Ovo je vrlo važna tema. Ja znam da njih baš briga, pošto je ova konvencija trebala da se ratifikuje još 2009. godine, ali imali su mnogo pametnija posla, trebalo je pljačkati, pljačkati i pljačkati Srbiju, a ne ratifikovati konvencije, pa da mi budemo mimo sveta, da Srbiju tamo prozivaju, uz svo poštovanje DŽibutija, prozivaju, kažu - Srbija i DŽibuti, šta vi krijete?
Znači, poštovanom kolegi, koji nema strpljenja da radi duže od 30 minuta koliko traje njegovo čekanje da dobije reč, odgovaram sada, možda će mu neko preneti. Neka pita ministra inostranih poslova, njegovog predsednika Vuka Jeremića, šta piše u ovim konvencijama, u ovim međunarodnim konvencijama, on će to da mu objasni jer je veliki stručnjak za diplomatiju, i neka mu objasni zašto nismo imali vremena, odnosno oni od 2009. godine, da ratifikujemo ove konvencije. E, zato sam morala ja da budem predsednik Upravnog odbora i da se svojim autoritetom kada sam se vratila u Beč, da ne bi više crveneli na međunarodnim konferencijama, dogovorim sa Vladom Republike Srbije…
Zabranjeno je, inače, fotografisanje i slikanje. Ovo je neukusno što vi radite. Ovo je primitivno, pre svega. Ovo je primitivno u parlamentu. Ne možete da me fotografišete i da snimate ako vam ja to ne odobrim. Nemojte to da radite u parlamentu, to je dno života. To je dno!

Molim vas, predsedavajući, da ne dozvolite da fotografišu ovde i da snimaju, to se ne radi u parlamentu Republike Srbije. To stvarno nema smisla.

To ima u Poslovniku, a na to smo opominjani od njih pre neki dan.
Znači, ne želim više da dođem u situaciju, ni ja niti bilo ko, da crvenimo zbog nerada Demokratske stranke i da nas neko na međunarodnim skupovima proziva zašto nešto nismo uradili i ratifikovali.
Zahvaljujem se Vladi Republike Srbije što su saslušali ono što sam imala da im prenesem od direktora Amana i sa zadovoljstvom ću moći da napišem pismo da smo ovoga puta kao parlament Republike Srbije uspeli da ratifikujemo ovo, konačno, možda među poslednjim zemljama u svetu, ali svakako poslednji u regionu i poslednji u Evropi, što je sramota, ali ne sramota nas, nego sramota vas koji maliciozno kada govorite kažete – to će nam predsednica nešto reći o ovome i izađete napolje. Ne, Vuk Jeremić će nešto da kaže, zašto dok je leteo i putovao po svetu i trošio pare roditelja ove dece koja će raditi kao robovi, kako vi kažete, nije imao vremena posle nešto i da pošalje u parlament da se ratifikuje?
U svakom slučaju, poslanici koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, pogotovo ministra Šarčevića, koji je u ovom jesenjem zasedanju zaista pokazao veliki trud, predložio nam veći set zakona koji treba da naprave red i da reformišu sistem obrazovanja u Srbiji, glasaće za ove predloge zakona. Saslušaćemo kolege koji imaju amandmane, možda tu ima nešto i ozbiljno o čemu može da se razgovara. Srećom, na konvencije ne mogu da se daju amandmani, pa neće moći ovde da nas ugroze, niti sigurnost upravljanja istrošenim gorivom, to verovatno ono iz aviona što je Vuk Jeremić sve potrošio, niti da nam ugroze nuklearnu sigurnost, jer ko zna šta bi posle amandmana mogli ovde da čujemo i da vidimo.
Građani Srbije sigurno ne treba da se plaše za sudbinu svoje dece, jer deca ovim zakonom imaju šansu da nauče nešto da rade, na isti način kako je moja generacija, starija i nešto malo mlađi učili da rade i nismo bežali od toga. Mene nije sramota što sam išla u neku srednju usmerenu školu i uz osnove nekog pravnog sistema naučila i da kucam, pa imam zanat u ovim rukama, i nije me sramota. To što sam posle završila pravni fakultet, to je zahvaljujući mojim roditeljima i nekoj mojoj ambiciji.
U svakom slučaju, ministre, imate našu veliku podršku i žao mi je što morate da sedite ovde, a nemate suštinski o čemu da raspravljate, jer suštinski ništa nismo čuli. Zahvaljujem.

Član 104. pretpostavljam kada me neko uvredi da imam pravo da odgovorim. Možda nemam, nije problem.

Dakle, izrekli ste jednu krupnu, koleginica Tepić Marinika, jednu krupnu laž i neka to ide na njen teret. Ja u porodici imam pripadnike nacionalnih manjina.

A, znate šta, kada vam neko kaže da ste proterivali Hrvate ili nekog da sam proterivala iz Vojvodine, tu možda da se dokaže. To nije problem nikakav, ne pogađa me zato što je to rekla poslanica ili poslanik, izvinjavam se da, poslanik, gospođa Marinika Tepić, koja bi možda trebala i Hrvatima u Vojvodini da objasni ne samo Srbima koliko koštaju banatske šore koja je ona finansirala dok je bila pokrajinski sekretar. Čini mi se 10 miliona dinara. Ne mora Srbima, eto Hrvatima neka objasne.

Hvala.
Reč ima LJiljana Malušić.

Hvala.
Još za večeras Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao što sam i obećala, ovim smo završili današnji rad i nastavljamo sutra u 10:00 časova. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim da ponovite, pošto na ekranu kod mene je bilo 130 prisutnih, a sada ima 112 prisutnih, nešto nije u redu. Znači, vidi se u sali koliko ima poslanika, molim još jednom ponovite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 132 narodna poslanika.
Da li neko od predsednika, i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marjana .

Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.

Reč ima Olena Papuga.

Reč ima Radoslav Milojičić. Izvolite.

Kome je pitanje postavljeno?
Vi znate da Skupština, uvaženi poslaniče, pošto ste meni postavili pitanje, Skupština nema nadležnost nad pitanjem koje ste meni postavili, nego agencija. Prema tome, kada se neko obrati agenciji, ona odgovori da li jeste ili nije u sukobu interesa.
To sam često radila i do sada nikada nisam bila u sukobu interesa i to će uraditi i drugi poslanici. Vi to znate, ovo je bilo čisto zbog javnosti.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Vreme.
Današnji dan o pristojnosti vremena zavisi od predlagača za pitanja i dopunu dnevnog reda. To ne zavisi od mene. Ima 101 tačka, od toga zavisi današnji rad, od poslanika. Što se tiče sutrašnjeg dana, da možemo da završimo u to vreme, a u Poslovniku je definisano vrlo jasno kada je poslednji četvrtak, kada Vlada obavezno dolazi ovde, znači u trajanju sednice, nemoguće je završiti sednicu pre ovog četvrtka, tako da svakako imamo postavljanje pitanja. Ne vidim tu dilemu uopšte da je moguće u Poslovniku drugačije protumačiti, osim ako bi svi odustali od ulaganja amandmana na predloge zakona, u šta zaista sumnjam. Prema tome, vrlo je jasno šta ćemo raditi u četvrtak od 16,00 do 19,00 časova. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Kome ste postavili pitanje broj dva?