Koji stav člana 103? Ceo član 103. ili koji stav?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ceo član 103.)
Ceo. Dobro.
Hoćete li da glasamo o povredi? (Da) Zahvaljujem.
Izvolite, reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Vidim da držite Poslovnik. Izvolite samo.

Hvala, vreme. Zahvaljujem.
Upravo je potpredsednik pokušao da koristi član 27. i bilo bi dobro da se svi držimo Poslovnika i kada tražimo povredu Poslovnika postupimo kao vi malopre i da se pozovemo na tačan član kako bi predsedavajući mogao da tačno i prati, ako nekog uopšte interesuje ovaj odgovor.
Slažem se da je vrlo neobično da neko ima raspravu devet sati na odboru o amandmanima, a da pritom ima primedbe zašto je predsedavajući počeo nastavak sednice.
(Vesna Marjanović, s mesta: Nismo imali ni pet minuta da siđemo iz sale…)
U čemu je problem? Znači poslanici koji su bili u sali manje vredni od poslanika koji će ući malo kasnije u salu. Prevrćite očima, vičite – ma ajde, ma moj, ma nemoj, navikla sam na takve manire, kada nema argumenta. Mislim da sada prisustvujemo, moje duboko ubeđenje, glasaćemo naravno o svim povredama Poslovnika,
(Gordana Čomić, s mesta: Ne, ne tražim.)
Hvala vam. Znači ne treba da se glasa o članu 27. Imamo nastavak onoga što se dešavalo na Odboru.
(Gordana Čomić, s mesta: Nemamo, to je problem. Na Odboru je bilo prave rasprave.)
Imamo, zato molim kolege sve da se uzdrže da ne bi svi učestvovali u ovome što je očigledno ranije pripremljeno, samo ne od strane predsedavajućeg, kako to želite da kažete, nego s vaše strane. Očigledno nezadovoljni, što su amandmani u korist umetnika koji imaju pravo i imaće i dalje pravo na nacionalnu penziju, ipak potekli od strane vladajuće većine, odnosno predsednika Vlade, i to je suština.
Izvolite. Zoran Babić, povreda Poslovnika.
Član 27. se ne glasa, Gordana Čomić se izjasnila.

Hvala. Vreme.
Što se tiče povrede Poslovnika člana 75, suštinski se slažem sa vama, ali predsedavajući, što se tiče predsednika i potpredsednika, ne mogu da prekinu ovu sednicu, ali svi smo svedoci šta se dešavalo.
Molim vladajuću većinu da ima strpljenje, da čujemo sve povrede Poslovnika i da se suštinski posvetimo Zakonu o kulturi, jer ovde ima zaista namere od većine poslanika da se posveti materiji i da govorimo o tome, a povreda Poslovnika ćemo čuti sada još nekoliko puta i molim vladajuću većinu da prosto ne učestvuje u tome. Izvolite.

Znači je ne mogu da učinim povredu Poslovnika ako nisam bila tamo gde se to odvijalo.

Kako? Koji član?

Nemojte da vičete sada.

Molim vas, onda tiše.

Nemate. Red u sali ne mogu da uspostavim, mogu samo da sa zadovoljstvom ovde da slušam jak glas ali morala bih i ja nešto da radim večeras.
Samo da se dogovorim sa vama. Ja mogu da primenjujem odredbe Poslovnika, to je moje pravo. Znači, za sve ove zloupotrebe Poslovnika da izričem mere oduzimanja po dve minute. Ako to želite, u redu. Ako ne, onda da pređemo na materiju. Možemo lepo da se dogovorimo, sa mnom čovek može baš sve da se dogovori.
Znači, opcija je da pređemo na rad po amandmanima. Ubeđena sam posle devet sati rasprave da ste imali razlog i želite da građani Srbije, posebno kulturna javnost čuje šta smo radili devet sati ili da primenjujem odredbe Poslovnika, jer je očigledno da mi nemamo toliko članova koliko se javilo poslanika opozicije. Znači, možemo lepo da se dogovorimo. Želite po dve minute svaki put, pošto su ovo očigledne zloupotrebe. Znači želite, želite da pravim znači predstavu od ovoga i to vrlo lošu, amatersku potpuno predstavu. Znači, onda je moja mera 30 sekundi odmora i prelazi se na rad, jer drugim merama ne mogu da napravim i usmerim tok rasprave. Znači, 30 sekundi nećete dobijati po povredi Poslovnika, jer je nemoguće da učinim toliko povreda Poslovnika ćuteći. Prošlost smo istražili, da li je Bečić mogao da počne sednicu kada su svi baš bili tu ili nije, otprilike onda nikad ne bi počeli.
Samo mi molim vas recite na kom smo članu pošto ne mogu da se snađem od silnim povreda Poslovnika. Na član 9?
Reč ima poslanika Karavidić, po amandmanu. Izvolite.

E, sada ću ja da uradim ono što je uradio Bečić, sram vas bilo. Eto. Nema smisla stvarno. Ako je sve to što možete da prikažete o Zakonu o kulturi...
(Branka Karavidić, s mesta: Pustite nas da pričamo o zakonu.)
Meni je žao što ovo ide u odloženi prenos. Da mogu da utičem na direktora RTS, koga ne poznajem, ja bih uticala sada i molila ga da nas odmah uključi u program. Odmah. I učiniću sve, eto, ali nemam neki uticaj na njega i nemoguće je, ali ovo je stvarno fantastične nešto. Ovo nikada nisam doživela.
Znači, ne želite da govorimo o zakonu? Potpuno sam zbunjena.
(Miroslav Marinković, s mesta: Dva izveštaja, dva broja u različito vreme zavedena.)
Pa, to se kaže, ali ne da vređate predsednika, predsedavajućeg, pa nismo mi ovde da nas neko vređa. Pa, nemojte tako. Mislim, zašto vi mislite da predsedavajući moraju da trpe uvrede? Pa, to je stvarno non sens. Mislite tako? Baš da vidim kako je Gordana Čomić trpela uvrede.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Poslaniče, sve je u redu, ja ću mu to preneti, budite sada vi ljubazni da raspravljamo o članu 9.

Dobro.

Sve je u redu, doći ćemo i do člana 44.

I ja vas isto molim.

Poslaniče, znate li da smo doneli zakon da gledanje u šolju, proricanje i slične stvari…

Ne to ste vi meni rekli.
(Zoran Živković, s mesta: Mislite da je to način? Mislite da je to način? Mislite da ste dominantni? Da li je ovo kultura, domaće vaspitanje, šta se dešava?)
Dobro, dobila sam neke epitete na prošloj sednici, sada vređate i moje roditelje. Hajde da vidimo dokle možete da idete u ovoj raspravi o Zakonu o kulturi.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi reč.)
Uvrede, cinizam, ja ću izdržati ove uvrede, nije problem, ali ako možete da mimoiđete roditelje moje, to bi bilo fantastično, to bih vas ljubazno molila.
Da li želite da vam dam još tri minute koje su vam ostale da govorimo o članu 9.
(Zoran Živković, s mesta: Da.)
Izvolite, član 9, imam ispred sebe, pokušavam da pratim raspravu.