Zahvaljujem puno.
Član 108. kaže da se predsednik stara i tražite od mene, prvi stav, negirate odmah, da ja moram da izreknem ovo ili ono. Ne moram. Znači, predsednik, stav 1. se stara, pa on odlučuje da li će da izrekne opomenu. Ne želim da se ponovi situacija od pre neki dan, kada je kolega s leve strane nazvao parlament i ostale poslanike stokom, a danas rekao da se nije odnosilo samo na poslanike nego na sve. Ja ne želim da se to ponovi. Želim da raspravljamo o budžetu, a ne o povredama Poslovnika i ne želim da podržavam opstrukciju, jer mi je jedan od poslanika došao u kabinet i rekao – mi imamo pravo i pravićemo opstrukciju. To je legalno pravo, ali ja neću u tome da učestvujem i neću da izričem opomene, nego ću da se trudim da radimo po dnevnom redu, pa koliko god da traje, nije bitno.
Da li su se svi osetili, kako vi tvrdite, 250 poslanika da se prepoznalo i reklo da smo svi cirkusi, da smo svi klovnovi, videće se na glasanju, koliko će ko dati glasova za vašu povredu Poslovnika. Možda se neko osetio uvređenim, a možda se neko nije osetio uvređenim. Kao predsednik, ne radim u cirkusu, sigurno. Ja nisam shvatila da je poslanik Babić rekao da smo mi cirkus i cirkusanti.
Izvolite, da li želite da glasanjem utvrdimo da li ste vi u pravu ili predsedavajući, koji tvrdi da nije povredio Poslovnik?
Pošto na drugi način ne mogu da uspostavim red, u skladu sa članom 112. dajem pauzu od minut, da bi se vratili na dnevni red a ne da pravimo od parlamenta nešto što ne želimo. Želimo da radimo. Svi kažu da žele da rade i da raspravljamo o budžetu, jer je to najvažnije pitanje za građane Srbije, a onda građanima Srbije nudimo povrede Poslovnika po sat-dva. Znači, želim da uspostavim red, ali onda nema posle pauze dizanja, jer član 112. govori da predsedavajući uspostavlja red. Sada pravim pauzu, da bi bilo reda i da bismo se vratili na dnevni red. Nemojte ići iz sale, brzo će proći to uspostavljanje reda.
(Posle pauze)