Poslaniče, molim vas, i vas isto molim, o amandmanu. Znači, prava na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, molim vas.

Zahvaljujem i opet kažem da sam ja jedini krivac za sve što je izgovoreno ovde poslanicima i jednim i drugim. To prihvatam, bez obzira ko kaže, ali bih molila da i poslanici razmisle o načinu kako su zamislili da ide diskusija. Prihvatam da ne mogu da kontrolišem ko će u kojoj sekundi šta izgovoriti i odmah sprečiti. Priznajem to. Postoje ljudi koji ne mogu da priznaju sebi greške. Moram po redu da ne bi neko bio povređen.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Da. Jeste izgovorili, samo što se Jovičić javio pre Zorana Babića. Izvinjavam se, uračunaćemo 30 sekundi kao od nule. Izvolite.

Hvala.
(Balša Božović dobacuje s mesta.)
Poslaniče Božoviću, nemojte da vičete na mene. Niste se javili, ne mogu da vam objasnim.
(Balša Božović, sa mesta: Kako nisam? Javio sam se pre pet minuta.)
Nema vas na listi, nemoguće. Ima tri poslanika – Jovan Marković, Blagoje Bradić, Aleksandra Jerkov.
(Balša Božović, sa mesta: Javio sam se, evo svetli.)
Ne znam šta vama svetli, ali niste na listi. Prijavite se.
Sad ste se tek prijavili.
Nemojte da vičete na mene i da protestujete na taj način što je neko nešto izgovorio, javite se. Ja ne znam kako poslanicima da objasnim da nisu predsedavajući ti koji reaguju na jednu i drugu stranu, replike zato postoje. Nismo mi ti koji će da repliciraju sa poslanicima, zato postoji institut replike. Mi smo kao saobraćajci.
Inače, daću vam reč, jer ste se vi lično prepoznali, a po pravilu, mladi kolega, nije vaše izgovorio ime, i predsedavajući, ko god da je, ne bi trebalo da da reč, ali vi ste se prepoznali i zahtevate i ja ću vam dati reč, a vi ćete sada objasniti zašto. Izvolite.

Sada ću nešto da vam kažem. Vi replicirate meni …

Ne u replici, ali se sve vreme obraćate meni. Ja nisam dužna da znam uopšte da li su istiniti navodi bilo koga od vas.

Ako prestanete da replicirate meni, jer niste tražili repliku meni, nego Zoranu Babiću. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gde ćete, poslaniče Božoviću, gde ste krenuli?

Poslanici, molim vas, otišli smo predaleko. Završite vašu rečenicu.

Da li vi hoćete da odgovorite ili da završimo?
(Narodni poslanik Jovan Marković traži reč po Poslovniku.)
Ne, ne vi. Molim vas, pitala sam Balšu Božovića da li želi da odgovori na ovo. Vi samo sedite, a možete i da stojite i dalje.
Dakle, pitala sam Balšu Božovića da li želi na ovo da odgovori ili želi da idemo dalje? Ja imam odgovor na sve ovo, samo ću ćutati i trpeću. Izvolite.

Hvala vam puno. Nema ovo nikakvog smisla. Pauza pet minuta za sve. Stvarno ste preterali, svi zajedno. Pauza pet minuta i to shvatite u skladu sa Poslovnikom, da ovoga posle pauze biti neće, verujte mi. Iskreno rečeno, kao predsedavajući vam kažem da ovo ni na šta ne liči više. Verujem da uveseljava i da je interesantno, ali smo se okupili zbog amandmana, a ja ću da priznam svoju nemoć. Jedino da počnem da kažnjavam i da nema nijednog poslanika više u sali i završimo raspravu, ne baš sve.
(Posle pauze.)

Dr Blagoje Bradić, izvolite po amandmanu.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Poslovnik?
Prvo ste se javili kada govorite, pa ste se predomislili?
(Jovan Marković, s mesta: Držao sam Poslovnik dva ili tri puta pre nego što su kolege govorile.)
Izvolite, hoćete li sada po Poslovniku? (Da.)

Dobro, znači, povreda Poslovnika, pa malo da replicirate, jel da? I da izgovorite sve to što vama smeta, samo što nije rečeno vama, nego nekom drugom.

Dobro, ali nemojte o sebi, molim vas, nego o povredi Poslovnika, ako je moguće. Znači, povredila sam član 107. i 109, jel tako? Zato što nisam reagovala na nešto što je izneto na račun poslanika Božovića. Apsolutno sam shvatila i zahvaljujem. Da ne ulazimo o tome kada ste se vi osetili povređenim. Znači, nije sada tema i hvala vam. Odmah ću vam odgovoriti i za 107. i za 109. Hvala.
Mislim da ni ja ni potpredsednici ne možemo da kontrolišemo danas ovu sednicu, osim da počnemo masovno da izričemo kazne. To smo nas troje imali kratku konsultaciju. Uzdržavamo se od toga. Uzdržavamo se i pokušavamo vas da ubedimo, ja i dalje kažem šteta što ne piše da poslanici mogu da krše Poslovnik. To je naše iskustvo. Sedite slobodno. Šteta što to ne postoji u Poslovniku. A mi ne možemo da kršimo Poslovnik 15 meseci, da smo mi krivci jedini. Hajde malo sedite stvarno na konsultacijama, čitam sve i svašta, ali nikad se niko nije osvrnuo na svoje ponašanje. Znači, ako sam prekršila, prekršila sam dvostruko, jer je i poslanik o kome ste sada govorili, kao neko ko je pretrpeo i uvrede, takođe istom merom uzvraćao drugom poslaniku.
(Jovan Marković, s mesta: Ja?)
Ne vi, taman posla. Gde ste se vi prepoznali?
(Jovan Marković, s mesta: Zar je to vaš odgovor na ono što sam rekao?)
Nemojte, molim vas, da mi odgovarate, molim vas. Pokušavam nešto da uradim od ove sednice. Budite ljubazni svi zajedno malo. Dajte reč Blagoju Bradiću da priča malo o amandmanu, zaboravili smo gde smo stali.
Molim vas, glasaćemo 107. i 109, jel tako? Poslaniče Markoviću? Glasamo o 107. i 109? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.