Ministar Ljajić ima reč. Izvolite.

Nema replike zato što vam je odgovorio ministar.

(Zoran Živković, s mesta: Jedna rečenica.)

Pa, sad, jedna ili 15, a replike ili ima ili nema. Moram prvo Zoranu Babiću da dam povredu Poslovnika.

Ali, već u četvrtak postavite pitanje, u pravu je ministar, i nadležno ministarstvo će vam odgovoriti.

(Zoran Živković, s mesta: Kad bi došli neki četvrtak.)

Hoće, evo idući četvrtak. Postavite u utorak, uostalom.

Znači, ne treba da se izjašnjavamo o članu 106. Poslovnika.

Izvolite.

Poslovnik nije povređen zato što se poslanik Babić pozvao i rekao da sam dozvolila da se govori mimo dnevnog reda, član 106. je rekao. To mu je bila prva rečenica.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Izvinjavam se.)

Izvinili ste se, znači u redu je.

Članovi 103. i 107. i onda ste vi rekli šta ste imali, ima pravo da usmeno ukaže na povredu. Član 103. je vezan za sve ovo što sam sada rekla. Vi ste se na 103. pozvali smatrajući da poslanik nije rekao koji član, a jeste, tako da je bespredmetno. Ne možemo da glasamo sada i o babama i o žabama i o svemu. Bespredmetna prva rečenica. Samo o babama, znači samo o povredi člana 107.

Nisam reagovala kada je rekao zagaditi, zato što nisam reagovala kada je poslanik Živković pežorativno rekao da poslanici nisu dostigli ni nivo srednje škole.

(Zoran Živković, s mesta: Rekao sam da jesu.)

Ja bih volela da ovde bude i mnogo više ljudi koji nemaju ni osnovnu školu, a govore glasom naroda. Tako da, ne vidim šta je to ružno što neko ima nivo osnovne, srednje, fakulteta itd.

Znači, nisam reagovala u vašem slučaju, pa onda ne mogu da reagujem u bilo kom drugom.

Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić, replika.

(Zoran Živković, s mesta: Poslovnik.)

Kad dam reč, onda ne može da se viče i da se kolege omalovažavaju, tako što im se kaže – sedi.

Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, povreda Poslovnika.

Znači, ne znam ništa o Dorćolu, ja sam iz Novog Sada, ali Dorćola nema u Poslovniku.

Znači, da ne bi kršili dalje Poslovnik, moram da vas prekinem.

Član 104. kaže - ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku, te ja smatram da ste reda radi naveli član Poslovnika. Ja se uvredljivo nisam izražavala ni o kome, nego odgovarala na povredu Poslovnika poslanika koji sedi pored vas. Ne smem da kažem ime, jer će odmah biti neka uvreda.

Hoćete da glasamo na član 104?

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Povreda Poslovnika?

Daću vam repliku, samo mi recite u kom segmentu ste vi spomenuti i ja ću vam dati repliku. Nemam ništa protiv.

(Zoran Živković, s mesta: Uključite mi mikrofon.)

Izvolite.

Iako to ne smem da radim, ja mislim da ne. Ali, ću vama dati repliku ako ste se vi prepoznali u tome. Izvolite.

Šta ste rekli poslaniče?

(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)

(Zoran Živković, s mesta: Nisam rekao svinjska Vrnjačka Banja nego svinjski Srem.)

Daću repliku. Izvolite.

Poslaniče, izvolite.

Vreme.

Poslaniče, pošto ste se meni obratili, da vi trpite uvrede pod mojim predsedavanjem, ja vam se zahvaljujem, ali molim vas da vas ne pogađaju samo uvrede koje smatrate da vam je neko učinio.

Molim vas pažljivo da slušate i kada vi izgovarate uvrede prema drugim poslanicima, pa njih to pogodi. Onda ćemo moći da razgovaramo o tome kako se vode sednice. Ali, ako imamo…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta.)

Ne, ne, obratili ste se predsedniku za način vođenja sednice. Ne moram da se javljam na drugi način, iskoristiću ovaj način.

Znači, nemojte da budete senzibilni samo kada se vama nešto kaže. Sami izazovete ovo i poslanik ima prava da …

(Zoran Živković, s mesta: Ima prava da laže?)

To ste vi rekli da laže.

Nemojte samo vikati, molim vas.

(Zoran Živković, s mesta: Vi ste jači od mene.)

Nemam stvarno želje da razgovaram. Rekli ste da je Srbija mala država, da je zaslužila bolje poslanike, možemo da se složimo oko toga, zavisi ko izgovara i ko kome govori, jel tako? Ali prvo dozvolimo tim ljudima da glasaju za nekog od nas. Možda za neke nisu glasali. Toliko o uvredama na račun svih poslanika, od strane vas poslaniče Živkoviću.

Delite lekcije svima nama, delite packe svima nama, određujete naš intelektualni obrazovni nivo, nikada vas nisam prekinula iako imam svoje mišljenje posebno na takav način izražavanja, ali sada moram da …

(Zoran Živković, s mesta: Vi ste ovde, iz srpske Atine, kako vas nije sramota da govorite neistinu?)

Dobro. Jel sada u redu? Jel ste rekli sve što imate o meni?

Imamo i sutra sednicu, smislite šta ćete još ružno da kažete o meni. Meni je svejedno.

Izvolite poslaniče Rističeviću, replika.

Izvolite. Replika.

Kraj.

(Zoran Živković, s mesta: Ako vas to zadovoljava.)

Presrećna sam što mi ostane mogućnost da vam isključim mikrofon. Sada ste po hiljaditi put rekli – da li neko zna ćirilicu, da li zna ovo, da li zna ono. Dosta je bilo.

Pozivate na neki nivo. Da vas spasem da može neko da glasa za vas ipak.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo ministar da odgovori. Izvolite.