Poslaniče, sačekajte da prestanu da viču ovi koji sada viču kada vi govorite, a nisu vikali kada je prethodna poslanica govorila.
(Marko Đurišić, s mesta: Šta je govorila?)
Šta je govorila? Pustite me na miru.
Sačekajte, vratiću vam 15 sekundi, nije korektno prema vama, pogotovo što se vi vrlo retko javljate. Stvarno nema smisla, pustite poslanika.
(Marko Đurišić, s mesta: Može da priča šta hoće.)
Poslaniče Đurišiću, zaista mi ne treba asistent koji nije moj potpredsednik. Samo momenat, vratiću vam vreme, samo da pustimo poslanike koji imaju potrebu da viču kada čuju drugačije mišljenje. Samo polako.
(Marko Đurišić, s mesta: Da li je on ovlašćeni?)
Nepristojnosti nikad dosta. Znači, stalno pomeramo granicu pristojnosti i svaki dan sam sve neprijatnije iznenađena. Hoćete li molim vas da prestanete.
(Marko Đurišić, s mesta: Hoćete vi da vodite sednicu?)
Poštujte poslanika da završi svoju reč, a onda ćemo reci ocenu da li je to član 106 ili nije.
(Marko Đurišić, s mesta: Što meni ne date da govorim? Ja sam isključen.)
Zato što vičete na mene. Ovo nije ni vreme, ni mesto, sada za diskusiju nas dvoje.
Izvinjavam se vama. Duboko se izvinjavam. Iako se trudim da pristojno vodim sednicu. Izvolite poslaniče. Prijavite se ponovo, vratiću vam vreme zbog svega ovoga.
I obrazložite 106 i 107, što ste rekli na početku, ali neko neće da čuje o čemu govorite.
(Marko Đurišić, s mesta: Neka kaže u skladu sa Poslovnikom.)
Morate se prijaviti.
Još vas nemam u sistemu.
Poštujte ljude, poslanike sa teritorije Kosova i Metohije, da kažu jednom u godinu dana, ako smatraju da je povređen Poslovnik. Imajte malo takta političkog i ljudskog. Kada ih neko povredi da ih pustimo da kažu nešto.
(Marko Đurišić, s mesta: I ja bih da kažem.)
Vi nećete sada reći ništa dogod on ne završi svoje, i ostali koji su pre vas podigli Poslovnik. Znam da vas tema o Kosovu i Metohiji izuzetno nervira. Izvolite.
Pomozite poslaniku i ubacite karticu ako treba u drugo mesto. Imamo vremena, za Kosovo i Metohiju uvek imamo vremena.
Promenite jedinicu.
Sve vam je za šalu. Kada su teške optužbe za nekog ko je živeo tamo kada je bilo najstrašnije, onda vam nije za šalu. Sada kada poslanik ima nešto da kaže da je povređeno dostojanstvo.
(Zoran Živković, s mesta: Neka kaže.)
On bi rekao, nego je suviše pristojan čovek. Sačekao je da se izvičete i da ga izvređate.
Izvolite poslaniče, sada ste u sistemu.
Sedite i ponovite, čime je povređen Poslovnik.

Poslaniče nemojte se direktno obraćati poslanicima.

Hvala.
Rekli ste 107. stav 2. za one koji ne znaju šta to znači, znači – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje i nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Lično smatram da sam povredila Poslovnika zato što sam trebala da reagujem u toku diskusije poslanice koja je na jedan vrlo ružan način govorila o kandidatu koji je predložen. Lično smatram da sam prekršila Poslovnik, vi ćete odlučiti da li ćete glasati ili nećete, meni je teško pala ova diskusija. Nešto što je čak i promaklo to je da je rečeno da su Albanci i onda živeli u našoj državi, a sada ne.
Izvolite, prvo se javi Orlić, pa vi, pa Marinika Tepić.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nije tu Orlić.)
Izvinjavam se Marković.
Ako je to suština, onda u redu, ako vas to beskrajno zabavlja što se povremeno nečije prezime pogreši, onda u redu, onda smo na dobrom putu i onda je ova sednica izuzetno zabavna.
Mislim da je danas izrečeno nešto što je strašno i uopšte mi ništa nije smešno. Ne morate se truditi da me zasmejavate. Uopšte mi ništa nije smešno, vrlo mi je teško.
Izvolite Markoviću.

Hvala. Da li želite da glasamo o članu 106? Govoreno je o tački dnevnog reda, ali u sadržinu nisam ulazila.

(Aleksandar Marković, s mesta: Ne.)

Reč ima Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

Poslaniče, šta ste rekli da rade?
Arlauču?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Ima svega, ovo je strašno.
Ko arlauče? Da li čovek arlauče?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Da? Imate opomenu od mene. Imate zaista opomenu. Sram vas bilo.
Smešno?
(Marko Đurišić, s mesta: Da. Izuzetno je smešno.)
Izuzetno smešno, da vređate i dalje poslanike, da govorite da arlauču? Za to tražite da nastavite, ne možete da nastavite.
(Marko Đurišić, s mesta: Jel možete da mi date reč?)
Ne, ne možete da nastavite. Možete da me smenite, ne možete da nastavite. Neću dozvoliti da se ovako obraćate poslanicima.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja se normalno obraćam onima koji arlauču.)
Ne, vi se ne obraćate kulturno, rekli ste da poslanici arlauču. Arlauču životinje, završili smo svaku vrstu komunikacije vi i ja.
(Marko Đurišić, s mesta: Takvi zvuci stižu do mene.)
Problem je u vama.
(Marko Đurišić, s mesta: Govorim u skladu sa Poslovnikom. Vi trebate da vodite računa na sednici.)
Nisam zainteresovana da sa poslanikom koji kaže za druge poslanike da arlauču, da vodim bilo kakvu vrstu dijaloga, vi i ja nemamo šta da razgovaramo.
Reč ima Marinika Tepić.

Poslanice, član 107. je bio. To znate, pozvali ste se onako.
(Marinika Tepić, s mesta: Ne, stav 1.)
Znači, član 107. je bio dva puta već. Pustiću svako da kaže šta želi da kaže. Stavovi koje su izneli poslanici pre vas uopšte se ne odnosi na biografiju, to znamo vi i ja i svi oni koji su slušali vaše izlaganje. Biografija nije sporna. S ponosom je kandidat izneo čime se bave najbliži iz njene porodice i okoline, ništa nije sporno. Nešto je drugo izazvalo čitave ove reakcije i vi to dobro znate.
Ako smatrate da je član 107. povređen, glasaćemo ga tri puta za redom i videćemo da li to uopšte može. Više neću ni dozvoliti da nam se neko stalno poziva na Poslovnik, na jedno te isto, a onda ne dođe da glasa za tu povredu, nego glasaju oni koji smatraju da nije povređen Poslovnik.
Reč ima Vladimir Đukanović.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Prvi sam se javio.)
Pročitajte u pauzi član 27.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić.

Poslanici, u skladu sa članom 112, ako ne mogu drugačije da uspostavim red i da se vratimo na temu, moram da odredim pauzu dok se ne uspostavi red.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Namerno mi niste dali reč.)
Da, namerno uspostavljam red.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Prvi sam se javio, Đukanović nije bio u sali.)
Poslaniče, tim nasiljem, vikom na mene se ništa ne postiže.
Dakle, član 112, a u skladu sa članom 27. da vodim sednicu i brinem o redu, pauza od 30 minuta da uspostavimo red.
Sledeći govornik će biti Saša Radulović, a nakon njega Veroljub Arsić.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Izvolite, poslaniče Radulović.

Hvala potrošili ste vreme predviđeno za diskusiju.
Reč ima ministar Antić.

Zahvaljujem.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Zato i dobacuju.

Hoćete biti ljubazni, samo vi izlažite, jer cilj je da vi ne izlažete.

Znam, ali to je njihov način političke borbe da ne dozvole nikom da ništa kaže. Dobro.

(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Najveći broj diskusija se odnosio na to koliki je dnevni red.

(Saša Radulović, s mesta: Tražio sam repliku.)

Izvinjavam se, vratiću vam sve vreme. Stvarno ću tražiti nadoknadu za duševni bol koji mi vi nanosite vašim ponašanjem.

(Saša Radulović, s mesta: Samo vi tražite, dajte mi repliku.

Imam pravo na repliku.)

Pod dubokim sam stresom. Znači, danima već sam pod dubokim stresom, stvarno moram da tražim nadoknadu.

(Saša Radulović, s mesta: Dajte mi repliku.)

Prestanite da vičete, sedite, nema replike, 104, stav 3, nema replike, jel ste zadovoljni?

(Saša Radulović, s mesta: Vaša objašnjenja nikog ne interesuju. Ministar je iskrenuo moje stavove.)

I vi ste izneli niz netačnih podataka, odgovoreno vam je …

(Saša Radulović, s mesta: Nema razloga da se bojite.)

Ja se bojim vas, iskreno rečeno, kada me već pitate.

(Saša Radulović, s mesta: Nemate čega da se bojite.)

Poslaniče Raduloviću, ja se vas iskreno bojim.

(Saša Radulović, s mesta: Poštujte Poslovnik, nema razloga da se bojite.

Dajte mi reč.)

Na silu? Moram? Jel moram?

(Saša Radulović, s mesta: Nije na silu, piše u Poslovniku, član 104.)

Piše, 104. stav 3. malo se…

(Saša Radulović, s mesta: Piše - pogrešno protumači njegovo izlaganje narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Dobro. Jedino što mogu da vam dam to je opomena u ovom momentu.

(Saša Radulović, s mesta: Morate da date reč. Brutalno kršite…)

Nastavljate sa vašim ponašanjem.

(Saša Radulović, s mesta: Brutalno kršite pravila. Dajte mi reč, imam pravo po članu 104.)

(Veroljub Arsić, s mesta: Ovo je teror koji trpim već tri minuta od gospodina Radulovića.)

Znam. Izvinjavam se, od nule ćete krenuti, samo da vidimo dokle će ovo ići.

(Saša Radulović, s mesta: Dajte mi reč. Poštujte pravila.)

Ne možete da me naterate da dam reč. Ja bih molila da se vi ponašate.

(Saša Radulović, s mesta: Poštujte pravila.)

(Vladimir Đukanović, s mesta: Poštujte pravila, izbacite ga napolje.)

Ne, ne mogu da ga izbacim napolje. Polako.

(Saša Radulović, s mesta: Jednaka terapija za sve.)

Hoću samo da pokažem poslaniku da me pusti da vodim sednicu, ništa drugo. Jel mogu da vodim sednicu?

(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Ne možete dobiti repliku po članu 104. stav 3.

(Saša Radulović, s mesta: Ministar je iskrenuo moje stavove.)

Vi ste pomenuli mnoge, pa nisu došli ovde da mi prete.

Dobro, poslaniče, jel mogu da vodim sednicu ili vi to meni definitivno ne dozvoljavate?

(Saša Radulović, s mesta: Dajte mi reč.)

Sad ću vam dati i drugu opomenu, jer stvarno ne znam kako sa vama da razgovaram.

Pokušaćemo još jednom.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Hvala.
Reč ima Muamer Zukorlić. Izvolite.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Izvinjavam se vama poslaniče, opet imamo isti tehnički problem. S leve strane neko viče, ne mogu da definišem ko je.
(Saša Radulović, s mesta: Ništa, znači od replike.)
Reč ima Muamer Zukorlić.

Moram ponovo da vas isključim, jer 11 sekundi ste uskraćeni za govor.