MARKO ATLAGIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 30.04.1949. godine. u Benkovcu.

Osnovnu školu je završio u Ostrovici, a gimnaziju pedagoškog smera u Benkovcu. Nakon završene gimnazije upisuje Filozofski fakultet u Zadru, smer istorija i pedagogija. Posle završenog fakulteta, upisao je postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Zadru, smer pomoćne istorijske nauke, gde je magistrirao 1981. godine. Doktorirao je 1996. godine na Filozofskom fakultetu u Prištini.

Radio je kao profesor na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta Nikola Tesla u Kninu i Filozofskom fakultetu u Nišu (u trećinskom odnosu). Profesor je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i član Senata Univerziteta.
Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.
Objavio je osam knjiga i preko 150 naučnih radova.

Bio je zastupnik u Saboru Republike Hrvatske i predsednik opštine Benkovac, kao i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014 i 2016. godine.
Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko duštvo i zamenik člana u Odboru za Kosovo i Metohiju.

Osnovne informacije

Statistika

  • 277
  • 0
  • 12 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Stari student, ali iz 2009.

čeka se odgovor 1 mesec i 2 dana i 12 sata

Poštovanje. Zašto neke moje kolege i ja, koji smo upisali fakultet 2009., a ne 2004., po starom studijskom programu u Kosovskoj Mitrovici, moramo da 5 godina ranije završimo od drugih kolega ili prelazimo na Bolonju? Ja bih Vas zamolio za razumevanje, meni je ostao samo jedan ispit klavira i dipl...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

odgovoreno za 10 dana i 23 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 2 dana i 13 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine profesore Marinkoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ova Vlada Republike Srbije je u okviru Projekta „Obrazovanje za 21. vek“ postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja. Dovoljno je da iznesem podatak, to ministar Šarčević vrlo dobro zna jer je on realizator tog programa sa svojim saradnicima, da spomenem 7.400 učenika već su u procesu dualnog obrazovanja i taj pomak ide napred.

Poštovani narodni poslanici, ovaj važeći zakon, već postojeći, pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja članom 39, 60, 96. a, i drugim, između privrede s jedne strane i univerziteta s druge strane.

Sada već važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućio je institucionalizaciju saradnje između privrede s jedne strane i visokoškolskih ustanova s druge strane, odnosno kako bi naši filozofi rekli između sveta rada i sveta učenja.

Međutim, kod dualnog obrazovanja i dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa, što podrazumeva studiranje na dva različita mesta, i to je ono što je jako bitno, a i visokoškolskoj ustanovi i kompaniji, odnosno preduzeću.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika: studente, visokoškolske ustanove i poslodavce. O tome smo mi govorili ranije. Međutim, dozvolite da podvučem ko ima koristi od dualnog obrazovanja. Prvo, visokoškolske ustanove, drugo poslodavci, treće studenti, četvrto Privredna komora i peto država. Zašto država? Zato što će pridoneti ubrzanom procesu modernizacije Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, pa i Ministarstvo prosvete na čijem ste vi čelu, najveći broj građana Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu, a motor ubrzane modernizacije jeste predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, vrlo važno jeste ko radi sa našim studentima, to je uvek bilo važno. Meni su ovih dana prigovorili da sam vređao gospodina docenta Jovu Bakića. Po treći put, docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, proverite uostalom to, dao studentu masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

To je isto, dame i gospodo, kao da ja dam svom studentu temu „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu, u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, da li je to mešanje politike u nastavu? Drugo, pitam kolege profesore koje sociološke, odnosno naučne izvore preporučio svom studentu?

Doktor Jovo Bakić, po treći put, docent, je dana 17. 1. 2014. godine izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat.

Poštovani, neko me je juče od novinara nazvao, izvolite, pa proverite, pitajte njega, a ne mene. Izvolite pratite prenos, jer sam ja mnogo puta u ovom visokom Domu o tome govorio, a vi gospodo novinari, spavate u odloženom prenosu. To je isto kao da sam ja rekao - dr, po treći put, docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, završen citat. E, ovde moram malo da stanem.

Dr Jovo Bakić je rekao da je Aleksandar Vučić izmećar. Ako je mislio na slugu, izmećar znači sluga. Bratoljub Klajić, Veliki rečnik stranih reči Zagreb, 1968, strana 579. A, ovo govnar, Rečnik srpskih govora u Vojvodini, dopunjeno izdanje u četiri toma Matica srpska, prof. dr Dragoljub Petrović i dva magistra, to znači nepouzdan čovek. Da li je Jovo Bakić pouzdan ili nepouzdan čovek, procenite vi, poštovani profesori koji ste mu saradnici. Ja neću da govorim koliko je stranaka promenio.

Idemo dalje, dr, po treći put, Jovo Bakić je juna 2019. godine pozivao na upad u RTS dugim cevima, citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo, onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali u RTS, ništa niste uradili i ako niste vodeće političare povezali.“, završen citat. Gospodo novinari i gospodo univerzitetskih profesora, znate vi gde je ovo on izjavio zato mi se niste obraćali.

Vaš list, 13. 06. gospodnje, a vidite koji, jer to je vaš list, 2019. godine, po treći put, docent dr Jovo Bakić preti silom, pa kaže, citiram: „Bez sile, ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška.“ Završen citat 13. 06. 2019. gospodnje godine, vaš list gospodo iz dosovskih klupa.

Dr, po treći put, docent sad je vanredni profesor dobio je bez referenci, 13. 06. i 25. 05. 2019. godine, izjavio je da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali, to se podrazumeva. Pa kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu. To je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama.“, završen citat. Gospodo, vi koji podržavate imate pravo demokratsko da podržavate gospodina Jovu Bakića. Da li je on to rekao ili ne, pitajte njega, a nemojte pitati mene.

Dr, po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez imalo stida, blati predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

Tako je 19. 03. 2019. godine izneo gnusne laži. Citiram: "Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove".

Da li je uvaženi kolega Bakić ikad to rekao za šiptarske teroriste?

Po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. 03. 2008. godine, njegov list, nije moj, citiram: "Problem sa kojima se susreću sindikat jesu feminizacija". Da li je tačno, gospodo, kolege profesori, ili ne?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozivao na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao: "Oružana sila je jedini način da smene vlast, a ključno pitanje je da bude što manje krvi". Da li je tačno, gospodo profesori, ili ne? Pored ostalih, njegov list "Vreme", 18. 07. gospodnje 2019.

Gospodo novinari, pogledajte da li je to izjavio ili ne, imate i druge listove.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta, pozivao sa ulice saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima, a ovaj put u "Utisku nedelje" ide dalje, pa kaže: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi". Nisam ja to rekao, gospodo kolege profesori. Vi znate vrlo dobro metodologiju naučnog rada. To je naš doktor, uvaženi docent, Bakić rekao.

Na tribini, 19. 08. gospodnje 2019. rekao je: "Pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu". Na toj tribini bio je i Dragan Đilas. Moram da kažem da se vrlo blago ogradio od te izjave i čini mi se i napustio skup.

DOS je angažovao i Gorana Markovića. On je 4. 07. 2019. godine rekao da je, citiram: "Aleksandar Vučić primitivna ličnost a rulja je njegovo prirodno okruženje".

Uvažena gospođo Srbljanović, pa nisam ja to rekao. Možda sam gluv, možda sam lud, možda na nekom univerzitetu kojeg vi omalovažavate radim, ali, pitajte ga je li to izjavio. Vi vrlo dobro znate da jeste.

Dalje, 13. 08. 2019. godine rekao je: "Naša vlast je teroristička a izbore organizuje grupa bandita". Pa, nisam ja, gospodo uvaženi narodni poslanici, nema vas nasuprot mene, znate zašto vas nema, kad smo ovo iznosili, a ja to iznosim vrlo često, vi pobegnete.

Moram ovde da se osvrnem na gospodina Stefanović Borka. On me proziva. Taj je ovde dolazio na kafu. Prišao je meni, evo, ako ima hrabrosti neka kaže - profesore, ja nisam tako vredan, takmičićeš se sa mnom u ovim godinama, a oni koji kažu da sam star - stari ste vi, gospodo iz dosovskih klupa. Neka se on sa mnom takmiči uz ove stepenice, 62, da ih istrči svako jutro. Pitam ga da li je ikad pre mene došao u ovaj visoki dom? Je li ikad izašao posle mene? Pitam ga da li je ikad bilo da nisam čas studentima održao? Do 11 sati u ovom visokom domu budem noću, u 12 sati na autobus, u 6 u Kosovsku Mitrovicu. Znaju studenti da ja dođem dva časa ranije. Znaju profesori da ja dođem tako. Moram da kažem da mi je čak jednom dekan organizovao dežurstvo i hteo da me uhvati na mostu i došli smo u 11 sati noću, ja kažem, vama docentima - mi smo dežurni, veli - niste. Mi na fakultet, dežurni na svoja mesta, traži.

Nećete me uhvatiti da ne radim svoj posao. A vi gospodo, profesori, moraćete malo više da radite, zajedno sa mnom i da se takmičite.

Idemo dalje. O drugim profesorima sve podatke sam izrekao, isto tako. Oni koji lažu da sam ja pozivao na nekakvo ubistvo, uvaženu profesorku Srbljanović, nije istina. Neka oni pogledaju Krivični zakonik, član 309. stav 1. kako glasi, a možemo ići do 321, pa kad neko kaže Kosovo i Metohija, treba se odreći i Republike Srpske, šta to znači? A meni prigovaraju za Knjaza Miloša. Neka vide šta je tada bilo. Ja ne pozivam na ubistvo, to znaju vrlo dobro advokati i pravnici, a pogotovo ne gospođu Stojanović.

Dozvolite sada da kažem, što se tiče nauke, ona je nešto dala primedbu da nisam baš naučnik. Uvažena gospođo Stojanović, ja sam pogledao Tompsonovu listu, Dubravka Stojanović jednako nula.

A o sebi ne volim da govorim i ne treba mene niko da brani, ja ću se sam da branim. Nije me branio ni u težim sudovima niko, nego sam se sam branio.

Uvažena gospođo Stojanović, kažem, nerado govorim o sebi, po mojim udžbenicima se radi u tri zemlje, jedna je članica Evropske unije, Izvedbeni plan i program, obavezna literatura, potrudite se pa vidite gde, da vam ne citiram.

Dalje, neću da citiram svoj udžbenik "Pomoćne istorijske nauke" i kolege Šekularca, nego, evo, iz druge države "Pomoćne istorijske nauke" Azem Kožar iz Srbije, dr Ivan Balta nije iz Srbije.

Polako, sada ćemo redom da idemo.

Uvaženi narodni poslanici, kolege profesori, „Latinska paleografija“, idemo da vidimo literaturu. Dakle, nije iz naše zemlje. Pod broj jedan, pogledajte ko se nalazi – prof. dr Marko Atlagić, Božidar Šekularac, baš „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. Ja sam sretan što sam radio na tom univerzitetu, a vi, gospođo Srbljanović, sprdajte se i dalje sa kolegama profesorima i sa tim univerzitetom.

Idemo dalje. Isti taj udžbenik „Slavenska paleografija“, to kolege vrlo dobro znaju, profesori, literatura Stjepan Antoljak, „Pomoćne istorijske nauke“, 1971. godina, Marko Atlagić, Božidar Šekularac, „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. godine.

Poštovane kolege, jedan od deset miliona, kažete da ćete u politiku? Idite u političke stranke, ukrstimo ovde naučne činjenice, ako ste u politici, a u časopisu „Nauka“, Tompsonova lista, nemojte se ljutiti, kod mene dva, a Dubravka Stojanović nula. Ja sam sretan čovek što sam ovoj državi Srbiji pridoneo bar malo na toj prestižnoj listi i tako dalje.

Idemo dalje. Dakle, sada ćemo da idemo malo na druge delatnosti. Filigranologija, mislim da je koleginica profesorica i ona zna šta je to. Na prvom mestu, dakle, u drugoj državi isto moje ime, a na drugom Miroslava Grozdanović Pajić, najstarija hartija sa vodenim znacima u srpskim rukopisima, Beograd 1985. godina, čuveni Vladimir Mošin, „Vodeni znakovi“ i naš uvaženi kolega u Narodnoj biblioteci, genijalac Radomir Stanković „Datirani vodeni znaci“, gde je Aleksandar Moši ostavio zbirku filigranologa.

Jeste li ušli tamo, kolege profesori? Pa napisali bi udžbenik ovako. Naravno, da niste.

Idemo dalje. Epigrafika, to znaju vrlo dobro naši latinaši šta je epigrafika, sad ćemo videti ovaj citat sledeći. Dakle, kod epigrafike, ista je situacija. Kod diplomatike, nije diplomatija, nego diplomatika, nauka o poveljama. One prepiske ovih dana u štampi, upravo u ovom udžbeniku u drugoj državi su one povelje na srpskoj, odnosno na, ćiriličkoj paleografiji, latinski. Šta, niste, kolege profesori osim na Filološkom fakultetu i nešto na Filozofskom, vidim da mlađa generacija radi, ko vam je branio da to radite? Dakle, ista je situacija i kod diplomatike, literatura, neugodno mi reći, moje ime i kolege itd.

Idemo dalje. Dakle, nije u našoj zemlji udžbenik, a onda vi odgovorite zašto nije. Hronologija, ali istorijska hronologija, evo, moje ime i uvaženog kolege, i malo ima kolege profesora sa Filozofskog fakulteta.

Heraldika. Šta ću da kažem? Na prvom mestu moje ime, pa onda Stjepan Antoljak, pa Anđelić i dalje da ne nabrajam, nisam ja ovo pisao, nego drugi.

Geneologija. Dakle ista situacija i kod geneologije.

Meteorologija. Meteorologija, ne za računanje ovog vremena nego u istorijskoj nauci itd, dakle i tu je moje ime. Neugodno mi je više, ima tu još govoriti.

Poštovana koleginice Stojanović, tako bi to bilo. Uvažena koleginice Stojanović, u meni nema mržnje, to znaju svi uvaženi narodni poslanici i vaše kolege iz opozicionih klupa. Iz mene izvire ljubav prema čoveku, prema radniku.

Sad izvedbeni program na jednom od evropskih univerziteta, to sam juče saznao, obavezna literatura, nek se ne ljuti je kod mene tu, jer eto ja sam skroman, pa, nisam do sada tako hteo reći, a da sam još rekao o Enciklopediji Jugoslavije, što sam prekjuče nakon 23 izneo, pa, pojeli bi me, bre.

Ja, hoću da se takmičim u ovom visokom domu u dolasku, pa u iznošenju činjenica itd.

Sada, što se tiče drugih kolega, prigovarali su mi za uvaženog narodnog poslanika Nenada Čanka, da sam ga nazvao „gicoje“. Ono što oni misle, ja to ne mislim da je kolega Čanak. Gicoje Sebastijan je kontraverzni rumunski biznismen, tzv. „Gico“, koji je poslanik u rumunskom parlamentu. Proverite, gospodo profesori.

Čeda Jovanović, neću iz kolegijalnih razloga, Čedu imam na osam mesta, gde je izjavio, ali samo mu preporučujem, pošto je pametan čovek, Čedo je pametan čovek, ipak neka on pogleda u emisiji TV HRT „Nedeljom u 2“, uvaženog novinara Stankovića, datum da ne govorim i ostale datume kod drugih.

Uvaženi moj kolega, prof. dr Veselinović Janko zvani „stanokradica“. Ukrao je stan Milici Badži u Obrovcu, Braće Kurjakovića, i osnovao udruženje. Vama hvala, gospodine uvaženi Marinkoviću, Maji Gojković, i drugim predsedavajućima, zahvaljujući vama i mojoj malenkosti što ovde postavih nakon 20 godina, uvažena gospođa Milica Badža iz izbeglištva vratila se u svoj dom.

Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? „Slobodna Dalmacija“, 11. decembra Gospodnje 2014. godine. Mogli bi koliko god hoćete i Dušana Petrovića „kravoubicu“, znaju to gospoda profesori.

No, idemo dalje. Što se tiče bibliografije, da ne bih išao puno daleko, da ostavim i svojim kolegama, uvaženi narodni poslanici, gospodo profesori, znate vi gde ja boravim kada nisam u visokom domu? Znate vrlo dobro ko prvi stiže u naučne neke ustanove i ko zadnji izlazi.

Ja hoću da se takmičimo u radu, redu i ljubavi prema ovoj otadžbini, a vi proglašavajte i dalje Gavrila Principa za teroristu, a ne za atentatora. Ja ne vaspitavam tako svoje studente. Ljubav prema otadžbini je sastavni deo srpskog identiteta, to nas je održalo, gospodo profesori, vi to dobro znate.

Pogledajte udžbenike iz 19. veka, hoćete li da vam ih ja citiram sad, 20, 50, kako su se naši velikani odnosili prema svojoj otadžbini? A vi Aleksandra Vučića nazivate, znate zašto je vama krivo? Što je on reformator i meni nećete nikada oprostiti, gospodo profesori, što sam ga citirao i njegov ekspoze 2014. godine.

Pozivam vas, gospodine profesore Veselinoviću, i masu drugih profesora, analizirajte taj ekspoze koji je najveći. Ja sam taj koji je ovde govorio danima, proverite, i došao mi je jedan uvaženi narodni poslanik, čini mi se iz one Radulovićeve „kralja stečaja“, on je iz Niša: „Pa profesore, otkud vam to, imate sve ovde? Vi čitate?“ Biblioteka preko, nisam išao na godišnji odmor, on se kupao u moru, a on me blati. Istorija sve na svoje mesto stavlja i mene i njega i svakog drugog.

Dozvolite, pošto sam uzeo mnogo, verovatno ću se još nekoliko puta danas javiti, prigovorili su mi da sam ja nazvao neke kolege „izdajničke bitange“. Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? Vuk Jeremić. Kada? Dana 30. novembra Gospodnje 2018. godine je izjavio, citiram, da je Aleksandar Vučić izdajnička bitanga.

Da li je tako, gospodine Jeremiću? Naravno da jeste.

Vučić je veliki srpski patriota, reformator, demokrata veći nego što vi pojmiti možete. Veliki radnik, pun energije i ne bi radio protiv interesa svoje zemlje i građana Republike Srbije. On se zagovara za pedagogiju mira. Vama ne odgovara mir, jer niste na takav način došli na vlast. Ja propagiram pedagogiju mira sa svojim udžbenicima.

Sada da vam citiram velikog srpskog, a svetskog, Nikolu Teslu kada je 1892. godine došao da održi predavanje ovde studentima, dakle, 1. i 20. juna 1892. godine, citiram: „Ja sam, kao što znate“, govori studentima, „ i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Da li je tako gospođo uvažena, Dubravka Stojanović?

Masu je profesora Filozofskog fakulteta i studenata učestvovalo u Prvom svetskom ratu, to ona vrlo dobro zna, a sedam profesora Beogradskog univerziteta dali su živote, 35% studenata izgubili su živote, ali je bilo jedinstvo. Znate zbog čega, gospodo profesori? Vi to vrlo dobro znate. Po čijim su udžbenicima u 19. veku radili i šta se onda izučavalo o njima? Vi to vrlo dobro znate, ali da li to tumačite, to je druga stvar.

Pošto sam uzeo prilično dosta vremena, viču kolege - još, ali ostaviću malo i drugim kolegama. Toliko o ovim zvanjima.

O svakom ovom nadimku, pa valjda ne sumnjate da sam ja pokvaren čovek. Iz mene ljubav cveta prema svakom čoveku, bez obzira na veru i naciju. To me uopšte ne interesuje. Čak i u drugim nehrišćanskim, nego i u muslimanskim zemljama citiraju moju literaturu.

Ono što je važno, gospodo profesori, najlepša stvar u životu je biti učitelj. Naučiti dete broj, složili slovo u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, gospođo Dubravko Stojanović, ja verujem da ste i vi takva. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, neću ja voditi polemiku, samo da kažem, gde meni nije omogućeno a gde drugi.

Samo da kažem nekoliko rečenica, ima neko ko nije išao na godišnji odmor ovog leta i ko je svaki dan dolazio ovde u ovu Narodnu skupštinu, to gospoda iz bivšeg DOS-a vrlo dobro znaju ko prvi ulazi ovde, ko zadnji izlazi, ko u Narodnu biblioteku, ko u biblioteku SANU, ali ostavimo to po strani.

Meni nije do sada nikada, ni na jednoj televiziji dozvoljeno posle mog suđenja u Haškom tribunalu, niti me je ko pozvao. Mnogi su pozivani koji ne znaju šta je to, koji nikada nisu primirisali tamo, ali ja se ničega ne bojim, boji se oni mene, mog čestitog i poštenog duha i pozitivne energije. Borko Stefanović ovde, ti vrlo dobro mene znaš, da igramo fudbal igrati, ja u ovim godinama a ti u tim koje imaš, pa da vidimo ko će bolje da igra.

Drugo, meni nije dozvoljeno, sada će verovatno pokušati u juli, hajde da budem tačan 18. jula, gospodnje 2019. godine u emisiji „360 minuta“ kada je čuveni akademik Dušan Teodorović, narod ga zna zašto ima naziv, jer kad se spomene ime predsednika države on drhti od mržnje. A ja što želim sebi, to i njemu želim, to i Borku Stefanoviću, a oni to znaju, vrlo dobro da ništa loše nikome ne želim, a to ne želi ni Aleksandar Vučić.

Znate šta je taj uvaženi akademik rekao, citiram – narodni poslanici su primitivci. Završen citat. Gde je meni dozvoljeno, gospodo akademici da iznesem svoje mišljenje nego ovde, a u časopisima naučnim, pa izvolimo tamo, nauka, teramo bre. Evo, da vidite, dakle, nije se oglasio uvaženi akademik kada je novinarka jedna rekla, citiram, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, završen citat.

Poštovani akademiče, znam ja kada ste vi napustili ovu zemlju i kad ste se vratili. Ja sam tada bio na braniku otadžbine i nijedan čas nisam izgubio tamo gde sam radio, to je prvo. Drugo, znate gde sam se zatekao, nikada to nisam rekao, znaju to kolege moji profesori, kada je bilo bombardovanje, na prištinskom univerzitetu i nisam mogao da izađem iz Prištine. Znate kuda sam izašao, izvlačio se? Do Podgorice, ja sam osetio prvo bombardovanje, niste vi, gospodine Teodoroviću.

Uvaženi akademiče, ja znam gde ste bili kada je bilo bombardovanje i kad ste se vratili u ovu zemlju, znate vi vrlo dobro i smestili sve svoje u državne ustanove. Zašto meni nije data prilika da ja vaspitavam svoje studente u onom duhu u kome je mnogima pružena prilika. Ja sam srećan čovek. A znate zašto, gospodine akademiče, što na katedri na kojoj sam predavao rade divni ljudi, divni profesori, a dvojica putuju iz Republike Srpske, kao što sam i ja putovao ovde, završava se sednica u jedanaest naveče, a autobusom ujutru u šest, a znaju to studenti pre njih, tako i ova dva dvojica iz Bileće sada putuju. Ja sam srećan čovek što sam vaspitao takve studente. Koliko ste vi, gospodo profesori? Hoćete još da ih nabrajam? Hoćete u biznisu, a ja to nikada nisam spominjao, moji bivši studenti i iz Slavonije, i iz Dalmacije, i iz Zagreba su širom sveta čestiti ljudi, a vaši? Moji bivši studenti nemaju takva bogatstva, gospodine Teodoroviću kao što vi imate.

Drugo, ako mi neko kaže, a ne da priliku, u jednom listu kao što je izašlo, da je Milojko Pantić, citiram, rekao, u tom listu, za državnu bezbednost, citiram – da je kriminalizovana, privatizovana tzv. služba bezbednosti, završen citat. Da li je tačno, gospodine akademiče ili nije?

Znate šta taj Milojko Pantić izgovara, koje reči o predsedniku države? Meni se ne da prilika da ja to kažem nigde, nego ovde. Znate vi vrlo dobro ko vlada medijima, ali ostaje zapisano i vas to boli, vas to boli što ostaje zapisano, i za mene i za vas. Neću je ceniti ni sebe ni vi sebe. Znate ko će to oceniti? Generacije koje dolaze iza nas, kako god ko radio tako će i biti cenjen, ali, već kada govorite vi o citiranju. Ja sam sretan, sad vam kažem, što bivši studenti moji širom bivše Jugoslavije samo na jednom evropskom univerzitetu, ali nisam znao, to mi je kolege rekoše, studenti 670 citata, a nisu Srbi.

Ja nisam pobegao, ja sam branio srpski narod u Hrvatskoj. Neka kažu gospoda Hrvati u Hrvatskom saboru, da li sam ikada psovao Hrvate tamo? Citirao sam ovako, a vi? Ja sam citirao Kukuljevića, Ivana Kukuljevića šta je govorio u 19. veku. Citiram „Znam da vama to smeta, ovaj vam je narod srpski u najvažnija vremena čistu narodnu sačuvao. I gle sve mišice po Kordunu što se bore sami su Srbi“ – završen citat. Da li sam ja to koga uvredio? Naravno da nisam.

Vi mislite da sam ja uvlakač predsednika države. Pitajte predsednika države, ja neću o tome da govorim. Zato za razliku od vas što sam ja skroman čovek. Sretan sam što volim zvanje učitelja, što volim biti, vi to nikada ne možete biti. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Uvaženi potpredsedniče, pošto me je kolega prozvao, da probamo da objasnimo. Poštujući kolegu Sretu Perića kao poslanika koji izuzetno dobro prati dnevni red Skupštine, moram ipak neke stvari da objasnim. Ja sam na početku današnje sednice, ali i kad smo prvi dan govorili, o čemu se tu radi.

Dakle, sada važeći zakon, pre nego što mi izglasamo ovaj, o visokom obrazovanju omogućio je saradnju između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane. Kako bi filozofi rekli - između sveta rada i sveta učenja. Taj model postoji i sada, ali ovaj zakon pruža, u stvari, na neki način je jedan od modela dualnog obrazovanja gde se praktična obuka, rad ili praksa izvodi kod poslodavca i sastavni je deo studijskog programa.

Ja ću u društvenim naukama, što će dati muke našim kolegama. Profesore, ja se izvinjavam. Na primer, uzećemo latinsku paleografiju, pa će profesor na Filozofskom fakultetu kada radi beneventanu ili kapitalu, staro rimsko pismo, ići … ili beneventanu, mora i u arhivu arhivista to da zna. Nastava će se u teorijskom smislu reči održavati na fakultetu, a u praktičkom u arhivu. Da li imamo to sada? Imamo u nekim zemljama. Zato mi nemamo gotove, u praktičnom smislu, paleografe, pa nemamo numizmatičare, idemo na istoriju, pa arheologe itd. Dakle, kad završi profesor istoriju, dobija gotovog, da kažemo, stručnog radnika da odmah može u arhiv da ide i da čita staro latinsko pismo, staro ćirilično pismo itd. Da li to danas imamo u pravom smislu? Jako teško.

Dakle, to je jedan od modela, a može i onaj model koji ste vi rekli. To studiranje uz rad imamo mi i sada.

Sada, što se tiče onog, kolega Jovanović, nekada smo mi to imali. Vodio sam jedan srednjoškolski centar, 5.000 đaka i upravo sam imao takvu situaciju, 18 usmerenja, a među njima i gimnazija, ekonomska škola, varioci u školi. Tačno je, varioci u školi, ali morali su imati opremu. Tokarske strojeve, ako su tokari, ako su varioci imaju druge alate itd, ali se jednim delom izvodila praktična nastava u tvornici. Mi smo imali nastavnika praktične nastave. To je to. Taj model i danas ima, nije to sporno.

Ovo je drugi model, jedan od izbora gde dobijamo gotovo. Danas naša privreda nije toliko jaka, znate, i onda mi dobijamo tokara, a ne zna na tokarskom stroju. To je suština problema.

Dakle, dualno obrazovanje je takvo gde praksa, obuka postaje sastavni deo studijskog programa i ne izvodi se samo na mašinskom fakultetu, nego i u kompaniji, a to traži jako mnogo da mi učimo svakodnevno, i ja, i studenti, bez obzira na godine, na starost, itd. Dakle, to je suština. Zato mi nemamo paleografe. Ako hoćete, nemamo mnogog ni ćirilske, ni latinske, ni numizmatičare, heraldičare, istorijsku metrologiju, heraldiku, veksikologiju. Mnogi studenti i ne znaju šta je to, ja to zaista moram da kažem. Na nekim fakultetima znaju, a na nekim se sprdaju s tim, a da znaju veksikologiju, onda bi znali šta je onaj grb gore, šta je zastava, pa bi razlikovali šta je šahovsko polje, a šta je kod nas dvoglavi orao i videli u kom periodu se šahovsko polje kod Hrvata upotrebljavao, pa ne bi rekli samo od NDH, nego od 9. veka. U praktičnom smislu, prvi put Crkva Svetog Donata u Zadru. Pa, vode studente tamo ili kod nas u manastire. Pa, videli bi da dvoglavi orao nije sa dve glave, a dva vrata, nego dve glave, a jedan vrat srpski, nemanjićki do 15. veka. Od 15. veka do 20. dobijamo drugi oblik. To je uticaj ilirske tzv. heraldike. E, vidite, onda bi naši studenti znali.

Da li svi to danas znaju? Pa, procenite vi, gospodo profesori. Zato imamo problem. Videćemo da šahovnica za vreme NDH nije svaka ustaška, jer ustaše su stavile znak „u“. Došli komunisti, pa stavili petokraku, ali ne sa srpom i čekićem, ovo oni koji brkaju, nego antifašističku i kasnije nemamo ni nje.

Simbole treba izučavati kroz istoriju. Da li je jedno, drugo polje. Ili, kada jedan deo Hrvata vidi dvoglavog orla, ježe se. On je srpski. Nemanjićki je do 15. veka formiran. Sada će neko reći vizantijski, ali on ima drugačije karakteristike.

Pitaćete šta je ovo. Ovo je od 1882. godine. Da li je pravi? Karakteristike nema. Zašto je tako? Vi znate ko ga je pravio – dva Nemca, pa su demokrate potpuno ga itd, da ne idemo u detalje. To je već stvar…

Tu mi grešimo naučnici. Hrvat kada vidi dvoglavog orla, on se ježi. Pa, nije dvoglavi orao, hajde da kažem, NOB-a samo upotrebljavan i ranije, ako hoćete i od rimskog vremena, pa ima vizantijski, pa ima rimski, pa ima austrougarski, pa ima i srpski, nemanjićki, ali on ima oko vrata i repa. To je već dublja stvar i to na polje nauke da prebacimo.

Znači, da bi spoznali neke stvari, moramo ići u dubinu. Svaki student moj to zna, jer ga vodimo u manastire, pa kažemo – izvolite, pa ga uslikamo. Evo, to je taj srpski nemanjićki, pa ga vidimo i kod Pavla Šubića Bribirskog orlovo krilo, pa onda kažem hajde da vidimo sad otkud tamo, ko se ženio, udavao. Znate, kada uđete u dubinu mnoge bi stvari drugačije shvatali i mi i druge zemlje i došli do vrlo jednostavnih stvari u nauci. Zaista, tako je i u dualnom obrazovanju.

Ja se nadam i siguran sam, ovo što ministar Šarčević radi da je to prava stvar i Vlada Republike Srbije, ali mi ćemo imati i heraldičare studente i numizmatiku da znaju izuzetno i u muzeju, ali i na fakultetu. Da li imamo kadar, to je druga stvar. Moraćemo da radimo svi, i ja u ovim godinama i ovi mlađi, bogami. Moramo. Sve se zasniva na radu, ne na priči. Svaki dan u ustanove tamo gde se mi viđamo, malobrojni doduše, ali nemamo drugog izlaza i onda možemo na polje nauke. Politika neka svoje radi.

Zaista, oko simbola ovde mogli bi danima, ali to je već stvar dublje struke.

Kada sam već uzeo reč, pošto su me prozvali neki, jedna televizija, vi već znate koja, evo, upravo na jednom evropskom univerzitetu moja se knjiga upotrebljava – Izvedbeni program.

Nauka je univerzalan proces. On je globalni, ali je i nacionalni. Dvoglavi orao je i nacionalni, pa i univerzalni, austrijski je sasvim drugačiji. Kada vidite kakav je, ja kada ga vidim na grbu tačno prepoznam koji je austrijski, koji je srpski i šahovsko polje od 9. veka do danas.

(Vjerica Radeta: Ono belo prvo.)

Kad ovo neko provocira belo prvo ili drugo, ja se ne slažem. Objasnićemo sad. Nije sporno. To da li je belo prvo ili crveno, znate koliko se pre NDH upotrebljavalo, 700 godina naizmenično. Hoćete da ja govorim na svaki izvor pa da odemo ili obrnuto dvoglavi orao, od vremena Nemanjića. A ljiljan, grešimo i tu, nije on iz vremena samo Jelene Anžujske nego od Nemanje. Pogledajte Tronoški rodoslov, pogledajte šta piše tamo. Ja ću sada otvoreno da kažem, da li će se neko složiti to je druga stvar.

Dakle, o čemu se tu radi u rodoslovu kaže, jedna od varijanti, ja ne kažem da je istina, u nauci ne možete tako lako baš, nema apsolutne istine, ako je apsolutna nema nauke. Otvorimo sve mogućnosti. Kada je Nemanja posetio Francusku, kod francuskog kralja, ima teza da je Jelena sestra jednog francuskog kralja i tražili su Nemanjići pomoć od Francuza i francuskog kralja, neka gospodin profesor vidi koji je to bio i udala mu se kćerka za Nemanju. To je jedna od verzija, ne kažem da je apsolutno tačno, ali verzija u rodoslovu kaže na rastanku kada su se rastali, ali Srbi su tražili francuske vitezove da pomognu, odnosno Nemanja, ali vratite nam Nemanju, ne Nemanja, on je već boravio tamo, nego Srbi jer je epirski despot ovde već učinio svoje, braća su se posvađala i na rastanku mu rekao, ja govorim jednu od verzija: „Evo ti ovaj cimer“, Ljiljan – cimer, znaju heraldičari šta je to: „ Deo moga tela neka postaje deo tvoga tela“. Ovo simbolizuje dva sina, vi već znate koja.

Znači, na neki način je otuda ljiljan, ne od nekih drugih, da ne ulazim u dubinu. Ja bih voleo da naučnici ukrste sve verzije, ali na drugim mestima, ne ovde, jer odmah druga strana kaže da zloupotrebljavam. Da li smo pisali o ovome? Dabome da jesmo. Ovo što vam govorim pisali su i drugi, nisu baš o ovome, ovo kada je u pitanju Tronoški rodoslov. Izvolite, on je izvor, pa neke kolege idu i neka vide. Ja ne kažem da je to apsolutna istina itd.

Dakle, moramo dobro poznavati vertikalu, a u heraldici ovo je jako bitno, oni koji me sad gledaju, u heraldici kod ženidbenih i udajnih veza grb žene dolazi u centralno mesto kod muža.

Ja sada tvrdim, znam da ću biti izazvan i prozvan, a pisao sam rad o tome, neka se vidi kod Pavla Šubića odakle je krilo, verzija. Izašao je rad. Moji profesori koji me kritikuju, znači izašao je. Ja ne kažem 100% da je verzija, ali je on nemanjićki, po meni. Otkud je došao ženidbene i udajne veze, znate koga je on oženio, da sada ne idem u detalje, jer ću dobiti strašno kritika, mi znamo da je jedna ćerka kralja Milutina uzeta za Šubića Bribirskog. Tražite sada da govorim, ovo je stvar nauke gospodo narodni poslanici. Ja sam o tome pisao i drago mi je da je izašao ovaj, ja nisam 100% tvrdio da je tako. Pokupio sam izvore i ostavimo mogućnost, što znači da je tada jedinstvo hrišćanskog sveta postojalo.

To je suština, da ne idemo sad u dubinu, drugi istoričari će imati svoju tezu. Ovo je prvi put izneto u jednom časopisu i kada bi išli po dubinu, onda bi provodili pedagogiju mira na Balkanu i došli do vrlo interesantnih podataka, ako bi uzimali udžbenike iz 19. veka koji su postojali u Srbiji i videli i citirali itd.

Dakle, da ne idem u dublju istoriju Starog veka, jer ću dobiti strašne kritike, ali ja se ne bojim kritike, ni naučne, ni političke, ni bilo kakve druge. Izvinjavam se u tom delu.

Kod dualnog obrazovanja, ovo je bitno, ja sam zaista to podvlačio, ko ima koristi, to je važno? Visokoškolske ustanove, poslodavci, studenti, Privredna komora i država Srbija, ovo je važno i država Srbija, jer mi provodimo proces ubrzane modernizacije Republike Srbije.

Sada će kritičari reći - nije tačno. Pa jeste, pa i proces obrazovanja je ubrzana modernizacija. Kažu neki nema, pa već smo u sferi automatizacije u mnogim stvarima. Mnogi to ne mogu da shvate. Imamo genijalaca studenata. Da li imamo i profesora genijalaca? Imamo, dabome. Ja sam govorio o tome šta su univerziteti u prošlosti dali. Ne svi, tačno. Neki su dali u Prvom svetskom ratu, neki više, neki manje. Neki profesori svoje živote, ali 35% studenata Beogradskog univerziteta.

Dakle, ja znam da ću dobiti od nekih kritiku, ali vidite, ja ću završiti Pestalocijem, kolege profesori znaju ko je Pestalocije, a ja ću sada ovako da završim – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke, dalo mi je toliko snage da bih se popeo na najviše Alpe, da mi dozvole da mogu započeti, hvala lepo, vaspitavati našu decu.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu, zašto nije podiglo optužnicu protiv lidera Saveza za Srbiju koji su svojim javnim nastupima u skladu sa članom 305. do 321. Krivičnog zakonika Republike Srbije narušavali teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije? Obrazloženje. Lideri Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić i drugi čelnici Saveza za Srbiju, sastali su se 4. jula 2018. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan da pokrenu ulične proteste i ruše Aleksandra Vučića na temu Kosova i Metohije.

Ove moralne nakaze, umesto da ruše Vučića trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo i Metohiju tamo odakle su ga oni oterali. Eto, tako su nisko pale te moralne nakaze da nesreću sopstvenog naroda sa Kosova i Metohije i Republike Srbije koriste za vlastite interese.

Poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić je 30. novembra 2018. godine izjavio bez stida i bez srama da je Aleksandar Vučić, citiram, izdajnička bitanga, završen citat. Sada ćete čuti, poštovani građani Srbije zašto i ko je izdajnička bitanga. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranta je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom, decembra 2008. godine izjavio, citiram - ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema i Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time stao na stranu izdajnika naše zemlje i svrstao se u red izdajničkih bitangi.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču izjavio, citiram - meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio, citiram - nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat. I, američkom izaslaniku Vizneru, 27. jula 2006. godine je, citiram - pružio uveravanje da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova kao ishod, završen citat. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, koji je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine izjavio, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a zatim prizna nezavisnost Kosova i time postao član izdajničkih bitangi.

Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat, izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine u Memorandumu o Vojvodini kojeg je poslao Lordu Karingtonu rekao, citiram – da je budućnost Vojvodine da postane nezavisna država, završen citata i time se po drugi put svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od lidera DOS-a, zvani jajara je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi mu stolicu u UN, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremicom američke ambasade Dženifer Braš izjavio - ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, završne citat i time se svrstao u red jajara, izdajnika naše zemlje.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Aleksandar Vučić čini nadljudske napore u traženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle ovi iz Saveza za Srbiju kao izdajničke bitange narušavaju teritorijalni integritet naše zemlje.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Srbije - zašto javno tužilaštvo Republike Srbije nije procesuiralo članove udruženog zločinačkog poduhvata oličene u liderima Saveza za Srbiju, koji su svojim izjavama o Kosovu i Metohiji ugrozili celovitost Republike Srbije?

U Čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali su se 4. jula 2018. godine. Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Nebojša Zelenović, Milan Stamatović i drugi čelnici Saveza za Srbiju i skovali plan da pokrenu proteste i da Aleksandra Vučića ruše na temu Kosovo. Umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali. Tako su nisko pale te moralne nakaze da su nesreću sopstvenog naroda koristili za svoje sebične interese. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat. Time je zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time, po drugi put, zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije, je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat.

Boris Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio je, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat.

A Sergej Trifunović, u narodu poznat pod nazivom „jedan gram odmah, a dva za poneti“ je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova, završen citat. Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine kao predsednički kandidat bez stida i bez srama rekao, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova.

Nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi „ Diplomatija na rubu“ otkrio nam je kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao Lordu Karingtonu na Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini u kojem kaže, citiram, da je budućnost Vojvodine da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati onda će Vojvodina biti nezavisna država, završen citat.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Profesor dr Rade Veljanovski, blizak saradnik Sergeja Trifunovića i Dragana Đilasa je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi stolicu u UN, završen citat. A Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, a Milan Rođen je u razgovoru sa Vukom Jeremićem je majku Srbiji i Crnoj Gori, a Vuk mu odgovara – ti Srbiji, a ja Crnoj Gori u p. materinu, a Rođen – nije nego obrnuto, smejući se ludački. Užas, strava, koji su nas ludaci vodili, dobro smo živi i ostali.

Ovo zločinačko udruženje svakodnevnim lažima i podmetanjima satanizuju predsednika republike Vučića i njegovu porodicu i najbliže saradnike u momentu kada on čini nadljudske napore u iznalaženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja.

Kada se budu ovi iz Saveza za Srbiju, stavili u cipele Aleksandra Vučića i njegove porodice, za koju smo navikli da neopravdano trpi udarce lažima i podmetanjima sa dna kace profesionalnih, deformisani ludaci kao što su ovi iz Saveza za Srbiju, neće moći da dobiju značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije, a neki Boga mi, i predavati na fakultetima.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Poštovana predsednice, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije - zašto Tužilaštvo nije pokrenulo krivični postupak protiv, po treći put docenta Jove Bakića koji je svojim javnim nastupima počinio krivična dela protiv ustavnog uređenja zemlje, član 305. do 321. Krivičnog zakona Srbije?

Poštovani narodni poslanici, u vreme dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić čini nadljudske napore radi iznalaženja trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu KiM, dotle po treći put docent doktor Jovo Bakić stalno čini krivična dela.

Tako je 13.6.2019. godine po treći put docent doktor Jovo Bakić izjavio novinarima jednog nedeljnika povodom upada Saveza za Srbiju u RTS, citiram - pazite, da su imali duge cevi pa neka i upadnu u RTS, idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu - čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, ništa niste uradili, ako niste vodeće političare povezali, završen citat. Dakle, poziva na nasilno preuzimanje vlasti.

Po treći put docent doktor Bakić je poput pravog profesionalnog psihopate 10. a potom i 13.6.2009. godine izjavio, citiram - ja bih voleo da ih jurimo, voleo bih da ih jurimo po ulicama. Novinar - pa to je revolucija. Tako je, rekao je Bakić i dodao - 5. oktobra su bila dva smrtna slučaja, neki su dobili batine i sada će dobiti grdne batine, završen citat.

Po treći put, docent doktor Jovo Bakić svakodnevno blati na najprizemniji način predsednika Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike poput doktora Nebojše Stefanovića. Doktor Bakić je 15.1.2015. godine izjavio, kada je predsednika Aleksandra Vučića pozvao na TV duel, citiram - Vučić može povesti sa sobom i Malog i slinavog, završen citat.

Po treći put, doktor Jovo Bakić je 17.1.2014. godine izjavio za predsednika Republike Srbije, citiram - Vučić je smećar Angele Merkel, završen citat. To je isto kao kada bih ja izjavio po treći put docent doktor Jovo Bakić je govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Taj po treći put docent doktor Bakić je dao studentima master temu pod nazivom "Uloga "Pinka" i "Hepija" u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandar Vučića u emisijama "Teška reč" i "Ćirilica", završen citat.

Jel to poštovana gospodo, mešanje politike u nastavni proces? Šta radi dekan filozofskog fakulteta? To je isto kao da sam dao studentima master temu - Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i naučnog diletantizma i analiza izbora u zvanje po treći put, docenta doktora Jove Bakića.

Ta moralna gromada po treći put doktor Jovo Bakić je 13.6.2019. godine izjavio za Narodnu skupštinu Republike Srbije i narodne poslanike, a time i za najveći broj građana Republike Srbije, citiram - to je štala, a poslanička intelektualna i moralna vrednost ravna je nuli, završen citat. Po treći put, docent doktor Jovo Bakić iz dana u dan na najprizemniji način, da dna kace plasira laži o predsedniku Vučiću pa kaže bez srama i stida, citiram - Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, po treći put, docent doktor Jovo Bakić profesionalni psihopata pokušao je da kriminalizuje predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića najpre preko režima u Crnoj Gori i na priči o Darku Šariću, a onda prešao na domaće uzročnike koje je je pronašao u predsednikovim bliskim saradnicima, Nebojši Stefanoviću i drugima, predsednikovom bratu Andreju i dvadesetogodišnjem sinu Danilu.

Kada bude po treći put docent doktor Jovo Bakić i njemu slični se stavio u cipele predsednika Aleksandra Vučića, njegovih saradnika i njegove porodice za koje smo navikli da neopravdano trpe udarce lažima, izmišljotinama sa dna kace, profesionalni, deformisani ludaci kao što je docent po treći put Jovo Bakić i njemu slični, neće moći da dobiju značajnu ulogu na javnoj sceni, niti da predaju studentima na Filozofskom fakultetu.

Pozivam Tužilaštvo da izanalizira javne nastupe po treći put docenta doktora Jove Bakića i predloži mere u skladu sa Krivičnim zakonikom, član 305. do 321. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 09.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
- Filozofski fakultet – Kosovska Mitrovica (Profesor) Javni Mesečno 124000.00 RSD 01.01.2015 - 31.12.2015.
- Filozofski fakultet u Beogradu (Projekat Ministarstva nauke) Republika Mesečno RSD 01.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:30