Očigledno je da SNS ne može i neće podržati amandman poslaničke grupe Dveri. Važno je znati, kad napišeš – migranti se brišu, šta to uopšte znači. Znamo svi staro pravilo u pravnom sistemu i u svim sistemima sveta, hartija trpi sve. Znači hartija trpi mržnju, hartija trpi govor mržnje, trpi netoleranciju, ali ovde se traži da se deca migranti izbrišu iz obrazovnog sistema Srbije, zemlje u kojoj su se ne svojom voljom našli.

Ne znam kako se to neko ko potiče iz kraja, a to je Čačak i okolina Čačka, najednom pretvorio u osobu koja nema toleranciju prema ljudima koji su pobegli od ratnih zbivanja, pogotovo prema deci. Mislim da su deca, deca. Bez obzira da li su deca iz Srbije, ovde sticajem okolnosti rođena ili su rođena u Avganistanu, u Siriji, negde gde ubijaju njihove roditelje i njihove komšije, gde ne može da se živi.

Strašno je kada dete jedno iz Avganistana koje živi u izbegličkom centru, u migrantskom centru, nazovite ga kako god hoćete ovde, ima više osećaja, bez obzira što ne zna srpski. Ne mora ni da ga zna, razume ovu sredinu dušom, srcem i očima, za nevolje druge dece koja su srpskog porekla, pa onda crtaju, organizuju izložbu kojom pokušavaju da pomognu tom nekom drugom detetu koje je imalo sreće da se rodi u Srbiji i da živi u miru.

Nije mi jasno kako može neko, pet, šest poslanika, jedna poslanica da se potpišu i za ovakvog amandmana i da stanu iza ovakvog obrazloženja i zaborave šta su radili njihovi dedovi kada je ovde bio Drugi svetski rat, na prostoru kada su ugostili na stotine i na hiljade porodica iz Slovenije koje nisu znale srpski jezik. Kako se to zaboravilo? Moja porodica je ugostila Slovence, ne znamo gde su. Ako sluša neko ili imaju nekog dopisnika, volela bih da znam šta se dešava sa njihovim unucima. Mi smo ih ugostili i strašno sam ponosna. Ružno je reći strašno, veoma sam ponosna na srpski narod koji je uvek pokazao dušu u ugostio ljude koji su bežali od ratova i došli ovde u Srbiju. Ponosna sam na Srbiju koja je pokazala zaista veliko srce, to vidi čitav svet, jer mi nismo gradili žice, nismo sprečavali te ljude da dođu u našu državu.

Ko pročita član 23. teksta Predloga zakona koji imamo ispred sebe, nema nikakvu iluziju šta ovde piše. U stavu 2. jasno piše – deca koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu, dopunsku nastavu po posebnom uputstvu koje donosi ministar. Naučiće on srpski.

Jel to vas najviše brine, što će neka deca iz Srbije, iz Čačka, Stančića, Gornje Trepče, ne znam ni ja odakle, upoznati drugu kulturu, drugu civilizaciju, steći neke prijatelje? Jel to najveći problem naše države? Jel to najveći problem kraja poslanika koji su potpisali ovaj amandman? Zaista sam ponosna što ne pripadam manjini manjine koja pokazuje netoleranciju na migrante. Manjini manjine, statističkoj grešci ili onim ljudima koji su zavedeni ovakvim govorima, pa se boje nekakvih stranaca koji eto ne znaju još uvek srpski.

Kada se pozivate na tu Ameriku, da vam kažem, kada se pozivate, ne znam ni ja, na tu Kanadu, imam primer iz svoje porodice. Dete koje je dovedeno u Ameriku odmah su ubacili u razred sa ostalom decom i naučila je engleski. Kada su došli roditelji da pitaju kako dete napreduje, zabrinuti, možda se nije snašlo, ne priča o školi, oni su rekli izvrsno, deca su je primila, naučila je engleski. To je primer iz Amerike, a ne ono što govorite da u stranim državama neko drži decu migrante i one koji su iz ekonomskih razloga, a najviše zbog ratnih stradanja bežali iz svoje države. Nećemo im pomagati da odu dalje, mi smo tolerantno društvo. Mi smo država koja se ne boji stranaca, nikada ih se nije bojala. To je kvalitet našeg života i našeg društva.

Kažem mi smo ugostili Amerikance, opet govorim i podsećam poslanika koji je podneo ovaj amandman, pa mi smo ih krili u našim kućama u vašem kraju da ih ne bi Nemci…

(Aleksandar Martinović: On je sarađivao sa Nemcima.)

Ne, nije se rodio.

…da ih ne bi pronašli okupatori, da bi im spasili živote, na stotinama američkih pilota. Nismo ih terali zato što ne znaju srpski i vikali idite dalje, da vas nađu Nemci.

To je o amandmanu, to je moje shvatanje vašeg obrazloženja, gde se vi ježite na decu koja ne znaju srpski. Nećemo podržati, ne možemo da podržimo takve ideje da naše društvo treba da bude i naša deca treba da budu etnički čista, da se druže samo sa decom koja znaju srpski jezik i da preziru sve što dolazi sa strane. Poslanik je otac dvoje dece, zamislite jednog dana nešto se desi sa Srbijom i mi krenemo da bežimo, a neko kaže nemoj slučajno da mi ga dovodiš u školu, jer ne zna jezik zemlje u koju je pobegao. Budimo ljudi. Hvala.

Ne mogu da naučim nikako poslaničku grupu Dveri, posle godinu i nešto dana, da sam poslanik. Da bi bili predsednik, morate biti prvo poslanik, pa onda neko glasa za vas, da imate ista prava kao i drugi poslanici.

Znate šta, zbog neiskustva poslanice Marije Janjušević ja ću samo o amandmanu. Oprostite joj, naučiće. Imam prava da govorim po osnovu toga što sam poslanik. Valjda se sada razumemo. Zaista, to što su poslanici sada zloupotrebljavali povredu Poslovnika, pa nešto kao pokušavaju da repliciraju, sve je to u redu, ja njih razumem. Shvatili su poruku koju sam htela da kažem, uplašili su se što su građani Srbije čuli drugačije mišljenje od onog njihovog. Oni su protiv migranata, nije to samo danas u vezi amandmana na član 23. Predloga zakona. Danima, evo i juče smo čitav dan govorili da su protiv migranata, protiv migranata. Još jedna je tu bila kategorija, ali da se ne vraćamo na građane Srbije koji su homoseksualnog opredeljenja. Sada imamo to i da mrzimo strance. Bojim se da li ćemo otići jako, jako daleko.

Drago mi je da su se pojedini poslanici trgli i shvatili da taj jezik ima elemente govora mržnje. Prema tome, izuzetno mi je drago i nadam se da će oni odustati od svoje diskusije u tom pravcu jer ružnu sliku o Srbiji šaljemo time da neko može da pomisli da postoji procenat građana Srbije koji ne voli decu migrante. Ubeđena sam da nijedan glasač koji se sticajem okolnosti, malo smo ga mi naljutili, pa je iz nekog očaja glasao za poslaničku grupu koja propagira ovu politiku, neće vam reći: „mrzimo migrante“, „mrzimo decu“, „nećemo da im damo da idu u škole“, „postali smo netolerantni“. Mene su svi dobro razumeli, ko je imao dobru nameru. Ne mogu uopšte ovakvi amandmani koji govore da mi treba da odvajamo decu migrante iz prirodnog okruženja.

Mi smo jedina zemlja koja je uvela još jedan stepen više brige o deci migrantima, a to je smeštanje u hraniteljske porodice. Mi smo stepen više otišli u humanosti od svih ostalih. Znači, deca koja su ostala bez roditelja, jer su roditelji uspeli da odu do severa Evrope, ili su ih roditelji, zamislite te tragedije, poslali da oni prvi odu, a oni će iza njih. Poslali su ih da prvi odu, da sami uđu u Srbiju bez roditeljskog staranja, bez zakonskog zastupnika, bez staratelja, bez roditelja, sami da uđu u Srbiju. Mi smo ih smestili, kao jedina država u Evropi, u hraniteljske porodice, da ne bi odrastali po kampovima, da im malo damo neke topline i da pokušamo, naravno kroz proceduru, da im pronađemo roditelje, gde se roditelji nalaze na severu Evrope ili su ostali negde daleko u izbegličkim i migrantskim kolonama.

Kažem još jednom, ponosna sam na to i hvala vam, ministre, što i vi, Vlada Republike Srbije, brinete o deci koja nisu svojom krivicom izgubila svoje domove i koja žele bolju budućnost kao i deca poslanika, vlasti ili opozicije, potpuno je svejedno. Ne može niko ko je pri zdravom razumu da glasa za amandmane kojima se traži da oni budu nešto drugo, jer nisu drugo. Oni su deca, kao i deca većine nas, ko ih ima. Hvala vam.

(Boško Obradović: Replika.)

Poštovani predsedniče, smatram da ste upravo povredili član 104. jer postoji stav 3. o kome samo vi odlučujete da li neko ima pravo na repliku ili nema, pogotovo što pravo na repliku je izuzetno diskutabilno kako neko shvata stavove i mišljenja jedne poslaničke grupe, kojoj su suprotstavljene stavovima podnosioca amandmana. Srećom mi nismo isti. Govorila sam, iznosila politički stav SNS, da smo mi tolerantni, da je svaki migrant dobrodošao u ovu državu, govorila sam o humanosti našeg društva, govorila sam posebno o istorijskom i civilizacijskom aspektu humanosti Srba koji žive u krajevima iz kog potiču podnosioci amandmana.

Izuzetno sam ponosna i na svoju porodicu, na svoje korene. Ponosna sam na Čačak i na okolinu, na sva ta sela, zato što su istorijski pokazali koliko su humani i otvoreni. To nisu bili obrazovani ljudi, a pokazali su da smo mi tolerantan narod i da smo uvek tu da pomognemo strancima koji se nalaze u nevolji. Navela sam primere operacije Halijard. Ne znam da li oni znaju nešto o tome. U mojoj kući su spavala dva pilota američka, nisu znali srpski, zamislite to. Jedan je bio druge boje kože. U onoj Srbiji, a da na kažem o Slovencima koji su bili smešteni po čitavoj Šumadiji. Gde se to sada izgubilo? Ja sam šokirana da su moje reči za nekog uvreda. Za mene i moj kraj, nisu. Za SNS nisu. Za većinu građana Srbije nisu. Ne znam u čemu je onda problem, valjda smem nešto da kažem.

Da li mogu po amandmanu, ako mi dozvoli poslanička grupa Dveri ili vi vodite sednicu, nisam više sigurna.

Izuzetno sam zadovoljna što poslanička grupa Dveri je shvatila poruku mog govora i što se sada trude 20 minuta da se operu od obrazloženja koje smo čuli. Edukativna nastava je izuzetno bitan aspekt i u ovom delu gde mi pokušavamo da pošaljemo poruke građanima Srbije. Ono što je predložila poslanička grupa Dveri nije dobro. Građani Srbije su to apsolutno shvatili.

Ono što sam iznela kao kontra argument zašto ne treba glasati za taj amandman je suština bića srpskog naroda, dobrodošli svi. Žao mi je, shvatili su predlagači amandmana da su napravili auto gol, slovo da piše nešto migranti brišu se, to bi nekako prošlo, ali reč je reč. Kada ustanete i kada obrazlažete i kada se vidi vaše lice sa kojom strašću vi obrazlažete da deca migranti ne treba da budu pomešani u istim razredima sa decom koja su Srbi ili Mađari, ili Slovaci, ili Rumuni, ili Rusini, ili Bugari ili Hrvati. Nas srećom ima u Srbiji ima različitih.

To je lepota naše države. Ta različitost. Tako smo odrasli. Ja ne znam kojoj generaciji pripadaju poslanici koji su predložili ovaj amandman, ali, srećom, naše društvo prevladava sa tom tolerancijom. Rečenica, sad, o povredi Poslovnika, da u Srbiji, izvinjavam se, u Evropi, preovladava ideja da migranti nisu dobro došli takođe nije istinita.

Imali smo nedavno izbore u Saveznoj republici Nemačkoj, pobedila je partija koju je predvodila Angela Merkel. Pobedila je, ona će biti kancelar. A oni podnosioci amandmana su pozdravili pojavu u Saveznoj Republici Nemačkoj krajnje desnice.

To je istina, a ne da u Evropi preovladava nekakva bojazan od dece migranata kako se ovde navodi. U Francuskoj nije pobedila ideja zatvaranja granica i bojazan od dece migranata. Gde je pobedila? Pa neće pobediti ni u Srbiji. Evo videćete. Izbora ima pa ima u Srbiji, a ovakvi amandmani nikada neće proći u našem Parlamentu i u našem društvu, a nikada poslanička grupa Dveri neće doći u situaciju da predlaže zakone.

To će biti kraj naš kao države ako poslanička grupa Dveri, jednog dana, zamene mesta pa počnu da krajnje desničarske, ultra desničarske predloge zakona predlažu Parlamentu. Hvala.

Hvala Vama.
Pauza u trajanju od 60 minuta, nastavićemo rad u 15.00 časova.
Hvala na podršci.
(Posle pauze)

Amandman kojim se posle člana 23. dodaje novi član 23a podneo je narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Hvala.
Na član 24. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Marijan Rističević i Marko Atlagić.
Izvolite, Marijan Rističević.

Marko Atlagić, izvolite.

Hvala.
Amandman kojim se posle člana 24. dodaje novi član 24a, podneo je poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Hvala.
Na član 25. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Marijan Rističević i Marko Atlagić.
Izvolite, Marijan Rističević.

Marko Atlagić, izvolite.

Hvala.
Amandman kojim se posle člana 25. dodaje novi član 25a, podneo je poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Hvala.
Na član 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Marijan Rističević i Marko Atlagić.
Izvolite, Marijan Rističević.

Marko Atlagić, izvolite.

Hvala.
Amandman kojim se posle člana 26. dodaje novi član 26a, podneo je poslanik Saša Radulović.
Izvolite.