Hvala ministre. Isteklo je vreme. Zahvaljujem.
Da vam kažem samo, ima jedan mali nesporazum oko šefova poslaničke grupe. Molim vas, kada ovlastite nekoga po tački, on crpi vaša ovlašćenja. Ne mogu da govore i šefovi da repliciraju i oni koji su ovlašćeni i da su oboje u sali. I to važi i ima nesporazum sa dve već poslaničke grupe. Očima imam nesporazum, tako da to sprečim. To ne može po Poslovniku, po Poslovniku može samo ovlašćeni i on je u tom trenutku šef. Šta da radimo. Ili neka izađu iz sale. Nema glume, nema izvlačenja, kao tu sam, nisam. Ili jeste u sali ili nije u sali.
Aleksandra Tomić, kao ovlašćena ili? Replika gospodinu Šaroviću.

Hvala.
Ja sam se upoznala sa ovim što je rečeno na Odboru i smatram da je predsednik Odbora pogrešio i da je trebao da izrekne opomene i mere isključenja. Poslovnik važi i za rad na odborima. U svemu treba da imamo granicu, pa i u uvredama koje iznosimo na račun političkih neistomišljenika, u svim pravcima.
Izvolite.

Prijavite se ponovo jer vam je otišlo 14 sekundi.

Znači, vrteli smo se oko ovih tema sat i po, i mislim da je vreme da se vratimo na dnevni red.
(Goran Bogdanović, s mesta: Replika.)
Ja vodim sednicu i ne možete da utičete na mene, verujte mi.
(Goran Bogdanović, s mesta: Direktno me je pomenuo.)
Maksimalno sam bila tolerantna. Nemojte ni da se trudite. Sat i po smo replicirali, sada moramo da idemo na dnevni red.
Odlučila sam da idemo na dnevni red. Znači, ja odlučujem. Po Poslovniku…
(Marko Đurišić dobacuje.)
Pa, nemojte vikati.
(Marko Đurišić, s mesta: Koji član?)
Vi znate odlično Poslovnik.
(Marko Đurišić, s mesta: Znam. Pitam vas pošto vi znate.)
Tako je. Nemojte mene da pitate.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja pitam vas pošto vi znate. Objasnite.)
Marko Đurišić zbog nepoštovanja parlamenta i dobacivanja dobija opomenu.
Reč ima Ivan Bauer.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Reč ima Zvonimir Stević. Po Poslovniku.

Hvala. Dve minute, zahvaljujem.
Ne mogu da imam ulogu tu koju očekujete od mene, da ispravljam podatke koje iznosi poslanik koji govori. Da li je govorio tačno ili ne, tu ste vi kao poslanici da replicirate i objasnite. Ja stvarno ne mogu u tom smislu da povredim Poslovnik.
Reč ima Boško Obradović.

Budite ljubazni, malo o dnevnom redu.

Pa znate kada je to bilo, kada smo bili deca.

Poslaniče, sad dve poslaničke grupe omalovažavate i dve partije, nema smisla.

Bio bi red da se vratite, ako možete, ali izgleda da ne možete, jer vi volite o svemu i svačemu samo ne o onome o čemu parlament raspravlja. I Boris, i predsednik SNS, i tandara mandara, hajdemo na dnevni red.

Eto, odoste vi u zaborav.
(Boško Obradović, s mesta: Šta sam sada uradio?)
Znate šta, postoje tribine i onda ljudi govore šta hoće. Postoji parlament i onda ljudi političku temu mogu široko da objašnjavaju, ali moraju da budu u okviru dnevnog reda. Mi imamo konkretne sporazume.
(Boško Obradović, s mesta: Razumem. Prihvatam.)
Znam, ali ja vam vratim reč i vi opet.
(Boško Obradović, s mesta: Popraviću se.)
Ne možete vi nikako da se popravite, nego samo se uključite.

Da li umete nešto malo o dnevnom redu? Potpuno sam se izgubila slušajući vas.

Tako je. Samo vi recite.

Polako, ima puno replika.
Prvo ministar, pa ćemo redom ići po replikama, pošto je prozvao sve partije ovde.
(Zoran Krasić, s mesta: Vjerice nas niko nije spominjao.)
Vas radikale niko nije spominjao.
Vladimir Orlić, samo neka se prijavi.