Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, članovi Ministarstva finansija i kolege, evo raspravljamo o merama koje prethode raspravi o budžetu. Ja bih pravničkim rečnikom nazvala prethodnim pitanjem, jer ako se ove mere ne predlažu, ne donose i ne usvoje, onda bi bilo potpuno bespredmetno pričati i o budžetu za 2014. godinu.
Zahvaljujem ministru, želim da ga pohvalim, njega i njegove saradnike, što su uložili napor i uvažili poslanike, uvažili parlament i prošle nedelje razgovarali i sa svim poslaničkim klubovima, predstavili nam ove ekonomske mere koje prethode budžetu, kao i sam budžet i time su pokazali neki novi manir, kako je jedan ministar finansija i uopšte ministri treba da se ophode prema parlamentu, od koga zavisi, u ostalom, da li će nešto biti usvojeno ili neće.
Interesantno je da smo ovde saslušali dosta govora, ne sa nekom većom kritikom i upravo su se odnosili negativno kritički na meru u kojoj je meni skrenula pažnju i koju ja želim da podržim. Naravno, podržaće i čitava poslanička grupa SNS, kao što je juče u iscrpnom izlaganju to iznela i poslanica, gospođa Aleksandra Tomić, koja se osvrnula na svih 11 predloga zakona.
Ono što je meni bitno da istaknem to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o meri o kojoj se i danas malo polemisalo ovde. To je važna mera, ja bih rekla da je to revolucionarna mera za Srbiju, jer svi smo mi ovde u nekom periodu bili deo vlasti i hranili tu aždaju koja je sada narasla na 740.000 zaposlenih u javnom sektoru.
To je mera, reći ću je narodskim rečnikom, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru na dve godine, i uz to prateća mera ograničavanja broja zaposlenih na 10% od ukupnog broja zaposlenih u organima ili institucijama koje se finansiraju posredno, ili neposredno iz budžeta.
Samo onaj ko je zlonameran ne želi da vidi kakav je cilj ovih mera. Cilj je, svakako, da se stane na put tom svakodnevnom zapošljavanju, povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru. Ja sam rekla da smo svi mi u nekoj meri doprineli tome da danas, eto, konačno smo dobili, ja ne znam da li je to tačan podatak, ali neki podatak koji je iznošen u raspravama poslednjih dana da je to zaista impozantna brojka za ovako malu državu i ovako siromašan budžet. To je 740.000 ljudi. Na tih 740.000 ljudi ide jedna trećina troškova čitavog budžeta. Vi ćete ministre ispraviti, ali to su podaci koji su se sada pojavili u javnosti.
Kažem, sve ove mere i ova mera iz dobre namere je predložena mera vaše čitave Vlade, a Vlada je to izglasala da ne bi doživeli argentinski scenario, niti grčki, jer Grci su u velikoj meri stradali zbog toga što su imali prekomerno zapošljavanje u javnom sektoru i njima je to kao i u našoj državi bilo najatraktivnije i najbezbolnije. U ostalom, da uporedimo samo koliki je iznos, procenat plata veći u javnom sektoru, nego u privatnom sektoru, pa će biti jasno zašto je to i rađeno. U toj meri lament nad tim moratorijumom od dve godine, zaista ne može da ima razumevanja, niti su građani to uopšte negativno komentarisali, jer oni se i ne prepoznaju u toj mogućnosti zbog greške našeg sistema koje kreiraju političke partije, da su oni ti koji su uskraćeni, neće moći, Bože moj, da nađu posao u tom sektoru.
U ostalom, postoji jedan izuzetak. Tu ste napisali da će Vlada razmatrati i imati jedno određeno radno telo i doneti podzakonske akte koji će omogućiti da u onim delovima javnog sektora gde je to neophodno, zdravstvo ili obrazovanje, o čemu su kolege danas govorile, otvore vrata i omoguće uz odobrenje Vlade i tog radnog tela da se ipak neko zaposli, a ovom merom su zatvorena vrata partijskim kadrovima, što je izuzetno dobro.
Navešću samo, jako je važno kakve će uštede biti ostvarene, mislim da je projekcija negde uz prirodan odliv ljudi koji odlaze u penziju ili nalaze neka druga zaposlenja, za prvu godinu posle 2014. godine 45 miliona, a 2015. godine plus još 75 miliona, uz izuzetan uspeh za ovako siromašnu državu kao što je naša.
Kaznena politika u ovom zakonu je veoma stroga politika, odlično je što su tako velike kazne, a mi smo takav narod da, kada ne postoje izuzetno velike kazne i za institucije i za odgovorna lica, mi se jednostavno oglušimo o bilo kakvu meru koju neko propiše.
Čisto zbog građana da kažem kakvo je stanje bilo i kakvo je stanje u Novom Sadu do nekog preseka, 2004. godine sam preuzela upravu Grada Novog Sada sa skoro sada 1.200 zaposlenih ljudi i uspela sam da različitim merama smanjim taj broj i predam gospodinu Igoru Pavličiću, gradonačelniku od 2008. do 2012. godine, ukupan broj od 968 ljudi.
Neke mere sam pokušala kao vi da sprovedem i imala saglasnost Veća Grada Novog Sada i to je oko 250 ljudi manje, što je važno za budžet jedne lokalne sredine.
Godine 2008, da kažem zašto ću izneti taj primer, donet je Zaključak Veća da je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru Grada Novog Sada, pošto to nije zakon, nema nikakvih kaznenih mera, od 2008. do 2012. godine je usledio stampedo aždaja na budžet Grada Novog Sada i prilikom primopredaje 30. septembra 2012. godine, gospodin Igor Pavličić, gradonačelnik, DS, predao je Milošu Vučeviću iz SNS stanje sa 1.136 zaposlenih, a od toga je kabinet gradonačelnika imao 80 zaposlenih, jedne lokalne samouprave, a sistematizovano je bilo, još nepopunjeno do 122 radna mesta.
Evropski standardi EU su da se na 1.000 zaposlenih, zapošljava jedan činovnik, službenik i da je to sasvim dosta.
U Srbiji je to tri do tri i po, a jedna konsultantska grupa koja je to radila za Grad Novi Sad, CSP oni su nam dali te podatke da na 1.000, lokalne samouprave savršeno funkcionišu sa jednim činovnikom.
Kakvo je stanje u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima na lokalnim nivoima? To niko ne može da utvrdi. Volela bih, ako bi vi uspeli, da nam u tome pomognete i da uopšte građanima, kojima se mi obraćamo, kažete kakvo je zapošljavanje u tim preduzećima. Ako imamo 800 na nivou države od preduzeća, onda možemo samo da zamislimo kakva je situacija tamo.
Što se tiče AP Vojvodine, to je moje pitanje za vas. To je najveća državna tajna u Srbiji i kako god da pokušavate da tražite podatke o broju zaposlenih imate embargo, ne možete da dobijete te podatke. Molila bih vas, ako posedujete te podatke ili ako ste u mogućnosti da nam kao parlamentarcima i građanima Srbije saopštite. Znam podatke od 5. oktobra 2000. godine, tada je bilo 804 zaposlena, 200 je dobilo otkaz odmah, a 200 ljudi je otišlo ili u penzije ili na neka druga radna mesta. Znači, 2000. godine, prilikom preuzimanja vlasti bilo je 404 zaposlena.
Sada je to izuzetno teško utvrditi. Došla sam do podataka iz 2010. godine da u Vladi Vojvodine radi 1.300 ljudi. To je 2010. godina. Prošlo je tri godine i sada je pitanje šta radi uopšte toliki broj činovnika, ali verujte mi da ćete vi doći do podataka koji su sigurno dva puta veći, jer tu treba uračunati i Skupštinu AP Vojvodine i javna preduzeća, čiji je osnivač AP Vojvodina, koja ima tri ili četiri.
Zato ja pohvaljujem vaše mere i kod nas nešto može da funkcioniše samo ako se zabrani i imate punu našu podršku, jer mi drugačije, naša svest nije takva i hiljadu puta je upozoravano da javni sektor raste i da ćemo pući kao jedan veliki balon, ali to nikoga ne interesuje dok se ne zabrani.
Dakle, javna je tajna da ko izgubi izbore na lokalnom nivou u AP Vojvodini, dolazi da se zapošljava u Vladu Vojvodine, u Skupštinu ili javna preduzeća i zato bi nam izuzetno bili vredni ti podaci koje ćete nam vi ovde saopštiti, kolika je to armija.
Baš ćemo u nastavku o budžetu, ima dosta amandmana koji se odnose na budžet Vojvodine, razgovarati o tome i koliko ima zaposlenih. Razgovaraćemo i o tome - zašto nije još donet zakon o finansiranju AP Vojvodine i da li je neko možda to izbegavao, zato što bi onda i kontrola tih finansija bila izuzetno rigorozna?
Ima tu izuzetaka. Vi ste naveli ko može da se zapošljava. Mislim da će biti amandmana, ali zaboravljena je jedna kategorija pored političara, direktora javnih preduzeća, profesionalni sastav Vojske. To bi bila, recimo, opasnost za važnu oblast i važna zanimanja u našoj državi.
Ova ograničenja od 10% zaposlenih po ugovoru, znači, na povremene i privremene poslove, mislim da treba razmisliti o segmentu kulture, gde je prosto nemoguće, o tome smo i razgovarali i kolege skoro svih poslaničkih grupa, pojedine projekte raditi ako se ne odobri povremeno i proširi taj procenat od 10% zapošljavanja po ugovoru, koliko taj projekat traje, a on traje obično nekoliko meseci.
Što se tiče direktora javnih i javnih komunalnih preduzeća, molim da tu obratite pažnju, a to je činjenica da direktori javnih preduzeća kada se zapošljavaju oni zasnivaju stalni radni odnos i ostaju u tom sistemu. Oni, iako budu smanjeni ili im istekne mandat, ostanu u rangu savetnika i tako kao loši direktori savetuju novoizabrane.
Neću dalje dužiti zbog kolega koji su se javili za diskusiju, ali molim 900 miliona evra većih od zemalja sa kojima se mi poredimo, zbog rashoda na zaposlenje u javnom sektoru, sami govore koliko je to nužna mera. Zahvaljujem.