Replika, gospodin Albijanić.

Samo jedno upozorenje za sve narodne poslanike: prema članu 100. stav 3. nije dozvoljeno iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica i molio bih vas da se uzdržite od toga.
Po Poslovniku se javio gospodin Krasić. Zamolio bih da posle toga pređemo na raspravu o pojedinostima. Ukoliko ne bude tako, bojim se da nema svrhe nastavljati sednicu do 18 časova na ovakav način.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, replika.

Mislim da je bilo dosta, ne bih davao više nikome reč. Prelazimo dalje na rad.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na pretres zakona u pojedinostima.
Gospodine ministre, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova.

Zahvaljujem. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SPS, DS, G-17 plus, SRS i DSS.
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Dajem reč narodnom poslaniku Živoradu Smiljaniću iz poslaničke grupe SPS, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević iz DS.

Zahvaljujem. Izvinjavam se kolegi Novakoviću zbog male promene u redosledu. Zamolio bih ga da sada uzme reč, a potom neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, nakon njega gospodin ministar, predstavnik predlagača, a nakon gospodina ministra narodni poslanik Slavoljub Matić, ukoliko stignemo do 17,00 časova.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici našeg pravosuđa, mislim da bi danas ovde trebalo nešto reći o samom sistemu vlasti koji postoji u Srbiji. Naravno, svi ćemo se složiti da u Srbiji postoji sistem podele vlasti koji podrazumeva nezavisnost vlasti jedne od druge, dakle, zakonodavna, izvršna i sudska vlast.
Formalno posmatrano, to jeste tako. Mi smo 1990. godine prešli iz jednog sistema koji se zvao demokratski sistem jedinstva vlasti, a koji svakako nije bio demokratski, niti sistem jedinstva vlasti, ako uopšte može biti demokratski, u sistem podele vlasti i to proklamovali tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Međutim, suštinski, postavlja se pitanje da li se za ovih 15 godina nešto ozbiljno promenilo. Promenilo se jeste, sigurno nabolje, naravno, nakon 5. oktobra uglavnom, ali mi u suštini imamo jedan izvitopereni sistem podele vlasti. Kod nas se svih ovih 15 godina u suštini ostvaruje sistem jedinstva vlasti, bilo kroz jednu osobu, kako je to bilo do 2000. godine, bilo kroz partijske vrhove, odnosno partijske lidere, odnosno partijske oligarhije, kako je to od 5. oktobra pa naovamo i koliko je to možda za vreme Vlade DOS-a bio fakat. Mislim da je za vreme ove vlade to fakat koji je kvalifikovan željom da to tako bude, sa jedne strane.
Sa druge strane, postoji nemoć i odsustvo želje parlamenta da se tome suprotstavi i mislim da za to imamo dosta argumenata. U krajnjem slučaju, i ono što se juče desilo jeste argument koji ide u prilog tome. Ali, ako se ne bavimo dnevnim pitanjima, mi to, posmatrajući od 5. oktobra pa naovamo, a za onaj period nema potrebe da se dokazuje, možemo dokazati na sledeći način: ako prosto pogledamo ko su lideri političke većine u ovom parlamentu; pokušajte te autoritete da stavite u odnos sa njihovim partijskim autoritetima, koji se uvek nalaze uglavnom u izvršnoj vlasti, i to je prosto u Srbiji tako i, nažalost, još uvek ne možemo da se maknemo od toga.
Zbog toga su te neke garancije nezavisnosti vlasti u odnosu na izvršnu vlast, gde se uglavnom koncentriše sva vlast u Srbiji, neophodne. Mi ih, nažalost, nemamo, i ne samo prema ustavnim rešenjima, pre svega kakva god bila ustavna rešenja, naša politička praksa nađe način da ih promeni.
Mislim da je danas važno bilo pomenuti ovo, zbog toga što mislim da ovaj izbor nosilaca pravosudnih funkcija i ceo ovaj proces koji smo imali poslednjih mesec ili dva dana jeste paradigmatičan i indikativan za ovo napred rečeno. Paradigmatičan je zbog toga što se kroz proces izbora, posebno na sednicama Odbora za pravosuđe i upravu, video jedan žalostan i ponižavajući odnos parlamenta i ministra pravde, odnosno jedna neprirodna nadmoć koju Vlada, u konkretnom slučaju kroz funkciju ministra pravde, ima u odnosu na naše pravosuđe.
Međutim, ono što smo mogli čuti na sednici Odbora za pravosuđe i upravu govori da ništa manji uticaj ministra pravde nije ni na Visoki savet pravosuđa.
Ukoliko, kada bude dan za glasanje, ovaj izbor nosilaca pravosudnih funkcija prođe, a verovatno će proći, zato što postoji ta politička većina u ovom parlamentu, smatram da će se ostvariti veoma veliki partijski uticaj na naše pravosuđe. I, onda će odnos te vladajuće većine (ovog puta se zove DSS, a sutra se može zvati drugačije), te realne vlasti i pravosuđa biti još više slika i prilika ove teze da u Srbiji nema podele vlasti i da postoji nadmoć jedne vlasti u odnosu na drugu.
Čini mi se da ta velika priča, koju često slušamo, o izgradnji institucija upravo biva konstantno demantovana od strane promotera tih istih priča. Verujem da ministar Stojković želi, kao i njegovi prethodnici, i svi mi, bolje stanje u našem pravosuđu, ali je isto tako činjenica da naše pravosuđe stalno beleži sve gore i gore rezultate. Mi stalno možemo reći da je danas stanje u pravosuđu gore nego što je bilo juče, juče nego što je bilo prekjuče, prekjuče nego što je bilo pre godinu, dve ili tri.
Čini mi se da se nekako ta želja, koja postoji prilikom izborne kampanje i prilikom dolaska na vlast, već posle godinu dana vlasti ili nešto malo više svede na puko kadriranje. U praksi to izgleda ovako: glasajte vi nama za ovoga, mi ćemo vama za onoga, daj ovo mi je od jednog prijatelja, ovaj je samo studirao, hajde pusti njega neka on prođe; i to je istina koju znamo svi mi koji sedimo na Odboru za pravosuđe, ali mogu da se kladim da je mnogo gore kada se ti predlozi upućuju iz Visokog saveta pravosuđa.
Dakle, ova vlada i ministar Stojković nisu dali odgovor na pitanje kako preurediti pravosuđe. Svako je od 5. oktobra naovamo dao po neki doprinos da to bude bolje, ima tu elemenata koji govore u prilog tome da je svako imao želju da napravi nešto bolje. Ukupan generalni tok stvari koji se tiče našeg pravosuđa prosto niko nije uspeo da promeni. Na kraju krajeva, to nije uspela ni današnja vlada, ni ministar Stojković, i to bi mogla biti neka ocena delovanja ove vlade i ministra Stojkovića po pitanju našeg pravosuđa.
Što se tiče ovog današnjeg izbornog procesa, odnosno izbornog procesa koji traje poslednja dva meseca, za nosioce pravosudnih funkcija, smatram da nijedan izbor nije izazvao ovoliko kontroverzi, polemika i reakcija, kako u stručnoj javnosti, među samim nosiocima pravosudnih funkcija, tako i u javnosti uopšte. Primedbe su vrlo ozbiljne, veoma argumentovane i veoma obimne. Ceo postupak i legitimitet onih koji će biti izabrani jeste na neki način doveden u pitanje.
Mislim da su i ovaj postupak, ponašanje Visokog saveta pravosuđa, nažalost i Odbora za pravosuđe, ove skupštinske većine i ministra Stojkovića činioci koji su pokazali svu slabost naših zakonskih rešenja po pitanju načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, ali se, isto tako, pokazala i slabost Vlade da zloupotrebi takva zakonska rešenja. Naravno, da ne bih izazvao polemiku, to se ne odnosi samo na ovu vladu, to se odnosi generalno na političke elite u Srbiji, da jednostavno imaju uvek tu boljku da zloupotrebe ono što ne bi smeli, da ostvare veći uticaj nego što im po Ustavu i zakonu pripada.
Mi iz DS-a, poučeni onim što se do sada dešavalo, već smo za ovom govornicom predlagali određene izmene i da je postojala želja mogli smo svi zajedno te izmene da usvojimo. Smatramo da rešenja o kojima treba razmisliti jesu to da pravosuđe samo bira nosioce svojih najviših funkcija, znači da pravosuđe opštim izborima unutar sebe bira nosioce najviših funkcija u pravosuđu. Mislimo da će se na taj način istinski izvršiti reforma pravosudnog sistema i utvrditi nezavisnost tog pravosuđa.
Preći ću na deo onoga što su bile reakcije u javnosti, pre svega ovoj stručnoj, pre svega u pravosuđu, među ljudima koji su najviše lično zainteresovani za ovaj izbor. Smatram da njihov glas treba da se čuje u parlamentu i iz toga ću iz jednog dela, možda iz jedne desetine dopisa, pročitati poneku rečenicu.
Dakle, jedan od tih apela koji su stigli na adresu Odbora za pravosuđe je ovaj i tu se, između ostalog, kaže: "Naime, iako ispunjavamo sve formalne i druge uslove koji se tiču stručnih i moralnih kvaliteta, kao i godina staža provedenih na radu u tužilaštvu, među nama ima onih sa čak 7 i 11 godina staža i već nekoliko godina unazad bezuspešno konkurišemo za mesto zamenika tužioca, svaki put uvereni da će iskustvo i stručnost stečeni dugogodišnjim radom u tužilaštvu konačno početi da se vrednuju. Uostalom, zar se u javnosti za to ne zalažu pojedini članovi Saveta? Očigledno samo u javnosti. O konspirativnosti odlučivanja Visokog saveta da i ne govorimo, s obzirom da do danas ni za jedan njihov predlog nismo dobili obrazloženje kako bismo za ubuduće znali šta bi još trebalo da ispunimo kao uslov za izbor, ako već pozitivno mišljenje neposrednog javnog tužioca, kao i godine radnog staža provedenog u tužilaštvu nisu dovoljan uslov".
Dalje, u jednoj drugoj primedbi, odnosno apelu Odboru za pravosuđe kaže se: "Prilikom izbora nije se vodilo računa ni o kriterijumima kao što su prosečna ocena na fakultetu, dužina studiranja, ocene dosadašnjeg rada i radno iskustvo, odnosno staž u pravosuđu, te je stoga nejasno kojim se kriterijumima vodio Visoki savet pravosuđa. Štaviše, predloženi su čak i kandidati koji ne ispunjavaju propisane uslove za izbor, kao što je zakonom propisani staž na pravnim poslovima. Ono što upada u oči je da polovinu predloženih kandidata čine deca bivših predsednika sudova i sudija, što imajući u vidu sastav Visokog saveta pravosuđa, koji većinom čine sudije, predstavlja nezapamćen nepotizam".
Naravno, tu ima i dosta lica koja se prosto pridružuju protestu i javnom oglašavanju onih koji su već izrazili svoje negodovanje ovakvim načinom izbora; neću pokazivati, prosto zbog tih imena, nema potrebe, svi su oni to dobili.
Znači, ovde se ljudi pridružuju protestu u vezi sa neprincipijelno izvršenim predlogom kandidata za opštinske sudove od strane Visokog saveta pravosuđa.
Zatim, u jednom drugom otvorenom pismu kaže se, između ostalog: "Nije nam jasno koji su to kriterijumi primenjeni, odnosno koje mi kriterijume nismo ispunili u odnosu na predložene kandidate".
U drugom otvorenom pismu kaže se: "Ističemo da nam apsolutno nisu jasni kriterijumi kojima su se rukovodili članovi Visokog saveta pravosuđa prilikom sačinjavanja liste kandidata koje predlažu za veoma odgovornu i časnu sudijsku funkciju. Ne samo da ispunjavamo sve formalne uslove za obavljanje sudijske funkcije, već smo u pravosuđu zaposleni od 5 do 10 godina, imamo samostalne referate zadnjih 3 - 8 godina radeći po savesti i stručnosti, te nikada nismo bili članovi nijedne političke partije".
Dalje, u jednom drugom apelu, u jednom drugom pismu nezadovoljstva kaže se: "S obzirom da se ne nalazimo među predloženim kandidatima, a smatramo da kriterijumi za izbor navedenih kandidata nisu ispoštovani, stručnost i dostojnost, pretpostavljamo da ste vi u mogućnosti da dođete do podataka koje su to uslove predloženi kandidati ispunili, obzirom da ne možemo da nađemo iste kriterijume za predložene kandidate." S obzirom na to da se ova grupa sudijskih pomoćnika obraća Odboru za pravosuđe, moram reći u svoje lično ime da ni meni nisu jasni ti kriterijumi.
Između ostalog, svi ovi dopisi su vrlo dobro obrazloženi. U ovome se navode konkretno godine staža, pa ću vam reći da su ovo sudijski pomoćnici sa 9, 9, 7, 7, 7, 7, 7, 7, 7, 8, 7, 7, itd. godina radnog staža. Na kraju, oni zaključuju svoje pismo: "Koliko još da čekamo, šta nam je još potrebno da bismo se i mi našli na listi predloženih kandidata?"
Dalje, iz jednog drugog suda isto primedba, odnosno pismo narodnim poslanicima: "Obraćamo vam se ovim pismom, nezadovoljni i poniženi saznanjem o predloženim kandidatima za izbor sudija u Republici Srbiji od strane Visokog saveta pravosuđa. Taman kada smo pomislili da je konačno formirano profesionalno telo koje će pri izboru sudija poštovati mišljenje kolegijuma suda iz koga kandidati dolaze i koje će po savesti i nestranački odlučiti o predloženim kandidatima, saznanja smo da se Visoki savet pravosuđa rukovodio nepotizmom i drugim nama nepoznatim kriterijumima, te je predložio kandidate koji ni po kvalitetu, ni po iskustvu nisu zaslužili da budu izabrani za sudije". Tu su potpisi, i u pitanju su lica koja rade u pravosuđu čak i po 10 godina.
Kao što vidite, najviše je onih primedbi koje smo i mi iz Demokratske stranke upućivali i na Odboru za pravosuđe, a to je pitanje kriterijuma. Postavlja se pitanje šta će ovi ljudi da rade, šta oni više da čekaju u pravosuđu. Devet godina rade u pravosuđu, a ne mogu da budu izabrani za sudije, a istovremeno vide te kolege koje su možda bliskošću sa nekom političkom partijom ili rođačkim, porodičnim i nekim drugim vezama došli u situaciju da posle svega dve godine staža budu izabrani za nosioce pravosudnih funkcija. Šta te ljude dalje drži u pravosuđu i ako ih drži, kakav kvalitet rada će oni posle ovog izbora pružiti?
Kako je to izgledalo u sredstvima informisanja? Imamo ovde nekoliko isečaka iz novina, ali pročitaću ono što je za mene vrlo važno. Predsednik Društva sudija Srbije gospodin Omer Hadžiomerović kaže: "Visoki savet pravosuđa treba da obezbedi odsustvo političkih uticaja pri izboru sudija i izbor najkvalitetnijih kandidata". Ja ovde postavljam pitanje – da li je to bilo tako? Takođe, gospodin Hadžiomerović kaže: "Gde god imate nejasnoće, postoji sumnja". Mislim da je u ovim izborima previše nejasnoća i previše sumnji i zbog toga bi ovaj parlament mogao da se predomisli još uvek, odnosno vladajuća većina, i da reaguje.
Javni tužilac Trećeg opštinskog suda kaže: "Pitam se kojim se kriterijumima rukovodi Visoki savet pravosuđa kada za zamenika tužioca predloži bivšeg sudiju za prekršaje, a ne izabere stručnog saradnika sa višegodišnjim iskustvom u Okružnom tužilaštvu". Radi se o osobi koja je više od 10 godina zaista bila sudija za prekršaje i sada treba da dođe i radi kao zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom tužilaštvu, a da pri tom niz onih koji su se kandidovali za zamenika javnog tužioca u Trećem opštinskom tužilaštvu, koji su radili po 5, 6 i više godina u tom istom tužilaštvu kao stručni saradnici, za koje javni tužilac inače lično odgovara, nisu dobili saglasnost, odnosno podršku Visokog saveta pravosuđa.
Dakle, to su takvi napisi. Između ostalog, predsednica Sindikata pravosuđa je upravo zbog takvih okolnosti okarakterisala Visoki savet pravosuđa kao politbiro srpskog pravosuđa. Nisam čuo demanti ovoga, čitam iz novina, ali to je samo onoga što je punilo stupce novina u poslednja dva meseca.
Reći ću vam da su se, između ostalog, u Narodnoj skupštini pojavila pisma opštinskih odbora određenih partija na vlasti. Između ostalog, u jednom od tih pisama se kaže – opštinski odbor te i te stranke prinuđen je da vam se obrati sa molbom da preispitate rad vršioca dužnosti javnog tužioca. To je, u najmanju ruku, skandalozno.
Toliko sa ovim citatima. Ono što je nesporno, na osnovu ovoga vidimo da je ovaj izbor za nosioce najviših pravosudnih funkcija ozbiljno kompromitovao Visoki savet pravosuđa i ozbiljno doveo u pitanje poziciju pravosuđa u odnosu na Vladu Srbije.
Mislim da se sve to najbolje može videti kroz predlog da predsednik Vrhovnog suda Srbije bude gospođa Vida Petrović-Škero.
Mi iz Demokratske stranke nemamo, naravno, lično ništa protiv gospođe Škero. Da vas podsetim, mi smo je izabrali za sudiju Vrhovnog suda pre nepune dve godine zato što smo smatrali da ispunjava moralne i stručne kvalitete da bude sudija Vrhovnog suda. Međutim, sigurno nismo verovali u to da će samo nakon dve godine gospođa Škero biti predložena za predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Gospođa Škero je imala najmanji broj glasova na Opštoj sednici Vrhovnog suda. Ona je dobila najmanju podršku svojih kolega da obavlja funkciju predsednika Vrhovnog suda Srbije. Gospodin Perović i gospodin Lazarević su dobili 25, odnosno 20 glasova svojih kolega da obavljaju ovu funkciju.
Gospođa Vida Petrović-Škero ima najkraći staž od svih ovih kandidata u Vrhovnom sudu, samo dve godine. Gospođa Škero, to mora javnost da zna i da se priseti, ipak je imala javni angažman, koji je bio politički izrazito obojen. Nije tajna, to se u pravosuđu zna, zna se i u političkim strankama i u političkoj javnosti, da je ona pristalica, nije član, činjenica je, ali pristalica DSS-a i blizak saradnik ministra Stojkovića.
Kako je to izgledalo na sednici Visokog saveta pravosuđa, i to treba javnost da zna. Vidu Petrović-Škero je upravo predložio ministar. Znači, predsednika Vrhovnog suda Srbije je predložio ministar. Niko od uvaženih članova Visokog saveta pravosuđa nije se našao da baš on predloži gospođu Škero, nego je to morao da učini ministar. Glasanje je izvršeno nakon promene Poslovnika, tog istog dela, a i tu promenu Poslovnika je morao da predloži ministar.
Niko od uvaženih sudija nije, očigledno, bio toliko svestan lošeg Poslovnika, nego je morao da dođe ministar na Visoki savet pravosuđa, da promeni Poslovnik, da zatim predloži Vidu Škero i onda časni članovi Visokog saveta pravosuđa zaborave na to ko je imao najveću podršku kolegijuma, ko je imao najveći staž, zaborave na sve kriterijume i glasaju za Vidu Petrović-Škero. Mi kažemo – nezavisnost pravosuđa, nezavisnost ljudi u Visokom savetu pravosuđa; bojim se da od te nezavisnosti već sada nema ništa.
Ne bi prošla gospođa Vida Petrović-Škero na Odboru za pravosuđe, nije vladajuća većina obezbedila većinu na Odboru za pravosuđe, nego je, nažalost, SRS potpomogla to, kao i do sada, pomalo. Gospodin Krasić, moj uvaženi kolega, koji ovde dobacuje već 20-25 minuta, sve vreme dok govorim, u momentu glasanja je izašao, smanjio taj kvorum i gospođa Škero je prošla sa 8:7. Verujem da joj neće smetati što će biti izabrana i na ovaj način.
Proći će i ovaj izbor, prošli su i dosadašnji izbori, stanje u pravosuđu je loše, kadrovska politika u pravosuđu jeste loša, ali to očigledno za nas i za Srbiju nije nešto čudno. Ne treba da se čudimo i da budemo nezadovoljni stanjem u kojem živimo, zemljom u kojoj živimo, primanjima koja imamo itd. Prosto, nekada moramo da budemo malo i samokritični i da kažemo - da, to je vlast koju smo izabrali, to je država u kojoj živimo. Kad pojedinac čeka sedam ili 10 godina na presudu, mislim da nema mnogo prava da se žali. To je to. To je Srbija koju sami kreiramo.
Na kraju ću samo pročitati jednu rečenicu iz završnog dokumenta Kopaoničke škole prirodnog prava. U pitanju je uvodna reč akademika Slobodana Perovića, koja se ne odnosi ni na koga ovde direktno, koja važi za sve nas, a to je: "Prema tome, svako ko se igra sa nezavisnošću sudstva, neka zna šta čini, a čini atak na temelje pravne države. Ako ga sankcija ne pogađa danas, pogodiće ga istorijska, a ona može biti i teža od neke trenutne".

Povređen je Poslovnik, član 100. Vrlo često kolega Krasić kad izađe upravo povredi taj član 100, povredi dostojanstvo ove Narodne skupštine, iznoseći neistine. Potrudio sam se da iznesem svoj stav i nisam imao nameru nekog posebno da pominjem ili da vređam, niti mislim da sam izneo bilo kakvu neistinu kada sam rekao sve što se dešavalo na sednici Visokog saveta pravosuđa.
Vi ste ovde izneli jednu direktnu neistinu, a pričali smo o tome nekoliko puta i rekao sam vam da ne znam odakle vam ta ideja. Dakle, gospođu Vidu Petrović-Škero izuzetno poštujem, vrlo normalno komuniciramo. Ne znam gde joj je kancelarija, nikada nisam bio kod nje, nemam razloga da idem kod nje. Čak mogu reći da smo oko nekih stvari o kojima smo razgovarali uvek imali izuzetno visok stepen saglasnosti. Nikad nijednu ružnu reč, nijednu neprijatnu situaciju sa gospođom Škero nisam imao. Znači, izuzetno dobri i korektni odnosi. O tome sam pričao sa vama već jedanput i pitao sam vas otkud vam ta ideja i to što pričate, a vi niste hteli da mi kažete. Sada opet kažem da stvarno ne znam o čemu je reč i zašto to pričate, kada to nema nikakve veze sa ovim o čemu mi danas diskutujemo.
Opet kažem, mi iz DS-a smo se potrudili da određenim argumentima i podacima ukažemo na to da ovaj način izbora nosilaca pravosudnih funkcija nije dobar. A vi, gospodine Krasiću, vašu diskusiju koncipirate onako kakav je profil vaše stranke, i to je vaše pravo, ali bih vas molio da se ipak malo više uzdržite od onoga što su neistine, jer nema potrebe da ovde izlazimo za govornicu i da jedan drugome govorimo neistine. Hvala vam.

Znate šta, primetio sam da kada god se neko usudi da stavi neku kritiku na rad vladajuće većine ili DSS-a, konkretno nešto što je danas tema, što je tačka dnevnog reda, vi odgovarate nizom optužbi koje se tiču vremena naše vlasti. To, u krajnjem slučaju, nema mnogo logike, jer mi sada govorimo vama i vi ste sada vlast, mi smo opozicija, mi smo naš račun o vladanju položili kada je bila izborna kampanja. Građani su rekli šta imaju o tome.
Druga stvar, zašto prenebregavate činjenicu da smo dugo bili u koaliciji, kada je gospodin predsednik Privredne komore, zaboravio sam mu ime, ali vi i ja ga dobro znamo, jer je bio poslanik, i vi i ja smo bili poslanici; u vreme kada se on kandidovao za predsednika Privredne komore, Veselinović, bili smo ista koalicija, bili ste zajedno u vladi, svi smo bili zajedno. Drugo, sam izbor je u toj privrednoj komori, to su izbori, to znate i sami, oni imaju skupštinu i glasaju. Prosto govorim ono što je bilo. Druga stvar, moram da kažem, dve trećine mojih polemika na Odboru za pravosuđe, a i ovako, uglavnom su sa kolegom Krasićem i ja ga veoma cenim. Ali, vi ste, gospodine Krasiću, vrlo paušalno malopre govorili o tome kako je to bilo kada smo mi bili na vlasti. Potpuno se ne slažem sa vama da je bila na ovaj način ponižena pozicija Narodne skupštine i Odbora za pravosuđe i upravu u to vreme.
Bilo je sasvim drugačije, bio sam član Odbora za pravosuđe i upravu. Mi smo tada dobijali materijale koji su se mogli meriti u desetinama kilograma. Mi smo zaista imali puno obrazloženje zašto neko jeste predložen, a neko nije predložen za sudiju. Kao što se sećate, to je bila zaista ogromna koalicija. Verujete, unutar te koalicije bila je izražena samokritičnost i demokratičnost i da je bilo više potrebe za obrazlaganjem unutar te koalicije, nego što je to slučaj sada.
Problem je u tome što je sada dominantan jedan partijski partikularizam, koji se ne ogleda samo u podeli portfelja, već se sprovodi po dubini u svim oblastima. Tako je to i sa pravosuđem. Kao što ste videli, predstavnici drugih stranaka koje učestvuju u vlasti Republike Srbije se ne mešaju ni na Odboru za pravosuđe i upravu, niti će se mešati u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. To je monopol DSS-a.
Kada je formirana ova vlada i kada je donošen Zakon o ministarstvima imao sam primedbu i smatrao sam velikom greškom vladajuće koalicije što je dozvolila podelu vlasti u Srbiji, praktično po partijskim vertikalama. Mislim da je to greška koja se sada pokazuje kao tačna. Ono što je kolega Boško Ristić rekao, a to je podela – za finansije G17 plus; ministarstva sile (gospodin Ristić je rekao ministarstva sile, ne u pežorativnom smislu, nego se ona u žargonu tako zovu) pripadaju DSS-u, u okviru toga i pravosuđe.
Dakle, danas govorimo o ovom izboru za sudije, govorimo o nedostatku kriterijuma, o izbornom procesu i nema potrebe da se pominje izbor predsednika Fudbalskog saveza ili bilo šta drugo iz vremena 2001. i 2002. godine. Kada se nekome ukaže na sadašnju grešku nije poenta da on svoju grešku brani i da kao argument upotrebljava eventualnu grešku nekog prethodnika. To nije logički ispravno, a nije ni principijelno ni korektno. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dužan sam  da se javim obzirom na izlaganje kolege Stevanovića iz SRS. Jesam bio kod predsednika Skupštine kada se odigrao taj događaj. Dužan sam da potvrdim istinitost navoda gospodina Stevanovića, ali želim samo da kažem da sam bio sasvim drugim povodom kod predsednika Skupštine, nevezano za zakon o radu.

Poštovane koleginice i kolege, naravno podrazumeva se da svako ima pravo da se javi po Poslovniku, tako da i posle mene mogu i dalje da se javljaju tim povodom.
Prosto sam morao da se javim i da iskoristim ovo pravo ukazivanja na povredu Poslovnika u trajanju od tri minuta, ne toliko zbog toga što me je gospodin Stevanović ponovo pomenuo, ali mislim da je i to bitno, nego zaista želim da otklonim svaku sumnju da sam na bilo koji način učestvovao u bilo kojim razgovorima koji se tiču povlačenja amandmana ili bilo čega vezano za ovu aferu Zakona o radu.
Prvo, moram priznati da sam zaista ubeđen, nezavisno od toga kako se završila današnja rasprava, da li će vladajuća većina jednostavno brojem glasova izglasati ovo ili ne, da će ovo ostaviti trajne posledice na parlamentarni život u Srbiji.
Mislim da će sigurno postojati neki među nama koji će zbog ovoga što se sada dešava odgovarati ili će u krajnjem slučaju nositi neku vrstu političkog žiga sve dok se budu bavili politikom. Stoga, ako već neka iskustva iz bliske prošlosti nisu bila dovoljan nauk, ne znam šta da bude dovoljan nauk da se više na ovaj način vladajuće većine ne ponašaju.
Ono što je mene posebno zbunilo, to je način na koji ste vi, gospodine predsedniče, pokušali da odgovorite na argumentaciju gospodina Stevanovića o tom sastanku kojem sam slučajno prisustvovao. Ne znam u kom kontekstu ste pomenuli snimanje. Verujem da niko nikoga ne snima u Narodnoj skupštini. Stvarno bi bilo strašno ukoliko neko nekog snima. Onda bi hitno trebalo prekinuti rad Narodne skupštine, jer uslovi za rad ne postoje ako postoji tajno snimanje.
Ukoliko postoji tajno snimanje, potrebno je, naravno, to prekinuti, utvrditi odgovornost, potrebno je videti ko to snima, sa čijim saznanjem, čijim odobrenjem itd. Ukoliko ne postoji snimanje, moram iskreno reći da mi nije jasno sa kojom ste namerom pomenuli to snimanje, jer i ja bih voleo da postoji snimak razgovora koji ste vodili vi i gospodin Stevanović.
I gospodin Stevanović, a i ja, očigledno nismo hteli da kažemo, sad neću ulaziti do kraja u sadržinu tog razgovora, ali ću vam reći nešto što sam rekao mnogim kolegama ovde - bio sam šokiran, zaista šokiran, načinom na koji ste vi pokušali gospodina Stevanovića da ubedite da povuče amandman.
Nisam znao da li je moguće vaše toliko nepoznavanje Ustava ili je jednostavno izvršen toliki pritisak na vas od strane izvršne vlasti da ste podlegli i na taj način pokušali da ubedite gospodina Stevanovića. I, šta i da je gospodin Stevanović pristao? Šta i da je gospodin Stevanović parafirao? Pa, nije to više svojina gospodina Stevanovića. To je svojina ove Narodne skupštine. Ne može gospodin Stevanović da menja volju Narodne skupštine.
Voleo bih da postoji snimak pa da ga pustimo. Nije to baš bilo tako kako vi ovde predstavljate.

Ali, nisam pominjao snimke, vi ste ih pominjali, i zato sve ovo govorim sada.
Pitam zaista vas kao predsednika nešto, a pitam i narodne poslanike koji su spremni ponovo da glasaju za Zakon o radu - čemu Narodna skupština ako sada izglasate ovo? Šta će to sprečiti bilo koju sledeću vladu, bilo koju sledeću većinu, da kada im se ne sviđa nešto što je usvojeno u Narodnoj skupštini, pošalje falsifikat predsedniku, predsednik vrati i onda izglasa taj falsifikat.
Zamislite se dobro. Ovo će imati dalekosežne posledice za naš parlamentarni život. I, slažem se sa onim, poštujem stare kolege koje su dugo u ovom parlamentu, i veoma sam srećan što nisam upao u neke moguće greške i zamke parlamentarizma u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Slažem se sa kolegom koji je upozorio kolegu Aligrudića, koga izuzetno cenim, da obrati pažnju kako će ovakav politički angažman imati uticaj na njegov budući politički život. Zaista verujem da gospodin Aligrudić nije lično odgovoran za ovo i da se i on jednostavno nalazio u situaciji koja je posledica našeg ukupnog sistema vlasti u Srbiji, a koji karakteriše neverovatna prevlast vlade...

.... i izvršne vlasti nad parlamentom. Evo, završavam. Zaista smatram, uprkos svom uvažavanju, da pominjanje Ramuša Haradinaja, gospodine Aligrudiću, i Studije izvodljivosti, nije bilo korektno, jer mislim da mi govorimo o jednom vrlo važnom pitanju koje se tiče rada ovog parlamenta. Vi koristite argumente, znate to vam je kao onda kada je 9. marta...
(Predsednik: Hvala...)
Evo završavam. Kada je 9. marta opozicija demonstrirala, a na RTS-u se pusti snimak o tome kako se u Hrvatskoj vrši naoružavanje. Znači, to je zamena teza i mislim da nije bila korektna, a u krajnjem slučaju, poznajući vas, sigurno vama ne priliči takav način obraćanja. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.