Vreme.

Vreme. Zahvaljujem gospođo ministarka.

Zahvaljujem.
(Miroslav Marinković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo više na repliku. Ova polemika ne vodi ničemu i ne možete, ja sam dopustio i kada sam dopustio vama morao sam i gospođi ministarki da vam se direktno obraća, ali vi kao narodni poslanici, kao članovi Vlade ne možete po Poslovniku da se obraćate u direktnoj polemici.
Moram dati reč gospodinu Kariću. Izvolite.

Vreme.

Gospodine Kariću, isteklo je vreme odavno.

Zahvaljujem.
Izvolite, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Vreme, gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem se, gospodine Martinoviću.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika i Poslovnik.)
Imate pravo na repliku. Ne možete jedno i drugo. Možete samo jedno ili drugo.
Hoćete po Poslovniku ili replika?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)
Izvolite.

Gospođice Jerkov, delom ste u pravu. Zamolili su poslanici koji su imali obavezu da ih ranije prozovem. Gospodina Martinovića, koji nije žurio, ostavio sam na kraju, ali ako smatrate da je to moj veliki greh, neće se ponoviti.

Činio sam danas i vašim poslanicima. Hoćete da vam nabrojim koje sam poslanike zamenio iz vaše poslaničke grupe?

Ako mislite da nisam, čak sam vas i gospodina Božovića, da ne kažem sada koga sam, ne samo na ovoj sednici, nego i na ranijim sednicama, ali ako smatrate da je to veliki greh, ja se izvinjavam.

Da li je gospodin Martinović govorio pet minuta ranije ili kasnije, mislim da je potpuno svejedno.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić.
Ma šta rekli, ja sam ponosan, vi koji ste uspostavili pravilo u Narodnoj skupštini i potpisali saglasnost za moje razrešenje, na to.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.