Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala.

Ne može ministar da odgovori, iskoristili ste vreme.

(Balša Božović, s mesta: Mogu da dobijem reč?)

Ne može, žao mi je.

(Balša Božović, s mesta: Deset sekundi, molim vas.)

Verujem ja, i deset je prekršaj. I dinar kad ukradete je isto kao i deset dinara i deset miliona.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Hvala.

Podnosilac, Miroslav Marinković.

Vladimir Pavićević, podnosilac amandmana.

Poslaniče, malo na temu da se vratimo.

Stvarno?

Ne, nije sad čitav predlog budžeta. Sada su amandmani.

Ali, ne kada pričamo o konkretnim amandmanima. Šta se prelama na član 20, kako bi ga obrisao?

Ne može. Potrošili su vreme, dve minute. Odgovorili su vam na prvom. Pročitajte Poslovnik. Ima vremena do ujutru i savladaćemo ga.

Zoran Babić može da govori. Njegova poslanička grupa ima vreme.

Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Ne, on je rekao: „licemerno je kada neko govori“, a nije rekao – vi ste licemerni. To je ogromna razlika.

Eto, sada ste vi mene uvredili, sad ja ćaskam.

Meni jeste, kad ozbiljno radim.

Hvala.

Izvređali ste mene i Bečića, ne mogu da dođem sebi. Ne znam šta da vam odgovorim na sve. Ko ne poludi, taj nije normalan uopšte. Ja više ne razumem kako treba da vodim sednicu. Ćutim, pokušavam da dam svima reč – opet ne valja.

Izvolite, poslaniče.