Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine ministre Mali, drago mi je, gospodine ministre, što vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu, što govori o vama i o vašem ministarstvu i vašem predanom radu, što ste vi već dokazali dok ste bili gradonačelnik Beograda.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati, kao i moje kolege iz SNS ove predloge zakona, a posebno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Poštovani građani, poslanici nauke, vama se obraćam, drago mi je što je ovaj sporazum danas na dnevnom redu i drago mi je što će polovina sredstava, 22,5 miliona ići u Fondu za nauku Republike Srbije, koji smo mi, kako znate, u ovom sazivu Narodne skupštine osnovali na dobrobit naučnih radnika i na dobrobit nauke i na dobrobit naše zemlje, uglavnom za finansiranje određenih projekata.

Na ovaj način biće podržano oko 220 naučnih projekata, što je vrlo bitno za naše istraživače, na kojima će biti angažovano skoro 800 istraživača iz 50 institucija.

Drugi deo sredstava ići će za reformu Instituta za istraživanje i razvoj, osam miliona evra i treći deo sredstava biće angažovano za program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom. Tri i po miliona, to je od izuzetne važnosti, jer upravo SNS, čiji je predsednik i predsednik države Aleksandar Vučić, je najbolje do sada u zadnjih 40 godina uspostavila vezu sa dijasporom i drago mi je što se ulaže 3,5 miliona evra u okviru Fonda za nauku, kako bi omogućili srpskoj dijaspori da pomognu u istraživanjima i inovacijama u preduzetništvu u Republici Srbiji.

Moram da napomenem da upravo na predlog Aleksandra Vučića ovaj saziv Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije prvi put u istoriji je definisala srpski kulturni prostor u celini. Ja nemam vremena da vam govorim sada koliko naša dijaspora u pojedinoj zemlji ima članova, ali dozvolite da kažem, samo u 13 zemalja 2.035.000 i došlo je vreme da mi vodimo računa o svakom našem građaninu u dijaspori, posebno kako vidite u nauci.

Poštovani narodni poslanici, žao mi je zaista što jedan deo opozicije, pogotovo ovi iz Saveza za Srbiju propagiraju bojkot izbora. Poštovani građani Republike Srbije, oni bojkotuju time parlamentarnu demokratiju i to je suština. Zapravo, zalažu se za diktaturu s tim. To svi oni koji znaju bar malo o demokratiji znaju da je to tako.

Mi zajedno, poštovani građani, sa vama trebamo da se borimo protiv tog bojkota, jer bojkot izbora nije demokratski čin. On je diktatorski čin. Bojkot vodi u haos, kako znate, vodi građane na ulicu, a to dovodi vrlo često do krvoprolića, zapravo do haosa, kao što su radili isti ovi iz Saveza za Srbiju 2000. godine po ulicama gradova Republike Srbije, kada su haosom došli na vlast i doveli Republiku Srbiju na ivicu ponora, doveli je do bankrota.

Za njihove vlasti uništili su sve, kako znate, našu prošlost, budućnost dece naše. Da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi nam i korene. To, poštovani građani Republike Srbije, niste vi dozvolili, jer ste ih izbacili, odnosno bacili na smetlište istorije, iz kojeg se, verujem, nikada više neće vratiti, pa neka bojkotuju ovaj deo koliko hoćete. Učinite to, poštovani građani, i na sledećim izborima, jer je to vaša moć. Učinimo to više nego ikada, da se ne bi vratili ponovo u haos i beznađe.

Vi ste videli film o satanizaciji predsednika Republike i svega onoga što je on sa saradnicima radio. Ja sam o tome juče i prekjuče govorio, ali dozvolite da samo jednu ličnost još jedanput ponovim.

Tu se našla, kako juče rekoh, i bajna dr Branka Prpa. Moram da vam kažem šta je ta gospođa učinila. Formirala je komisiju kao direktor Istorijskog arhiva u Beogradu, koja je uništila sav materijal povodom istrage o navodnom samoubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, zvanog Sale prangija, gospodnje 1993. godine. Verovali ili ne, ali to je učinio, ja sam dobio pismeni odgovor, jer sam postavljao, kako znate, i poslanička pitanja u ovom visokom domu.

Zamislite zašto je to učinila. Mi smo ovde o tome već i razgovarali, možda se građani ne sećaju iz kojih razloga. Ova bestidnica je u tom filmu lažima o predsedniku Vučiću optužila ga za ono što on nikada, nikada, onaj ko ga zna, ne bi uradio.

Ali, postavljam sad pitanje njoj i postavljam građanima Republike Srbije – koju je ulogu ova bestidnica imala u samom tom činu za ono što predsednika optužuje?

Evo, kako vidite i sinoć, na nekakvom bojkotu od nekoliko građana u Kragujevcu, javlja se i Marinika Tepić. Pojavila se sa Draganom Đilasom u Kragujevcu. Ona je inače električni zec Dragana Đilasa, jer radi na dugme, što joj on kaže. Slagala je građane Republike Srbije da se na farmi vojne ustanove Morović, nadomak Šida, nalazila tajna državna plantaža marihuane, kako znate.

Kada su novinari otišli i obišli vojne objekte u Moroviću, našli su tamo piliće, našli su koke nosilje i jaja spremne za prodaju. Čak i Dragan Šutanovac i Goran Ješić, naši inače politički protivnici, su rekli da je tamo vojna farma koka nosilja, jaja i tovnih pilića, koja postoji već 40 godina.

Ova bestidnica isto svojim lažima nanosi nenadoknadivu štetu namenskoj industriji Republike Srbije, posebno „Krušiku“ i time sistematski radi, poštovani građani Republike Srbije, protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Dragan Đilas, inače gazda Marinike Tepić, nastavlja zajedno sa njom da besramno lažu iz dana u dan. Sve te laži zatrpavaju novim lažima, novim aferama i tako se vrte u krug. Stare laži zatrpavaju novim lažima.

Poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, ko se danas seća njihovih laži o Jovanjici ili ko se danas seća njihovih laži o „Franšu“, o stotinama mrtvih koji plutaju po Obrenovcu, kad su lagali? Ko se danas seća njihovih laži o otmici novinara koji su pokušali da sami isceniraju?

Ko se danas seća pretnji smrću koje su sami sebi ispisivali po pločnicima Republike Srbije, ili izmišljotine o nameštenim otmicama dece?

Dragan Đilas, inače u narodu znani kao "Điki mafija" lagao je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Abu Dabiju decembra 2018. godine spavao u najskupljem hoteli, gde noćenje navodno košta 10 hiljada evra. Istina je, kako znate, poštovani građani Republike Srbije, da predsednik Republike Aleksandar Vučić nije odseo ni u jednom hotelu i državu Srbiju nije njegov boravak koštao ni jedan dinar.

Dragan Đilas je našao za shodno nakon pet meseci da kaže samo jednu rečenicu - da je lagao. Ipak je priznao tu svoju laž. Svojim tvrdnjama "Điki mafija" je dokazao da je veliki lažov i zato mu, poštovani građani, ne treba verovati.

Zato je potpuno normalno što u gradovima Srbije ovih dana sve više možete naići na postavljene grafite na kojima piše, citiram: "Što je više kleveta i laži, Vučko nam je miliji i draži". To je odgovor na ovaj film koji se pokazuje. To je odgovor građana Republike Srbije na satanizaciju Aleksandra Vučića u filmu koji je N1 CIA, inače televizija obmana i laži i finansijska televizija Dragana Đilasa i Šolaka.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, postavljam nekoliko pitanja vama i nama - ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Odgovorite vi, uvaženi narodni poslanici, vi iz opozicije i pozicije. Naravno da je Aleksandar Vučić. Ko je prvi rekao - neću u NATO? Odgovor znate vi, poštovani građani Srbije, ali ne znam da li narodni poslanici znaju, oni kojih danas nema ovde? Naravno da je Aleksandar Vučić.

Treće pitanje - ko je prvi rekao da neće uvesti sankcije Rusiji? Aleksandar Vučić. Na tom pitanju sam dobio opkladu dva profesora univerziteta, koju nisu izvršili i molim da to izvrše.

Četvrto pitanje: ko je prvi rekao Zapadu - nećete me sprečiti da sarađujemo sa Rusijom i prijateljskom Kinom? Ko je prvi posle bombardovanja naše zemlje, 1999. godine, podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, naravno da je Aleksandar Vučić.

I poslednje pitanje, poslednja dva pitanja: ko je prvi povratio 166. list posle 175. godina Miroslavljevo jevanđelje tamo gde mu je bilo mesto? Pa naravno da je Aleksandar Vučić.

Zapamtite dobro, uvaženi narodni poslanici, i vi koji gledate iz kancelarija ovog visokog doma i vi od kuće koji bojkotujete, a naravno i ovi ovde. Znam da im je teško ovo slušati, ali moraće - ko je prvi, poslednji, jedini slobodni vladar u Evropi danas? Odgovorite, ako imate hrabrosti. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Na kraju, svi pritisci na našu zemlju, njenog predsednika i optužbe koje dolaze iz različitih strana, i ovih izvana i ovih iznutra, od domaćih NATO prašinara, govore o ispravnosti i snazi srpske političke samostalnosti i nezavisnosti koju je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić.

Zato još jedanput, zaista možemo reći da je Aleksandar Vučić poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. U to ime, podržaćemo ove zakone. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, teško je meni sada govoriti o ovim izmenama i dopunama zakona posle uvodničarke, naše koleginice Katarine Rakić i predstavnika naše grupe Veroljuba Matića i ostalih uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu, ali mi dozvolite da kažem, da podvučem nekoliko rečenica.

Zakon ima za cilj da se otklone određene poteškoće koje su se javile u primeni zakona, pa će se ovim izmenama i dopunama povećati efikasnost, ažurnost katastra, odnosno upisa u katastar nepokretnosti i to je ono osnovno zbog čega su izmene i dopune ovog zakona danas na dnevnom redu, o čemu je uvažena Katarina Rakića na početku današnje sednice obrazlagala to vrlo konkretno i opširno.

Ovde se radi o tri izmene i dopune, ajde da kažemo tri grupe. Prvo, ubrzaće se dostava rešenja od strane katastra, zatim, ubrzaće se upis u katastar nepokretnosti i treće, uskladiće se ovaj zakon sa ostalim zakonima, u prvom redu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim zakonima.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je zaista žao što danas u ovom visokom domu nema ovih iz SZS, a ne samo njih, nego i drugih narodnih poslanika, onog dela koji ne dolazi, a ne bojkotuje, njihovih kolega, u prvom redu gospodina Đurića, i dve tri ove gospođe, uvažene narodne poslanice, nema ih danas.

Ono što je vrlo bitno, oni bojkotuju Skupštinu, ali oni stalno i vrlo neuspešno pokušavaju da se vrate u politički život Srbije. To vi poštovani građani Srbije vidite svaki dan. Evo ih, svaki dan sklapaju razno-razne neprirodne saveze, bez programa, bez ideja koje bi išle u korist boljeg života, vas, poštovani građani Republike Srbije.

Oni svakodnevno samo iskazuju neviđenu mržnju prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, njegovim saradnicima, uvaženim narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije, izmišljajući najprizemnije laži svake vrste, blateći i svaki uspeh koji građani odnosno ova zemlja postiže. Oni naprosto, videli ste, poštovani građani, juče smo o tome govorili, sprovode destrukciju u ovoj državi.

Svaki uspeh ne da kritikuju nego su protiv svakog uspeha, i predsednika države i Vlade i Skupštine i građana Republike Srbije.

Jeste li videli laži i obmane u onom njihovom filmu o kojem je uvaženi narodni poslanik Aleksandar Marković malo pre govorio? Sinoć je bio nastavak toga filma. Evo, javila se u tom filmu, verovali ili ne, doktor Branka Prpa. Pa, znate li vi, poštovani građani, ko je Branka Prpa? Ta bestidnica optužuje predsednika države Aleksandra Vučića za ono što on nikada nikome ne bi učinio, sinoć u onom filmu. To je ta Branka Prpa koja je uništila kao direktor Arhiva Beograda svu dokumentaciju o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića zvanog "Saleta prangije" 1993. godine, o kojem sam ja nekoliko puta u ovom visokom domu postavljao poslaničko pitanje i dobio odgovor da je ona 14. 6. 2004. godine uništila tu dokumentaciju, na čelu te komisije je bila ona i direktor, pod brojem 03-91-62. Šta reći o toj ženi i njenim lažima sinoć? Ona to radi kontinuirano, dugi niz godina. To je skandal što je učinila sa ovom dokumentacijom, neviđenih razmera.

Poštovani građani, samo da znate da izbor u upravni odbor neke radne organizacije, nekog preduzeća, je dokumentacija trajne vrednosti. A ona je komisijski uništila ovo navodno ubistvo. Tužilaštvo me o tome obavestilo, na poslaničko pitanje koje sam postavio u ovom visokom domu, da je Arhiv Beograda, na čijem je čelu ona bila, to uništila.

Za ono za šta u filmu pokušava optužiti predsednika Republike Aleksandra Vučića, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, trebalo bi videti koja je njena uloga u tome, uloga Branke Prpe u tome za šta ona optužuje druge.

Evo, javlja se svakodnevno kroz N1 CIA i novinar Stupar, koji često iznosi bljuvotine i laži o vladajućoj stranci, predsedniku države, Vladi, Narodnoj skupštini Republike Srbije, nazivajući je na N1 18. 7. 2019. godine u emisiji "360 minuta" da je, citiram: "Narodna skupština Republike Srbije štala". Mogao je to reći za nas, ali ne može za ovaj visoki dom, ovo je najveća državna ustanova. Sram neka ga bude, ako uopšte ima srama i stida.

Šta reći o drugim pojedincima koji su se pojavljivali u ovim filmovima? Samo da još jednom podvučem. Tu je i gospodin Siniša Kovačević. Taj bestidnik je 3. 11. 2019. godine rekao: " Na čelu države je izdajnik, a do juče govedo", završen citat. Rekao je da je on, citiram, "da je on i Vuk Jeremić, da su lepši, bolji i pametniji od Vučića", završen citat.

Znate, poštovani građani, šta vam je poručio? Mi koji smo glasali za Aleksandra Vučića, poručio je da smo glupi, a oni su, on i njegovi pojedinci, da su oni elita u ovoj državi.

Dalje, 5. 12. 2017. godine rekao je, citiram, "ne zna da li je Ratko Mladić kriv za genocid", završen citat. To je književnik? Taj piše drame? Pa, neka pročita literaturu o genocidu, sve će mu biti jasno. Ali, nije ni čudo, uvaženi potpredsedniče Marinkoviću, što to on izgovara. On je, čini mi se, zamenik predsednika stranke Vuka Jeremića, člana međunarodne grupe bandita i lopova, a ne smeta ga što je opljačkao pojedine zemlje u svetu njegov predsednik! Verovatno se ovajdio zajedno sa njim, pa zato iznosi ove bljuvotine koje ja citiram.

Na kraju, 6. 11. 2019. godine je rekao nama, naprednjacima, citiram, "Ja ću da bijem i predsednika Republike, više nemam nedoumice. Mi treba da bijemo na svaki način, na svaki način", ponavlja "na svaki način", završen citat. To može da izrekne samo neko ko je ispičutura, ko je pijanica. Normalan čovek ne može to da izreče.

A ovo da je lepši i pametniji, ja preporučujem gospodinu psihijatru Rančiću da se on pozabavi malo sa njim.

Nadalje, tu je i Danica Vučenić, koja zamera, gle čuda, predsedniku države u filmu što se za vreme bombardovanja naše zemlje i za vreme rata stavio na stranu naroda i otadžbine. To je jedna od najvažnijih njegovih moralnih vrednosti. Jer, odnos prema otadžbini je kamen kušnje čovekove moralnosti.

Ja ću citirati za sve njih, da ih dalje ne navodim, uvaženog profesora dr Emila Vlajkija, koji je napisao izuzetnu knjigu o demonizaciji Srba 2002. godine: "Jedan deo naučnika, novinara, univerzitetskih profesora, sociologa, psihologa, filozofa i umetnika vrše apologiju zapada, kako bi dokazali da su SAD i NATO u pravu kada su rušile i bombardovale Jugoslaviju, a Srbi zaslužuju ono što im se desilo", završen citat.

Gospođo Vučenić, ako gledate ovaj prenos, vi spadate i svi ovi iz filma i svi vaši saradnici u ovu grupu, a ja vam poručujem – vi ste, gospodo, preuzeli, kako bi Hegel rekao, identitet svojih NATO gospodara, pa ste se za šaku dolara takmičili i danas se takmičite u satanizaciji vlastite države, vlastitog naroda i svoga, nadam se, predsednika.

Uvaženi poštovani građani Republike Srbije, oni to rade preko N1 CIA u jednoj rečenici, da kažemo, to je neregistrovana politička stranka laži, obmana i izmišljotina koja svakodnevno, non-stop satanizuje predsednika Republike države, njegovu porodicu, Vladu Republike Srbije, pojedine narodne poslanike i vas, što je najvažnije, poštovani građani Republike Srbije.

Znate zašto svima njima to rade, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije? Zato što je svima njima žao što je na čelo države Aleksadar Vučić koji je iz pepela podigao sva velika preduzeća koja su za vreme njihove vlasti bili gubitaši, a sada posluju pozitivno. Navešću samo nekoliko: RTB Bor ima danas preko 40% veću proizvodnju, „Er Srbija“ postala je najbolja kompanija u regionu, „Železara Smederevo“ iznikla je iz pepela, a Zoran Živković na N1 CIA je govorio da treba ukinuti, a radnike poslati kući.

Šta reći o auto-putevima i cestama? Preko 170 kilometara auto-puteva, 480 kilometara državnih puteva, 360 kilometara lokalnih puteva, ukupno 978, odgovaram vama sinoć iz filma koji kažete da ništa nismo rehabilitovali i izgradili 320 mostova, započeli, završili i obnovili 360 škola, domova zdravlja u 130 gradova, sinoć navodite i sprdate se što predsednik države obilazi svaku školu i svaki Dom zdravlja.

Evo, javlja se i neki Novica Antić, videli ste, neki dan na televiziji, kome je oduzet čin i isteran iz Vojske Srbije, formirao je neku političku stranku. Zamislite šta je izjavio za Vojsku Srbije i Ministarstvo. Citiram: „Stanje u Ministarstvu i Vojsci Srbije moglo bi se najkraće opisati – samovlašće, bezakonje, korupcija, demagogija i beznađe“, završen citat.

Takve reči, poštovani građani, crne reči o našoj vojsci nisu izrekli najveći neprijatelji naše zemlje čak i za vreme Drugog svetskog rata. To je taj koji je prekjuče bio na onoj televiziji i satanizuje ne samo vojsku, nego i građane i državu.

Samo im je još falio sinoć u filmu, a možda se pojavi, reditelj Goran Marković, koji je 4.7.2019. godine rekao: „Vučić je bio i ostao prostak. Rulja je njegovo prirodno okruženje“, završen citat. To je rekao bez srama i bez stida. On ga, inače, nema, jer to je čovek koji satanizuje srpski narod već 15 do 20 godina. O tome sam posebno govorio.

Na kraju, gospodo, vi koje sam nabrajao ovih dana, džabe ste krečili, pogotovo vi iz raznih varijanata DS okupljenih danas u raznorazne saveze. Što više izmišljate, lažete, obmanjujete o Aleksandru Vučiću, to ga građani više vole, dajete mu još veću snagu, da još snažnije, još bolje i još više modernizuje našu zemlju zbog budućnosti nas i naše dece.

Za razliku od vas, Aleksandar Vučić, znam da ćete sada da ludujete kada izreknem ovu rečenicu, Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski državnik, a iznad svega, što mu nećete oprostiti, vi koje sam nabrajao, veliki srpski rodoljub i patriota koji nikada neće učiniti nešto loše za srpski narod i nacionalne manjine u našoj zemlji.

U to ime, poštovani potpredsedniče, naravno da i ja, kao i uvažene kolege, podržaćemo izmene ovog zakona. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.

Moje uvažene kolege, narodni poslanici, uglavnom su rekli o ovom Memorijalnom centru, ono što su trebali reći, uzimajući u obzir istorijsku poprugu, a dozvolite ipak da kažem hvala predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, što je prvi posle 75 godina, kako je neko i rekao danas ovde, inicirao da se danas raspravlja o zakonu o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“, a vaše Ministarstvo gospodine ministre pridonelo mnogo tome, da mi danas u ovom visokom Domu, raspravljamo o njemu.

Kako su već rekli, nalazio se na najistočnijoj tački Nezavisne Države Hrvatske, na zahtev Nemaca NDH taj je prostor ustupio i na njemu dozvolio uspostavljanje logora, pod uslovom, kako je rekla uvažena narodna poslanica, Milanka Vukojčić, u logoru da ne budu srpski stražari i srpska policija. Upravu nad logorom imali su Nemci, čini mi se negde do kraja maja 1944. godine, a posle toga komandu, nad logorom, preuzele su ustaše.

Memorijalni centra, podvlačim ovo, što je jako važno, „Staro Sajmište“ biće republička ustanova kulture. Ona neće biti ustanova kulture lokalne zajednice, niti opštine, niti grada Beograda nego republička ustanova kulture, u kojoj će se sakupljati, sređivati, čuvati, koristiti arhivska i muzeološka građa. To je jako bitno. Centar će se baviti naučnom, kulturnom i prosvetno-kulturnom delatnošću. Ona će biti naučna ustanova.

Ja danas, kao čovek struke, neću posebno da govorim o tome. Na stvar ćemo prepustiti ljudima, koji će danas-sutra raditi u Memorijalnom centu. Upravo to će biti njihov zadatak.

Jedino na šta mogu da stavim akcenat je to da budu vrlo stručno osposobljeni ljudi, ljudi struke, jer mi, nažalost, muzeologa nemamo na fakultetima, nemamo tu grupu, arhivista o tome smo posebno govorili i tako dalje. Dakle, nemamo ljude iz struke, niti u muzejima dovoljno, počevši od lokalnih samouprava, u čijoj su nadležnosti muzeji, a isto tako i čak u republičkim itd, pogotovo kada je rukovodeći kadar u pitanju. Dođe vam za direktora muzeja koji ne zna šta on radi. To je problem. Dakle, o tome moramo posebno povesti računa.

Kako je rekao, centar će se baviti naučnom, kulturnom i prosvetnom delatnošću. Ovo je Memorijalni centar još jedan dokaz antifašističkog delovanja vlasti koju predvodi predsednik države Aleksandar Vučić i delovanje naše države. To je zaista tako i niko to ne može da zameri.

Danas smo čuli ovde spominjanje da nismo kao zemlja antifašizma, pozvani na obeležavanje Drugog svetskog rata u Poljsku. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nama nije mesto tamo, tamo se obeležavao početak Drugog svetskog rata. Nama je mesto ove godine kada se bude slavio Dan pobede nad fašizmom. Prema tome, da lučimo te dve stvari.

Meni je jako žao, gospodine potpredsedniče, Marinkoviću, što danas nema naših političkih protivnika oličenih u Savezu za Srbiju. Nisu našli za shodno da se pojave u ovom visokom domu, kada se govori o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. Gle čuda, nema i onih iz Saveza za Srbiju i njima shodnih koji su se ovih dana pojavljivali, vidite prazne su klupe, to govori o njima.

Za to vreme oni šire montirane filmove, laži o Aleksandru Vučiću, SNS i ne samo o njima, nego i o Republici Srbiji preko Televizije "N1" CIA. Televizije "N1", kao što znate, dame i gospodo registrovana je u Luksenburgu, a tamo se ne emituje program, ona je ilegalna u Republici Srbiji, o tome je uvaženi poslanik Marijan Rističević najviše govorio u ovom visokom Domu. Ona je pirat u Srbiji, to svi znamo. Televizije "N1" je nerigistrovana političko-finansijska stranka, podvlačim, laži, obmana, poluistina, koja svakodnevno, non-stop satanizuje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije, predsednikovu familiju, Srpsku naprednu stranku, narodne poslanike i Vladu Republike Srbije, a kako rekoh, posebno predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i sve ono što je on radio zadnjih osam godina.

Podsetiću vas, uvaženi građani Republike Srbije, setite se kako Televizija "N1" CIA satanizovala "Beograd na vodi" iz dana u dan, kako je satanizovala rehabilitaciju ulica i trgova u Beogradu, kako je satanizovala revitalizaciju "Železare Smederevo", setite se onog nesretnika Zorana Živkovića koji je na Televiziji "N1" CIA rekao da treba zatvoriti "Železaru Smederevo", a radnike poslati kući. Da li je tako, uvaženi poslanici? Da li je tako gospodine Živkoviću, koji sada iz svog udobnog stana gledaš ovaj Televizijski prenos?

Satanizovali su revitalizaciju RTV Bor. Satanizovali su izgradnju tvornica i inostranih investitora. Setite se Boška Obradovića, u narodu zvanog siledžija, šta je radio, zabranjivao ulaz u pojedine tvornice. Satanizovali su izgradnju auto-puteva, puteva i mostova. Satanizovali su finansijsku konsolidaciju Srbije.

Gde je sada onaj urednik NIN-a Ćulibrk, koji je rekao da prosek plate neće biti onaj koji će biti? Ja ga molim, pošto je čovek u godinama, neka ima hrabrosti i neka izađe na TV i neka se izvini, ne nama, ne Aleksandru Vučiću, barem se građanima Republike Srbije, barem onima koji čitaju njegov list.

Moram da kažem da je taj list, svojevremeno, bio jedan od najboljih listova u ovom delu Evrope. Mene je sramota danas što sam, hajde da kažem, nekada polemisao sa jednim od najvećih srpskih filozofa, etičara, Vukom Pavičevićem. A danas je taj list list obmana, laži sa dna kace.

Satanizovali su izgradnju škola, izgradnju bolnica. Evo, čuli ste ovih dana i videli sinoć, Televizija "N1" CIA je najavljivala i sinoć prikazivala film pod nazivom "Vladalac". Već smo znali, sudeći po najavama, a i sinoć gledajući da je to daljna nezapamćena satanizacija predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, što je nezapamćeno na ovim prostorima.

Dozvolite uvaženi građani Republike Srbije da vas samo podsetim na ljude koji to rade. Siniša Kovačević, Žarko Trebješanin, novinar Stojadinović, da ih dalje ne nabrajam, da čujete samo nekoliko reči ko je taj Siniša Kovačević. Siniša Kovačević, navodni reditelj je 3. novembra 2019, godine izjavio: "Na čelu države je izdajnik, a do juče govedo." Rekao je on, dakle, Kovačević, i citirani Vuk Jeremić, da su lepši, bolji, pametniji od Aleksandra Vučića. Završen citat, a time su vama, poštovani građani poslali poruku da ste vi glupi, a oni su samo elita. To je taj Siniša Kovačević.

Dana 26. jula Gospodnje 2017. godine, izvinite na izrazu ali moram da kažem, citiram: „Malo si se kurčio po kafanama“, završen citat.

To je taj Siniša Kovačević, koji satanizuje predsednika Republike Srbije.

Dana 5. decembra Gospodnje 2017. godine, kaže: „Rekao je da ne zna da li je Ratko Mladić kriv za genocid“, završen citat.

Zamislite dramaturg sa toliko knjiga, ne zna pojam „genocida“. Zna on, poštovani građani Srbije. On je potpredsednik stranke Vuka Jeremića, onoga člana međunarodne grupe bandita i lopova u čije se kolo i on svrstao.

On je 6. novembra 2019. godine, dakle Siniša Kovačević, rekao nama, Aleksandru Vučiću i SNS, citiram: „Ja ću da bijem. Više nemam nedoumice. Mi treba da bijemo na svaki način, na svaki način“. Ponavljam: „Na svaki način“, završen citat.

To vam je taj Siniša Kovačević, a da dalje o novinarima koji su sinoć montirali onaj film ne govorim, čini mi se Danica Vučenić i tako dalje.

Zamislite šta ona kaže? Zamera Aleksandru Vučiću što je 1990. godine bio uz svoj narod i državu. Zamislite za njih je patriotizam ratno huškanje. Pa oni peru svoju biografiju od tada.

Evo ja ću vam citirati iz jedne knjige „Demonizacija Srba“ u kojoj se kaže, citiram: „Jedan deo naučnika, novinara, glumaca i reditelja vršio je, a i danas vrši, apologiju zapada i zajedno sa zapadom, navodno dokazivali kako su SAD i NATO u pravu kada ruše Srbiju i Jugoslaviju“, završen citat iz te knjige.

To je taj Siniša Kovačević. To su ovi novinari, Vučenić, sinoćni. Isto su to radili. Oni će za jednu džigericu prodati državu i naciju, jer to su dokazivali od 2000. godine.

I da kažemo toj N1, o kojoj često govorimo. Najmračnija, najcrnja politička stranka obmana i laži u čijim obmanama i laži učestvuju jedan deo novinara, čiji je posao da rade sve ono što nije njihov posao, pretvorili su se, nisu nikakvi novinari, u političku stranku kao da su završili politički kurs nekada u Kumrovcu.

Novinari treba da se drže Kodeksa br.1 o Novinarskom kodeksu.

Uvaženi građani Republike Srbije, Dragan Đilas je ovih dana pisao pismo nekim ambasadorima umesto da ovde sede njegovi poslanici, nasuprot nas, evropskih zemalja blateći svoju zemlju, građane Republike Srbije i njenog predsednika, Aleksandra Vučića. Zamislite šta je na kraju pisma napisao? Citiram: „Da li znate, uopšte u kojoj zemlji boravite?“, misleći u najgoroj zemlji na zemaljskoj kugli.

Sram da ga bude. Njegovih 619 miliona evra ništa ne znače za našu otadžbinu i odnos prema otadžbini.

To je onaj Đilas koji je 1. decembra, ali pre toga pozvao na bojkot. Bio je u jednoj prekomorskoj zemlji, vratio se, a onda je na jednom sastanku 2. decembra 2018. godine pozvao na bojkot narodne poslanike. Rekao je ovako, citiram: „Ako izbacimo dijalog iz parlamenta“, zamislite ko je za dijalog? Dali je on za dijalog? On kaže: „Kada izbacimo dijalog iz parlamenta, onda kao društvo imamo problem“. Dalje: „To je mesto gde se priča“. Dabome da je mesto gde se priča. Dalje: „Ako to zaustavimo, ako zaustavimo sve medije“, obratite pažnju: „Onda će eksplodirati negde“.

Kome to treba, misli parlament? Taj je rušio 2000. godine parlamentarni život u ovoj zemlji. Misli da će to. To će biti, poštovani građani, zahvaljujući vama na prvi trinaestog ili na prvi nikada.

Evo, javlja se i Sanda Rašković Ivić koja je 5. novembra 2018. godine na sednici Narodne skupštine, ovde u ovom visokom domu, prilikom odlikovanja Aleksandra Vučića od strane ruskog predsednika, Vladimira Vladimirovića Putina, tada izjavila da je to laž. Citiram: „Od toga nema ništa“, završen citat.

Istina je, poštovani građani, kao što ste videli, da je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, odlikovan od strane Vladimira Vladimirovića Putina, jedini posle Nikole Pašića. Ta uvažena poslanica ne nađe shodno da dođe ovde da se izvini vama, poštovani građani Republike Srbije.

Na kraju, Vuk Jeremić stalno vređa Vladu Republike Srbije, Aleksandra Vučića, predsednika i predsednicu Vlade, Anu Brnabić. On je 19. septembra 2019. godine rekao, citiram: „Da je naša predsednica maketa, gej-premijerka“, završen citat. To je rekao bez srama i bez stida.

Dana 27. jula 2010. godine, upamtite poštovani građani, jedan je od najvećih datuma za tzv. „državu Kosovo“ koju ste danas ovde spominjali. Toga dana Priština je dobila pravni argument da gura svoju tzv. „nezavisnost“ do kraja. Zato Priština slavi Vuka Jeremića zvanog „Vuk potomak“ jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg dokumenta u rukama tzv. „nezavisnog Kosova“.

Novinarima sinoć u onom filmu i ovo što će prikazivati obratiću se ponovo još jednom citatom Džona Svintona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork Tajmsu“ u zdravici koju je održao ispred „Njujork kluba“ daleke 1953. godine. Citiram, poštovani građani vi ih stavite u ovaj kontekst: „Posao novinara je da uništi istinu“, oni uništavaju istinu, „da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se sklanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb“.

Aha, gospođo Vučenić, za vas je patriotizam huškanje ratno itd.

Sve to znaju. Čemu onda svi ti hvalospevi nezavisnoj štampi? Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa Dragana Đilasa, Šolaka i drugih. Mi smo marionete, oni vuku konce a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti, naš život vlasništvo su drugih ljudi. „Mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, naravno kao i moje ostale kolege iz SNS, podržaćemo ovaj zakon i nama služi to na čast. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a glasi – da li je lider Pokreta snage građana Sergej Trifunović odgovarao za saobraćajne udese koje je izazvao zadnjih mesec dana?

Sergej Trifunović u narodu znani kao Sergej pišoje, nadimak je dobio jer je izjavio, citiram: „Da će pišati po grobu predsednika Republike“, završen citat, je izazvao početkom februara 2020. godine saobraćajni udes na Novosadskom auto-putu. On se krećući ka Novom Sadu svojim automobilom zakucao u Fijat koji je išao ispred njega. Vozač Fijata, prevezen je u Zemunsku bolnicu na dijagnostiku i dalje lečenje.

Gospodin Trifunović se i 13.01.2020. godine u Bulevaru Mihajla Pupina u Beogradu zakucao u autobus GSP, a potom pobegao sa lica mesta, jer je, kako kaže, otišao kući da nahrani mačke.

Poštovani građani Republike Srbije, ovakva bahatost i bezobrazluk Sergeja Trifunovića se retko viđa na našim ulicama. Prethodnih 10 godina je napravio desetine saobraćajnih prekršaja od kojih su mnogi bili ozbiljno ugrožavanje bezbednosti. Gospodin Trifunović je čak šest puta kažnjavan zbog vožnje u alkoholisanom stanju, sedam puta zatečen u prekoračenju brzine u naselju i tri puta na putu van naselja. Gospodin Trifunović je nekoliko puta ga je policija uhvatila da je prošao kroz crveno svetlo, kao i da je preticao preko pune linije. Isto tako, gospodin Trifunović je kažnjavan zbog vožnje sa nevažećom vozačkom dozvole odgovarajuće kategorije.

Gospodin Trifunović nije dobar primer niti jednom građaninu Republike Srbije. Dobija se utisak, a građani tako dobijaju da je u ušao u politiku da bi izbegao svaku vrstu odgovornosti i veoma je opasan po okolinu, što je pokazao zadnjih mesec dana.

Javne ličnosti moraju biti svesne da svojim ponašanjem uvek privlače pažnju građana Republike Srbije, te da će neprikladnim i bahatim ponašanjem u saobraćaju dati loš primer, posebno mladim generacijama, koji često vole da ih oponašaju. I njegov kolega Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki-mafija od 618.000.000 evra, bahato je pretio saobraćajnom policajcu koji ga je zaustavio zbog vožnje, zatim, zbog vožnje žutom trakom bez vezanog pojasa.

Ne samo to, Đilas je pretio da će ukinuti Žandarmeriju i u centru Beograda pretio pripadnicima kriminalističke policije koji su radili svoj posao u civilu i pretio im da će ostati bez posla kada on dođe na vlast.

Poštovani građani Srbije, Điki-mafija uvek sebe stavlja mimo zakona i iznad drugih građana Republike Srbije. Ovakvim ljudima, kao što je Đilas, Trifunović, pa i Jeremić, nije Srbija na prvom mestu, niti građani Republike Srbije.

Tako je gospodin Trifunović 31.01.2019. godine rekao, citiram: „Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima“ završen citat, a Dragan Đilas 13.08.2009. godine kaže, citiram: „ Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat. Tako su se svrstali u izdajničke bitange naše zemlje.

Za razliku od njih Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, reformator i iznad svega patriota koji ulaže ogroman napor da pronađe kompromisno, trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju i koji neće ništa učiniti protiv interesa srpskog naroda i nacionalnih zajednica u našoj zemlji. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, moji prethodnici, narodni poslanici, uglavnom su sve rekli ono što je trebalo, dozvolite da moja malenkost kaže nekoliko reči.

U prvom redu o REM-u, kao regulatornom telu i da kažem da je on radio dovoljno bez obzira na kritike koje su mu upućivane ovih godina i napredovao je za razliku od ranije kada je Đilas, u narodu znani kao Điki mafija, od 619 miliona evra uređivao medijsku sliku Srbije.

Nema medijske blokade poštovani građani, to je izmišljotina, to je mantra onih kojima nije stalo do građana Republike Srbije i do izbora tj. ovih iz Saveza za Srbiju.

Istu takvu priču pričali su ovi iz Saveza za Srbiju 2000. godine. Isti ljudi, iste reči kada su ulicom uzeli vlast, a na izborima kako se sećate i znate, doktor Vojislav Koštunica nije dobio izbore, a Milošević nije izgubio. I, zapamtite dobro, drugog kruga izbora nije bilo. Taj čin je jedan od dva najveća udarca parlamentarizma u istoriji Srbije. Citiram - još 2000. godine jedan deo naučnika, novinara, glumaca i reditelja vršio je, a i danas vrši apologiju zapada, dokazivali su navodno kako su SAD i NATO bili u pravu kada su rušili, bombardovali Srbiju i SRJ iz knjige "Demonizacija Srba". Poštovani građani Republike Srbije, isti ljudi isto to danas rade.

Đilas Dragan, u narodu znani kao Điki mafija, od 816 miliona evra pozvao je deo građana i narodne poslanike Republike Srbije na ulicu i na bojkot, i rekao, citiram - ako izbacimo dijalog iz parlamenta, onda kao društvo imamo problem. To je mesto gde se priča. Ako zaustavimo medije, oni će eksplodirati negde. Kome to treba?, završen citat, misli parlament, Dragan Đilas 1. decembra, gospodnje 2018. godine.

Njegov kolega, prof. dr Janko Veselinović, u narodnu znani kao Janko stanokradica, 11. septembra, gospodnje 2019. godine nadovezuje se na Dragana Đilasa, pa kaže, citiram: "Posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora. Okretanje vojske i policije na stranu demonstranata", završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, vidite šta oni žele, rasturati Srbiju, uzeti vlast na ulici, opljačkati zemlju, uništiti privredu, ukinuti radna mesta, a vas kao i 2000. godine, poštovani građani, poslati na ulice. Oni su to i tada radili.

Uvaženi građani Republike Srbije, vi ste danas slušali o televiziji "N1", ja je nazivam CIA. Ta televizija je čista politička stranka obmana, laži i prevara koja blati non-stop predsednika Republike Srbije, sad najavljuje i dokumentarni film, Vladu Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika i sve ono što se zadnjih osam godina radi u ovoj zemlji. Provodi čistu destrukciju u državi. Ona je glavni faktor i nastavljač demonizacije Srba iz 1990. godine.

Uvaženi građani Republike Srbije, žao mi je jednog nedeljnika koji je bio jedan od najboljih u ovom delu Evrope, a radi se o nedeljniku u našoj zemlji, u kojem je moja malenkost svojevremeno polemisala o naučnim temama sa filozofom Vukom Pavićevićem, jednim od najvećih i najboljih etičara svih vremena u Srbiji, što se pretvorio na nizak nivo sa dno kace, koji svakodnevno lažima i obmanama truje građane, vas poštovani građani Republike Srbije.

A, novinarici Petrušić obraćam se ovim citatom, gospođo Petrušić, za ovo što ste u zadnjem broju napisali, citiram - posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju i čemu onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi? Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa, a gospođo Petrušić, mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi. I završava se citat sa rečenicom - mi smo intelektualne prostitutke. Završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u "Njujork Tajmsu" u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba 1953. godine.

Na kraju, Republika Srbija će dalje i jače provoditi modernizaciju svoje zemlje zajedno sa svojim građanima, Vladom Republike Srbije i najvećim delom uvaženih narodnih poslanika, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš uvaženi predsednik Republike Aleksandar Vučić. U to ime, hvala vam, gospodo narodni poslanici.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodo predstavnici Visokoga saveta sudstava i tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, jedan deo tužilaca. Visoki savet sudstva utvrdio je za sve kandidate kako vidimo iz biografija stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata. Isto tako, obavio je razgovor sa kandidatima i skoro svi kandidati su dobili za ostvarene rezultate u radu ocene „naročito se ističe“ što je vrlo pohvalno na kraju, jer govori o samim kandidatima.

Nadalje, svi kandidati koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, polagali su ispit za osnovne sudove i ostvarili ocenu pet. To je dobro. To nam govori da će ove mlade sudija zaista biti garancija za boljitak našeg sudstva.

Poštovani narodni poslanici, moram da kažem danas da naše sudstvo za vreme bivše vlasti, stranke bivšeg režima, oličene u Dragan Đilasu, zvanom Điki mafija, od 619 miliona evra, Vuku Jeremiću članu međunarodne bande lopova i prevaranata, Janku Veselinoviću zvanom stanokradica. To je onaj koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ulica Braće Kurjaković broj 7, inače predsedniku udruge za obrtaj u Obrovcu. Sudstvo nam je bilo najgore u Evropi na poslednjem 36 mestu. Samo da vas podsetim uvaženi građani i poštovani narodni poslanici, a predstavnici Visokog saveta sudstva i tužilaštva znaju, neke sudije su umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo, 20 ih je po mojim nekoj evidenciji umrlo, a pet je izvršilo samoubistvo. Napravili su jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva, nezabeležen u Evropi. O čemu se radi? Izabrali su mrtvog sudiju Ljubišu Đurića za sudiju. Verovali ili ne i gle čuda, Nata Mesarović predsednica Viskog saveta sudstva je izjavila, citiram – obavila sam razgovor i proveru svih sudija i potrošila 200 časova na razgovore. Završen citat.

Postavljam nama uvaženi narodni poslanici i građanima Srbije pitanje, kako je predsednica Vrhovnog saveta sudstava, Nata Mesarović mogla da razgovara sa mrtvim sudijom? Dakle, eto vidite kako su radili u to vreme. Bivša vlast je izabrala sudije koje nikada nisu radili u pravosuđu. Vi gospodo iz pravosuđa to vrlo dobro znate i gle čuda, pomoćnik ministra pravde nije imao završen fakultet. Kravata, tašna, mašna i na teren.

Jedan od pet najboljih sudija u to vreme u Srbiji nisu izabrali okružni sud. Da li je tako gospodo iz pravosuđa? Ali, su zato izabrali sutkinju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama jer je istovremeno verovali ili ne obavljala funkciju sudije Vrhovnog suda i funkciju predsednika RIK iako Zakon o sudijama to tada izričito zabranjivao. Poštovani narodni poslanici, ona je u RIK protivpravno uzela 2008. godine, otuđila, ukrala da bi građani bolje razumeli, dva miliona 673 hiljade dinara i odbila da vrati novac. To je to pravosuđe koje je bilo u rasulu. Ja ću sada dati jedan citat, da vidite o kakvom se pravosuđu radi i reći ću na kraju danas, po mojoj skromnoj oceni gde smo.

Citiram: „Proces reizbora sudija bio je netransparentan kada su uveli reformu. Rizikujući proces nezavisnosti reforma koja je provela vlast bivšeg režima bila je najgora moguća stvar.“ Završen citat, iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2012. godine“ i objavio pored te knjige list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da vas puno ne zamaram, dozvolite ipak da kažem da je dostojnost, vi to predstavnici VSS i pravnici ovde, pogotovo prof. Martinović kome je to struka, dostojnost da je jedna od osnovnih karakteristika sudija.

Postavlja se pitanje – kakvu ima dostojnost sudija Majić o kojem su moji uvaženi prethodni narodni poslanici govorili? Njegove moralne vrednosti da li su upitne ili ne? Svakako da jesu, iz najmanje tri stvari.

Prvo, zato što je oslobodio, kako su i prethodnici rekli, tzv. dinarsku grupu UČK koja je na najsvirepiji način mučila srpske civile. O tome su prethodnici više govorili.

Drugo, zato što je poznat po žestokim kritikama doživotne kazne za ubice dece, a pustio je na slobodu manijaka koji je obljubio devojčicu od 13 godina.

Treće, njegovo gostovanje na N1 CIA i njegove izjave su čista politika, ne bih čak rekao politika, jer politika je prava stvar, nego politikanstvo. Njegove izjave o predsedniku države, o vladajućoj garnituri govori samo da je on član političke stranke koja se zove N1 obmana građana Republike Srbije, obmana o građanima Republike Srbije, predsedniku države Srbije, uvaženim narodnim poslanicima i gle čuda, obmane o svemu onome što je napredno u Srbiji, što se god počne da radi oni to kritikuju. Ne samo da kritikuju, nego su protiv svake gradnje.

Ono što je gospodin Rističević govorio o Kosmajcu, ja neću da kažem ništa, jer je on to rekao, ali sam bio kod sudije koji je osudio, kao, hajde, za isti delikt i mene i gospodina Rističevića ali sam bio kao građanin, slušao. I sve je potpuno tačno ono što je rekao. Ne mogu da verujem da sudija koji je oslobodio Kosmajca nema Ustav na radnom stolu nego mu je morao dati, eto, gospodin kojeg sam naveo, narodni poslanik Rističević. A tek kad je zatražio da mu materijale daju na ćirilici, čuli ste sve o tome.

Uvaženi narodni poslanici, dozvolite da ipak kažem da su značajni pomaci napravljeni u sudstvu. Već su prethodnici rekli, većina, ogromna većina, sudija i tužilaca rade časno i čestito svoj posao. Ona manjina zasenjuje sve drugo, ali to je stvar VSS i kažem, i drugih organa da se određene sudije i tužioci stave na određeno mesto.

Podržavam ono što je gospodin dr Martinović rekao da se vrate, ne samo, nego i ovde raspravljaju kandidati za predsednike sudova i tačno je i što je danas neko rekao, predsednici sudova moraju biti autoriteti, ne samo u sudskoj funkciji, nego moraju imati moralne i druge kvalitete. To je tako svuda, od kada je veka i sveta, uvek bilo.

Moram da kažem o efikasnosti, Srbija ostvaruje određeni napredak kada je u pitanju smanjenje broja stvarnih predmeta koji opterećuju sudstvo i tu se određeni pomak učinio, ubrzani su sudski postupci, Komisija Saveta Evrope, konstatuje da Srbija napreduje u tom pravcu. Ovo nije samo moja ocena, već i Komisija je to rekla, pogotovo kada je u pitanju dužina trajanja sudskih postupaka u Srbiji, negde godinu dana, odnosno 360 dana , za razliku od Italije, koja je članica EU i ima 700 dana. I dalje da ne nabrajam, pomaci se čine, nije lako zašto, jer su prethodnici uveli osamsto i trideset nešto sudija, koji čak nisu radili nikada u sudstvu, i sa njima imamo problema, zato što su uzimali samo stranačke karakteristike, koje smo mi u prethodnom mandatu čitali ovde, te karakteristike.

I danas su oni u pravosuđu i najveći teret pravosuđa, ne svi, ali većina čine.

Uvaženi narodni poslanici, vi ste danas ovde spominjali i novinare, ali pre toga dozvolite još jedan primer da kažem o sudijama, pre nego o novinarima.

Mi smo imali za bivšeg režima presudu u Beogradu, presudu đubretarskoj mafiji, koja je oštetila budžet grada Beograda, za 310 miliona dinara, kada je gradonačelnik bio Điki, zvani mafija, Dragan Đilas.

E sada, to je suđenje ako ste pratili, trajalo jako dugo, čak su bili kažnjeni u prvostepenom postupku, u drugostepenom oslobođeni, i kaže se, tvrdi se da je Dragan Đilas, stavio svoje prste i svoje pare da bi oslobodili đubretarsku mafiju, toliko o tom delu.

Sada što se tiče novinara, ovih pogotovo sa N1, ja ću da pročitam samo jedan citat, a i onih iz „Danasa“, koji lažno prenose naše izjave, pogotovo evo gledam dr. Martinovića, izjave njegove sa Skupštine, pripisujući ono što nikada on ovde nije rekao, nikada nije izgovorio govor mržnje u ovom visokom domu.

Pogledajte stenograme, a i građani Republike Srbije to slušaju.

Neka se nađu. Ja ću sada da citiram gospodina Džona Svintona, bivšeg šefa osoblja u Njujork Tajmsu u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba 1953. godine. Citiram - Posao novinara je da unište istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod, da bi zaradili hleb.

A, gospodo iz N1 i CIA, šta kažete? Dalje, svi to znaju, citat ide – čemu svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa Dragana Đilasa, Petreusa, ili ne znam, Šolaka, o čemu su kolege govorile.

Citiram dalje – mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo, naš talenat, naša mogućnost i naš život, vlasništvo su drugih ljudi, i pazite, zadnja rečenica – mi smo prointelektualne prostitutke, završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u Njujork tajmsu, u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba, daleke 1953. godine i gospoda novinari, iz raznih redakcija, neka se ovde nađu. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, sama ideja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da se dodatno ojača uloga parlamenta u celokupnom političkom životu naše zemlje i da se Narodna skupština Republike Srbije kao jedino reprezentativno telo svih građana Republike Srbije bude mesto u kojem će svi politički faktori političkog života naše zemlje iznositi svoje ideje i stavove o ukupnoj politici naše zemlje, oživotvoruje se upravo kroz ova dva zakona. Ovo je i odgovor uvaženoj poslanici koja je pre mene diskutovala, a o tome nešto kasnije.

Snižavanjem cenzusa sa 5% na 3% afirmišemo i podstičemo, što je vrlo važno za našu zemlju, ulogu nacionalnih zajednica u stvaranju demokratskog ambijenta u Republici Srbiji, s jedne strane, i podstičemo jačanje nacionalnih zajednica u Republici Srbiji da izlaze na izbore u Republici Srbiji, jer time dokazuju, izlazeći na izbore, da doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju državu, s druge strane. Da li je tako, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije?

Isto tako, izbeći ćemo zloupotrebu stranaka nacionalnih manjina time da se na izborima ne pojavljuju stranke nacionalnih manjina pod lažnim imenima, ali to je uvaženi gospodin Aleksandar Martinović u uvodnom delu svoje diskusije opširno govorio, a čini mi se da neki narodni poslanici nisu slušali, jer da su slušali onda verovatno bi drugačije danas govorili.

Pa, nećemo imati lažne Mađare, lažne Rusine, lažne Vlahe, poput Đorđa Vukadinovića, zato je i dobio naziv Vlah, lažne Slovake, kao što je gospodin Čabradi. To svi znamo u sadašnjem sazivu itd. Da dalje ne govorim o drugima.

Dozvolite ipak, pošto je Skupština, uvažena predsednice, mesto gde se vodi dijalog, ja bih sada voleo da je Nenad Čanak ovde u ovom uvaženom domu, da povedemo dijalog, jer Nenad Čanak je pre dva dana, u četvrtak, u ovom visokom domu rekao – Srbija se pretvara u konfederaciju nacionalnih zajednica, a srpska nacionalna zajednica većinska je zajednica u Srbiji.

Poštovani građani, da li znate šta je želeo reći? Da Srbi nisu narod, nego nacionalna zajednica. O tome sam ja govorio kada je u pitanju onaj Zakon o AP Vojvodini bio, sa čime se onda gospodin Čanka, sedeći ovde, složio.

Nemam nameru da citiram šta je jedno, šta je drugo i tako dalje.

Dakle, zna se šta su nacionalne zajednice u Republici Srbiji, a zna se da tu Srbi nisu nacionalna zajednica, nego su narod.

Drugo, drago mi je, sa druge strane, što Nenad Čanak ovde u ovom visokom domu je rekao da pozdravlja smanjenje cenzusa, citiram: „ I izlazak na izbore, jer svaka alternativa na izborima je ulica, a ulica znači nasilje, konflikte, tragediju i tako dalje“, završen citat.

E, ovo je dijalog. Afirmišem pozitivne stavove, uvaženog narodnog poslanika, ali sa druge strane ispravljam. Voleo bih da povedemo, ali vidite, problem je narodnih poslanika i ovog visokog doma, što narodni poslanici koji su sada u Savezu za Srbiju, kada su i bili pre bojkota boravili su većina, imam tačno po imenima, samo onoliko ili vrlo malo vremena u ovom visokom domu koliko su govorili. Odmah su napuštali ovaj visoki dom. Tako da, dijalog nismo mogli ni voditi. Dijalog se može voditi ako su ovde prisutni, ako nisu onda je to vrlo teško.

I dozvolite, poštovani narodni poslanici, sada na kraju da kažem. Ova dva zakona pridonose miru unutar naše zemlje, pa ako hoćete i miru u regionu, jer upravo naša zemlja i predsednik je promoter pedagogije, hajde da kažem kao prosvetni radnik, mira i ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu i u celini.

I na kraju, i ova dva zakona predsednik Republike Srbije i njegovom idejom, oživotvorujemo i dokazujemo da Aleksandar Vučić nije samo običan političar, to je ono o čemu ja često govorim u ovom visokom domu, nego je veliki srpski državnik, reformator, rodoljub, koji sigurno neće ništa učiniti što ide na štetu srpskog naroda, građana Republike Srbije i nacionalnih zajednica, jer njemu je država Srbija iznad svega. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, posle ovako vrlo dobrog obrazloženja advokata Đorđa Komlenskog, Neđe Jovanovića i našeg advokata Mićina, a pored njih i uvaženih narodnih poslanika, suvišno je bilo šta da ja kažem, ali želim samo da dam podršku i da kažem jednu rečenicu da bez sudskog rešenja nema izvršenja. Glavno pitanje je pitanje suda, dok sud ne donosi rešenje o izvršenju ne mogu izvršitelji to da rade, ali ostavimo to advokatima, oni su danas, ti pravnici izuzetno obrazložili, građani su to čuli.

Ono što želim reći, to je da smo danas pet sati raspravljali o nečemu drugom. Oni koji su raspravljali o nečemu drugom danas ih nema ovde, pobegli su. Bilo je onih političkih protivnika koji su stalno napustili, pa čak i jednog dela koji dolaze ovde, važno je da su optužili Srpsku naprednu stranku i govorili, gospodin Ševarlić, da smo mi krivi za KiM. Uvaženi građani, imalo smo strpljenja danas čitav dan, kako vidite, neki da ostanemo do kraja i da damo odgovore. Oni su mislili da kažu svoje i da pobegnu. E, sad ćemo ići redom.

Najpre, ova dva zadnja dana, čuli ste, kako je takozvano udruženje „Jedan od pet miliona“ politička organizacija. Da li smo mi, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Srbije govorili to od početka poslanici SNS? Naravno da jesmo.

Dakle, evo vidite šta je tu bitno, po meni, da ne oduzimam vreme. Prvo, što je formirano od strane pojedinih fakulteta. Da li pojedini fakulteti mogu organizovati političke stranke? To nema nigde na svetu. Mi smo to od početka, gospodine Martinoviću, Orliću i uvaženi poslanici, stalno govorili. Da li je tačno, gospodo, narodni poslanici, kojih nema večeras ovde? Da li je tako, poštovani građani Srbije? Odgovorite sami.

I ono što me jako, jako boli, a to je što su mladi studenti izigrani. Zloupotrebljeni su studenti, naša deca. Mi smo to od početka govorili.

Gle čuda, poštovani građani, u njih se razočarala, kako ste sinoć čuli, i gospođa Srbijanka Turajlić. I tačka. Ali, nije dodala ko je odgovoran za to. Gde su njihovi profesori sad? A ja ću da dam odgovor zašto su to radili.

Znate, poštovani građani, zašto su to radili, i vi uvaženi studenti, izigrani? Onaj ko vas je predvodio, jedan od njih je izabran četvrti put za docenta, a predavao je i na fakultetu na kojem sam ja predavao poslednjih 10 godina. To je njemu bio cilj i zato ste, gospodo studenti, izmanipulisani. Oni su dobili zvanja, vas isturili, raspršili se, putujući cirkusanti, kao što sam ja od početka rekao, ne samo za ove od "Jedan do pet miliona" nego i inače za ove proteste.

Dozvolite, idemo dalje redom.

Verovali ili ne, poštovani građani, a vi koji niste pratili, lider Narodne stranke, gospodin Zoran Živković je potvrdio ovo što ja kažem, da su protesti "Jedan od pet miliona" od samog početka bili stranački skupovi. Citiram gospodina Živkovića: "Smešno mi je da slušam priče "Jedan od pet miliona" kao grupu nezavisnih studenata. Od prvog protesta to nije organizovana imaginarna grupa slučajnih prolaznika, već političkih stranaka", od novembra 2018. godine sve do 13. marta prošle godine. O tome - pazite poštovani građani - ko će govoriti i šta će biti tema protesta nije odlučivao nikakav pokret "Jedan od pet miliona", nego naše konsultacije - gospodine doktore Orliću - u Starom gradu, kod Marka Bastaća". Završen citat, 24. januara gospodnje 2020. godine. Jel tačno, gospodine Živkoviću, ili ne?

Poštovani građani, razobličavamo ono što svaki dan to činimo.

Sada idemo malo redom.

Danas je uvaženi narodni poslanik, ne samo jedan uvaženi moj kolega profesor nego i neki drugi iz političkih stranaka, pokušali su optužiti Aleksandra Vučića i SNS za Kosovo i Metohiju. Jel tako, gospodine doktore Orliću i Martinoviću? Vi ste u tome njih demantovali.

A radi javnosti i istine, pošto ste Vikiliks pominjali, a oni se pozivali lažno, moja malenkost će pokušati da kaže istinu, da pita njih da li je istina ovo što ja večeras budem izgovarao. Vuk Jeremić je 29. novembra 2018. godine u autorskom tekstu za "Vašington post" rekao, citiram: "Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga", završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, za razliku od njih Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub koji nikada, ma nikada neće ništa učiniti na štetu srpskog naroda, građana Srbije i svoje otadžbine. Pođimo sad redom.

Da li je tačno, gospodo iz Saveza za Srbiju, da ste u čačanskoj kafani "Moravski alasi" sastali se 4. 07. 2018. godine, nema uvaženog Ševarlića da ovo čuje, Dragan Đilas, u narodu zvani "Điki mafija", Vuk Jeremić, član međunarodne grupe bandita i lopova, Janko Veselinović, zvani "Janko stanokradica", to mu ja nisam, usput da kažem, rekao nego mu je "Slobodna Dalmacija" splitska 14. 11. 2014. godine, ima spisak tamo, tako da ta imena meni ne prepisujete, gospodo novinari, Boško Obradović, zvani "Boško nasilnik", ne treba obrazloženje, govorili smo prošli put, Dušan Petrović, u narodu zvani "Dule kravoubica", da podsetimo građane Republike Srbije, kad je bio ministar poljoprivrede, stočni fond je bio 500 hiljada krava, 250 hiljada krava naredio je za godinu dana da se pokolju - jel tako, gospodine Petrović, zvani 10% u svom kraju?

E, šta su oni radili? Skrojili su plan da pokrenu proteste, da Vučića ruše na temu Kosova. Poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, umesto da ruše Vučića, trebali su da se dogovore da vrate Kosovo i Metohiju odakle su ga oterali. Jel tako, poštovani narodni poslanici? Da šire ne obrazlažem.

Tako su nisko pale te moralne gromade, da nesreću srpskog naroda koriste za svoje sebične interese.

Sad ćemo preći na Vikiliks. Vuk Jeremić, član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata, u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine izjavio je, citiram: "Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada", završen citat, i time zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji. Jel tako, gospodine Vuče Jeremiću, a optužujete druge?

Šta je dalje Vuk Jeremić govorio, danas je govorio moj uvaženi kolega Aleksandar dr Martinović i dr Vlado Orlić. Idemo dalje.

Sergej Trifunović, u narodu zvani "Sergej pišoje", nisam ja to dao naziv taj, nego on, odnosno narod je rekao, citiram: "Da će pišati po grobu Aleksandra Vučića", je 31. 1. 2019. godine izjavio, citiram: "Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima", završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, samo jedan citat za njega. Naime, 27. 7. daleke 2006. godine, u razgovoru sa, ovo treba gospodin Ševarlić da sluša a ne da beži i izmišlja priče nekakve, 27. 7. gospodnje 2006. godine, u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram: "Pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost KiM kao ishod" završen citat. Jel tačno, gospodine Borisu Tadiću, ili nije? A o drugim citatima da ne govorim.

Idemo dalje. Saša Janković, u narodu zvani "Sale prangija", misli da smo zaboravili, a ima onih koji nisu zaboravili, koji će možda i pisati neke stvari iz ove Skupštine danas, sutra. Dana, 03.08.2017. godine je izjavio: „Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“ i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a ne onog koga oni optužuju.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje", taj izraz nije ono što meni novinari prepisuju. Gicoje Sebastijan je uvaženi narodni poslanik u rumunskom parlamentu, kontradiktoran kao što je i gospodin Nenad Čanak. On to vrlo dobro zna, za razliku od drugih. Izjavio je 05.03.2017. godine kao propali predsednički kandidat: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“ i sa time se i on svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a optužuju Aleksandra Vučića.

Čedo Jovanović, da i ne govorim, već smo govorili, 29.09.2015. godine izjavio je da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisno.

Dragan Đilas, u narodu zvani kao "Điki mafija" je 13.08.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao tačno ovako i ja ga pozivam da kaže da li je ili nije – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor doktor Rade Veljanovski, koji nam soli pamet svaki dan, u narodu znani kao „Rade jajara“, profesori znaju zbog čega, da ne obrazlažem zbog vremena, je 21.4.2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da obezbedimo stolicu u UN“, završen citat. Da li je tako, gospodine profesore, kolega Veljanovski, a solite nam svaki dan u Gradskoj skupštini i po raznim novinama i televizijama? Time ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sad da ponovim još jednom. Mislim da se ovaj kolega slabije javlja, ali radi javnosti citat. Goran Marković, u narodu zvani „bumbar“, 4.7.2019. godine rekao je, citiram : „Da je Aleksandar Vučić primitivna ličnost“, završen citat, i dodao: „Prostak, a rulja je njegovo prirodno okruženje“, završen citat.

Gospodine Markoviću, kod mene nema rekao – kazao, nego da li ste rekli ili ne to? A, 30.8.2019. godine izjavio da je srpska vlast, citiram: „Teroristička i da izbore organizuje grupa bandita“, završen citat. Da li je tako, gospodine uvaženi, gospodine Gorane Markoviću?

Još jedanom, radi građana Republike Srbije, preporučujem Goranu Markoviću da sve ove izgovorene gadosti o predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, i njegovim saradnicima, a i u ovoj Skupštini uvaženi narodnim poslanicima, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu i da se svakodnevno podseća na svoj visoki umetnički domet i visoki stepen civilizacijskih vrednosti, a ujutru kada se probudi, ustane i pogleda u ogledalo, videće jednog nabumbrenog bumbara punog mržnje prema srpskom narodu i predsedniku Vučiću, koja se taloži zadnjih 28 godina u njemu.

Uvaženi građani Republike Srbije, bojim se kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a izjavio je da nije, da će ta mržnja u njemu da pukne i uništi njega samog. Bog neka mu je na pomoći.

Na kraju, uvaženi građani Republike Srbije, dozvolite i uvaženi narodni poslanici da pitam vas i uvažene građane Republike Srbije sedam pitanja. Prvo pitanje postavljamo nama i građanima – ko je prvi od predsednika države Srbije obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Odgovorite vi, poštovani građani Republike Srbije i vi, uvaženi narodni poslanici, a ja ću da vas podsetim - Aleksandar Vučić. Ko je prvi od predsednika Srbije rekao – neću u NATO? Ko drugi, nego Aleksandar Vučić. Treće pitanje – ko je prvi od predsednika zemlje naše rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Dobio sam od uvaženih profesora na ovome, oni znaju, dve opklade dve i molim da izvrše. Ko je prvi to rekao? Pa Aleksandar Vučić. Da li je to istina ili ne, odgovorite sami, uvaženi građani? Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao zapadu – nećete me sprečiti da sarađujemo sa prijateljskom Kinom? Ko je prvi? Ko će drugi, nego Aleksandar Vučić. Peto pitanje – ko je posle bombardovanja naše otadžbine 1999. godine od strane zločinačke NATO alijanse podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Odgovorite vi, poštovani građani Republike Srbije, a ja ću samo da kažem - Aleksandar Vučić.

I ovo je vrlo važno, uvaženi narodni poslanici, poštovani intelektualci, gospodo profesori, uvaženi građani Republike Srbije, dobro zapamtite. Ko je prvi, posle 175 godina povratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja, a pokušavali su mnogi predsednici Republike Srbije? Aleksandar Vučić.

Ovo poslednje pitanje je jako interesantno, Aleksandar Vučić je poslednji i jedini slobodan vladar u Evropi. Da li je tako gospodo intelektualci sa istoka, zapada, severa i juga i unutar naše otadžbine? Da li je tako, poštovani građani Republike Srbije? Da li je tako, uvaženi poslanici, ili ne?

Još jednom da završim, vi „1 od 5 miliona“ koji vodite sa mnom polemiku dve godine, ne branite vi uvaženu profesorku i još dva profesora od nas, nego branite vi njih od vas.

Poštovani građani Republike Srbije, žao mi je što su danas pojedini opozicioni poslanici u prvom redu iz DOS pokušali na neki način da odgovornost za ono što se dešava na Kosovu svale na SNS.

Najbolje to dokazuje da je Srpska lista osvojila sve glasove. O Radi Trajković ja neću govoriti jer sam govorio 15 minuta ovde. Svi oni koji ste ovih dana pokušali neke svinjarije, što bi narod rekao, učiniti dr Aleksandru Martinoviću i meni na Trgu Republike pred 300 građana Republike Srbije, počeli ste dirati i u naše porodice. Neka vam služi na čast.

Naša ljubav prema otadžbini i prema vama je jača nego vaša mržnja. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, gospodine ministre Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, podržavam ovaj set zakona iz oblasti finansija. Oni će zaista, kao što je to rekao i ministar finansija, pridoneti daljoj ubrzanoj modernizaciji naše zemlje koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani gospodine ministre finansija, i ovi zakoni će pridoneti protoku, kao što ste vi naglasili, robe, ljudi i kapitala, što pridonosi miru i stabilnosti, odnosno pedagogiji mira ne samo u regionu, nego i šire, za koju se zalaže i sprovodi naš predsednik, SNS i Vlada Republike Srbije.

Uvaženi građani Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, stabilnosti zemlje i regiona pridonosi i plan, odnosno strategija ekonomsko-društvenog razvoja od 2020. do 2025. godine, koju je promovisao naš predsednik Republike, kada će se u infrastrukturu uložiti 900 milijardi evra. O tome je juče bilo dosta reči u ovom visokom domu i moja malenkost nema nameru da o tome govori.

Dozvolite, gospodine ministre i gospodine predsedavajući, gospodine Arsiću, da dve rečenice kažem nešto o našim političkim protivnicima. Šta reći o njima? Evo, jednog od njih, Boško Obradović, zvani, inače, moj je naziv lupetiv, da građanima objasnim zašto. Zato što me stalno pitaju – zašto on lupeta. Kažem – on je profesor srpskog jezika i književnosti i izmislio je osmi padež lupetiv.

Poštovani građani, da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u RIK i napad na članicu RIK-a? Da li je tačno ili ne? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u opštinu Pećinci? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na predsednika Administrativnog odbora Skupštine Republike Srbije, dr Aleksandra Martinovića? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u kabinet predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Maje Gojković? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u policijsku stanicu u Guči? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na novinarku „Pinka“? Da li je tačno da je izvršio pokušaj upada u REM? Da li je tačno da je Boško Obradović tražio streljanje predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić?

Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio, odnosno pokušao upad u zgradu Predsedništva Republike Srbije? Da li je tačno da je od Vojske Srbije tražio da izvrši državni udar? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu RTS testerom i tražio da preuzme program? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu Skupštine opštine Gornji Milanovac, gde ga je čuvar izbacio iz zgrade? Da li je tačno da je zapretio predsedniku Vučiću šamaranjem?

Da li je tačno da je Boško Obradović 19.11. gospodnje 2019. godine izjavio, citiram – Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo? Baš zato sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega iz svih oružja. Da li je tačno ili ne?

Da li je tačno, gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da je Boško Obradović oktobra 2017. godine uneo kamen, koji moj kolega Rističević naziva kamen kupusić, u Narodnu skupštinu Republike Srbije za koji je rekao da je sa KiM i time ponizio sve građane, a posebno Srbe na KiM?

Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine pokušao upad u zgradu Skupštine grada Beograda? Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine upao u RTS i hteo da se uključi u direktni prenos RTS-a? Da li je tačno da je marta 2019. godine zajedno sa Draganom Đilasom, inače, to je čovek, Dragan Đilas, koga ja nazivam, kada je ušao u politiku, da je bio običan gologuzan, a sada je tajkun sa 619 miliona eura, zajedno sa njim, zajedno sa Vukom Jeremićem, članom međunarodne bande lopova i bandita, ispred zgrade Predsedništva Srbije?

Da li je tačno da je Boško Obradović 2019. godine srpskom zastavom, pazite, i kopljem otvarao vrata Narodne skupštine Republike Srbije? To ste sve gledali, poštovani građani. Da li je tačno da je Boško Obradović 27.12. gospodnje 2019. godine upao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, napao gospodina Martinovića i izvršio haosu u ovom visokom Domu?

Da li je tačno ili ne, poštovani građani Republike Srbije, da je Boško Obradović izvređao na najprizemniji način prof. dr Mićunovića, koga je nazvao običnim komunistom i lažnim patrijarhom? Završiću, profesor Mićunović je rekao, citiram – mene ne interesuje politički huligan koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo, završen citat.

O sledećim ne bi govorio da ostavim svojim kolegama vremena, ali dozvolite o jednom moram da kažem, a to je prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica. Zašto stanokradica? Jer je uzurpirao stan Milice Badže, inače izbeglice, 28 godina, iz Obrovca u Ulici Braće Kurjakovića i gle čuda zaslugom vašom, gospodine Arsiću i predsednice Narodne skupštine i svih narodnih poslanika vratio je taj stan Milici Badži na prozivku našu, ali dobio je još veći.

Inače, taj prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica, kaže ovo – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne direktno okretanje vojske i policije na stranu demonstranata i protivnika režima, završen citat, 11.9. gospodnje 2019. godine. Da li je tačno, gospodine Veselinoviću, ili nije?

Ovo za stan ne kažem ja, nego kaže „Slobodna splitska Dalmacija“ od 11.12. gospodnje 2014. godine.

Na kraju, uvaženi narodni poslanici, potpredsedniče Arsiću, ja ću sada postaviti pitanja, 10, građanima Republike Srbije i nama, narodnim poslanicima, da li je ovo što izgovaram je tačno ili ne. Ko je prvi izvršio finansijsku konsolidaciju od predsednika države Republike Srbije? Naravno da je Aleksandar Vučić. Ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju od predsednika države? Odgovorite, dame i gospodo. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao nećemo u NATO? Odgovorite politički protivnici, vi koji ste pobegli i oni koji gledaju sada iz svojih udobnih prostorija? Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao – neću uvesti sankciji Rusiji? Odgovorite, dame i gospodo narodni poslanici, vi i naši politički protivnici, a građani Republike Srbije ovo vrlo dobro znaju? Ko je prvi rekao zapadu – nećete nam zabraniti da sarađujemo sa prijateljskom Kinom, od predsednika država? Odgovorite vi naši protivnici i oni koji ste tu i oni koji niste, a građani Republike Srbije to vrlo dobro znaju. Ko je prvi posle zločinačkog bombardovanja naše zemlje podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo, od predsednika države? Odgovorite gospodine Đilasu, odgovorite Boško Obradoviću, odgovorite Vuče Jeremiću i ostali iz saveza za Srbiju?

I, gle, čuda, ko je prvi od predsednika države, pazite dobro, rekao šta će nam Vojska? Šta mislite ko je prvi rekao? Pa, Boris Tadić. Hoćete datum? Neću da datum govorim, da bi ostavio vremena. Ko je prvi povratio 166-i list Miroslavljevog jevanđelja posle 175 godina? Vratio tamo gde mu je mesto bilo. Ko je prvi? Aleksandar Vučić. Ko je prvi od predsednika države doveo ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina u našu zemlju? Ko je prvi doveo predsednika, nama prijateljske Kine u našu zemlju od predsednika država?

Poštovani narodni poslanici, na kraju, za razliku od njih, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega rodoljub koji nikada, nikada neće raditi protiv interesa srpskog naroda i svih građana Republike Srbije. Vama gospodo iz jedan od pet miliona, koji ste tvrdili sve do danas da niste politička organizacija, a moji saradnici, narodni poslanici SNS, uvek smo tvrdili da ste politička organizacija, danas ste i potvrdili, gospodine Radoniću, gospodine Jovo Bakiću, gospodine Zecu, koga uvažavam, izvinite se građanima Republike Srbije.

I, na kraju, ne branite gospodo iz političke organizacije „Jedan od pet miliona“, uvažene neke profesore na tom fakultetu od nas, branite ih od njih samih unutar „Jedan od pet miliona“. Srpska napredna stranka, gospodine ministre će podržati ove zakone. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, da se uključim radi građana Srbije i razjašnjenja nekih stvari, pošto su ovde pričali o novinarstvu.

Kada je u pitanju kritika, ipak da razlučimo neke stvari. Vi ste to jednom prilikom vrlo dobro rekli. Dozvolite ipak radi građana Srbije, radi novinara koji prate danas ovo, kritika vlasti, mi nismo protiv kritike vlasti, ali ona mora da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. E, kad sam rekao sad ovu rečenicu, uzmite u zadnjih 15 dana svu štampu i gospodu novinare i vidite izveštavanje iz ovog visokog doma kako su izveštavali, obrnuto, ne ono što smo mi rekli. E, to nisu novinari, to su šarlatani.

Znam kojoj se opasnosti svi narodni poslanici ovde izlažu kad istinu kažu, a objave jednu rečenicu i izvrnu. Nisu to novinari.

Znači, kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a onda i dobrom običaju, što bi vi nekad rekli, i novinarskoj tradiciji. Da li to radi? Da li to radi Tomislav Marković, novinar, koji nikada nije istinu informisao iz ove Skupštine? To nisu novinari. To su novinari šarlatani. Toliko oko novinarstva, ali čast izuzecima, ima ih dobrih novinara.

Ono što je vrlo bitno, naši novinari idu u proteste političke, imaju političke stranke. Nisu to novinari. O nezavisnosti novinara, juče sam citirao iz 1953. godine, nemam nameru da to ponovim danas. Verujem da su to kolege novinari juče slušali.

Ali, dozvolite ipak još nekoliko rečenica da kažem.

Kolega Marković je spomenuo Mariniku Tepić, koja je uvaženi narodni poslanik. Pa, ta žena, umesto da je ovde u klupama, ona ide na konferencije za štampu. Inače je poznata pod nazivom „električni zec“ Dragana Đilasa. Ona na dugme neistine svaki dan informiše.

Vi ste bili svedok, i svi i građani Srbije, kada susedne zemlje demantuje neke stvari, onda dalje ide to. Ja da sam tužilac, opštinski, ne republički, radio bih svoj posao, pogotovo kada su u pitanju vojne stvari. Neka to ide u SAD i bilo koju evropsku zemlju, neka to kaže. Naravno da neće, ali iza nje stoji gazda Đilas.

Rekao sam da neću citirati, ali ipak hoću zbog onoga dela novinara koji juče nisu slušali, a gospoda novinari neka se pronađu u ovom citatu koji ću sada reći, kojeg ću citirati iz 1953. godine, ali i političari, šarlatani i političari šarlatani, a i kulturni radnici.

Dakle, radi se iz 1953. godine, jedan američki novinar iz „Njujork tajmsa“ u zdravici koju je održao zajedno sa svojim novinarima ovako je rekao, citiram: „Posao novinara je da uništi istinu“, neka se sada pronađu u ovoj rečenici, gospoda novinari, „da otvoreno lažu“, neka se sada pronađe Tomislav Marković i gospodin Cvijić, novinar, pa čak i profesori. Profesori isto, gospodo. Javio se Radonjić, profesor, nije demantovao ni jednu rečenicu od juče. Meni je drago što se osetio prozvanim, pa valjda će da nauči nešto iz pedagogije.

Dalje, „da izvrću, ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb“. Neka se sada pronađu. Hoćete da ih nabrajamo sada redom? Trebalo bi mi mnogo vremena i njihove izjave povodom ove rečenice.

Idemo dalje. „Svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi, što će nam to?“ To je sve citat. Idemo dalje. „Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa“. Ko stoji iza Marinike Tepić, gospodo narodni poslanici? Pa evo u ovom citatu. Tajkun Dragan Đilas sa 619 miliona koje nije zaradio, a moram da kažem, kao obični gologuzan, ušao je u politiku. To svi znamo.

Šta kaže dalje ovaj u ovoj zdravici? „Mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi“, i dodaje na kraju, ovo je vrlo važno i za novinare i novinare šarlatane i analitičare, „mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat. Neka se sada pronađu u ovom citatu.

Pošto je gospodin Marković govorio šta je učinjeno u kulturi, mi smo to rekli, ali dozvolite, pored onog što je on nabrojao, mi imamo i u Novom Sadu arhiv i gradski arhiv koji je završen. Tu moramo da pohvalimo Vladu Republike Srbije. Malo je arhiva u državi u zadnjih 50 godina koji su obnovljeni, a pogotovo novosagrađeni.

Dobro je, gospodine ministre, što ste Srpsku akademiju nauka vratili na budžet i finansiranje se vrši iz budžeta Republike Srbije. Prethodna vlast 10 godina van sistema budžeta držala. Znate na čiji mig, i ja i vi i građani Srbije. To je suština. Istorijski arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti je, vi to znate, kao i ja i gospoda profesori, u vrlo teškom stanju, a znam da se radi na tome da se poboljša, i to su prave stvari.

O stručnom kadru posebno smo govorili, a dozvolite ipak da kažem da je malo arhivista, muzeologa da i ne govorim. Mi nemamo usmerenja na fakultetima u tom delu, tako da smo tu zaista u jednoj teškoj situaciji, ali je vrlo bitno ono što se radi zadnjih šest, sedam godina. Finansijska sredstva se od budžeta lokalne zajednice, pokrajinske i republičke kontrolišu, ali da pravilno, ravnomerno budu raspoređena, planski i na adekvatan način, onako kako ste vi u obrazloženju učinili.

Da li to rade svi? Ne rade. Da li je tačno, gospodine ministre? To kontroliše i DRI, ali dovodi se to u određeni sled, jer o kulturi 30 godina niko nije razmišljao na ovakav način kao što se sad razmišlja.

Dozvolite da ponovim još jednu rečenicu. Nikada u istoriji Srbije, u zadnjih 50 godina, ni jedan predsednik države nije više napadan nego Aleksandar Vučić, a nikada ni jedan veću podršku građana Republike Srbije nije imao. Da li je tako, gospodo narodni poslanici, vi iz opozicije koji gledate sada negde, iz svojih kancelarija, i ostali? Znači, voleo bih da neko ustane i da to negira. Dakle, nikad ni jedan predsednik države nije više napadan, a veću podršku ima od jednog dela opozicionih klupa.

Ne može novinar da iznosi laži. Ne može novinarka Čongradin da iznosi laži, a da očekuje da joj neko nešto ne kaže. Njena sloboda, navodnici, odraz njene neslobode, ne samo drugih, pa ko nju finansira? Ja sam citat dao ko finansira takve. Imaju li malo morala? Imaju li morala proći ulicom pored nas koji se trudimo da saznamo nešto?

Niko ne brani kritikovati, još jedanput kažem, ali kritika vlasti mora da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica od strane novinara. Sve drugo, gospodo narodni poslanici, je šarlatanstvo.

Izvinite, ovo radi profesora Radonjića koji se danas javio. Kada nešto kaže, a on je bio asistent profesora Zeca, onda on mora da citira šta kaže narodni poslanik, a ne da izvrće, bilo koji od nas. Upravo on svakodnevne laži forsira, ali ne o nama narodnim poslanicima, već najviše o predsedniku Republike. Neka ide u političku stranku. Ne može to raditi na fakultetu.

Kako mu kolega iz „Jedan od pet miliona“ Oliver Tošković može doći na fakultet na kojem ja predajem 24 godine i nosi značku „Jedan od pet miliona“? Šta bi bilo da ja dođem na Filozofski fakultet u Beogradu i nosim značku SNS? Da li je to odvojenost nastave od politike? Izvolite gospodo profesori u političke stranke. To je malo teže, jer se pokrivaju.

Radi se o vrlo lošim profesorima, jednom delu, i čast… Ima divnih, divna akademska zajednica i upravo su bučni neradnici, lezijedovići koji su godinama trošili finansijska sredstva, a nisu radili. Jedan od njih je juče bio ovde i pobegao je, jer je tražio preko udruženja da se sredstva crpe iz budžeta Republike Srbije, ne na bazi projekta, a projektno finansiranje nas, profesora, na fakultetu nije pare u džep, nego da ulažemo u sebe i pišemo naučne radove. Koliko to radi od onih koji prozivaju aktuelnu vlast? Vrlo malo. Čast većini. Ogromna većina akademske zajednice obavlja svoj posao, uključena je u rad, u revitalizaciju mnogih stvari i u kulturnoj delatnosti, naučnoj delatnosti i voz je krenuo, gospodine ministre, juče sam tu rečenicu rekao, 2008. godine, neko ulazi u vagone, neko ne, on teče. Gospodo, ko hoće nek uđe, ko neće ostaće na određenoj stanici.

Moram da završim ovaj deo. Nema te sile na svetu koja će zaustaviti modernizaciju Republike Srbije, a motor modernizacije Republike Srbije jeste naš predsednik Aleksandar Vučić. Ovi koji ga danas prozivaju, jutros, prozivaju ga oni koji su rekli, evo, ja ću citat, i profesori i jedan deo novinara, a pogotovo predstavnici političkih stranaka, kaže – Kosovo nije nikada bilo naše, niti će biti. Upravo oni to rade. Kada dođu pod udar Krivičnog zakonika, molim vas, 305. do 321. člana, onda se profesor Radonjić čudi i kaže – profesor Atlagić i ostali pozivaju na ubistvo kada neko to kaže. Ne pozivamo mi, nego je neko u sklopu tih članova izrekao neke stvari gde krivično mora da odgovara. Kada sam spomenuo šta bi bilo tek za knjaza Miloša, on kaže da poziva profesoricu na ubistvo. To mi je profesor. Da li on tako sa studentima radi?

To je onaj profesor tortura i kaže jutros je tek saznao, pa to znaju i dekani njegovi, rektor njegov i to zna Zaštitnik, to zna čitava Srbija. I kada kažu - odakle sudiji Majiću informacije za one koji rasturaju drogu, ja ću mu odgovoriti, neka dođe u Narodnu biblioteku među studente, među nas profesore, čuće to ime i prezime, neka dođe u bilo koju kafinu u Srbiji, čućete to prezime sudija Majić i profesor kao uvažena Vodinelić, pošto me je prekjuče iznenadila, ona jeste koleginica, ali ta mržnja u njoj zadnjih 15, 20 godina na one ljude koji vole svoju zemlju, jer ne mogu da zamislim. Izvinite, ne mogu da zamislim to - profesor a da ne voli svoju zemlju, profesor a da ne voli svoj narod toliko koliko poštuje druge i kada smo juče govorili o arhivima, arhivskoj i bibliotečnoj građi rekli smo da se tu čuva identitet srpskog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjine, jer onda mi dođe jedan kolega pa izvrće ovde. Gospodo narodni poslanici, nije ovo zadnjih 10 godina. Ovde sede neki ljudi koji prate bar, nastoje da prate neke stvari. Moraćemo za neke stvari da i mi narodni poslanici drugačije se ponašamo.

Jedan narodni poslanik je sada predsednik jedne stranke, evo ga svaki dan ovde, 64 puta u prošlom mandatu uvredio je narodne poslanike SNS i koalicione partnere, Maju Gojković predsednicu, Veroljuba Arsića, potpredsednika, doktora Vladu Orlića, doktora Martinovića, počevši da smo majmuni, preko svih drugih stvari. Ako hoćete zbog građana, svaki dan ću da citiram dan, sekundu kada su to ovde izgovarali. On govori da se on napada i da se on vređa. Ne, nego istina je na drugoj strani znate i gospoda novinari neka sada to vide.

Izvinjavam se što sam malo ovako emotivan, drago mi je što profesor Radonjić ipak je shvatio da mora malo malo pedagogije, pogotovo do kimologije da mora malo da malo izuči, a ako nije znao da je profesor tortura neka pita svoje studente. Hvala.

Samo nekoliko rečenica.

Drago mi je da ovako imamo i različita mišljenja, ali ipak na koncu približno ista o kulturnim vrednostima. Tačno je da trebamo odrediti koje su to kulturne vrednosti, a u prvom redu i moralne vrednosti.

Moram da naglasim, kada je u pitanju nacionalni identitet srpskog naroda, ali ne samo u Srbiji, nego širom sveta, da mi nismo imali čak ni podatak u koliko država, gde, koliko našeg naroda živi. To je bio problem.

Sada se zalažemo za jedinstvo ukupnog srpskog kulturnog prostora, ali ne samo srpskog naroda, nego i nacionalnih manjina. To je ono što je jako bitno. Ako mi tražimo u Rumuniji za 16 hiljada Srba, prava, ne samo nacionalna nego i kulturna, to moramo osigurati ovde, kao što to zaista i provodimo.

Usput, hajde da kažem, počevši od Austrije, 300 hiljada Srba. Do Austrije oko 70 hiljada Srba, Australije 70 hiljada Srba da ne nabrajam druge zemlje, a ukupno o dva miliona se radi u dijaspori. Ukupno u 16 zemalja, po meni, sada da ih ne nabrajam, dva miliona Srba. Pokušavamo izučavati nacionalni identitet u svim tim državama. Da bi to postigli, nije dovoljno da Matica samo radi, nego i te države u kojima su Srbi kao nacionalne manjine i da isto reciprocitetom, na neki način osiguravamo u matičnoj državi, kao što to radimo u poslednjih sedam, osam godina sve više, pogotovo u Vojvodini.

Da li smo dostigli određeni nivo? Jesmo. Da li treba još više unapređujemo nacionalni identitet i manjina i naroda itd? Dabome da jeste. Ali, kada se radi o kulturnim ustanovama onda su su kulturne ustanove, ustanove gde se čuva ne samo nacionalno blago našeg naroda nego i drugih naroda. Izučavanje i prožimanje kultura je izuzetna stvar. To je ono što ministarstvo u zadnjih sedam, osam godina izuzetno dobro radi. Dali je to dovoljno? Naravno da nije. Zalagaćemo se svi skupa da to bude do određenog nivoa.

Nije dobro da tamo gde je srpska nacionalna manjina u drugim državama da stalno kažemo da su ugroženi tamo gde nisu, npr. u Rumuniji. Ja mislim da ima zavidan nivo, ali isto tako i Rumunima zavidan nivo treba osigurati kao što ima i u matici Srbiji. Neću da napominjem druge države. Mađari na primer. Ali, nije dovoljno samo jedna ili dve nego sve nacionalne manjine u Srbiji i mi prilično vodimo računa. Dostigli smo određeni nivo. Da li je to dovoljno? Nije dovoljno.

Da li su druge države u Evropi i šire osigurale određena nacionalna prava srpskom narodu? Neke jesu dostigle nivo, neke nisu. Mislim da u celini je dobro što smo definisali, kako koleginica Dragaš kaže jedinstvo srpskog kulturnog prostora. To je dobro. Da bi to postigli potrebno pod broj jedan stabilnost. Verujem da ćete se svi složi s tim. Šta to znači?

Ja ću citirati predsednika države unazad tri dana. Baš povodom toga citat „i da naša dece ne ginu, ne idu u sukobe, da ne izgubimo ni jednu teritoriju i da nam niko ne proglašava nezavisnost, niti se otcepljuje od nas, kao što je to bio slučaj za vreme Đilasa, Jeremića, Tadića“ završen citat. To je suština. Dakle, da li je to lako? Nije lako. Da li treba mnogo truda ne samo vrha države, nego svakog pojedinca, kulturnog radnika i onog u mesnoj zajednici i na nivou Republike, kako god hoćemo.

Tačno je, slažem se sa kolegama iz opozicionih stranaka da i stranke trebaju izučavati kulturni identitet i srpskog naroda, ali i manjina, kao što to rade, što su kolege prethodni govornici izučavali. To radi i SNS. To je radila i radikalna stranka, radi i sada. Tačno je da trebamo voditi računa i prožimanje kultura, ali vlastitog naroda, ali i tamo gde je naš narod nacionalna manjina, u dalekoj Australiji npr. Od Australije, Amerike, pa evo sve do naših susednih zemalja.

Naš je prostor je bio u ratnom sukobu. Nama je potrebno, dame i gospodo, stabilnost, ovo što je predsednik rekao i pedagogija mira. Ja sam juče govorio to. Za vreme obrazovanja u nastavne planove i programe, ali i ono što su juče kolege i koleginice rekle da redefinišemo nastavne planove i programe i udžbenike zaista da ne pišemo zarad, izvinite u navodne znakove nekakvih para, nego da to ljudi uzmu od struke.

Dakle, stabilnost broj jedan, pedagogija mira na svakom koraku. Dalje, definisali smo i jedinstvo kulturnog prostora. I to je dobro. E, kada osiguramo stabilnost i ekonomski boljitak zemlje, kao što sada imamo četiri cela, preko četiri BDP, ali da povežemo sa jučerašnjim obrazovanjem. Da smo imali kvalitetan kadar da su znali unazad 10, 15 godina naši studenti digitalizaciju mi bi danas imali 8%. To je suština obrazovanja. To znači aktualizacija nastavnog programa, počevši od istorije, preko ekonomije itd.

Zamislite, juče prof. Radonjić, danas iznosi, on se čudi nekakvoj digitalizaciji. Pa profesor na ekonomskom fakultetu, ekonomiju predaje gospodo i o dualnom obrazovanju kaže, neću izraz da kažem itd. profesor ekonomije. To je model jedan koji dostiže do doktora nauka. Ljudi ne razumeju. On ne razume o čemu se radi.

Njemu je važno kritikovati zarad nekih malih ličnih interesa itd. I, to se potpisuje kao profesor univerziteta na fakultetu, a nije u političkoj stranci kažu. E, ne može to tako gospodine profesore, samo kao profesor može se potpisati.

Dakle, sad da se vratimo na ovaj deo. Mislim da je sasvim u redu i da političke stranke promovišu dela svojih, ajde da kažem od osnutka svake političke stranke, svojih stranačkih prvaka, ali i nacionalne manjine kao što to rade neke više neke manje. Mi se zaista u zadnjih osam godina borimo za to, ali isto tako tražimo i u jedinstvu srpskog kulturnog prostora, da i to drugi rade prema našem narodu.

Kada smo juče govorili o arhivima. Arhivi nisu samo ustanove gde se čuva i vrši valorizacija i kategorizacija arhivske građe zajedno sa davaocima i korisnicima itd, neguje nacionalno blago ne samo našeg naroda nego i drugih naroda i narodnosti počevši od opštinskih arhiva do republičkih itd. Ajde da kažemo to nacionalno blago je i svetsko blago. To je suština. Kada sam jedan rad pisao za Novi Pazar od 1945. do 1947. nisam samo o Srbima pisao, nego i o muslimanima, odnosno bošnjacima kako sada kažu. To oni znaju koji čitaju časopise. To je suština.

Kada govorimo o srpskom narodu, izučavamo, moramo se baviti i sa susednim narodima jer se prožima i kultura i jezik i nauka itd. Ne možemo znati istoriju jednog naroda, a drugog ne znati. To je jako interesantno. I, po vertikali, ovo podvlačim, istoriju naroda našeg moramo izučavati po vertikali. To znači, od starog veka, a rekli bi arheolozi i ranije, do današnjeg dana, ali i drugih naroda i prožimanje istorije i jedne i druge, nikada nećemo zatvoriti proces. Ono što je jako bitno i u kulturi i u nauci. Ako kažemo da jedna istina nema nauke, gospodo. Nauka je otvoreni proces. Mogu reći do današnjeg dana, najstariji pečat kneza Stojimira, ali možda sad, evo sad kolega moj, da mu ime ne kažem, sedi u Arhivi Srbije, našao da neko još ranije. Dakle, pomerili smo, uzmemo pečat taj, za sto i nešto godina postojanja srpske države i tako dalje. Ili najstarija kancelarija na ćirilskim poveljama u Dubrovniku iz 13. veka. Dakle, nikad proces ne zatvaramo, isto i kulturi tako, uvek otvaramo i moramo biti otvoreni.

Srbija zaista u tom smisli je postigla određeni deo, pogotovo zadnjih godina, gospodine ministre, ali nikada nije dovoljno, da nas nacionalne manjine krivo ne protumače. Uvek je manjina na svetu ima veći osećaj ugroženosti i srpska manjina veći osećaj ugroženosti u susednim državama. To je psihološka, to je percepcija na kraju, uvek manjina bez obzira na nacionalnost, stalno da smo ugroženi. Naša manjina kojih danas nema one smatraju da su ugrožene, zato oni ne dolaze ovde u Skupštinu, jer hoće da su akteri, a ne žele program. Oni jesu manjina, ali moraju imati program, oni smatraju da nemaju nekakve izborne uslove. Uvek ćemo se zalagati bolje, ali osećaj manjine je uvek osećaj. Dajte, koliko god hoćete dosta manjini i ona će imati taj oseća, ali postoje merila, ovo što ste rekli, određena međunarodna. Mislim da mi u tom smislu dobro radimo.

Što se tiče kulturnog identiteta, jedinstava srpskog naroda, moram reći, da li je to dovoljno? Nije. Ali, da mi je drago da znamo danas, u 13 zemalja da ima dva miliona 31 hiljadu Srba, a to nismo znali unazad pet godina. Kada je u pitanju kulturan baština i tako dalje.

Neću da govorim koliko je materijalno, jer ste vi ministre juče govorili o tome, ne samo ovde u Srbiji nego i u susednim zemljama. Imamo institut srpski u susednoj zemlji jednoj, imamo problema sada, ali on postoji, on je osnovan, ali imamo časopis. To je suština. Da li je to dovoljno. Nije, ali nije dovoljno ni mađarskoj manjini dostignuti nivo. Ovde se traži više, kao mi u Mađarskoj i tako dalje. Reciprocitet, teško ga je postići, ali vodimo računa o tome. Ispunimo svoje, imamo pravo, ono što često predsednik Vučić kaže, tražite kod drugih.

Mislim da Srbija zaista o tome vodi računa. Ali, šta ćete brojni smo narod, pa taj osećaj manjine uvek ide na većinu, to je u psihologiji čoveka, tu je naša odgovornost veća. Naša odgovornost, ali i obaveze manjine da ispuni, većine u drugim državama manjini našoj. To je suština. Da li ispunjava? To je druga stvar. Zadnja rečenica, za sve ovo su kadrovi potrebni. Da li ih imamo? Ministar je u obrazloženju zakona jednog, drugog i trećeg, izuzetno su dobro obrazloženi zakoni, nemamo dovoljno.

Da li činimo određene napore? Činimo. Da li je dovoljno izdvajanje za kulturu 1%? Nije. Ali, ovo podvlačim, što ste podvukli u obrazloženjima zakona, ako sredstva ravnomerno, od opštinskih arhiva do republičkih i biblioteka, raspodeljujemo, i ovo je vrlo važno, namenski, e, tu imamo problema. Tu su rukovodioci kulturnih ustanova bitni. Zato su uslovi za izbor svakog direktora jako bitni.

Jer, mi smo imali situaciju - važno je biti direktor i da ima određene finansijske koristi. Nema toga više. Ima, hvala bogu, ali svodimo to na minimum. Borimo se da toga manje bude, da iz ljubavi radimo taj posao.

Ja se zaista kao profesor čitavog svog života zalažem za rečenicu - nema lošeg studenta, za mene kao pedagoga, ima loši uslovi u kojima je neko dužan da ih stvori i loš profesor. Ne može biti loš student na fakultetu ako daje sve od sebe. On ima pravo da kaže profesoru - profesore Atlagiću, ja to ne znam. Ja sam doživljavao na prvoj godini studija, na istoriji, da nisu znali zbrajati i oduzimati, a potrebno mi je za istorijsku hronologiju množenje, deljenje, itd. On ima pravo da dođe na fakultet da ne zna. Ja sam njima rekao - imate pravo, gospodo studenti, da ne znate. Ja nemam pravo kao profesor da vas pustim, ne mislim ocenu, da vas dovedem u drugu godinu a da vas to ne naučim. E, to je suština. To znači voleti svoj posao. Onda ćemo dobiti i studente, a onda će i roditelji to shvatiti.

Najvažnije je, juče ste rekli sve, kada je obrazovanje u pitanju, treba voleti posao koji se radi. Nažalost, da li svi to činimo, neka to drugi procene. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, radi razjašnjenja nekih stvari, tačno je što su prethodnici govorili da je izuzetno bitna pojava autošovinizma. Sad ću vam reći o čemu se radi.

To je treći pojam totalnog rata. Prvi jeste rat na bojištu. Drugi jeste napad na civilno stanovništvo i treći, molim vas, ja mogu da prekinem ako se ovo zna, sabotaža u okviru ovoga o čemu sam govorio. Taj pojam je nastao 1916. godine. Naučnici znaju kako i gde – napadom na Pariz. Zatajili su uređaji za vazdušnu uzbunu i tako je bombardovan, jer je bila domaća sabotaža, domaći izdajnici, drugim rečima, kako se to kaže našim popularnim jezikom. To je jedno, je li? I oni su jako opasni danas.

Kada to kažem i vezano za rat 90-ih, moramo neke stvari da raščistimo. Danas na konferencijama za štampu govore ljudi koji su krivci za to. dozvolite samo da kažem nekolike rečenice.

Bivši predsednik Srbije, gospodin Tadić, za vreme koga je Hrvatska priznala Kosovo, samo da je jednu rečenicu izgovorio nikada je Hrvatska ne bi priznala. Da li je tako, gospodine Tadiću? Ćutali ste kao zalivani, a danas optužujete drugog.

Gospodine Tadiću, da ste tada rekli ovu rečenicu – ako Hrvatska prizna Kosovo i mi ćemo Republiku Srpsku Krajinu. Nikada je Hrvati ne bi priznali, a gospodine Tadiću optužujete drugog za ono što ste vi trebali učiniti. Vi ste krivac za to. Da li je tako, gospodo narodni poslanici? Dabome da jeste. Voleo bih da se neko suprotstavi tome, a da ne govorimo o drugim stvarima sada.

Izuzetno je bitna domaća sabotaža. Znači, kao i 1916. godine i sada. Tačno znam imena ljudi koji su bili domaći saboteri. Već smo pisali naučne radove o tome. Gospodo iz nauke i poslanici, možemo malo da prelistamo časopise i videćete o čemu se radi, je li? Danas peru svoje biografije oni koji su krivci za rat.

Dozvolite, kada već jedan predsednik jedne susedne zemlje optužuje nas ovde, njegov predsednik je rekao, citiraću sada: „Hrvatska je želela rat. Mi Hrvati smo želeli rat, ali ne bi dobili nezavisnost Hrvatske. Tačka. Zato smo iza svakih pregovora naoružavali svoje postrojbe. Tačka. Znači, mi Hrvati smo mogli izbeći rat, ali ne bi dobili nezavisnost Hrvatske“, završen citat. Ja sam svedočio u Hagu oko toga. Prema tome, gospodo, vidite ko je započeo, ko je želeo rat.

Još jedan podatak koji namerno prećutkuju mnogi domaći, hajde da kažemo, saboteri. Koji je to podatak? Neki kažu – jedna velika zemlja, prekomorska, se zalagala za Jugoslaviju do 1992. godine. Lažu. U septembru 1990. godine jedna velika zemlja donela je zakon, gospodo narodni poslanici, radi vaše informacije, u svom Kongresu da se sruši SFRJ.

Molim narodne poslanike. Ja sam ćutao kada su oni govorili iz kulturnih razloga.

Znači, donesen je zakon. U prvoj tački tog zakona kaže – mi prekidamo sve diplomatske, ekonomske i političke odnose sa Jugoslavijom.

Drugi član tog zakona – ali sarađivaćemo samo sa onim Republikama, nema više Jugoslavije, mnoge to boli, nema više Jugoslavije, nego onim republikama koje su donele višestranačke izbore“ završen citat. Donela Hrvatska i donela Slovenija, jel tako, gospodo naučnici, koji se bavite naukom? To je istina. Dakle, mogu tačno kada je i datum, to već ima u naučnim radovima.

Dakle, gospodine Tadiću, još jedanput se njemu obraćam, jer je on ovih dana psuje, da je samo izgovorio rečenicu, a bio je predsednik države, a Hrvatska priznala Kosovo - da ukoliko Hrvati priznaju Kosovo da će i Srbija, na čelu Srbije bio je on, da će priznati Republiku Srpsku Krajinu, nikada Hrvati ne bi priznali. Jel tako, gospodo naučnici i političari?

Voleo bih sada da neko kaže da nije tako, da ne idemo u sledeće stvari, jer odvuklo bi nas na široko. Nije on samo jedini. Tu je i Vuk Jeremić, potomak. Za vreme njega 2008. godine je nastalo sve ovo. Jel tako gospodine Vuče Jeremiću? Nema ga nigde. O Draganu Đilasu da i ne govorim, isto tako. Pa on je u Američkoj ambasadi izgovorio onu čuvenu rečenicu – „zalagaću se za rat“, citiram, „Mladić ide u Hag, a ja ću priznati nezavisnost Kosova“. Jel tačno ili nije? Neka izađe pred građane Srbije i neka kaže, jeli ili nije?

Neće to nikada da ponovi. Hoćete redom da ih sada nabrajam, vidim da mnoge boli, redom nabrajam za sve one koji danas Aleksandra Vučića optužuju za to. Ima ih 22. Svaki citat, dan, sekundu kada su rekli da će priznati Kosovo i Metohiju. I Boško Obradović, sagnuo glavu u Američkoj ambasadi i Boris Tadić i Vuk Jeremić, koliko god hoćete. I Saša prangija, to je posebna priča, jer arčijska građa gospodine ministre je u pitanju.

Ja sam bio onaj poslanik, jedan od mnogih iz ove većine koji je pitao povodom ubistva onog Predraga Gojkovića, znate šta mi je tužilaštvo odgovorilo, arhivska građa u Arhivu Beograd. Imam papire o tome.

Znate šta mi je Arhiv Beograda odgovorio, a predsednik Komisije hajde pogodite ko je bio? Direktor Arhiva Branka Prpa. Vidite da nemam problem da kažem. Znate šta su odgovorili? Uništena dokumentacija. Kojeg je to reda kategorizacija, gospodo, arhivski radnici? Šta mislite zašto je uništena ta dokumentacija? Šta kaže tužilaštvo kome sam se obraćao tada? Znate šta odgovorio, tužilac jedan, on i ne zna šta je kategorizacija arhivske građe. Tako se uništavaju naši arhivi i arhivska građa. Zato su neki svoje dosijee tražili da bi ih uništavali. Ne može, gospodo, kopije postoje.

Jedan od njih, danas ga nema u ovom visokom domu je potpisao da se bivši predsednik, 14 njih je potpisalo, čini mi se, ili 15 nije ni bitno, samo jedan nije hteo i drži ga stalno u železnoj kasi, gvozdenoj. Samo jedan nije hteo i ta osoba koja drži svaki put kada dođe ovde proziva. Onaj je rekao možete me ubiti, šta god ja o njemu mislio, ne mislim dobro o tom, ali je to neću da učinim, kopije širom arhiva. To je suština.

Istorija će reći i o nama i o svima na određeni način. Kako vreme prolazi sve više dolazi istina na videlo. Osuditi svaki zločin treba. Kada su u pitanju nevladine organizacije, hladnjače su isplivale, a istina se sada zna tek. Znate, jer je tadašnja Vlada to radila i jedna ministar unutrašnjih poslova. Tačno se zna koja je služba radila iz jedna prekomorske zemlje preko koga, kako su tablice menjane.

Dakle, ništa nije sporno, sve se objavljuje, ništa se sakriti ne može. Ni moje delo, ni onih preko što ih ovde nema, što ne smeju doći, ne zbog toga što oni bojkotuju izbore, što ne vole da rade.

Završiću samo, meni je drago da mi zaista vodimo računa o kulturi srpskog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjina. To ćemo raditi.

Ono sa čime želim završiti jeste citat kojeg ću predsednika Republike citirati, citiram, „Sada imamo rast ekonomije, treba da ga podstičemo, da se hvalimo da radimo više, a ne manje, znam da to neki ne vole da čuju. To je suština.“ Ukoliko ne budemo više i mi ovde radili, a ne bežali sa sednica kao što ovi beže nema rasta gospodo i u nauci i u politici i bilo gde. Onda ćemo imati 8% pa će naše kulturne delatnosti imati veća izdvajanja, pa će naši sunarodnici u susednim zemljama imati veća izdvajanja za njihove projekte, a i naše nacionalne manjine unutar naše države.

Izvinjavam se što sam malo uzeo, evo suštinu mislim da sam podio, ali meni je žao što ovih nema. Oni ne dolaze zato što nisu uslovi, jer nikada nisu ovde nisu ni dolazili. Ako imaju hrabrosti, evo uzmite iz stenograma pa ćete videti kada su dolazili, kada trebaju govoriti tri minuta i bežali bre. Išli su na fiskulturne vežbe, a njih je narod delegirao ovde. Oni su predstavnici naroda, neka se bore ovde, idejama, znanjem, sposobnostima, a ne pričama. Kada mi opet doktor Radonjić, opet ga spominjem i tako dalje, on se sprda dualnim obrazovanjem, profesor ekonomije, videli ste danas. Š šta onda reći? Kako ćemo 8% postići? Pa problem je u njemu, a nije u Aleksandru Vučiću koji je to prvi, hajde da kažem, spomenuo, dualno obrazovanje. Mi evo realizujemo i to vrlo uspešno, sedma hiljada đaka, 2.600 u ovoj godini u prvi razred.

To su podaci, jel tako gospodo vi koji bežite iz ove Skupštine. Šta reći o Mariniki Tepić? Ona je ta sabotaža o kojoj sam govorio totalnog rata. Na primeru Francuske 1916. godine kada su uređaji za vazdušnu uzbunu onesposobljeni. Takvih je bilo i u ovom ratu. Istorija ih sve stavlja na svoje mesto, i mene i njih i bilo koga drugog. Izvinite što sam malo proširio, dobro ste ministre napravili jedinstvo srpskog kulturnog prostora, povelja je napravljena, ali forsiramo i druge manjine unutar Srbije.

Da li je na dovoljnoj razini? Nije. Ali je dobro. Trudimo se da bude bolje, ali za naš narod u susednim državama i širom sveta, kao u ekonomiji. Ovo je super. Što reče, citiram ponovo predsednika – „Trudimo se da više radimo da bi za kulturu i nauku više izdvajali.“ I juče onaj profesor koji pobeže, jer je pitao ministra ovde juče – da li može projekte preko udruženja? Znate zašto je pitao, jer ne može više preko naučnih ustanova, mora uslove da ima, mora imati na listama „Tompson“ i drugim listama širom sveta, ali nema jer pljačkali pare, bre, odnosili. Nema toga više. Svodimo to u normalne okvire kako se to radi u kulturnim zemljama. Hvala, izvinite na ovoj upadici.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine Arsiću, nisam imao nameru da govorim o ovome zato što gospođa Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine to bolje od mene zna. Moram to da kažem, a i određeni broj poslanika.

Dozvolite ipak kao profesor koji je radio sa studentima godinama i đacima, da kažemo da smo još u toku srednje škole učili logiku, sećate se. Pod pojmom čovek, šta smo podrazumevali? Pod pojmom žena? Ovo ste, gospođo predsednik, Maja Gojković potpuno je u pravu. Ne može biti predsednica. Ja ću reći zašto je to, po mom mišljenju i trebamo se držati našeg zaista srpskog jezika. Kada se kaže predsednik, podrazumeva se pod tim pojmom i ženska osoba i tu nema zaista dileme. Predsednica, poslanica, pa pismo vi ste učili latinski jezik znate, a i staroslovenski to je pismo, poslanica njegove svetosti Patrijarha Pavla, božićna.. itd.

Ljudi, potpuno ste u pravu, i vi gospodine Arsiću, i gospođa Maja Gojković i dve gospođe sa desne strane, Radeta i u tom delu. Dakle, tu nema dileme.

Zašto je to nastalo? Ovo je moje mišljenje, ne kažem da je istina.

Htelo se na neki način istaći da bi se dala ravnopravnost jača nego što jeste u tom delu, ali to ništa ne znači. Ravnopravnost žena mi moramo osigurati u praksi. I to ko mora osigurati? Ne samo one nego i mi muškarci. To je suština. Ne trebaju se žene boriti za funkciju predsednika Narodne skupštine, nego mi muškarci moramo to osigurati. To je to i potpuno ste u pravu vi koji ste diskutovali. To je s jedne strane.

S druge strane, tačno je da je to nametanje, ja nisam jezičar ali voleo bih da me demantuju jezičari, nametanje određenih standarda koji ne postoje u srpskom jeziku. Daću primer. Meni je jedan kolega koji je bio dekan jednog fakulteta, zbog kojega sam čak i u trećinskom odnosu dobio otkaz, ovako rekao – gospodine Atlagiću vi govorite srbijanskim jezikom. Ja kažem, da li ste vi normalni. Ja govorim srpskim jezikom. Onda ga ja pitam kojim jezikom govore Crnogorci jel crnogorijanski ili Hrvati? Znate šta se htelo s tim? Da se razbija srpski etnos u celini. Srpskim jezikom govore Srbi. Ne u Bosni ne govore. Dakle, to je to razbijanje državnog i nacionalnog identiteta kroz jezik. To je suština.

Vidite, Hrvati kažu voz – munjovoz. Ja to nikada neću reći. Kako će reći kondukteru u vozu, evo neka mi neko kaže. Munjovozni kartorupo bušić, e ja to nikada neću reći. Ja sam to u hrvatskom Saboru 90-te godine rekao nikada taj izraz, ali poštujem druge. Kako kaže petao – jutroklik. Zovite ga vi, za mene je to. Voznotesna severnica – kompas, busola itd. Sada 20 godina kasnije napuštaju pomalo i vide da su to obične gluposti.

Zašto se to onda govorilo? Zato što se htelo na neki način naglasiti da je Hrvatska država koju niko neće negirati. Ali, ne možete nametati reči da bi se odvajali jedinstvenog u to vreme jezika. Kao što to rade iz nama bratske republike bivše, iz jedne susedne zemlje. Dakle, to je suština. Ne može se reči crnogorijanski jezik. To je van pameti. Milogorac. Šta mu je milogorac? Okolobrbušni pantalodržac – kaiš. To je van pameti.

Potpuno ste u pravu. Sada shodno tome i vaspitanju i obrazovanju isto se to 20 godina, ukinulo se vaspitanje, a onda smo uveli obrazovanje ili edukacija. Edukacija u jednoj državi, neću da ih nabrajam zbog vremena, znači vaspitanje i obrazovanje na zapadu. U drugoj ne znači, samo obrazovanje. To je nametnuto. Imamo divnu srpsku reč – vaspitanje i obrazovanje. Onda smo uzeli samo obrazovanje jer nam je nametnuto da vaspitanje izbacimo iz škole kao faktore vaspitanja.

Naš uvaženi ministar Šarčević koji je vratio sada pojam obrazovanje i vaspitanje, a strategiju ćemo tražiti da se zove strategija razvoja vaspitanja i obrazovanja, ono što je srpski i tradicionalno. Ja nisam jezičar, ali ovi su za standardizaciju jezika potpuno u pravu u tom smislu. Čuvajmo svoj srpski jezik bez namere da bilo čiji drugi želimo da umanjimo. To je suština.

Nemojmo mešati naciju i državu. Nacija je jedno, država je drugo. Kada se kaže državni i nacionalni suverenitet. Jezikom srpskim mogu govori i druge države, kao što je i engleski, a i govore. Vi to znate bolje od mene. Ja nisam jezičar. U pravu ste gospođo Gojković, nema američki. Pomalo to dolazi na svoje mesto.

Lično mislim da se želelo naglasiti ravnopravnost žena. Nemaju oni šta dobiti. To se podrazumeva da potpuno ravnopravnost imaju, ne da se oni bore. To valjda mi moramo osigurati. Što rekoše ustavna kategorija. Ako to ističemo kod žena onda se segragiraju, nikada neće postići svoja prava. Meni je drago da su one to postavile sada na dnevni red. Ja se zaista slažem, ali neka ide kako ide.

Dakle, ne može biti srbijanski jezik, nego srpski jezik. Shodno tome, u susedne zemlje, vi izvodite zaključak. Ako je mašinac, kako je žena? Evo, neka mi odgovori neko. Kako, mašinka, mašinica? Vi to kažete, ja ne. Mi možemo karikirati do nebesa i tako dalje. Dakle, radnik – delatnik. Neko kaže delatnik, ali ja ću reći radnik, prosvetni radnik, a neću prosvetni delatnik i tako hiljadu primera. Nisam jezičar, ali eto u tom smislu.

Kad sam već uzeo reč, vezano za arhive, molim vas, to je zaista zakon, potpuno ste u pravu, nakon dugog niza godina. Moram da pohvalim Novi Sad i rukovodstvo u Novom Sadu, što je grad Novi Sad dobio novi arhiv, nakon koliko godina, nismo takvu zgradu dobili. Mislim da je potpuno u pravu i o tome će verovatno uvaženi narodni poslanik Mićin i gospođa Maja Gojković govoriti, više to znaju i bolje nego ja, ali kada sam uzeo reč da damo podršku u tom smislu. Zašto Novi Sad? Ja o tome neću da govorim, jer bolje to od mene gospođa Gojković zna i gospodin Mićin, jer oni su Novosađani i nemam nameru o tome da govorim.

Dozvolite samo dve rečenice da kažem, da podržavam kada dođe na red amandman iz najmanje dva razloga. Prvo, što to zaslužuje Novi Sad, kao prestonica kulture u kojem se nalaze tradicionalne kulturne ustanove, s jedne strane i što je to biser etičnosti nacionalnih manjina. To je biser. Arhiv neće biti samo za Srbe, nego za sve nacije koje se nalaze, a u Vojvodini, ne samo u Novom Sadu i to je suština. Građa arhivska biće i Mađara i Srba i svih drugih. To znaju arhivisti koji se bave strukom.

Da ponovim, nažalost, mi nemamo arhivistiku kao pomoćnu istorijsku nauku. O tome sam govorio dva dana, tri i zalagaću se dok god sam živ da to osposobimo jedan deo ljudi. Dalje, mi smo juče govorili ovde koliko imamo u dijaspori našeg naroda, u 13 zemalja dva miliona i nešto, ali poštovani narodni poslanici, imamo 350 hiljada srpskih toponima. Zamislite? A toponomastikom kao pomoćnom istorijskom naukom, evo, neka mi navede neko ko se bavi u ovoj državi? To je tragedija.

Dobro je što su arhivi, za Novosađane zaista sve hvalospeve, ali sada ćemo osigurati i arhiviste, a imaju oni dobre naučne radnike, tamo, zaista. Arhive kao ustanova gde se čuva i koristi arhivska građa. Novi Sad je to zaslužio iz više razloga, o tome će uvažene moje kolege govoriti. Ja nikada neću reći poslanica, a vi govorite. Ja ću uvek reći, uvaženi narodni poslanik i za žene i za muškarce. Hvala vam.

Samo nekoliko rečenica.

Potpuno ste u pravu gospodine ministre, samo da kažem, kada su arhivi u pitanju kroz prošlost kako je to bilo.

Pođimo od susednih republika. Danas se u Zagrebu zove Hrvatski državni arhiv, a zvao se Arhiv Hrvatske nekada, zvao se Arhiv hrvatsko-slavonsko-dalmatinsko zemaljski itd.

Isto tako kod Arhiv Srbije, da li će se drugačije zvati? Ovo ste potpuno u pravu. Moraju se niz stvari, u prvom redu Ustav da menja, jer oni, Hrvati nazivaju Hrvatski državni sabor, a mi Narodna skupština Republike Srbije i nema razloga da mi ovo ne podržimo. Hvala Bogu da ćemo glasati, vladajuća koalicija. Ali je dobro što smo svi diskutovali o ovome. Da se lepo raspravi, da se vidi da imamo mišljenja različita. To je bogatstvo ove Skupštine. Bilo bi mi drago da oni kojih večeras ovde nema, ovih iz DOS, da pokušamo, da i oni kažu svoje mišljenje.

Dakle, danas se u Dubrovniku naziva Hrvatski državni arhiv u Dubrovniku, Hrvatski državni arhiv u Zagrebu, ali na nama je da mi to dogovorimo da li će ostati Arhiv Srbije ili srpski državni arhiv, kad se bude menjao Ustav, a onda možda će se i Skupština drugačije zvati. To je dobro da vidimo.

Što se tiče jezika, ja se nadam da će i taj zakon doći u ovu Narodnu skupštinu i dobro je da smo o svemu ovome govorili.

Još jedanput kažem, drago mi je posebno za arhiv, Arhiv grada Novog Sada. Kada sam već uzeo reč, možete i vi biti, i ova Vlada ponosni, a i predsednik Republike Aleksandar Vučić, što pripadate jednom vremenu kada se 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja nakon 175 godina vratila tamo gde joj je i mesto bilo. To su ogromne stvari. Uvaženi narodni poslanici danas su o tome govorili.

Nije to mogao niko ranije. Bilo je pokušaja, vi znate kao i ja, od mnogih predsednika Republike. Uspelo je to ovom predsedniku zbog autoriteta i ugleda koji ima ova država, ova Vlada i ovaj predsednik i tu nema dileme, ali i zbog ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, a isto tako i povratak ovih slika.

Ovo je jako bitno, zato što je Miroslavljevo jevanđelje jedan od najstarijih, najznačajnijih i najboljih spomenika srpske ćirilice. Neko će reći srpsko-slovenske, ali ja kažem srpske ćirilice itd. Mi smo videli, imamo pokušaja svojatanja toga.

Moram da napomenem, 2012. godine u Zagrebu je održan naučni skup, Hrvatska akademija nauka i umetnosti održala je, gde se pokušalo svojatati to. Naravno da se to neće uspeti.

Dakle, izuzetna je važnost toga jednog lista. Neki kažu – šta će mi jedan list? Toliko je pokušaja bilo bivših predsednika, dugo godina itd. Uspelo je to. Znate li zašto je uspelo? To je mogao samo čovek kome su nacionalni državni interesi iznad svega, i rodoljub. Ja znam da to mnoge boli kad to sad kažem. To nije mogao Boris Tadić, a niko mu nije branio, jer on je rekao, citiram – šta će mi vojska? Završen citat. A naša vojska danas uživa ugled takav kakav uživa i određeni nivo smo dostigli, zavidan nivo.

Još jedanput da kažem, arhivi ne afirmišu samo nacionalni identitet srpskog naroda, nego i drugih naroda i, vrlo je bitno, nacionalnih manjina. To mi znamo koji ulazimo u te ustanove itd.

Na nama je sada i na nacionalnim manjinama da osiguramo arhiviste da koriste arhivsku i bibliotečnu građu. To je problem fakulteta, a ne Ministarstva kulture. Ali, ja znam da sada Vlada radi u saglasju sa većinom akademske zajednice, hajde da kažem, većinu članova, a jedan mali deo što neće da sarađuje, to je druga stvar, i da idemo u pravom pravcu, ono što se nije išlo godinama. I to je suština.

Dobro ste rekli, kada se bude menjao Ustav, raspravu ćemo voditi, možda ćemo sve da promenimo.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Hvala još jedanput za ovo Miroslavljevo jevanđelje. On je jedan od dragulja kaligrafske pismenosti srpske srednjovekovne i umetnosti u celini. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u pravu ste gospodine ministre kad kažete da je vaspitno-obrazovni proces kontinuirani i planski. To svi znaju koji su slušali pedagogiju, osnove, istoriju pedagogije i pedagoških ideja.

Ono što je vrlo bitno, ja se izvinjavam, daću nekoliko podatka.

Još daleke 1882. godine, kad je uvedeno obavezno osnovno obrazovanje, Stojan Novaković kad ga je uveo, nije odmah doneo nastavni plan i program. Dakle, ovo radi istine i onih koji prate vaspitno-obrazovni proces. Zakon je donesen o obaveznoj osnovnoj školi 1882. godine, ali nastavni plan i program je donesen tek 1884. godine i on se menjao, 89, 91.

Dakle, nastavni planovi i programi se stalno menjaju i reforma je stalni proces. Zašto?

Vi koji ste slušali didaktiku, vrlo dobro znate da princip aktualizacije nastavnog procesa u pogledu nastavnih planova i programa je princip broj jedan. Šta to znači sada? Znači upravo digitalizacija, jeste ta koju ubacujemo u sve nastavne planove i programe.

Pitaćete me šta to ima veze sa istorijom? I te kako. Na mom fakultetu, 20 godina se sluša osnove informatike. Ali na drugim, ja to ne znam. Zašto? Pa, kad mi dođe u Narodnu biblioteku istoričar ili bilo koji iz društvenih nauka da može da naruči literaturu na kompjuteru, na primer. Da ne pričam o drugim stvarima.

E, sad, da vidite, što se tiče plata. Ministar to vrlo dobro zna, jer ima prilično dobro iskustvo u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Gospodo narodni poslanici, još daleke 1974. godine, to je prvo moje radno zaposlenje, borili smo se tada da u prosveti imamo platu takvu kakav je bio u to vreme proces Republike. Onda smo se borili 1984. godine u prosveti da tada imamo prosek republički. Godine 2000. neću da govorim. Ali, gospodo, danas imamo taj prosek. I to je, ministre, uspeh u tom delu.

Da li može bolje? Može i biće.

Što se tiče materijalne osnove rada, a vi znate koji radite u školi i na fakultetima šta to znači, a znači poboljšanje uslova u kojima vaspitno-obrazovne ustanove rade, a to znači škole i fakulteti.

Ja pitam prosvetne radnike - da li je tačno da je zadnjih sedam godina u tom delu više sagrađeno ili dograđeno ili opravljeno vaspitno-obrazovnih ustanova nego pre 20 godina? Izađite, gospodo, sa podacima pa recite da li je u prosveti, u zdravstvu, itd.

Zakon treba stalno, ovo što ste rekli, da se menja, pod udarom novih spoznaja, jer bi ostali u srednjem veku. I tačno dajemo šanse jednako svima. Najbolji će biti stručnjak onaj koji završi dualno obrazovanje. Zašto? Jer ima šansu da bude genijalni stručnjak sa završenim fakultetom, da zna teoriju i praksu.

Izvinite što ću citirati Lenjina, koji je rekao - nema teorije bez prakse ni prakse bez teorije. Još je pre njega osnivač didaktike Komenski, jedan od najvećih pedagoga, itd.

Da ne govorim, kad već neki spominju, period od 1990. do 2000. godine. Šta smo mi, gospodine ministre, do 2000. godine uradili? Uništili vaspitanje i obrazovanje.

Pokojni Gašo Knežević, izvinjavam se što spominjem, je uništio vaspitno-obrazovni sistem. Skroz ga je uništio. Sve bivše tekovine od hiljadu godina bacio je pod noge i uveo haos u vaspitno-obrazovni sistem.

Trebalo ga je zaokružiti i mi ga, ministre, danas imamo. Zahvaljujući vama smo ga zaokružili. Nismo znali koliki je broj prosvetnih radnika u osnovnoj i srednjoj školi. Danas to sve znamo. Materijalnu osnovu. Pa i plate idu.

Ali, bogami, vodimo računa i o nadarenima. I treba da vodimo. Ali, vodimo računa i o onim sa dopunskom nastavom.

Dakle, u celini, i sad ovo što ste vi rekli, pitanje je koliko hoće neko sa dobrim namerama da vam to prizna. Radite sada pravu stvar - na kvalitetu, jer nam je kvalitet pao, zahvaljujući 2000. godini i haosu, jer su hteli odmah uništiti sve što je hiljadu godina postojalo, još iz srednjeg veka, učenje kroz manastire. Sve je bačeno kroz noge. Došao odjednom, ništa, haos. Sistem je uspostavljen, šansa data svima jednaka i mislim da idemo u pravom smeru.

Drago mi je da ste vi jedan od ljudi koji je tada, te 2000. godine, mi to vrlo dobro znamo, išao da sam realizuje neke stvari. Ono što mnogi danas ne mogu da pojme, ne mislim ovde na poslanike, mislim na radnike u vaspitanju i obrazovanju, samo da vam kažem da je i moja malenkost 1984. godine imala jedan srednjoškolski centar koji je bio najveći u bivšoj Jugoslaviji. Još tada smo imali jedan od modela, ovo ste

odlično rekli, gde smo imali tvornicu u školi, pa smo proizvodili auspuhe za automobile i prodavali ovde u Beogradu, ali to je jedan model. Vi ste lepo objasnili, dualno obrazovanje je jedan od modela i to je suština.

Dakle, reforma se preko noći ne sprovodi. Pokušao je pokojni Gašo Knežević i uništio vaspitno-obrazovni proces. To je kontinuirani proces. Nastavni planovi i programi se stalno dorađuju. Kakav je položaj vaspitno-obrazovnih radnika unutra. Jako težak. Odmah da kažem, to je rudarski posao, ako ga vole, a većina voli, većina prosvetnih radnika voli.

Da li su oni krivi nečemu? Pojedinci da, 90% je časnih i čestitih prosvetnih radnika, ali društvo treba da stvori uslove, ovo što sad radi, jer smo izgubili uslove, išli smo u haos, dakle, u tom delu.

Zalažem se za ovaj kvalitet, što ste rekli u uvodnom delu, to je prava stvar, jer smo sistem zaokružili i ne možemo nastavne planove i programe, kao 2000. godine, preko noći. Pa, ljudi, smeju nam se pedagozi koji su učili istoriju školstva i pedagoških ideja. Svi nastavnici to znaju, da to ne ide preko noći. Treba i njih obučiti i nas za neke stvari. Nastavnik sam se usavršava dva časa dnevno, ne samo on, pazite, nego i čuvar. Svaki čuvar mora dva sata na svom radnom mestu da se usavršava, mora kompjuterom da radi da zna, mora savremene stvari. Da se ubacuje bez toga, pa ajte, molim vas.

Mi smo izbacili vaspitanje, vratili ste ga sad i sad ga dorađujemo. Polako, lagano, to je proces, jer moramo vaspitati roditelje. Nek se roditelji ne ljute, jedan deo devedesete godine bili su naši đaci. Da li je tačno? Tačno je. Od devedesete do 2000. godine, do 2012. godine je uništen vaspitni sistem, vaspitanje i obrazovanje, i oni su danas roditelji. Izbačeno je vaspitanje. Moramo i sa njima mnogo da radimo, da ih obučavamo, roditelje. To je stvar direktora škola, razrednih starešina i to nije lako. Zato se zalažemo za kvalitet u vaspitanju, ono što ste rekli, u obrazovanju, ne mogu svi biti direktori škole. Izvinite, ne mogu ni pedagozi.

Ja polažem, kao, evo, iskusni pedagoški radnik, mnogo na pedagozima, ne na psiholozima. Jedan psiholog po meni treba na 1.000 đaka. Nisu svi psihički slučajevi, kao što su 2000. godine proglasili. A, znate zbog čega? Jer je predsednik države bio psiholog. Svaka škola mora da ima psihologa, jer psiholozi se specijalnim slučajevima bave, a pedagozi se bave pravim stvarima kod učenika.

Dakle, vaspitno–obrazovni proces je pedagoški proces. Mi moramo, sad ovo što radite, ministre, pedagogizirati školu, roditeljski dom i društvo u celini i uvesti ono što se naš predsednik zalaže, izvinite, ali citiraću njega – pedagogiju mira. Pedagogija mira na Balkanu treba i mora ući u vaspitno – obrazovni sistem. E, to je suština i to smo imali.

Dalje, nastavne sadržaje, juče smo govorili oko odnosa prema državi, prema nacionalnoj kulturi. Dabome da se to radi pomalo i hvala vam, gospodine ministre, što ste jedinicu jednu osnovali za formiranje ovih nastavnih predmeta, ali to smo isterali iz škole 15, 20 godina, a sad vraćamo polako, kontinuirano. Ja znam da se Marš na Drinu ne sluša više u četvrtom razredu, nije se slušao od osnovne škole i baš su našli tu da izbace slušanje muzike, ali vraćamo pomalo. Ne ide to preko noći, tu su i otpori, znate. Ima onih snaga koje rade i uče. Neko je to dobro rekao – koje rade na suprotnom pravcu. Ali, naše je da ukazujemo, kao što ukazujete, i pomalo, kontinuirano da radimo. Ne možemo sve nastavne planove i programe od prvog do osmog razreda za jednu noć, za jednu godinu, za dve.

Ej, ljudi, to znaju nastavnici koji rade u osnovnoj školi, profesori. Pogotovo visoko obrazovanje. Ali, većina nastavnika hoće to i ona radi, ovo ste dobro ministre juče rekli, akademska zajednica prihvatila je i učestvuje, što jedan deo ne. Pa, neće sigurno Trebješanin prihvatiti, jer se obogatio za vreme dok je radio nastavne planove. Nemojte me za jezik povlačiti još jedan deo da imenujem ovde. E, to je prošlo vreme. Ima onih koji vole svoj posao, koji će, čak, i bez para da rade.

Nije sve u novcu. Ako idemo u prosvetu i gledamo da je sve u novcu, hej, gospodo, zalutali smo. Ali, te nastavnike treba poštovati i vraćamo im dostojanstvo, ono koje su nekada imali i ići će pomalo. Mi imamo obaveze, obaveze učenika i nastavnika, znate. Mi smo dali prava, ali smo negde i obaveze. Nemamo pravo pre nego što izvršimo svoju obavezu i mi kao narodni poslanici. E, to je suština i u vaspitno – obrazovnom procesu i u preduzetništvu gde radimo. Najpre uradimo svoj posao i onda dobijamo prava iz rada, a ne obrnuto. Moje pravo, kaže. Čekaj, a obaveze? To je suština. A, ovu zamenu teza, vi znate ko nam je ubacio i pomalo to teramo iz vaspitno – obrazovnog sistema.

Dakle, da završim, što se tiče plata, one nisu Bog zna kakve, ali su dobre. Kad kažem dobre, jer su dostigle prosek Republike. Od 1972. godine, od kad sam ja počeo sa 20 i još malo godina da idem u vaspitni proces, mogu vam po godinama tačno reći da smo imali nekad Desetu sednicu Saveza komunista u Republici u kojoj sam živeo, tražim da se izjednačimo sa privredom. Danas smo to postigli. Polako, možda će i više da bude. Hvala Bogu da hoće.

Izvinite što sam ove stručne stvari izneo, ali oni su zaista. Dakle, Stojan Novaković nije preko noći uveo nastavni plan i program, nego je trebalo 10 godina i tačno je, ministre, ovo što sad uvodimo, programe, za budućnost to radimo. Ne vaspitavamo valjda za danas, nego za budućnost. To je osnovna definicija u vaspitanju i obrazovanju.

Izvinite, malo je struka u pitanju, pa eto da kažemo da smo na pravom putu. Da li ima problema? Ima. Da li ima grešaka? Hvala Bogu da ih ima, i kod mene i kod svih drugih, ali najviše greše oni koji ništa ne rade, koji samo kritikuju, kao što je DOS bio koji je stalno kritikovao, uništio sistem 2000. godine i, daj, preko noći.

Čekajte, znate li koliku mi imamo istoriju školstva i pedagoških ideja unazad? Mi smo tada trebali sve one pozitivne stvari, izvinjavam se, još jednu rečenicu, da uzmemo i savremene nadopunimo.

Ponovo ću, ministre, pošto vi vrlo dobro znate opšti cilj vaspitanja, mi smo ga imali, ja ću ga tačno definisati, još ga nismo transformisali. Svestrano, razvijenu ličnost sa bogatim umnim, znači, intelektualnim, moralnim, moralna vaspitanja, pet onih vaspitanja estetskih, radno–tehničkih, itd. Ušli smo u kapitalizam, ostao nam socijalistički cilj.

Gospodo, možemo reći – svestrano razvijena ličnost, ali nije više sa intelektualnim samo, nego radno–tehnički. Kapitalizam traži radnu snagu, ali traži i intelektualne sposobnosti. Mi smo sistem promenili jedan, iz socijalizma ušli u kapitalizam. Ovo je sad duga rasprava, mi na našim naučnim skupovima, to ministar zna, idemo u detalje.

Izvinjavam se, ali ovo radi prosvetnih radnika. Njima se dostojanstvo pomalo vraća, ne može preko noći. Evo, meni je supruga dugogodišnja učiteljica. Bilo joj je zabranjeno da spominje vaspitanje u školi u sred Beograda, reč vaspitanje, šikaniranje od strane direktora. Danas je to normalno da se razgovara u svakoj školi o vaspitanju, po malo, ali ide po malo. Moramo i te mlade ljude naučiti kako će oni raditi.

Metodika, pa znate koliko imate metodika, koliko nastavnih predmeta. Svaka specifična za sebe. O ocenjivanju, ono što smo juče govorili u kulturi i o profesorima, ima nauka zove se – dokimologija. To treba svaki nastavnik da zna na univerzitetu. Neka se ne ljute kolege, vrlo malo je to učilo na fakultetu, pogotovo u nekim drugim strukama, možda u pedagoškim da.

Dakle, ide se tamo, ali više se za godinu dana u vaspitno-obrazovnom sistemu može uništiti, nego popraviti za 70 godina. To će vam svaki pedagog reći koji je radio u školi i koji zna istoriju školstva i pedagoških ideja.

Mi smo 2000. godine uništili, e to je to, uništili tada. Vi znate ko je tada uništio, ali pomalo vraćamo na svoje mesto. Hvala, izvinite na intervenciji.