On vas je nekako nekakvog magijom isključio, a uključio sebe. Molim vas, poslaniče sedite samo Đurišić da završi. Molim vas, pustite ga.

Molim vas poslaniče o amandmanu. Molim vas, poslanici protestuju.

Pa, poslanici su jači od mene, ja samo rukovodim sednicom.

Nije, ne slušaju, protestuju. Vi se ne okrećete, ne gledate malo oko sebe. Dakle, molim vas o amandmanu. 

Pa, nije red u sali, nego da vidite opšte neodobravanje nailazi ovaj vaš manir da pričate danas  o čemu god želite. Malo kolegijalnosti, pa niste sami ovde.

Nije ovo „one man show“ pa da vas ne interesuje kako kolege reaguju iz svih poslaničkih grupa.

Nije još, ali ako nastavite ovako vi ćete ugurati parlament u kršenje roka.

Pa, vi ste nervozni zato što nećete sugestiju od drugih poslanika i da se vratite na amandman.

O pojedinostima je sada. Poslaniče, ako me stalno upozoravate o čemu se govori i o čemu se ne govori, sada ću vam ja reći o čemu se govori – o amandmanima, a ne govori se o čemu vi želite.
Moje je pravo da vam kažem da se vratite na amandman i da insistiram na tom. Pokušavam bez opomena, ali vi to koristite i želite da napravite ovde vrlo jednu nekonstruktivnu atmosferu i da me naterate da primenim ono što ja ne volim da radim.
Poštujte ovaj parlament i poštujte ovde, koliko ima 80-90 poslanika i ponašajte se primereno kako i treba.
Dakle, o roku da li da bude 1. aprila, vi insistirate da bude 1. aprila, a ministar želi kraći rok. Vi širite stalno temu i stalno tvrdite kako ste vi u pravu i kako je demokratija ovde ugrožena, jer vi ne možete da pričate o čemu god želite kada su pojedinosti u pitanju.
Ja ću vas poslati na jedno studijsko putovanje, da sve parlamente Evrope i sveta obiđete i da se vratite, i da mi kažete da sam ja u pravu.
Izvolite, sedite pošto ne želite da govorite o amandmanu.

Ne mogu da prestanem zato što po Poslovniku moram da vodim računa o redu u sali, a vi ga remetite. Jednostavno.

Ne, ne, vaše vreme ste vi potrošili, ne želite da govorite o temi i molim vas da sednete ili da nastavite da stojite, ali bez prava na reč. Meni je svejedno. Znači, nije definisano da li ćete sedeti. Nemojte se raspravljati. Ne dozvoljavam raspravu sa predsedavajućim.
Samo da ispratim, vi ste čudan poslanik, vi ne dozvoljavate uopšte da se sednice odvijaju kako je to predviđeno Poslovnikom i nije mi lako. Verujte mi.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Poslaniče, niste dobili pravo na repliku. Molili ste me da iskoristite vaše vreme o amandmanu. Da li želite ili ne želite?

Neću dati Martinoviću repliku zato što vi veštački, spominjući ime i prezime prozivate ovde 249 poslanika. Neće biti replike. Nemojte se truditi uopšte.

Zahvaljujem se i vi ne želite da poštujete. Izvinjavam se ministru, imam problem sa svim poslanicima u sali. Vi me razumete.
Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poslanik Borislav Stefanović pita zašto je ministar govorio o odgovornosti? Zato što su poslanici pričali samo o odgovornosti. Ne mogu flaster da donesem ovde pa da kažem – vi smete, vi ne smete da govorite o odgovornosti.
Sve ovo od jutros nema veza sa amandmanima, iskreno rečeno.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.