršku mnogim ustanovama kulture i pojedincima koji se bave u našoj državi u oblastima kulture, odnosno kulturom. Poboljšane su mogućnosti za jačanje naše međunarodne saradnje.
Tako da, zaista mogu da budem zadovoljna i kad odgovaram na ono pitanje koliko procenata, koliko para, jer je to nekima najvažnije, ali, mogu da odgovorim i na pitanje, eto za šta će građani Srbije davati novac u budžet Republike Srbije i za šta će se u oblasti kulture i informisanja tačno izdvojiti.
Kažem, ovim možemo da pokrijemo i značajne prioritete naše države u oblasti kulture, a to je zaštita kulturne baštine, istorijskih spomenika. Ne možemo baš da se pohvalimo time da nam istorijski spomenici izgledaju dobro, ili da imaju adekvatno zaštitu, da imamo adekvatnu zaštitu uopšte kulturnog nasleđa. Ali, time pokrivamo i nacionalne interese.
Svakako, jedan od nacionalnih interesa poboljšanje stanja u kulturi. Obeležavanje značajnih jubileja, kao što je jubilej jedinog nobelovca u oblasti književnosti.
To je iduće godine 60 godina obeležavamo od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, koji ima ovde ploču, sa leve moje strane, jer je i on bio jedan od poslanika u ovom istorijskom zdanju.
Svakako nacionalne interese da razvijamo umetničko obrazovanje i da stvaramo neku novu publiku za koju, u stvari i radimo i stvaramo ovo sve što radimo danas u oblasti kulture, ali tu nam treba dobra saradnja i sa Ministarstvom obrazovanja, jer, ako ne uvedemo kao jedan, ili opcioni, ili obavezni predmet, kao što smo imali nekad, a to je istorija umetnosti, nešto da deca uče i proučavaju u oblasti kulture od najranijih dana, od osnovnog obrazovanja. Bojim se da novac i velika izdvajanja u kulturu neće imati onu traženu i poželjnu publiku u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem se prvo što ste izdvojili vreme u vašoj diskusiji da prokomentarišete moje izlaganje u oblasti izdvajanja sredstava za kulturi i informisanje za 2021. godinu.
Interesantno je to u našoj javnosti kada je nešto loše to izaziva veliku pažnju, a kada je nešto dobro ili se kreće nekim sitnim ili krupnijim koracima ka poboljšanju u budžetu koji izdvajamo za kulturu, onda je nekako opšte ćutanje i niko nema snage da kaže, bez obzira kojoj političkoj opciji pripada ili kom načinu razmišljanja da je nešto dobro. Eto, to je kod nas teško i sa tom barijerom ćemo se izgleda dugo boriti, da jedni drugima priznamo da je nešto dobro urađeno.
Hvala vam na pozivu da dođem u Novi Pazar. Jedan od mojih prioriteta u mandatu koji imam je svakako da obiđem što više gradova i opština u našoj državi, jer kažem, uz svo uvažavanje glavnog grada i prestonice, Novi Sad kojeg najviše volim, prosto, ne živi se samo u jednom ili u dva grada, živi se u svim gradovima Srbije., dužnost je ministra kulture da se upozna kako i sa kojim problemima se radnici u oblasti kulture susreću svakodnevnom životu, a žive u manjim opštinama i gradovima.
Dobrodošli da učestvujete u program „Gradovi u fokusu“, jer evo, zaista imamo ovoga puta 200 miliona dinara više nego 2019. godine, tačno 349,5 miliona, a kao jedna multikulturalna sredina, multikonfesionalna, svakako ćete imati mogućnosti da možda budete i prvi kao predstonica kulture Republike Srbije, jer počinjemo sa tim programom ove godine, u pripremi je da to počnemo da ostvarujemo 2022. godine.
Uostalom, Srbija je Evropa u malom i možda smo jedna od retkih zemalja danas u modernoj Evropi, u modernom svetu koja može da se pohvali svojom različitošću, kako verskom tako i pripadnošću različitim narodima i to treba da istaknemo kao jedan od naših značajnih mostova ka Evropi, pa i jednu veliku prednost.
Srbija od 2012. godine do danas zaista ulaže u kulturu i to ulaže u velike projekte. Ne treba zanemariti, niti zaboraviti, treba stalno ponavljati da dok je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade Republike Srbije zaista su napravljeni veliki pomaci. On je taj koji je gurao i ja to pričam i sa onima koji su oponenti politike Vlade Republike Srbije, da moraju da skupe hrabrosti i da kažu da je Narodni muzej završen i otvoren u mandatu Vlade Aleksandra Vučića, da je takođe Muzej savremene umetnosti otvoren u mandatu Vlade Aleksandra Vučića, odnosno Ane Brnabić i da je takvu politiku prema kulturi Republike Srbije podržala ova vladajuća većina.
Možete da se slažete ili da se ne slažete, jednostavno, ova dva muzeja ne možete da izbrišete gumicom, a bili su 10 ili 15 godina zatvoreni. Izgubili smo taj kontinuitet muzejske publike kod mlađih generacija.
Znate šta znači u istoriji jednog naroda 15 godina i 15 godina izgubljenih za mogućnost da se upoznaju sa onim kulturnim blagom koji Narodni muzej poseduje ili da pogledaju onu lepotu koju imamo u fundusima čak Muzeja savremenog stvaralaštva? Vi bi se iznenadili koliko značajnih umetnika između narodnog opusa savremenog stvaralaštva HH veka poseduje Muzej savremene umetnosti i, znate šta, kultura je zaista jedno polje koje doprinosi i budžetu ove države.
Ono što je urađeno Uredbom Vlade Republike Srbije, takođe Vlade kojom je predsedavao Aleksandar Vučić, to je Uredba kojom su prvi put u našoj istoriji uvedeni insentivci, odnosno podsticaji za snimanje filmova i serija, prvo, stranih producenata, a zatim i domaćih producentskih kuća i zato mi imamo ovakav bum u snimanju filmova i mnogobrojnih serija.
Danas sam dobila podatak, odnosno dobila sam poruku iz Italije da je jedna od takvih firmi, a to je „Jervolino Entertainment", oni inače imaju i sedište u Novom Sadu, napravila film koji je u Italiji po gledanosti na "Apple TV" na italijanskom govornom području, pobedilo u gledanosti filmove iz Diznijeve produkcije. Mi to treba da ponavljamo, treba da se hvalimo time, a ne da ističemo samo ono što ne valja u našoj državi.
Podsticaji koji se izdvajaju svake godine u budžetu za snimanje filmova su izuzetna stvar, jer time smo uposlili mnoge ljude u filmskoj industriji.
Danas je teško, prosto, naći slobodnu ekipu za snimanje filmova i serija, pa se oni prilagođavaju jedni drugima, a mnoge filmske zvezde i režiseri dolaze u Srbiju. To je velika reklama za našu državu, jer svako od njih odlazi sa veoma pozitivnim utiscima o Srbiji, a pogotovo tu sliku nose u Holivud, koji nam već godinama nije bio naklonjen i gde su snimani filmovi koji šalju u svet negativnu stranu o našoj državi i nekim događajima u našoj skorijoj ili daljoj istoriji.
Mi možemo da budemo samo ponosni na ono što radimo. Naravno, nećemo odustati i od toga, ali neki moj cilj i cilj Vlade Republike Srbije je da u svakom budžetskom turnusu dodamo još novca za kulturno stvaralaštvo.
Hvala.