Zahvaljujem poslaniče. U prvom delu ste skrenuli pažnju na član 103…

Rekla sam svima. Znači, sva trojica ste zloupotrebili Poslovnik. Bila sam tolerantna kako bi počeli da radimo. Hvala puno.
Prelazimo na tačku dnevnog reda.
Da li predsednik predlagača, ministar MUP-a, dr Nebojša Stefanović želi reč?
Izvolite.

Reč ima Dragan Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Vladimir Pavićević.

Replika, Zoran Babić.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Hvala.
Sad se ne govori o materiji.
Dala bih reč ministru koji kaže da treba da dobije prednost kada se govori o materiji. Ja sam razumela da se ovde govori o odsutnosti poslanika Pavićevića koji je bio na godišnjem odmoru.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam bio.).
Ja sam tako razumela, ne znam suštinu i kada se traže replike, moram da dam ljudima prednost, odnosno poslanicima koji su pomenuti u replikama. To u Poslovniku ne mogu da nađem tačno tumačenje, pa molim ministra Stefanovića za malo strpljenja, jer poslanici hoće da repliciraju.

Samo vas molim da se vratimo na temu. Daću replike, pošto su teške reči izrečene, ali da damo ministru reč, i pokušam samo da utičem na Vas da se vratimo na zakon.
Izvolite, ministre.

Želite repliku? Kome? Ne možete Stefanoviću, ne zato što ne dam da mu replicirate, nego nema osnova, a Babiću može.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tražim repliku i gospodinu Stefanoviću i gospodinu Babiću. Zašto je Stefanović zaštićen?)
Nije on zaštićen, nego nema osnova, dobar je govornik, znači, ničim ne izaziva repliku. Babiću može, i izvolite.

Hvala.
(Marijan Rističević, s mesta: Po Poslovniku. Drugi put reklamiram Poslovnik, utrnula mi ruka.)
Vidite, svi traže sada prednost za Poslovnik, moram da dam repliku, da bi imalo smisla nekog, dijalog između, pa ću dati onda vama, jer ako sečemo između, nema smisao, onda ispada da svako ima neku svoju tačku i priča nešto između. Moram da dam repliku.
Daću Babiću repliku, ako želi da koristi, a to između ću obustaviti replike, jer više niko ne može da pohvata ko kome šta govori.
(Marijan Rističević, s mesta: Ja idem prvo po Poslovniku.)
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
A šta vi sad tražite?
(Jovan Marković, s mesta: Pravo na repliku.)
Budite ljubazni i sedite, vi stvarno nigde niste spomenuti. Niko vas nije spomenuo, niko nije spomenuo poslaničku grupu, Demokratsku stranku, ministar nije vama odgovorio i ne vidim vašu ulogu ni u čemu. Hoćete biti ljubazni da sednete?
(Jovan Marković, s mesta: Mogu da kažem…)
Ne možete da kažete iz čista mira, molim vas, pustite poslanika Babića. Bolje to, nego da pravimo pauze. Možete vi i da stojite, ali nećete dobiti reč.
(Jovan Marković, s mesta: Tolika uvreda da ja ne mogu da shvatim.)

Vreme.

Hvala.
(Jovan Marković, s mesta: Tražim reč.)
Ne morate ustajati, pošto reč ne možete da dobijete. Vi ste uzeli deo vremena prethodnom poslaniku time što ste pokušavali da govorite, a vreme mu je bilo uključeno. Jel u redu?
(Jovan Marković, s mesta: Ponovo nemam pravo na repliku?)
Kakvu repliku? Hajde nemojte molim vas kao da smo deca da se raspravljamo nešto o tome. Nisam…
(Jovan Marković, s mesta: Zar vi niste čuli u prvoj rečenici?)
Rekao je – zahvaljujem se poslaniku tom i tom što je konačno seo. Znači, nema nikakve replike.
Povreda Poslovnika, reč ima Marijan Rističević.

Jedino što ću intervenisati – nisam dala pre vas reč poslaniku iz opozicije nego iz vladajuće većine, što jeste gospodin Babić. Niste dobro slušali.
(Marijan Rističević, s mesta: Ne tražim da se glasa.)
Što se tiče ostalih povreda Poslovnika, jel dozvoljavate da ne odgovorim, da li dozvoljavate? (Da)
Hvala.
Povreda Poslovnika. Reč ima Jovan Marković.

Sada je bio član 107. Znate da ne može neposredno da se pozivate na isti član.

Ne znam, tako piše u Poslovniku. Nisam ga ja pisala. Nemam drugo tumačenje osim jednog jedinog.