Poštovani gospodine predsedniče Stefanoviću, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dobro je što je Vlada Republike Srbije prepoznala u svom radu odmah na početku svog mandata uz poljoprivredu i energetiku, kao prioritet u svom radu, kao delatnosti koje će doneti korist i to ekonomsku korist ne samo građanima Srbije, nego državi Srbiji u celini. Zato se zahvaljujemo Vladi i vama i vašem ministarstvu što je danas ovde pred nama Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Projekat izgradnje sistema za transport gasa "Južni tok" po svojim karakteristikama strateški veoma je složen i specifičan. Poštovani narodni poslanici, ovo je prvi vizionarski jedinstveni projekat ove vrste u Republici Srbiji, ovo je ujedno i najvažnija investicija zadnjih 20 godina ne samo u energetskom, nego i u bezbednosnom smislu u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, imati gas kao energetski resurs predstavlja stabilnu i sigurnu energetsku budućnost. Prema tome, budućnost Republike Srbije u energetskom smislu zaista predstoji.
Gospodo narodni poslanici kako znate sam gasovod trebao bi da transportuje prirodni gas iz Rusije do EU. On kreće iz južnog dela Rusije, iz Krasnodarskog kraja Rusije pod dno Crnog Mora, kroz turske teritorijalne vode do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske bi se granao u dva kraka, jedan krak iz Bugarske preko Grčke podvodno bi vodio do Italije, a drugi preko Srbije, Mađarske do Austrije. Izgradnja toka već je počela, gospodo narodni poslanici i to 7. 12. 2012. godine na crnomorskoj obali, a u Srbiji će započeti gradnja, najverovatnije kako smo i danas čuli, u prvom kvartalu ove godine. Srpska i ruska strana su 17. 11. već 2009. godine osnovali zajedničku kompaniju "Južni tok" Srbija u kojoj 51% vlasništva ima kompanija "Gasprom", a 49% "Srbijagas".
Gospodo, značajno je napomenuti večeras ovde, da je i gospodin predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik 21. 09. 2012. godine potpisao Protokol u Sočiju sa predstavnicima "Gasproma" o izgradnji jednog kraka za Republiku Srpsku. Isto tako i sa Slovenijom je februara 2012. godine osnovano zajedničko preduzeće "Južni tok" Slovenija, a 13. 11. 2012. godine potpisan je i Sporazum o gradnji dela gasovoda kroz Srbiju.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod nema samo nacionalni, nema samo regionalni karakter, on ima evropski i planetarni karakter. Početak gradnje gasovoda kako sam rekao, obeležen je na obali Crnog Mora 07. 12. 2012. godine i to kod kompresorske stanice "Ruskaja". Zašto ponovo ponavljam ovo? Zbog toga što je domaćin bio niko drugi nego predsednik Rusije, veliki Vladimir Putin, a prisustvovale su sve delegacije zemalja kroz koje prolazi gasovod. Delegaciju Srbije predvodili ste vi gospođo ministarka Mihajlović.
Dozvolite da kažem u nekoliko rečenica, kako smo čuli da će gasovod biti dug 3.600 kilometara, a 900 kilometara ide po samom dnu Crnog Mora. U Republiku Srbiju gasovod ulazi kod Zaječara, prolazi pored Beograda i ide do Bačkog Brega gde prelazi u Mađarsku. Međutim, kod Čente predviđeno je račvanje, odnosno čvorište i odvajanje kraka za Republiku Srpsku koji u Republiku Srbiju ulazi, kako je planirano, kod Bjeljine, ide ka Banjaluci, do Novog Grada. Deo ovog projekta, kako je rekao i gospodin Bajatović, biće i skladište Banatski Dvor koji je već u operativnoj upotrebi. Ujedno će biti izgrađeno nekoliko termoelektrana na gas, a u Republici Srpskoj planirano je dve.
Ovaj gasovod će pojačati, odnosno pojačati jače ekonomske veze, odnosno povezati Republiku Srbiju sa Republikom Srpskom što je definisano u specijalnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske. "Južni tok" biće kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, a obezbediće grejanje, toplu vodu i snabdevanje strujom milione domaćinstava u Evropi. To znači potpuno energetsko snabdevanje jednog dela evropskih zemalja. Šta to znači za Rusiju? Šta to znači za Srbiju? Šta to znači za Evropu? U jednoj rečenici, za Rusiju "Južni tok" je prioritet, dame i gospodo, a za Evropu neophodnost, a za Republiku Srbiju energetsku i svaku drugu bezbednost.
Rusko-bugarska deonica Crnog Mora spojiće 900 kilometara. Izgradnja srpske deonice zaposliće preko 2.000 radnika, a od tranzitnih taksi, računa se na preko 200 miliona evra godišnje u budžet Republike Srbije. Time će Srbija dobiti važnu ulogu na gasnoj mapi Evrope. Čitav projekat koštaće 16 milijardi evra, a sredstva su obezbeđena, a neki su danas sa nevericom to govorili, zajedno sa akcionarima iz države Francuske i Nemačke.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod je zajednički multiplanetarni, evropski projekat za koji je zainteresovan veliki broj evropskih zemalja koje će koristiti gas.
Time Srbija ulazi u infrastrukturne globalne procese, što je vrlo bitno, jer globalizam ne čeka, on teče i sa tim Srbija zaista po prvi put ulazi u jače globalne procese. Ovim zakonom će se ukazati na eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za njegovu izgradnju po Srbiji.
Dozvolite, gospođo ministarko, da kažem, radi javnosti i Srbije, i nekih narodnih poslanika večeras koji su u nedoumici, što se tiče projekata iz energetike, vi ste i vaše ministarstvo učinili ono što niko nije zadnjih 20 godina. Šta je to što ste učinili radi javnosti Srbije? Vi ste definisali strateške ciljeve razvoja energetike i zaštite životne sredine i objavili postojeće i potencijalne projekte u jednoj knjizi, a malo pre su poslanici neki pitali da li postoje i meni je žao što nisu pogledali tu knjigu, a ja sam je doneo, evo je ovde, zove se "Projekti" i prezentovali zainteresovani investitorima iz čitave Evrope, a među njima je projekat "Južni tok" na 26 strani i mogli ste da ste bili zainteresovani, videti. Time ste na vreme pružili ruku investitorima iz čitave Evrope da zajedno sa nama u partnerskim odnosima gradimo ekološku i energetsku bezbednost Srbije.
Na kraju, pozivam gospodu narodne poslanike, ne samo pozicije, nego i opozicije i onu poslaničku stranku koja je rekla da neće glasati, da glasa, jer je ovo zajednički interes svih građana Srbije, svih poslanika u ovoj Skupštini i države Srbije u celini.

Izvinjavam se, po Poslovniku. Pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Poslanik Janko Veselinović je uvredio ovu skupštinu i sve nas poslanike, time što je izjavio da ovo ministarstvo nije ništa učinilo na području ekologije. Evo obrazloženja.

Izvinite, moje obrazloženje glasi da je on povredio time što je neistine izneo.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ova tema izuzetno zanimljiva, pogotovo ovo u članu 9, gde su kolege poslanici podneli amandman, sa jednim motivom – zagađivač plaća.
Pre nego što o tome budem rekao nekoliko rečenica, dozvolite mi da kažem da je zaštita i unapređivanje čovekove okoline jedna zaista životna tema. Ali, postoje mnogi faktori koji se mogu uključiti, ne očistiti Srbiju, nego preventivno. Ja upozoravam da smo mi u prethodnom periodu zaista naopako izvrnuli plakat koji smo mogli svakodnevno da vidimo. Nije cilj očistiti Srbiju, nego – ne prljajmo Srbiju. Totalno smo mi to okrenuli, za 180 stepeni. Kada bi to stavili u obdaništa, u osnovne škole, u srednje škole, na fakultete, u radne organizacije, u mesne zajednice, ne bi imali onda akciju "Očistimo Srbiju" u jednom danu, nego ne bi imali potrebe da je čistimo bar u jednom delu osim ovih velikih zagađivača i specijalnih zagađivača.
Meni je žao što ovde mnogi žale za bivšim Ministarstvom zaštite i unapređivanja čovekove okoline. Vidite, ministarka je zaista rekla na koji način će se rešavati u sadašnjem ministarstvu, ali ja moram napomenuti da su se kroz to ministarstvo, a mi smo svedoci, dešavale određene radnje koje nisu primerene, ne samo narodnim poslanicima, nego svakom građaninu Srbije.
Pošto je bilo dosta reči danas o tome, dozvolite mi da citiram državnog revizora povodom zaštite okoline za 2011. godinu. On je rekao ovako – da su plakati i bilbordi sa porukama "Očistimo Srbiju" koštali više od pola miliona evra, a oglasi u jednom dnevnom listu isto toliko a za izradu sajta "Očistimo Srbiju" 25 hiljada evra. To je citat iz "Politike", 23. 09. 2012. godine, strana 7, državni revizor.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj skupštini 21. i 22. 09. 2012. godine, ovde, među nama, jedan od bivših ministara je rekao: "U Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski su korišćena sredstva i preusmeravana u predizborne aktivnosti". Završen citat.
Zaista mi je žao što neki poslanici nisu informisani da je upravo ovo ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović, prvi put u istoriji Srbije, a mogli ste to videti, na jednom mestu se nalaze svi projekti iz njenog ministarstva i sve se to našlo u jednoj knjizi. U tu svrhu, dame i gospodo, sazvani su potencijalni investitori iz države i okruženja i predstavnici međunarodne zajednice. Citiraću jednu rečenicu sa tog skupa, gospođe Mihajlović nema, ali ja želim da svi vidite koliko je ministarstvo učinilo u kratkom roku: "Pred vama su projekti, svi na jednom mestu. Izvolite, dakle investitorima, nećete više trebati 35 saglasnosti, nego pet i neće se pregovarati u četiri oka". Završen citat sa skupa koji je nedavno održan.
Na kraju, nije ovo stvar jednog ministarstva. Zaštita i unapređivanje životne sredine je stvar svih ministarstava. Najneposrednije tu treba biti vezano Ministarstvo prosvete gde bi se, evo predloga, u okviru nastavnih planova i programa, od osnovne škole do univerziteta, u svakom nastavnom predmetu bar dva časa godišnje, ili jedan čas, govorilo o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Onda ne bi dobili zagađenje vazduha u ovoj meri u kojoj danas imamo. Zašto to ne činimo?
Dakle, sagledajmo sve faktore koji pridonose na neki način zagađivanju životne sredine pa napravimo nekakvu sveobuhvatnu analizu i učinimo propagandu navodne znakove zaštite i unapređivanja čovekove okoline preko svih faktora u našoj društvenoj zajednici. Na taj način ćemo doprineti da zagađenje naše životne sredine bar smanjimo.
Zalažem se da ne postoji posebno ministarstvo, a eventualno fond da se sagleda, kao što je ministarka rekla, baš iz koristi nenamenskih trošenja sredstava, kako bi se imala kontrola. Mogu ovde citirati na pet strana o nenamenskom trošenju sredstava, ali zaista to nije danas cilj. To je stvar drugih organa. Naš cilj je unapređenje životne sredine i ovaj zakon se upravo zbog toga i našao na dnevnom redu. Hvala.

Izvinite se, gospodine predsedavajući. Primam izvinjenje.
(Predsedavajući: Još jedanput se izvinjavam.)
Hvala još jedanput.
Gospodine predsedavajući, generale, povređen je član 104. Drago mi je što gospodin Stefanović vodi brigu o ovoj diskusiji o izbeglim, odnosno proteranim Srbima iz Hrvatske. Gospodin Stefanović je dobro konstatovao. Sa njegovom konstatacijom se potpuno slažem. Ali, gde se ne slažem? Ne slažem se u ovom delu zadnjem. Tačno je da prethodne vlade nisu dovoljno vodile računa o proteranom, odnosno prognanom stanovništvu iz Hrvatske. Ako i ova Vlada bude tako radila, gospodine Stefanoviću, bez brige budite da je nećemo prozivati. Ali su činjenice koje ste vi videli i koje sam ja video u ovoj Skupštini, da je ova Vlada, na predlog naše Skupštine, bar jedan korak učinila, a taj korak ste svi čuli.
Prognani Srbi iz Hrvatske dobili su socijalno osiguranje, ako niste znali sada vas informišem i prognani iz Hrvatske, dakle, duplo, da kažemo, što je objavio i "Službeni glasnik". Neću reći da je to mnogo, ali to je prvi korak. Smatram da je drugi korak zapravo prihvatanje rezolucije koja je podnesena, odnosno dogovorena u koalicionom sporazumu.
Dakle, ne želimo nikoga štititi, ali hoću reći da i za ovaj kratki period hoćemo da pozdravimo ovo što je ova vlada učinila. Ako to bude radila i ubuduće, isto ćemo pozdraviti, a ukoliko ne bude, izvinite, prozivaćemo svakog onog ko se ne bude držao koalicionog sporazuma. Drago mi je što pokazujete interes za prognano, odnosno proterano stanovništvo. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o trgovini, kojeg je izglasala Narodna skupština Republike Srbije 2010. godine, imao je tada jedan osnovni, ali najvažniji cilj, a to je razvoj tržišne utakmice i ravnopravnost trgovaca, što je bilo u skladu sa tranzicijom naše zemlje u celini. U tu svrhu, tog osnovnog cilja, Zakon o trgovini iz 2010. godine doneo je tada pet grupa veoma važnih izmena.
Podsetiću, prvo – izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje unutrašnje trgovine na srpskom tržištu, drugo – uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, treće – uvedeni su novi instituti, kao na primer trgovinski format, posebne tržištne institucije i sl, četvrto – uveden je pravni okvir kako bi se unapredila trgovina, posebno zbog uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva u celini, peto – sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koju treba da vrši tržišna inspekcija. Neću posebno govoriti kako je to vršila tržišna inspekcija, jer to nije svrha ove naše sednice.
Poštovani narodni poslanici, prošlo je skoro dve godine od donošenja ovog zakona i primene ovog zakona. Šta se desilo? Naravno da su se desile neke određene stvari u primeni ovog zakona, a koje treba izmeniti, odnosno dopuniti. Državni organi Republike Srbije, sada, i privredni subjekti uočili su u njegovoj praktičnoj primeni određene nedostatke, kako na polju poboljšanja, odnosno unapređenja određenih zakonskih rešenja, tako i na polju smanjenja administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. Donošenjem ovog zakona u prvoj instanci, ispunjavamo to predizborno obećanje.
U tu svrhu, Vlada Republike Srbije je nama dostavila ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini. Koji je smisao ovog zakona? Naime, s njim se žele, kako je ministar rekao, otkloniti administrativne prepreke. U prvom redu za investicije u oblasti trgovine, čime na neki način doprinosimo borbi protiv korupcije, a to je bilo predizborno obećanje SNS. Donošenjem ovih zakona, pogotovo njegovom primenom, pokušaćemo da ispunimo to predizborno obećanje.
Drugo, brisanje administrativne procedure, koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže za sve trgovce.
Ono što je najvažnije, po meni, ovim izmenama i dopunama Zakona o trgovini predviđa se brisanje Agencije za poslove unapređivanja trgovine. Time ova Vlada Republike Srbije pridonosi racionalizaciji javne uprave i smanjenje budžetske potrošnje. Kao što znate, smanjenje ovih agencija bilo je jedno od glavnih predizbornih obećanja i SNS, a verujem i stranke, koliko sam informisan, gospodina Ljajića.
Međutim, umesto toga uvodi se legalni analitički mehanizam u pogledu prikupljanja određenih podataka vezanih za primenu mera zaštite tržišta. Na primer, podaci o robi od životnog značaja za naše građane, kao što su mleko, ulje, brašno itd, a što će vršiti naše ministarstvo, koje gospodin Ljajić vodi.
Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini predvideo je i druge izmene o kojima neću posebno govoriti, a koje imaju samo jedan osnovni cilj, a to je preciziranje pojedinih formulacija osnovnog teksta Zakona o trgovini, a čije su primedbe dali, a nije tačno da nisu davali, kao što su prethodnici govorili da nisu, a davali su, u prvom redu lokalne samouprave, organizacije za zaštitu potrošača i poslovne zajednice. Među najznačajnije novine spadaju unapređivanje pravne zaštite od nelojalne konkurencije, kao jedne od najprisutnijih negativnih pojava na našem srpskom tržištu u poslednjih, ne samo dve godine, nego i duži niz godina.
Ovaj zakon će imati određeni pozitivni uticaj na sve privredne subjekte koji se bave trgovinom. U prvom redu zbog uklanjanja niza određenih nedoumica, zbog tumačenja određenih odredaba čime će se olakšati njihovo poslovanje i postići veća efikasnost u radu.
Gospodine ministre, nije tačno da nije javna rasprava o ovom zakonu bila sveobuhvatna. Vrlo je važno, a čini mi se da neki poslanici nisu to pročitali u obrazloženju zakona da su u izradi ovog zakona konsultovani mnogi faktori našeg privrednog života i državni organi Republike Srbije. Navešću ih da bi se videlo da je bilo transparentno.
To su u prvom redu naši trgovci, drugo - udruženja za zaštitu potrošača, treće - Privredna komora Srbije i kroz Privrednu komoru su mnogi subjekti mogli učestvovati, koliko sam informisan, sudelovali su, Privredna komora grada Beograda, Savez stranih investitora, Američka privredna komora, Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i Ministarstvo finansija i privrede, kao i Komisija za zaštitu konkurencije i stručne javnosti.
Dame i gospodo, svi smo imali šansu da utičemo na izradu ovog zakona. Na kraju ću spomenuti i to da je ovaj zakon usklađen sa zakonodavstvom EU, što je vrlo bitno.
Pre nego što se obratim svima nama, narodnim poslanicima, dozvolite, gospodine ministre, da vam se u svoje lično ime zahvalim na brzom odgovoru na poslaničko pitanje koje ste vrlo precizno i na vreme dostavili, sa kojim sam vrlo zadovoljan. U tom cilju, pozivam sve narodne poslanike, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, da u danu za glasanje damo glas odnosno da glasamo za ovaj veoma konzistentan i transparentan zakon o trgovini, jer ćemo time svi skupa bar malo doprineti boljitku ukupnih trgovinskih i ekonomskih odnosa u našem društvu i dati svoj mali, mi kao poslanici, ali veoma značajan doprinos prevladavanju ove teške ekonomske krize. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Vlada Republike Srbije želi u prvom redu da kodificira sve vrste podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što nije do sada činjeno. Isto tako, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede želi ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati uslove za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje sredstava. Vlada Republike Srbije želi da uspostavi jedan transparentan mehanizam implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u budućnosti, što do sada nismo imali, kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti.        
Gledano u celini, ovaj zakon doneće višestruk, nemerljiv doprinos srpskoj poljoprivredi u budućnosti, a koja se danas nalazi u jako teškom stanju.
Zato je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ohrabrili građane Republike Srbije činjenicom da je Vlada prepoznala da su energetika i poljoprivreda strateške grane koje mogu da pokrenu novi investicioni ciklus i ukupni privredni razvoj Republike Srbije. Zato Vlada Republike Srbije se opredelila u 2013. godini za malo izdašniji agrarni budžet. U tu svrhu prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić je predvodio delegaciju Vlade Republike Srbije u radnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a od strane istih je vrlo brzo poseta uzvraćena, kako ste videli. One su rezultirale dogovorom o zajedničkim projektima za investiranje u oblasti poljoprivrede, obrade i poljoprivredne infrastrukture.
Posebno ističem projekat zajedničkog ulaganja u poljoprivredu sa kompanijom "Al Dahra", koja će postati većinski vlasnik u osam srpskih poljoprivrednih kombinata. Radiće se i projekti infrastrukture, navodnjavanja i odvodnjavanja, ne samo u Vojvodini nego u celoj Republici Srbiji. To je dame i gospodo i poštovani građani Srbije jedan od najvećih projekata u poslednjih dvadeset godina, ali nažalost i našu nesreću, ima i onih koji su organizovali hajku protiv predugovora sa kompanijom "Al Dahra". Tu hajku uvode oni koji čuvaju svoje fotelje iz bivše vlasti, bivšeg režima, jer se plaše uspeha nove Vlade.
Šokiran sam tim saznanjem da im nisu na prvom mestu državni interesi. U tom smislu, gospodine ministre, dajemo punu i bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije, da nastavi sa ovim poslom. Građani Srbije su to oduševljeno prihvatili.
Na kraju gospodine ministre Kneževiću, u ime velikog dela prognanog srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posebno onog dela, tog ekonomskog, najugroženijeg dela našeg naroda, koji je sebe pronašao u poljoprivredi. Prenosim vam zahvalnost što ste ovaj zakon dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije na donošenje, jer će oni konačno bar jedan deo njih, njegovom primenom pokušati da reše svoj osnovni egzistencijalni problem, bar jedan deo.
Ovaj zakon je veoma dobar. Mi ga zaista pozdravljamo, a u tu svrhu pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da u Danu za glasanje damo svoj glas ovom zakonu, jer ćemo tim pokazati da smo za što brži izlazak iz ekonomske krize, jer je poljoprivreda jedan od kotača razvoja i motora ove zemlje. Hvala.

Naravno, pomenut sam.
Gospodin Dačić je izrekao tajfun raznih neistina i montiranih stvari, sa demagoškom podlogom, kad je reč o DSS. Ja znam zašto vi to radite. Vi to radite zbog toga što vam je krivo što se danas nalazite u poziciji u kojoj ste, što vam je krivo što vam je ikada iko u tom tadašnjem DOS-u pomogao da bukvalno i doslovce izvučete živu glavu na ramenima. Jer, mi smo optuživani od strane ovih ovde koji sede i od strane onih kojih sada nema ovde, a do njih su, da smo upropastili 6. oktobar, a vi vrlo dobro znate na šta je trebalo da liči taj 6. oktobar. Vrlo dobro znate. Vi nemate pravo tim tonom kojim se danas obraćate nama da se na taj način obraćate DSS.
Vi nemate pravo na to i vrlo dobro znate šta vam govorim i u oči me gledajte. A te priče, izmišljotine o tome ko se, kada i kako ponašao, ko je sa kim pričao. Prvo, jedini političar u Srbiji tog ranga koji se nikad nije sastao ni pričao sa Medlin Olbrajt je bio Vojislav Koštunica. Jedini političar. A šta ste vi radili? Vi ste 10 godina upropašćavali, vaša politička stranka. Vi se na tu istoriju danas usuđujete da se pozivate. Jer 10 godina, 90-tih godina, upropašćavala Srbiju u supstatnom smislu, kao demokratsku tvorevinu. Vi ste to negirali u startu načinom vladavine.
Ono, da bi mi vas podržali, jedino i danas se toga ne ustručavamo, to je bez obzira na kriminalan način vladavine, izvestan patriotski element u njemu. Kako vas nije sramota danas da bilo kome držite lekcije na taj način? To meni nije jasno. Nemam mnogo vremena, imam dva minuta, vi imate čitavo veče da izmišljate šta god hoćete. To je ono što nije u redu. Danas pričate, obrćete stvari. Mi govorimo o tome da je stvar vrlo prosta. Imamo dokumente o evrointegracijama i tvrdimo da to nije naša obaveza. Imamo argumente za to, a vi nama spočitavate, potpuno naopako stvari postavljate, kao da je to najbitnija stvar na svetu. Uzimate aksiomatski nešto što je potpuno naopako i na tome zasnivate kompletnu argumentaciju vređajući ljude u parlamentu. Kako vas nije sramota?

Po amandmanu.
Gospodine predsedavajući, samo dve rečenice o ovom amandmanu. Lično sam šokiran nerazumevanjem člana ovog zakona. Kada su gospoda postavila pitanje ušteda, o čemu se govori, pa već su budžetom planirana smanjenja deficita za duplo.
Još jednu rečenicu. Šokiran sam nivoom rasprave pojedinih ekonomista i pravnika. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, prosto ne mogu da verujem da nisu upozoreni prethodnici u jednom delu kada je nastalo vređanje, čak su postali neki poslanici i nervozni. Znam da je kasno i obično u ove sate znaju spominjati neka imena ili im se priviđa.
Što se tiče ove teme zaduživanja "Srbijagasa", samo da podsetim po nekim podacima da je samo za četiri godine prethodne Vlade kod javnih preduzeća, između ostalog je tu i "Srbijagas", četiri i po milijarde nestalo para. Gde su te pare? Možemo postaviti to pitanje.
Dalje, za četiri godine prethodne Vlade 7,6 milijardi smo se zadužili. Gde su te pare? Vidite zašto se zadužujemo, kad je jedan od poslanika iz jedne opozicione partije pitao itd. Srbija je početkom ovog mandata ove Vlade bila na prekretnici – ili čitavi kolaps ili zaustaviti dalje propadanje države? Zaista lično smatram da ovoj Vladi, ako uspe za četiri godine spasiti da ne doživimo kolaps, zbog onoga što su prethodnici učinili, treba dati Nobelovu nagradu.
Dozvolite da kažem za ove četiri i po milijarde kroz javna preduzeća. Nisu poslanici ni sadašnja Vlada zadužili te pare. Te četiri i po milijarde, znate gde se nalaze? Kod onih koji su danas u zatvoru, kod Dulića, kod Dragina, kod "Agrobanke" itd. Dakle, te su se pare preko javnih firmi prelile iz džepa građana u džepove pojedinaca. Normalna je stvar da ćemo se sada zaduživati da spašavamo državu.
Prosto ne mogu da verujem da jedan od poslanika kritikuje. Tačno je da su izjave bile pojedinih predstavnika sadašnje većine da se neće zaduživati. Da nije bilo ovih zaduženja 7,6 milijardi ili 4,5 milijardi kroz javna preduzeća, ne bi se zaduživali, ljudi, 16,7 milijardi javnog duga i unutrašnjeg 50 milijardi, ako ste gledali izveštaj Narodne banke, do 2030. godine. Uništili su i našu decu, našu budućnost. Hvala lepo. Prosto ne mogu da verujem, a verovatno ni građani Srbije, da pojedini poslanici iz DS mogu, pogotovo gospodin Milivojević, da tako diskutuju, a ne spominju Dragina, ne spominju Dulića, pa ako hoćete i Šutanovca i mnoge druge koji će doći na dnevni red.
Izvinite na ovim upadicama. Hvala.

Povređen je član 104. gde se navodi između ostalog pogrešno protumačeno izlaganje. Mislim da je gospodin Milivojević zaista pogrešno protumačio, možda je trebalo i od vas da se upozori. Nisam nikome presuđivao i govorio da je presuđeno, samo sam konstatovao ono što je činjenica, što svi građani znaju ko je momentalno uhapšen. Ne pada mi ni napamet da presuđujem.
Dakle još samo jednu rečenicu o Južnom toku. Južni tok najveće je bezbedonosno i energetsko ostvarenje zadnjih 20 godina. Hvala.

Poštovana predsedavajuća…
(Bojan Đurić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodin Ostojić verovatno mene ne poznaje ko sam i šta sam, ni kako sam mišljenje imao. Zaista ovo ne bih komentarisao, njegovo mišljenje o meni, a njegovo mišljenje o problemima znaju građani Srbije i šire, a znaju i mene, Hvala bogu. Ja isto njega ne poznajem. Ne znam otkud mu ovakve ocene? Hvala lepo.

Zaista ne znam odkud ovakve ocene? Rekao bih samo jednu rečenicu oko mog svedočenja u Hagu.
Gospodine Ostojiću, nije moja privilegija što sam doktor nauka, profesor, čovek sa deset knjiga i 200 naučnih radova, najveća privilegija. Moja jeste i ponos što sam u Hagu branio srpski narod i državu, a vaš predsednik stranke je izručio tog bivšeg našeg predsednika na Vidovdan, što je najveća sramota u istoriji. Istorija će opisati i mene i vas i vašeg predsednika. Ona je već dala ocenu. Pustimo to istoriji. Hvala lepo.

Prijavio sam se uredno, hvala gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče, ja sam 4. decembra na Skupštini Republike Srbije, postavio poslaničko pitanje gospodinu Mrkonjiću, a odnosi se na autobusne linije gradskog prevoznog preduzeća – 41, 43, 95, 96, itd, koji saobraćaju sa onom stranom Pančevačkog mosta, tj. sa Zrenjaninskim putem. Vezano za to, mnogi građani Koteža, Ovče, Borče, Palilule, čitave Zvezdare, doživljavali su neugodnosti svakodnevno.
Međutim, na prilazu Pančevačkom mostu, autobusi su se zaustavljali, ulazili su u autobuse na toj gradskoj stanici kontrolori i zaustavljali sve dotle na toj stanici, dok putničke karte ne budu pregledane. Posledica toga bilo je kašnjenje na druge linije sa ove strane Pančevačkog mosta, negodovanje poslodavaca, a bilo je i otkaza u radnim organizacijama.
Umesto da sam dobio odgovor, dobio sam uvrede neviđenih razmera i ja i građani, desetine hiljada, u ime kojih sam pitao. Takvu bahatost, takvu osionost, takvu političku kulturu nisam, ne samo video, nego nisam ni pročitao u istoriji. Ona glasi, umesto gospodina Mrkonjića, dobio sam, dakle, pitao sam ministra saobraćaja, odgovor gradonačelnika Beograda. Pročitaću u jednoj rečenici te uvrede. Odgovor glasi: "Ne odgovaram na besmislena politička pitanja, koja se graniče sa zdravim razumom", završen citat.
Poštovani građani Borče, Ovče, Koteža, Palilule, Zvezdare, evo kako gradonačelnik Beograda tretira građane Beograda. Insistiram, ponovo postavljam poslaničko pitanje, zašto se autobusi navedenih gradskih linija, zaustavljaju baš na administrativnoj granici Vojvodine i Srbije? Drugo, da mi se odgovori na ovo, zašto se karte ne pregledavaju u toku vožnje i misli li gradonačelnik ukloniti ovo neviđeno čudo?
Napominjem, u poslednjim pet dana, kada je sneg padao, više se ne zaustavljaju na toj liniji i ne samo što se ne zaustavljaju, ne pregledavaju se ni karte. Ako je to posledica mog pitanja, ja mu opraštam ove uvrede, ali na kraju, preporučujem mu da moja pitanja, ova tri pitanja koja sam postavio uokviri u svoju kancelariju i uokviri odgovore, i neka to bude i dalje moto njegove političke kulture. Poštovani građani Beograda, vidite ko nam je gradonačelnik. Hvala lepo.