Hvala.
Izvolite, Marijan Rističević.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Zdravko Stanković i Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Radoslav Milojičić, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Sonja Pavlović, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Reč ima Marinika Tepić.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Nema replike na povredu Poslovnika.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Ne) Hvala.
(Zoran Krasić: Nije rekao koji član.)
Rekao je, član 27.
Reč ima Aleksandar Marković.

Đorđe Komlenski, izvolite.

Reč ima Milija Miletić.

Hvala.
Reč ima LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem poslaniče.

Ne govori se o tome, uvažena poslanice, da li je neko slagao ili nije, govori se o tome šta mi moramo da radimo kad dođemo ovde. Moramo da pokažemo građanima Srbije u skladu sa članom koji sam citirala kako treba da se ponaša čovek koji dođe na svoj posao. Da radi ono što mu je zadatak toga dana, a to je da govori o amandmanima na zakone. Inače, treba da ukinemo kategoriju podnošenja amandmana i rasprave o amandmanima i da sve svedemo na nekakvu načelnu raspravu koja neće imati nikakvih dodirnih tačaka sa zakonom koji tog dana imamo.

Kada govorimo o načelnoj raspravi, što je bilo pre nekoliko dana, nismo govorili nionda o tome, ajde da se uzme u obzir nekakvo razmatranje i širina, pa da se politički ovde povede debata iako je dugo nije bilo, da li je zakon dobar ili nije dobar i u kom smislu bi opozicija uradila nešto drugačije. Ali, kada su u pitanju amandmani, onda Poslovnik govori nešto drugo. Mi moramo da govorimo kakav smo amandman podneli, da po Poslovniku, tačno, a sa druge strane, da kažemo čime taj amandman popravlja sadržinu člana na koji se odnosi taj amandman. I, da prekinemo sa tom praksom da se jave podnosioci amandmana i da im bude dozvoljeno da kažu šta god ima padne na pamet jer, bože moj, oni su iz opozicije, i čim im skrenete pažnju na povredu Poslovnika ili na poštovanje Poslovnika, počnu da viču na vas i vrše teror nad poslanicima koji znaju šta je današnji naš zadatak.

Hvala vam, i u napred kažem, ne želim da se glasa ali želim da javnost Srbije zna kako sednice izgledaju kod nas i ko vrši opstrukciju time što ne žele da se pridržavaju ovog Poslovnika.

Dobro. Da li dajete repliku Đorđu Komlenskom ili po amandmanu.
(Đorđe Komlenski: Kada završi Maja.)

Zahvaljujem.

Naravno da SNS ne može da prihvati amandman koji je podnela poslanička grupa i čiji je predsednik govorio i pokušavao da obrazloži amandman, ali očigledno da on ne zna baš ništa o tome šta je napisano i šta bi on to amandmanom želeo da promeni.

Svrha obrazlaganja ovog amandmana je bilo čista neka prazna politička priča i pokušaj da se uvrede ljudi koji vode ovu državu i za koje glasaju građani Srbije u meri nezamislivoj za poslaničku grupu koja je podnela ovaj amandman, a da se razumemo, oni nikada neće ni doći u situaciju da neko za njih kaže da su – božanstva koja su građani Srbije izabrali da vode ovu državu, zato što su oni jedva ušli u ovaj parlament, ali šta je, tu je. Demokratski je da podnose amandmane, ali nije demokratski nepoštovati proceduru i ne znati da osim pukih uvreda kažeš nešto i uveriš bilo koga u ovoj državi da amandman treba usvojiti.

Moram da održim kraći kurs o tome šta to znači biti ministar u Vladi, ne samo u Srbiji, nego i u čitavom svetu. Ministri su političke ličnosti, biraju ih partije i meni neverovatno smeta, potpuno neverovatno smeta demagogija koju smo prinuđeni mi i građani Srbije da slušamo danima o tome kako ministri treba da budu ljudi iz struke, i kako Vlada, ne samo Republike Srbije, nego izgleda i u čitavom svetu, treba da bude nekako strukovno udruženje koje će voditi ljudi koji su školovani za pojedine oblasti. To nema veze sa suštinom političkog života.

Moram da obavestim podnosioca amandmana da je ministar, koji je danas predsednik Demokratske stranke koja je, sticajem okolnosti u koaliciji sa poslaničkom grupom Dveri, bio ministar odbrane i da on nije služio vojsku, nikada. Nije ni pokušavao da služi vojsku.

(Narodni poslanici dobacuju: Kako? )

Tako što ministar kulture, kako da vam objasnim poštovane kolege i građani, ne mora da bude balerina. I Žak Lang nije bio ni balerina, nije bio ni slikar, nije bio ni glumac, ali je bio u Vladi Republike Francuske, ili Francuske Republike najbolji ministar kulture ikada. Posle je u sledećoj Vladi, koja je formirana u trećem njegovom mandatu, on bio ministar obrazovanja, nikad nije bio ni vaspitačica, ni učiteljica. Vladu čine političari, tako će biti uvek dokle god bude višestranačkog sistema u svetu, pa i u Srbiji. Nikada na čelu ministarstava neće i ne moraju da budu ljudi iz struke. Oni su tu da prate politiku vladajuće većine, da sprovode politiku koja se utvrđuje u Vladi, i naravno, da dobijaju za svaki svoj predlog zakona podršku nas ovde poslanika u parlamentu, koji smo sasvim obični ljudi, i koji ne moraju uopšte da se razumeju u materiju, ali treba da prepoznaju šta birači koji glasaju za nas žele da se uradi u ovoj državi, a šta ne.

To je zadatak političara. Zadatak politikanata je da izmišljaju, da prodaju maglu građanima Srbije, da osvajaju 4,99, ne znam ni ja šta, jedva, procenata da bi ušli nekako u parlament, što ne potcenjujem, i to je veliko, ako je uopšte osvojeno. Ali, ono čemu moramo svi ovde da se odupremo, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, to je da se ukinu političke stranke, jer toga je u istoriji čovečanstva bilo i da nam onda neki koji nikada neće doći voljom građana, podvlačim voljom građana, u situaciju da vode Vladu Republike Srbije, podnose amandmane, ne govore o amandmanima, napadaju ministra odbrane, navedimo ga danas kao primer, kao ličnost koja nije služila vojsku, a čuj, drznuo se da vodi kao ministar Vojsku Srbije. To je jedan nonses.

(Balša Božović: Replika.)

Ne može replika da bude na ovo.

(Balša Božović: Molim? Jeste li vi služili vojsku?)

Ja nisam služila vojsku. Molim kolege da mi dozvole da nastavim.

Molila bih uvažene kolege da mogu da nastavim da pričam o amandmanu, zašto SNS nikada ne može da glasa za amandman kada čujemo obrazloženje koje pokušava da dezavuiše politički sistem i uopšte kako postoji politički sistem u svetu, a ne samo u Srbiji.
Šta ćemo sa državama, sada je to skoro i većina država u Evropi, gde su ministri odbrane žene, članice različitih političkih opcija? Slučajno su najčešće i socijaldemokratske opcije i nekih levo nastrojenih partija, koje su ministri odbrane. U Španiji smo imali slučaj da je žena trudnica dobila mandat i postala ministar odbrane. Mislim da je ona pripadala Partido Popular, odnosno Evropskoj partiji naroda, partiji koja se nalazi na desnom centru.
Znači, kakvo je to objašnjenje da ministar odbrane ne može da bude neko ko nije služio vojsku? Apsolutni nonsens. Podvlačim, kada se ovde javljaju poslanici, to je njihovo pravo. Takođe je pravo nekoga ko se iole razume u politiku da odgovori, da objasni građanima Srbije zašto mi nećemo glasati za to. Ja sam ubeđena da se i neke opozicione stranke slažu sa tim da ne smemo da dozvolimo da se ovde govori nekim prizemnim jezikom, koji je daleko od suštine političkog života i koji lažno predstavlja kako predsednik parlamenta, i to smo čuli u jednom od obrazloženja, treba da bude apolitična ličnost, najbolji administrativac u mesnoj zajednici sela Crnići, recimo, a ne poslanik koji je prošao na listi jedne od stranaka i za kojeg je vladajuća većina odlučila da ga predloži i izabere, na primer, ili da ministar kulture treba da bude najbolji slikar, ili da ministar poljoprivrede treba da bude ne znam ni ja šta i da tako obesmislimo politički život.
Bojim se da ovakva obrazloženja samo vraćaju točak istorije unazad, gde je postojao jednopartijski sistem i gde se pokušavalo da se narodu objasni kako je najbolje da ne postoje političke stranke i kako je najbolje da ministri budu ljudi koji nemaju veze sa političkim životom. Najbolje je onda da dođe ulica, ali predlagaču ovog amandmana mogu da poručim da ulice neće biti, da će građani uvek na izborima odlučivati ko će voditi koji resor u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Da, Ivo Andrić je sedeo ovde ali mi danas ne govorimo o Ivi Andriću, niti sam saznala da je Ivo Andrić bio poslanik u ovom uvaženom domu iz dnevnih novina, kao što su saznali neki ovih dana. Ali, to nije tema replike.

Tema replike je čime sam ja uopšte izazvala repliku, ja se vama divim i vašem razumevanju ko treba da dobije repliku, ali ja ništa ružno nisam rekla o Draganu Šutanovcu. Izuzetno ga cenim i njegova dela govore o tome kakav je on bio ministar odbrane. Ali, i dalje tvrdim da on nije služio vojsku. To što je bio u Vojsci, bože moj, i na pojedinim obeležavanjima raznih događaja, bila sam i ja u vojsci pa nisam služila vojsku. Ali, mogu da budem dobar ministar. O tome sam govorila.

Boris Tadić čini mi se da nije služio vojsku a takođe je bio ministar odbrane.

(Poslanici DS dobacuju.)

Nemojte vikati, moje je pravo da kažem moje mišljenje. Ali, često je bio u vojsci jer je bio ministar odbrane.

Zoran Živković, član Demokratske stranke do skoro, nije služio vojsku, ali mogao je da bude ministar odbrane. Ja govorim baš u prilog tome, a to što neko mora da skoči kad god se pomene nečije ime, to je drugi problem. Ja govorim da su oni mogli da budu ministri odbrane i da je besmisleno obrazloženje poslanika koji je ovde govorio da ovde treba da budu stručnjaci a ne političari.

U prilog tome govori i namera Demokratske stranke da sledeći ministar odbrane bude Gordana Čomić, koja nije služila vojsku, ali je ministar u senci Demokratske stranke. Prema tome, ja govorim samo u prilog tome da ne morate da nosite pušku da bi bili dobar ministar u Vladi, ne samo Srbije, nego svuda po svetu, nego da budete dobar političar, koji prati politiku Vlade Srbije i većine, koja čini većinu u jednom parlamentu. Što to sad neko ne razume, nisam krivac, ali mi svakako ne možemo da glasamo za besmislena obrazloženja nečega. Ako bi se neko potrudio da nam obrazloži pravu suštinu amandmana, u kome se zna šta je napisano, mi bi glasali. Ali, ja ne razumem Demokratsku stranku zašto skače kada im ja odobravam sve to što rade, jer to je politika. Hvala.

Volim da diskutujem po amandmanima, kada obrazloženja idu u tom pravcu da neko dezavuiše premijera sa obrazloženjem da nema dovoljno kapaciteta ili nema dovoljno stručnosti da vodi Vladu. Mislim da bi tu trebali da reaguju i ministar i svi ostali da objasne uvaženoj poslanici koja za sebe kaže i: „moja malenkost“, ne znam zašto sebe omalovažava, svi su poslanici ovde isti, da Vladu Republike Srbije vodi gospođa Ana Brnabić, koja je dobila poverenje ovde velikog broja poslanika koji čine vladajuću većinu. Mislim da je na glasanju bilo 167 glasova i to je ono što preporučuje premijerku da vodi Vladu. NJen je zadatak da predlaže u ime Vlade Republike Srbije ovde predloge zakona, kao što su zakoni o kojima ovih dana raspravljamo i u načelu i u amandmanu i da, naravno, sprovodi politiku koja predstavlja vladajuću većinu u parlamentu Republike Srbije, jer je parlament nešto iz čega izvire Vlada Republike Srbije, i ne samo Republike Srbije, nego vlade izviru iz snage vladajuće većine u parlamentu.

Ana Brnabić svakako ima uz poverenje i stručnost da dobro vodi ovu vladu, i ona, uskoro će biti i obeleženo sto dana Vlade, svakako to dobro i radi, jer ima glasove i građana Srbije iza sebe. Nadam se iskreno da će izbora biti, pa će biti u ovoj državi, pa ćemo videti onda kako građani Srbije, koji su jedini vlasni za to, kako oni ocenjuju kvalitete i stručnost Ane Brnabić kao premijera, a mi poslanici koji smo je izabrali ovde glasanjem kada se birala i premijerka i sastav Vlade koji je ona nama predložila smo zadovoljni prvih sto dana rada Vlade njenim učinkom. Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 58 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 90 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Nastavljamo rad - zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
To mogu samo poslanici koji su u sistemu. Vi nemate kartice, niste prisutni.Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
(Ivan Kostić: Povreda Poslovnika.)
Znači, onaj ko nije identifikovan ne može da viče.(Ivan Kostić: Imamo pravo na povredu Poslovnika.)
Nemojte vikati.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
Izričem vam opomenu za ovo ponašanje.U skladu sa Poslovnikom, ne možete da priđete predsedavajućem ako vam to nije dozvolio.Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.(Ivan Kostić: Povreda Poslovnika.)
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
Bošku Obradoviću izričem opomenu.(Boško Obradović: Za šta izričete opomenu?)
Molim samo za strpljenje za poslaničku grupu Dveri, koja je došla ovde na pravi haos opet.(Ivan Kostić: Nismo došli da pravimo haos.)
Znači, nemoguće je iz dana u dan da ista poslanička grupa pravi haos, ali izgleda da je i to ostvario.
(Ivan Kostić: Nećemo dati da se održi sednica.)
Ako se vama ne radi, ako nemate pametniji način opstrukcije, molim lepo. Niste bili identifikovani. Neću da raspravljam.
(Ivan Kostić: Ovo je katastrofa.)
Član 27. zna se ko vodi sednice.
(Ivan Kostić: Ne date narodnim poslanicima da pričaju.)
Nemojte prilaziti, nemate dozvolu.