Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7902">Maja Gojković</a>

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.
Hvala.
(Tatjana Macura: Replika.)
Kome?
(Tatjana Macura: Ministru Vulinu.)
Ministru Vulinu? On je odgovarao na prethodna izlaganja. Tvrdi da se nije vama obraćao.
Reč ima Saša Radulović. Izvolite.
Zahvaljujem se.
Pa, dobro, svi smo znali da će poslanik doći da bi napravio nekakav incident i tako.
(Saša Radulović: Sram vas bilo sve zajedno.)
Koga treba da bude sramota ili ne, ja jedino što moram da kažem kao predsednik Narodne… Nemojte da se derete.
Molim vas da poslanik ne pljuje dok viče, jer…
(Saša Radulović: Sram vas bilo sve zajedno.)
Potpredsedniče, molim vas, nemojte da obraćate pažnju, vratite mi vreme da mogu da se obratim građanima Republike Srbije.
Hvala.

Dakle, obraćam se građanima Srbije. Klovnovima u Skupštini, naravno, nikad dosta predstava, ali moram da obavestim građane Srbije da ne bi bili u zabludi, da ste vi nekom oduzeli reč. Moram da obavestim poslanika da je on davno izgubio svoj poslanički klub, njega su napustili skoro svi poslanici i po našim pravilima on ima pet minuta. U tih pet minuta je rekao šta je rekao. Niko ga nije razumeo doduše, ali šta sad da radimo. Njegovo pravo je da priča šta god hoće. Kako hartija trpi sve, izgleda da i mikrofon u parlamentu trpi baš sve.

Samo da mu kažem, pošto mu je danas hit izjava kako Nemačka, ne znam, Bundestag zaseda, zaseda i zaseda. Ali on nije rekao jednu stvar - da se opozicija zajedno sa vladajućom većinom u Nemačkoj dogovorila da samo nekoliko poslanika učestvuje na zasedanju, a to je kod nas u Srbiji apsolutno nemoguće, jer kod nas opozicija neće da se dogovorimo o bilo čemu u Srbiji u doba korone i mi smo jedinstvena država u kojoj deo opozicije krši sva pravila i poziva građane Srbije na pobunu, na lupanje u šerpe.

Znači, mi ne možemo da se poredimo sa Nemačkom. Ali, ako se već poredimo, onda da kažemo da traje u tom parlamentu diskusija šta će sada da urade sa kvorumom. Dogovorili su se da ih bude manje, ali još uvek traje diskusija kako da nađu sada rešenje da imaju kvorum u Bundestagu.

Znači, Saša Radulović kad govori on govori površno, ustane, izviče se na sve nas, skine, baci masku, imamo nekakav igrokaz nevešt, ode i zajedno sa Dverima ne pređe ni cenzus za beogradske izbore. Možete zamisliti kakav će debakl da doživi na sledećim izborima, jer sad ni ovi iz Dveri neće sa njim.

U Nemačkoj je umrlo 6.314 ljudi, 160.000 je zaraženih. To je Nemačka na koju se on poziva i naš parlament treba da radi sve isto kao oni. To je 37 puta više umrlih nego u Srbiji, a njih ima 11 puta više nego građana Srbije. Toliko jedan ekspert koji govori kako jedna mala Srbija treba da se poredi sa velikom Nemačkom koja ima neki svoj put i način rada. Zašto mi moramo stalno da se poredimo sa bilo kim?

Isto je poslaniku, koji nema živaca da sasluša bilo kog drugog nego samo sam sebe, 15. marta predsednik Narodne skupštine Republike Srbije uputio pismo i objasnio razloge zašto smatra da ne može da se održi sednica Narodne skupštine Republike Srbije, ali to njega ne interesuje. Kažem, čovek bez poslaničkog kluba, čovek bez ijednog procenta podrške građana Srbije mora da nađe načina da skrene pažnju na sebe i sedam dana je planirao da izvede ovih par sekundi glupiranja i da nas manje više oneraspoloži, jer ovo nije ni smešno. Ovo je tragično. Hvala vam.
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Smatram da su građani Republike Srbije veoma odgovorni. Znači, preko 95% građana je odgovorno, poštuje državu, poštuje sve mere, onih nekih pet posto to može opozicija celokupna da na narednim izborima koje ćemo verovatno imati u skladu sa Ustavom i zakonima i odredbama koje u našoj državi još uvek važe, jer nije nikakav državni udar napravljen, a ako ga vi planirate možda, onda nam to recite malo ranije, pa da obavestimo te građane Srbije, tih 95% odgovornih i onih pet posto koji jesu odgovorni građani ali su potpuno zbunjeni, jer ih Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović svaki dan svojim izjavama huškaju i guraju u neznanje, u nemir u to da razmišljaju šta će biti u budućnosti u ovoj državi. Biće sve u redu, pobediće SNS, jer građani Srbije veruju Aleksandru Vučiću i SNS.

Eto, da vam otklonim barem jednu dilemu koju možda vi lično imate, a prikrivate se iza bog zna koliko građana koji su vas kontaktirali i kažu – spasi na Nenade Konstantinoviću ove neizvesnosti. Eto, to tako izgleda, vaša diskusija, kao da ne znam, stotine hiljada ljudi stoji iza vas, kao nekog političkog činioca. Pa, vi dve godine niste kročili u ovaj parlament, a sada pitate zašto parlament, a izbori su raspisani 4. marta, takođe da vas obavestim, nije hitno sazvao sednicu u sred porasta broja obolelih od korone u Srbiji. Neverovatno. Kako ste vi vodili državu, verovatno bi gurnuli 600 ljudi ovde u parlament, izvršili jedan veliki eksperiment „in vivo“, da vidite da li će se neko od nas razboleti, pa ste onda rešili možda problem i pre samih održanih izbora.

Što se tiče poštovanja Ustava, vi kažete, nemate dilemu. Vi nemate dilemu ni oko čega, to je nepodnošljiva lakoća bavljenja politikom. Ja mislim da je to tako i sad mi svi treba da padnemo u nesvest i da se složimo sa vama. Ja ću da vam kažem da je vanredno stanje u našoj državi ove godine, pošto imali smo i ranije vanredna stanja 2020. godine uvedeno po slovu Ustava Republike Srbije i svih pozitivnih propisa. Kada kažem pozitivnih propisa, vi ćete me možda razumeti, građani možda i neće.

Marta 15. napisala sam pismo i predsedniku Republike i predsednici Vlade i navela razloge zašto ne mogu da sazovem Narodnu skupštinu Republike Srbije da u tom trenutku raspravlja o uvođenju vanrednog stanja. Vi ćete me isto razumeti, niste vi Skupštinu ama baš ništa pitali kada ste uvodili vanredno stanje 2003. godine, ništa. Sedela sam kod kuće, gledala sam Natašu Mićić. Sećam se imala je neki teget kostim, tašnicu, pošto nije verovala ljudima iza sebe, oko ramena i ona je kao predsednik Skupštine i v.d. predsednik, ona je bila sve u tom trenutku, jer kao Milutinoviću je istekao mandata, pa ste onda rešili da je v.d. odmah predsednik, a i predsednik je Skupštine, jer ste Maršićanina u međuvremenu uspeli uz pomoć nekih igara i saradnica raznih službi da eliminišete. I, tako je to izgledalo uvođenje vanrednog stanja onda.

Jeste, ubijen je premijer, ali znate šta, vi često, ne vi lično, nego predstavnici opozicije porede Srbiju sa Švedskom. Pa, kako poredite sa Švedskom samo u nekim segmentima, poredite je sa Švedskom i prilikom uvođenja vanrednog stanja. Kod njih je ubijen predsednik Palme, pa nisu uveli vanredno stanje. Kod njih je ubijena ministarka inostranih poslova, koja je dana kada je Zoran Đinđić ubijen trebalo da se nađe sa njim, nisu uveli vanredno stanje, pa ga nisu uveli ni sada. Da li je to dobro ili nije dobro, ostavićemo da se pokaže kada se završi i kod njih epidemija, odnosno ovaj problem sa Kovidom, ali vidimo da imaju veliki broj umrlih i zaraženih, ali oni su takvi, liberalno društvo koje ne uvodi vanredno stanje ni kada im je ubijen predsednik države, ni kada je ubijena ministarka inostranih poslova. Ne možemo onda da se poredimo sa zemljama koje nikada nisu uradile ništa što smo mi radili i što smo mi prošli.

Član 200. Ustava, stav 5, je vrlo jasan. Dalje možemo da se pozovemo i na stav 8, kada se potvrđuju uredbe koje donosi u međuvremenu Vlada Republike Srbije i čita se čitava rečenica. Ne dođe se u slučaju, kao što je jedna poslanica pročitala, u roku od 48 sati, nego se čita i dalje - odnosno, čim bude u mogućnosti da se sastane.

Još uvek imam dilemu da li je dobro što smo se u ovom momentu sastali u ovom sazivu, ali, stručnjaci su rekli da imamo manje obolelih, manje umrlih, da epidemija polako jenjava i mi smo iskoristili mogućnost da se sastanemo.

Napisala sam: "Imajući u vidu postojeću situaciju u vezi sa širenjem zarazne bolesti na teritoriji Republike Srbije, smatram da su se stekli uslovi za donošenje odluke o proglašenju vanrednog stanja". Što bi rekao Zoran Živković - stojim iza svake svoje odluke i svake rečenice. I to ću kroz istoriju ponavljati. Time su spašeni mnogi životi.

"Kako održavanje sednice podrazumeva prisustvo velikog broja ljudi, minimum 500, a taj broj podrazumeva ne samo poslanike, vi se samo na to ograničavate kad govorite, stručnu službu, administraciju, tehničku službu, službu obezbeđenja, vatrogasno osoblje, zdravstvenu službu, predstavnike javnog informisanja, mišljenja sam da bi u ovom trenutku to predstavljalo rizik po zdravlje ljudi" - tačka. Stojim iza svega što sam napisala i što sam uradila.

"Imajući u vidu postojeću epidemiološku situaciju, Skupština nije u mogućnosti da se sastane i predlažem da odluku o vanrednom stanju, u skladu sa članom 200. stav 5. Ustava Srbije, donesu zajedno predsednik Republike, Narodne skupštine i predsednik Vlade". I doneli smo takvu odluku. A dalje, ne treba ništa da govorim, ni ja, ni ovaj poslanik, ni onaj poslanik. Govorite, naravno, ali krajnju ocenu će dati Ustavni sud. Da li je dao ocenu iz 2003. godine, ne znam. Stvarno ne znam. Znam da je Nataša Mićić, koja je u to vreme bila sve, žao mi je što kao poslanica nije prisutna danas, da nam rasvetli okolnosti iz tog uvođenja vanrednog stanja, ali, ne znam kako se poredimo ne znam sa čim, a ne poredimo se Srbija sa Srbijom iz 2003. i 2020. godine. Mediji? Samo saopštenja iz Vlade Republike Srbije su mogla da se čitaju medijima. Samo to je moglo.

To da imate vi televiziju koja tvrdi sve drugačije, novinarku koja kaže da medicinske sestre u Kliničkom centru Vojvodine nemaju maske i rukavice, da imate naslovne stranice novina da je ovaj ono ili ono uradio, da ima toliko mrtvih, da migranti skaču po glavama svakog građanina Srbije, izbacuju nas iz stanova, more lažnih vesti imate. Ako je to demokratija, u redu. Ali, 2003. godine su pogledi na ljudska prava i demokratiju bila potpuno drugačija. Nisu samo dve-tri pevačice bile u pritvoru i dva-tri kriminalca. Sa tim se ne slažem, 12 hiljada ljudi je bilo u pritvoru, skoro približno naknade štete je isplaćen, nisu dobili ni prekršajnu prijavu posle, niti im se sudilo. Ništa se nije dešavalo.

Ne govorim to iz neke zle namere. Mene je porodica vaspitala da poštujem državu. Bila sam u opoziciji 2003. godine, nije mi palo ni na kraj pameti da radim nešto protiv države, protiv policije, protiv Vlade koja je donela takvu odluku, protiv Nataše Mićić. Nije mi palo na pamet. U takvim okolnostima, da je to sada, takva situacija, da opozicija poštuje svoju državu, mi bi mogli da se dogovorimo kao Bundestag da povremeno zasedamo, pa da nas bude 50. Ali, naravno, ne na štetu rezultata izbora, da se ne nadate tome. Pa bi onda kao primer nezasedanja naveli članicu Evropske unije. Češka, na primer. Šta fali Češkoj? Hoće neko da kaže da to nije demokratska država? Ni jednom se nisu sastali. Ne pada im ni na kraj pameti da ugrožavaju živote, ne samo sebe nego bilo koga u parlamentu. Pa i kad izađu, posledice ovakvih skupova su i kad se izađe iz parlamenta.

A jel ima neko nešto da kaže protiv SAD i toga što oba doma ne zasedaju? Ne pada im ni na kraj pameti. Ja mislim da su SAD demokratska država. Ali, eto, ne zasedaju, iako Korona bukti na tom kontinentu. Da ne kažem da je Belgija skoro nešto počela, ali Senat uopšte ne zaseda. Svi ostali, evo imamo izveštaj Interparlamentarne unije, ako vas ne mrzi pogledaćete ga, na njihovom sajtu, videćete da se sve države nekako dovijaju da kao nešto zasedaju on-lajn, ili sad nešto trenutno proučavaju kako da se izbore sa kvorumom, pa da se prizna da je njih 10 u sali kvorum, i takve neke stvari. Retko ko u punom kapacitetu zaseda. Ni Savezna Republika Nemačka. Kolega Radulović je izmislio to. Oni su se dogovorili da njih nekoliko zaseda, ispunili formu poštovanja demokratije i ljudskih prava. To kod njih može, jer oni su Angelu Merkel rušili i kritikovali do pojave Korone. To je poštovanje države, koje kod nas nedostaje. A onda su joj rekli - mi smo tu. Mi smo sada tu, razgovaraćemo o svemu kada ova opasnost prođe.

Takve demokratije su za jedno veliko poštovanje, ali u tome učestvuju i političari vlasti i političari opozicije. Mi smo rekli da nećemo da kritikujemo, ali, kao običan poslanik, mogu valjda i ja nešto da kažem ako me neko danima kritikuje.

Ko diže pobunu sada u državi? Dragan Đilas nema ni jednog poslanika. On nije izašao na izbore. Bio je tu poslanik, dao je ostavku, oterala ga je Demokratska stranka, smenili ga, izabrali Bojana, posle Bojana Pajtića nekog drugog i on može da diže pobunu zato što ga je baš briga, nema ni jednog poslanika. Može da govori protiv parlamenta sa stepeništa.

Boško Obradović je zbog svoje politike izgubio poslanički klub. I njemu je bolje na stepeništu nego da se bori sa Radulovićem za pet minuta, da li može da govori ili ne. Jer, postoje pravila, samo troje koji nemaju poslanički klub mogu da govore. Znači, njemu je bolje da govori kako on, ne znam ni ja, kaže Dveri da postoje. To ne postoji uopšte. Hajmo politički da govorimo potpuno otvoreno, bez ovih rukavica, iako ću ih ja držati, Dveri ne postoje. Ovo je sve smejurija.

To je kao sada neka politička snaga koja ima nešto da kaže da nema demokratije u državi. Pa, oni su srušili sve postulate uopšte parlamentarnog života, koliko puta su trčali ti iz klupa do klupa. Kad su rasturili sve poslaničke klubove, odlučili su da izađu napolje i da onda preporuče da se ne izađe na izbore. Smejurija. I Vuk Jeremić, koji takođe nema poslanički klub, on čak, kao ni Đilas, nije bio dve, tri nedelje ni na listi, jednostavno nije se kandidovao.

To su lideri van parlamentarne opozicije, recimo otvoreno. Nemaju oni veze sa ovim parlamentom nikakve. Nikakve! Sa kojim pravom oni sada govore da li parlament treba da ima sednicu, nema sednicu? Neka se kandiduju, neka izađu na izbore i na narednom sazivu neka govore o radu parlamenta koliko god hoće, ali nemojte da prave maglu građanima Srbije.

Pozivaju građane da lupaju šerpe. Da li to ima u Saveznoj Republici Nemačkoj? Da li to ima u Sjedinjenim Američkim Državama, da neko lupa o šerpe? Da li to ima u Belgiji, odakle dobijamo poruke, ne mislim iz države Belgije nego iz pojedinih institucija? Da li lupaju o šerpe tamo? Ne lupaju. Da li ima to u Austriji? Da li ima to u Hrvatskoj? Da li ima to u Sloveniji? U kojoj državi opozicija za vreme zaraze, pandemije, teške bolesti, da dok mi lupamo neki tamo lupaju o šerpe? Ljudi se bore za život na respiratorima, druge porodice imaju druge probleme, ne mogu da sahrane svoje najbliže na način na koji bi mogli da nije pandemije. Oni lupaju da se ne bi čuo aplauz doktorima i zdravstvenim radnicima, to je svrha tog lupanja i lupetanja.

Protiv čega oni lupaju? Sa kojim pravom je Dragan Đilas taj koji poziva građane Srbije da lupaju? Da protestvuju protiv čega? Protiv doktora koji ne dižu glavu? Zamislite kako njima to izgleda kada im građani Srbije tapšu, a ovi izađu i lupaju o šerpe?

Odmah da ih obavestim, šerpe koje su polupane su kancerogene, pa im predlažem da bace i da traže od Dragana Đilasa da im kupi novi set šerpi. Toliko o tom fantastičnom političkom potezu.

To je možda imalo nekog smisla u onom vremenu pre 30 godina. Kakvog sada ima smisla? Nikakvog.

Ja pozivam građane Srbije, pozivam poslanike sve u ovom sazivu da svako veče u 20.00 časova izađu na terasu i gromoglasno tapšu doktorima i zdravstvenim radnicima. To je odgovor na lupanje i lupetanje vanparlamentarne opozicije koja će ući u parlament skoro nikada. Eto, to je moj odgovor njima svima.

Sve oni znaju šta je dve godine bilo u parlamentu, a nisu kročili. Oni pišu pismo u Brisel? O čemu pišu pisma, to me baš interesuje i koga nalaze za sagovornike. Poslanike koji su opozicioni u svojim državama i mi padamo u nesvest kada oni nešto kažu. Mi padamo u nesvest kada opozicioni poslanik kaže kako on u svojoj državi vidi šta se trenutno dešava u Srbiji? Stvarno smo postali društvo koje ne ceni nas kao poslanike.

Pa, Zorana Živkovića ne citiraju toliko koliko citiraju neke iz drugih država, dođe mi žao, stvarno, ili Nenada Konstantinovića koji je napisao Poslovnik, pa pravda za Zorana ili Poslovnik u kome nema odredbi da možemo onlajn da zasedamo. Kako ste to propustili? Pa, da. Kako ste to propustili, gospodine Konstantinoviću, da ne stavite odredbe da može da nas bude i manje za vreme vanrednog stanja i da možemo onlajn da zasedamo i da se kvorum računa iako neko ne dođe?

Eto, ja vas molim da se napregnete sledeći put kada se bude pravio novi poslovnik i da sve te mogućnosti unesete u ovoj Predlog poslovnika.

Ja sada moram da radim samo tako kako ste vi napisali i pošto poštujem državu i poštujem pravila, ja poštujem i Poslovnik Nenada Konstantinovića.

Kažem, Skupština zaseda, zasedaće i mi smo ti koji smo vlasni da ukinemo vanredno stanje. Tako da znate da ćemo imati sednicu kada se steknu uslovi, kada bude struka rekla da sada može da se ukine vanredno stanje, zasedaćemo i razgovaraćemo i o tome, a do tada razmenićemo zaista poruke sa Nensi Pelosi, iskritikovaćemo je zašto ne zaseda, sa predsednikom parlamenta Češke. Videćemo i sa ovima i Bundestaga kako su izabrali 10, 20 poslanika od tolikog Bundestaga i razgovaraćemo i sa Borisom Džonsonom koji je prvo krenuo u liberalne mere, svi su bili po ulicama, a onda se on razboleo i video da taj eksperiment uživo u njegovoj državi i nije baš pokazao dobre rezultate.

Ali, kažem, kada se poredimo sa nekim, dajte da se poredimo ne samo po uvođenju striktnih mera, nego da se poredimo u vezi svega što je poželjno.

Što se tiče pomoći, tu je bilo kritike vaše zašto se Republika Srbija nije zahvalila svima. Koliko sam ja pratila izjave čelnika naše države, i predsednika države, i ministara i predsednice Vlade, mi smo se zahvalili svakome ko je pomogao Srbiju u ovim teškim vremenima.

Naravno, prvo je pomogla Narodna Republika Kina, pa smo se njima prvo i zahvalili. Oni su pomogli, zaista, u svakom smislu reči, a Narodna Republika Kina je naš strateški partner, čelično prijateljstvo i naravno da smo im se punim srcem zahvalili više nego drugima.

Ruska Federacija je pomogla, zaista, na određen način. Sjedinjene Američke Države su, takođe, pomogle i, evo, ako niko nije iskoristio tu priliku da se zahvali predsedniku SAD gospodinu Donaldu Trampu, evo zahvaljujem se ja zato što su poslali znatan broj maski i određeni novčani iznos Srbiji.

Pomogla je i EU. Hvala im na tome. Naše strateško opredeljenje je da jednog dana postanemo punopravna članica EU. Mi nećemo odustati od tog našeg spoljnopolitičkog cilja, a sami oni su međusobno razmenjivali poruke da ne postoji solidarnost međusobna. Zaboravili su na Italiju i mi nismo tvorci tih izjava, nego su sami jedni druge optuživali da u ovim teškim vremenima, jednostavno, nisu solidarni jedni prema drugima.

Mi smo zahvalni EU i svima koji u ovim teškim vremenima misle na Srbiju.

Još jednom, pozivam vas da volimo Srbiju jednako svi u ovim momentima, da radimo ono što rade svi u svetu, a to je da se solidarišemo, da kritike ostavimo kada sve prođe i da onda gledamo kako ćemo, šta ćemo i u ekonomskom i u političkom smislu, a političku nemoć, političku bezidejnost ostavićemo onima koji i jesu van parlamenta bili, ostali i očigledno je da će van parlamenta ostati malo duže zato što građani Srbije nikada ne greše. Građani Srbije glasaju onako kako osećaju da treba da glasaju. Ovog puta će glasati opet za SNS i za stranke koje čine sadašnju vladajuću većinu. Glasaće neko i za opoziciju koja smatra da je ovo pravo mesto da razgovaramo o svakoj temi, a za one koji pozivaju na bojkot, samo jedna poruka - oni time bojkotuju sami sebe.

Još jednom vas pozivam da u 20.00 časova tapšemo doktorima, da tapšemo lekarima, da tapšemo medicinskim sestrama i svima onima koji u ovim teškim vremenima se trude da mi lagodno prebrodimo ovaj period.

Što se tiče 1. maja, pa ako ćemo da se poredimo sa svetom, i tu smo jedna od retkih država u svetu kojima je to neradan dan i tu smo jedinstveni da su to neki relikti prošlosti, ali ako biram zdravlje i život sebe i ljudi do kojih mi je stalo, onda biram da budem kod kuće, da čitam knjige, da spremam stan, da gledam televiziju, neke filmove i uopšte ne čeznem da tog dana raspalim roštilj. Hvala.
Da vam kažem, ne znam gde ste bili u vreme uvođenja vanrednog stanja, tržni centri nisu radili, škole nisu radile. Ne znam gde vi živite. Možda neke privatne škole, nemam pojma, ali živimo izgleda u dve različite države.

Još jednu neistinu ste izneli i to je taj problem što se vi krećete u nekom krugu određenih ljudi koji očigledno odlaze i šalju decu da se školuju samo u zemlje EU.

Ja nemam ništa protiv zemalja EU. I ja sam jedno vreme živela u Saveznoj Republici Nemačkoj i tamo mi se školovalo, zato što nisam znala druge jezike. Znala sam nemački, pa sam se zato tamo i školovala, nisam mogla da se školujem u Kini ili u Rusiji kada ne znam ništa, ne znam reč njihovih jezika. Ali, izuzetno mnogo građana naših ide sada u Narodnu Republiku Kinu da radi, moram da vas obavestim.

Arapski svet, vi kažete - ne ide u arapski svet. Bože, Nenade Konstantinoviću, gde vi živite? Znam barem 20 ljudi iz vašeg okruženja ili koje vi poznajete koji idu u Emirate, idu u Katar da rade itd. Dosta njih ide i u Rusku Federaciju da rade. Nije to ono vreme pre 30 godina kada ste vi dizali bune sa pričom - jedina naša alternativa je EU.

Naše opredeljenje je kao države da budemo punopravna članica EU, ali to nikako ne znači da ćemo mi da prestanemo zbog toga da sarađujemo sa Narodnom republikom Kinom, pa sarađuje čitav svet, pa svi u EU sarađuju sa Kinom, svi sarađuju sa Ruskom Federacijom u ekonomskom smislu i gledaju kako da izbegnu i da eskiviraju ekonomske sankcije, pa se dovijaju, svi sarađuju sa njima, da se ne lažemo. Naravno, ne možemo da odbijemo saradnju sa SAD zato što hoćemo da idemo u EU.

Da li ćemo mi biti primljeni, zavisi od odluke EU, odnosno država članica i njihove budućnosti kao organizacija. Ali, ubeđena sam, kada građani Srbije budu vama dali poverenje, vama lično da vodite državu, da ćete vi taj problem učlanjenja Srbije rešiti vrlo brzo. Ja sam ubeđena. Mi smo mnogo toga učinili da vam skratimo taj put, tako da ćete vi onda prekinuti, kao što ste prekinuli i 2000. godine saradnju sa svim drugim državama sveta, zatvorili sve ambasade, osim u EU, i vama će to, ako vam građani Srbije daju poverenje, ići vrlo lako. U to ne sumnjam.
Kad ste vi došli na vlast, odlazilo je godišnje u proseku 38.000 do 45.000 ljudi i to je dugo trajalo.

(Nenad Konstantinović: Šezdeset hiljada.)

Izmislili ste to.

Znači, ništa se tu nije promenilo. Ali, ono što je dobro u ovim nesrećnim vremenima, da se 400.000 ljudi vratilo u državu, 400.000 ljudi se vratilo u Srbiju, vratili se iz EU. Vrlo mali broj se vratio iz nekih dalekih geografskih područja. Vratili su se iz EU. Rade na neke ugovore, nemaju zdravstveno osiguranje. Vratili su se ovde. I sada će država da radi na tome da ostanu. Za razliku od vas, vi ste radili na tome da ih što više ode.

Spremićemo izveštaj za neku narednu diskusiju koliko ljudi je otišlo od 2000. godine iz Srbije, iz Jugoslavije, iz Državne zajednice Srbije, do promene vlasti. I da mi kažete onda zašto su otišli iz takve bajkovite Srbije koju ste vi predvodili, što su odlazili, kad nisu morali? Nisu morali. Taman, ovoliko malo nam je falilo da uđemo u EU, ovolicko, pa da ostvarite taj njihov san da ostanu ovde.

Znači, izvadićemo egzaktne podatke od 2000. do 2013. godine i onda ćemo da razgovaramo od 2013. godine do danas. Srećom, 400.000 ljudi se u ovim nesrećnim okolnostima vratilo. Moramo svi kao društvo da radimo na tome da ostanemo, jer ovde je očigledno bolje. Bolji je zdravstveni sistem, ovde su osigurani, za razliku u onim državama gde očigledno nešto nije štimalo, pa su oni morali da se vrate u Srbiju, iz koje vi kažete beže. Ne slažem se s tim.
Samo da vam kažem, ne može da se poredi Narodna skupština Republike Srbije sa kafićem i sa kafanama. Ja to ne umem da radim. Ja to ne umem da radim, ali hajdemo u brojevima. Preko 500 ljudi je sada u sistemu da bismo mi ovde diskutovali o tačkama dnevnog reda, a u kafiću bude jedno 30 ljudi. Oni koji fenomenalno rade tridesetak u isto vreme, ali ne možemo stvarno da uporedimo jedan ozbiljan rad ovde i slobodno vreme koje svi volimo da provodimo u kafiću.

Ne znam šta da vam kažem, vi kažete predsednik države i dve pratilje, a to smo verovatno predsednica Vlade i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, te dve pratilje, pretpostavljam. Ako imate nekog drugog na umu, vi slobodno recite pa me demantujte.

Srećom, 2003. godine, kada ste vi uvodili vanredno stanje, Nataša Mićić je sama sebi bila dubler i pratilja. Znači, onda nije postojalo. Ona je bila sve. Ona je bila prva pratilja predsednici Narodne skupštine, v.d. predsednik države isto Nataša Mićić, o tempora, o mores. Sama sebi bi posle toga dodela Nobelovu nagradu da nije bilo izbora i onda bi pročitala da Nataša Mićić dodeljuje Nobelovu nagradu Nataši Mićić i ovako bi se rukovala.

Tako izgleda demokratija kada je vi sprovodite, a ovde je bio predsednik države i, kako vi kažete to posprdno, verovatno zato što smo mi žene na ovim određenim državnim pozicijama dve pratilje. To nikad niste rekli ni za jednog muškarca koji obavlja važne državne funkcije, nego kada su žene tu, onda treba da nas srozate na nivo nekakvih pratilja koje nemaju ništa u mozgu, ne znaju da napišu dopis, ne znaju da ocene situaciju, da tumače Ustav, nego one su tu neke ikebane, pratilje i stoje pored predsednika države.

Meni je čast da, eto, budem ikebana pored predsednika Aleksandra Vučića i ne možete baš ni da me uvredite, nego ste uvredili žene. Žene ste uvredili koje se bave… Evo, ja se bavim 30 godina ovim odgovornim poslom, zaista, punih 30 godina, Zorane Živkoviću. Hvala.
Nisam baš u javnosti poznata kao bahata osoba. Možda bi trebalo da počnem posle 30 godina. Nikad nije kasno da postanem bahata. Ne umem, eto, stvar vaspitanja.

Da vam kažem nešto, Skupština nismo samo mi, pa da mi sedimo u Areni. Skupština je ova zgrada, srećom postoji, niko je nije spalio. Mi smo u Sava Centar, koliko se ja sećam, došli da bi prisustvovali polaganju zakletve izabranom predsedniku Vojislavu Koštunici jer je ovaj parlament bio spaljen, pokraden i spaljen. Znam ja, jer sam dolazila da probam da nađem radnu knjižicu. Sve je bilo u vodi do kolena, jer su vatrogasci ovde gasili požar.

Znači, mi imamo sada parlament i niko ga nije spalio, a ne znam gde bi radili svi ovi ljudi koji nam omogućavaju da imamo ovu sednicu. Ne mogu i oni da budu u Areni na stolicama. To je vaše poimanje kako Skupština radi ili ne radi.

Uostalom, Ustavni sud će reći. Možda vi bolje poznajete Ustav od mene. Ja sam tu stvarno uzdržana što se toga tiče. Ustavni sud i postoji da bi dao ocenu ustavnosti nekog političkog akta.

Nemojte da se pozivate na 2003. godinu. Ustav govori samo na delu teritorije. Jedino ako ste Srbiju iscepkali u ono vreme na više delića, teritorija, ali koliko je bilo ingeniozno shvatanje vaše demokratije. Tu ne samo da je Nataša Mićić bila predsednik Narodne skupštine, pa je bila v.d. predsednika države, uvek ste imali nekakve razloge, onda je ona, Nataša Mićić, sad ne znam, kao v.d. predsednika, gde to piše uopšte u zakonima, Ustavu, predložila da vi kao savezni poslanik budete izabrani za predsednika Vlade Republike Srbije u ono vreme. Fantastično tumačenje Ustava i zakona. Nataša Mićić, izvinjavam se Nataši Mićić što je toliko spominjem, je bila ta osoba koja u to vreme, demokratski, uz poštovanje svih načela demokratije, ustavnosti i zakonitosti, sve to obavlja zbog tog bremena koje ste vi stovarili na leđa. Nije ona toliko kriva.

Ja bih nju i amnestirala, jer nije znala u šta ulazi. Drhtala, postoje snimci, dok je čitala ovako su joj ruke drhtale, imala je tašnicu ovde, ovako su joj ruke drhtale dok je čitala ono što joj je neko napisao. Meni ne mora niko ništa da piše, niti mi drhte ruke. Ovo sam napisala pod punom odgovornošću da parlament ne može da zaseda. Ustavni sud će reći da li mogao ili nije mogao i tumačiće pravne odredbe i da li je ovo u skladu sa Ustavom, a ne šta vi i ja i, ne znam ni ja, oni na stepenicama, parlamentarna opozicija misli o tom činu. Kažem, 2003. godina je prosto otvorila pravne vidike da je moguće sve, da može predsednik države, predsednik Vlade da bude sve, samo kažete v.d. i predloži Zorana Živkovića za predsednika Vlade.
Nije problem ni da ispadnem glupa u društvu. Ja uvek priznam kada nešto pogrešim. Meni samo nije jasno - zašto predsednik države nije obavljao u to vreme svoju dužnost, gospodin Milutinović? Znam, reći ćete mi - kao istekao mu mandat. Čekajte, kada istekne mandat nekome, stvarno ne znam i to u vanrednom …

Znači, šta se dešavalo sa Milutinovićem? Nikome niste odgovorili još u sali kada je vršen vaš izbor, znači uz poštovanje ljudskih prava, demokratije, mogućnosti da Narodna skupština zaseda itd, zašto onda niste održali sednicu kojoj bi postojao direktan televizijski prenos kao sada? Nemate odgovor na to pitanje.

Zašto su u parlamentu, dok ste vi bili birani za predsednika Vlade Republike Srbije, zašto su bili naoružani ljudi, ljudi u pancirima, ljudi sa maskama? Zašto se u tim okolnostima u demokratskoj Srbiji 2003. godine odvijala Narodna skupština Republike Srbije? Gde je tu demokratija bila? Gde je tu poštovanje ljudskih prava? Gde je tu poštovanje građana Srbije da gledaju, da uživaju u izboru nove Vlade, da čuju šta će da kaže opozicija za vaše imenovanje?

Da vam kažem, po Ustavu pretpostavljam i tom Ustavu, predsednik države predlaže premijera, a podrže ga određene stranke glasanjem ili ne glasanjem, zavisi. Predsednik države je taj koji poverava mandat, ne stranke. Tako je bilo, tako je i sada. Sada možda sam ja glupa. Vi kažete da ja ne znam ništa za ovih 30 godina, ali me to ne sprečava da tumačim Ustav kao i vi što tumačite propise i ne mora poslanik da bude pravnik, može da bude bilo kog drugog zanimanja, ima jednaka prava.

Kažem, Milutinović je bio predsednik. Vi govorite istekao mu je mandat. Možemo da pričamo o tome, ali sve je to bilo vrlo nategnuto, ali sada građani Srbije mogu da gledaju ovaj prenos i da čuju različitost mišljenja, da li je vanredno stanje uvedeno u skladu sa Ustavom ili ne. Godine 2003. direktive šta da se objavljuje i iza toga stojim odgovorno. Tu su išla saopštenja i to je moralo samo da se objavi. Sve drugo je bilo kažnjivo, pa svi drugi nisu ni pokušavali da kažu nešto drugo.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Samo saopštenja. Policija je bila naoružana sa maskama. U takvoj atmosferi su poslanici diskutovali ovde. Nisu znali šta ih čeka napolju kada izađu pa su se ustezali i da komentarišu vaš izbor.

Ne znam šta vi imate sada da kažete. To je demokratija koju vi sprovodite. Ovo je demokratija koju mi sprovodimo. Morate da priznate da velike razlike ima jer građani Srbije ovo prate. Nema policije po ovoj zgradi. Niko ne maltretira poslanike. Nisu ugrožena ljudska i građanska prava u ovoj državi. Ograničena jesu iz određenih razloga.

Hajde da mi objasnite zašto niste postupili kao Švedska u sličnim okolnostima kada je Švedska mejn-strim pozivanja na poređenje sa Srbijom.
Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)
Replika, dve minute.
Hvala.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj ima pravo na repliku, a na izlaganje predsednice Vlade.

Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.