Odustajem od replike zato što ništa nisam razumela poslanika Marka Đurišića, u čemu je bila greška predsednika parlamenta? To je rekao samo da bi rekao, verovatno, jer ionako većina poslanika iz opozicije pati od lapurlatizma, da govore samo da bi govorili i onda se izgubi suština.
Nego, da se vratimo na poslanika koji je pokušao da govori o ovom amandmanu, i uopšte ne sporim pravo poslanika opozicije niti bilo kog poslanika, jer je to naš posao, da se amandmani usvajaju na predlog zakona ili na tekst zakona. Ne slažem se sa onim poslanicima koji kažu da je bilo koji amandman besmislen. I mi treba ovde da raspravljamo i o amandmanima koji nisu napisani u skladu sa Ustavom, jer, jednostavno, postoje poslanici koji nemaju dovoljno znanja i veština pa ne znaju da napišu amandman čak ni posle godinu dana ovde boravka, onako kako bi trebalo, u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom. Ali, bože moj, nije to ništa strašno, nismo mi svi ovde pravnici, može neko ovde da bude i najbolji bibliotekar i najbolji kazandžija, radnik, šta god, jer, mi smo, u krajnjem slučaju, kako smo to danas čuli, narodni poslanici i ne predstavljamo ovde strukovna udruženja. Tako da, molim poslanike da, kada pišu amandmane, konsultuju i struku, zato i imamo konsultante u našim poslaničkim klubovima, a imamo i stručne službe i onda vam ovde niko neće spočitavati da ne znate da napišete amandman u skladu sa Ustavom.
Molila bih poslanike kada obrazlažu amandman, da ne govori da nešto neće biti, jer mi ne znamo šta će biti i neće biti, pre nego što saslušamo mandatarku Anu Brnabić. I nemojte da vi govorite unapred da li će ona predložiti parlamentu eventualno nastavak angažmana ministarke Slavice Đukić Dejanović ili neko na njenom mestu, na čelu ministarstva bez portfelja koji će se baviti populacionom politikom, koje imaju uvek konkretna zaduženja.
(Zoran Krasić: Ne postoji ministarstvo bez portfelja, postoji ministar bez portfelja.)
Ovde ne vidim u 250 poslanika vrlo mali broj poslanika koji u nekom periodu istorije višestranačja nije bio u Vladi. I svi znaju kako Vlade funkcionišu. Prema tome, to sa portfeljom i bez portfelja ne menja suštinu bavljenja populacionom politikom. I ministarka je to vrlo uspešno u ovih godinu dana radila, nadam se da tako rade i čelnici opozicionih partija tamo u lokalnim samoupravama gde još uvek vrše vlast, jer nije populaciona politika stvar jedne osobe, nego je to stvar svih nas ovde, činioca političkog života, predsednika Vlade, odnosno buduće predsednice Vlade i svih ministarstava. Znači, jedna osoba ne može da popravi stanje u populacionoj politici, može samo da predlaže mere Vladi Republike Srbije i nama da poboljšamo stanje.
A to koliko dece ima danas u Srbiji, nije stvar Slavice Đukić Dejanović i Vlade u poslednjih godinu dana i nemojte stvarno da budemo toliko veliki demagozi da mislimo da će neko da glasa za nas zato što ovde svaljujemo krivicu na rad Vlade poslednjih godinu dana.
Mene je najviše zabolelo to, želim zaista javnosti da skrenem pažnju, na koji način se diskriminiše buduća mandatarka, pa čak i sada kada smo raspravljali o ovom amandmanu. Znači, ne mogu pojedini poslanici koji su govorili pre mene da se uzdrže ovde u iznošenju jezika mržnje. I ono što me je više zabolelo, reći ću na kog poslanika tačno mislim, ne interesuje me što će on da replicira, dajte mu da replicira, Boško Obradović, kako on govori o Ani Brnabić. Trebala sam da reagujem zaista i na njegovo izlaganje i na održavanje konferencije za štampu pre neki dan gde je poslanik Milan Lapčević na grozan način, krajnje uvredljiv način za čitav parlament Republike Srbije govorio o ličnosti Ane Brnabić.
Da, da, to je bilo jedno od obrazlaganja u okviru ovog amandmana uvaženog poslanika Boška Obradovića. On nju nije diskriminisao samo zato što je žena, nego je govorio o tome da li je ona, jeste ili nije gej i samo zbog te dve činjenice nju treba eliminisati iz političkog života Srbije. Sve je u redu, ali da nije ona samo ovo, ona bi bila najbolji izgleda političar ovde u Srbiji. Pa, to što Boško Obradović ima petoro dece, to ne znači da će on ikada postati premijer i ne znači da će ikada ubediti ovu većinu i Srbiju da glasa za njega.
Mislim da je krajnje uvredljivo što na ovaj način njegovog izlaganja ne reaguje, ne SNS i stranke koje čine koaliciju koja vodi ovu državu, nego ne reaguju one partije u opoziciji koje u svojim programima deklarativno imaju poštovanje ljudskih prava, poštovanje naše različitosti, poštovanje prava na javna okupljanja kao što ima i gej populacija.
To su evropske vrednosti o kojima vi danas govorite. To su te evropske vrednosti. Tu neće niko od vas da reaguje. Zašto? Možda će vam Boško Obradović trebati za 0,8%, ne znam ni ja, koliko posto glasova u ukupnom zbiru vaših glasova ili da podrži nekog predsedničkog kandidata. I to je obrazloženje za podnošenje amandmana da li uz dva ministarstva koja su jasno određena i profilisana u predlogu zakona Aleksandra Martinovića i poslanika koji su potpisali ovaj predlog zakona i to je argument zašto treba da uvedemo i ministarstvo za, sad sam htela da kažem za demagogiju, izvinjavam se, zato što smo slušali samo demagogiju danas, nego za populacionu politiku.
Stvarno se ograđujem od takvog ponašanja. Da sam mu dala opomenu kao predsedavajući, ne bi bilo dobro jer bi skočili na mene da samo opoziciju opominjem. Ali sam zato sišla da kao poslanik, kao jedna od vas 250, reagujem na to i da mi najviše smeta što poslanici socijaldemokratskog opredeljenja, a u opoziciji su, poslanici demokratskog opredeljenja, itd, ne reaguju samo zato što je jedan od poslanika u obrazloženju ovog amandmana iz opozicije, pa je njemu oprošteno sve.
Molim vas, kada ubuduće budemo govorili o Ani Brnabić, da govorimo o njoj kao o političaru, da govorimo o njenim sposobnostima da vodi ovu državu, a ne da govorimo o tome da li je ona žena ili da li je ona gej. Naravno, amandman koji nije u skladu sa Ustavom, kao pravnik ne mogu da prihvatim uopšte da ga razmatram, a ne da raspravljam o njemu. Zahvaljujem.