Hvala.
Reč ima Boško Obradović.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Oni imaju manju poslaničku grupu.

Poslaniče, mislim da ste otišli predaleko u svojim izjavama, jer ovo je izašlo iz okvira pitanja. Izvori vaših informacija su natpisi u medijima, a govorite o vrlo, vrlo ozbiljnoj stvari. Ne mislim na vaše pitanje…

Da, i meni isto da vodim sednicu i da branim dostojanstvo i ove države i parlamenta. Znači, i vi i ja smo na istom zadatku.

Jeste, to radite na odboru, ali ne radi se o tome. Vi kontrolišite službe, to je vaš posao i zadatak, ali nemojte ovde da iznosite kao…
(Gordana Čomić: Zašto interveniše toliko?)

Ja znam da 240 poslanika moli Boga da vi ne vodite sednicu.

Ne, neću vam ništa vratiti za uvrede upućene ministru unutrašnjih poslova. Ovo su teške uvrede i teške kvalifikacije.
Čak i Gordana Čomić zna da član 287. to ne podrazumeva.

Ne, ja verujem u to da nemate pravo da vređate ministre, ni jednog, bez obzira što ste vi trenutno opozicija. Uvrede nisu dozvoljene.
Ovo su teške kvalifikacije, uvrede zasnovane na vašem dnevnom čitanju novina.

Sram vas bilo, poslaniče.

Mene da vređate nemate prava i nemate prava da mi stavljate u usta ono što izgovorila nisam.
Znači, ako je vaš nivo diskusije da izmišljate šta je predsednik parlamenta rekao, to onda na vaš obraz.

Kome postavljate pitanje?

Onda se kaže – zašto ste vi, ministre, uradili to i to?

Pitanje da, a laži ne.
Znači, postavite pitanje, a nemojte držati ovde govor šta bi vi voleli možda da je istina.
(Balša Božović: Isključen je mikrofon.)
Pa prijavite se. Naučili ste toliko da kad vas neko prekine morate ponovo da se prijavite.
(Balša Božović: Ne reaguje.)
Vidite ni sistem ne prepoznaje to što ste vi govorili. Prijavite se ponovo, budite ljubazni i ne dirajte. Znam da ste nervozni, ali nemojte dirati.

Meni niste postavili to pitanje i nemojte, molim vas, da govorite u moje ime.