Dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno poštovanje svih onih koji imaju određeno mišljenje u odnosu na način kako se vodi parlamentarni život u Republici Srbiji, u ovoj Skupštini, ovom uvaženom domu, krajnje je vreme da se ovakav Poslovnik o radu Narodne skupštine promeni. Propisi se menjaju kada dođe do promenjenih okolnosti. Došlo je do promenjenih okolnosti i krajnje je vreme da se ovaj nakaradni Poslovnik promeni.

Obesmislen je rad parlamenta. Na sledeći način to treba objasniti, 20 tačaka dnevnog reda, 20 zakona, podnese se 2000 amandmana, pa kako sada objasniti stručnoj javnosti, kako objasniti biračima da narodni poslanici raspravljaju o samo četiri člana jednog zakona koji se nalazi na dnevnom redu. To je obesmislilo rad ove Skupštine i zbog toga ovde dolazi do brojnih zloupotreba ili ne znanja i ne poznavanja Poslovnika.

Ono što želim da kažem u odnosu na predloženi zakon, plašim se i ukazujem da će se javiti brojni problemi ukoliko se unapred ne spreče odgovarajućim važnim i dobrim ugovorima sa izvođačima radova. Tu će doći do brojnih problema i kriminala. Treba sprečiti ugovorom dobrim da ne dođe građevinska mafija i izvođači i podizvođači da se bave kriminalom pa da dođe država koja je ovaj predlog zakona predložila u situaciji da otklanja probleme i nedostatke na štetu budžeta Republike Srbije.

Dame i gospodo, nema sumnje da je ovaj predlog zakona apsolutno potreban i da on treba da bude i pravičan. Ono što je u istoriji službi bezbednosti poznato još od 1945. godine, pa na ovamo, jeste da su pripadnici službi bezbednosti imali velike probleme kada su u pitanju stan i stambeni problemi. U to vreme, kada sam dolazio u službu, bio sam podstanar i znam kako je tim ljudima biti u statusu podstanara. Tu su ucene, tu su maltretiranja, tu su teške posledice kako za decu, tako i za one pripadnike koji su radili i gde su radile njihove supruge.

Ono što primećujem, ali nije bilo ideje da se u sklopu ovog predloga zakona ima u vidu i ideja za formiranje stambenih zadruga po okruzima i po područjima policijskih uprava. Zamislite kada je sreski Sekretarijat unutrašnjih poslova Pančeva 2001. godine osnovao stambenu zadrugu i u jednoj godini rešeno je 30 stambenih problema, za samo jednu godinu 30 pripadnika službi unutrašnjih poslova.

Ono što bi trebalo imati u vidu jeste da pripadnici unutrašnjih poslova trebaju da budu podjednako zastupljeni. Nije mi sada jasno zašto se pošlo samo od pet policijskih uprava. Imamo 27 policijskih uprava, a samo je pet policijskih uprava i upravnih okruga obuhvaćeno ovim zakonom.

Prema tome, trebalo je ravnomerno u svim policijskim upravama imati u vidu nezaposlenost, imati u vidu stambene probleme pripadnika službi bezbednosti i na taj način bilo bi realnije rešavanje ovih problema u pogledu stambenih pitanja. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, uvažena gospodo generali i predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se u okviru ove objedinjene rasprave osvrnuo malo na istorijat Službe bezbednosti i BIA-u.

Razvoj Službe bezbednosti posle Drugog svetskog rata, u bivšoj Jugoslaviji, osniva se OZNA, Odeljenje za zaštitu naroda. Posle toga, na tim temeljima osniva se i uprava državne bezbednosti, zatim posle Perasta u Službu državne bezbednosti, a potom u resor državne bezbednosti, kao jedan od dva resora bezbednosti pri MUP-u i to resor državne bezbednosti i drugi resor javne bezbednosti.

Međutim, u 2002. godini, zakonom se osniva, kao posebna agencija Vlade Srbije, BIA. U odnosu na Predlog izmena i dopuna zakona o BIA, ukazujem na sledeće. Počev od 2000. godine, Službe bezbednosti se osnivaju kao informativna agencija i VOA. Počele su da se urušavaju u profesionalnom smislu, u zanatskom smislu, a samim tim nisu bili više u mogućnosti da odgovore na adekvatan način, brojnim izazovima i okolnostima, da odgovore za zaštitu svoje zemlje. Tada su na čelo uglavnom dolazili ljudi iz politike, neću da ih pominjem, ali dobro je javnosti poznato, a poznato je i vama.

Postavlja se pitanje, po kom kriterijumu se dovode čelni ljudi i rukovodioci na pojedina ključna mesta BIA-e? Da bi Agencija mogla uspešno da obavlja svoje zadatke, treba poći od sledećeg, način izbora direktora Agencije koga inače postavlja predsednik Vlade Republike Srbije. Da li se za direktora BIA-e vrši bezbednosna provera? Da li odbor u Narodnoj skupštini i narodni poslanici imaju bilo kakve mogućnosti da postave pitanje i da traže odgovor da li su svi direktori BIA-e od 2000. godine pa do današnjeg dana bili provereni i da li su dobili pozitivnu proveru ili su dobili negativnu proveru? Da li je, uopšte, za neke od tih direktora i vršena bezbednosna provera? Po isteku mandata direktora, novi direktor mora da vrši proveru da li je izvršena bezbednosna provera za prethodnog direktora BIA-e.

Postavlja se jedno pitanje – da li sada neki bivši direktori BIA obavljaju neke poslove i zadatke u korist stranih obaveštajnih službi i da li su neki od njih bili vrbovani?

Strane obaveštajne službe koje su aktivne u Srbiji, imamo MI6, to je obaveštajna služba Velike Britanije, BND nemačka obaveštajna služba, američka služba CIA, DGSE francuska obaveštajna služba i Sigurnosno-obaveštajna agencija Hrvatske SOA. Ove su najaktivnije na prostoru Srbije. Sve su za to zapadne službe zainteresovane da se podrije bezbednost Republike Srbije.

Dakle, saradnja BIA sa stranim obaveštajnim službama je vrlo zanimljiva i ta saradnja mora biti jako kontrolisana. Zna se u kojim segmentima bi trebalo obaviti tu međunarodnu saradnju u pogledu obaveštajne delatnosti. Možda se to radi kada je u pitanju suzbijanje terorizma ili organizovanog kriminala, ali po svaku cenu sarađivati sa nekim stranim obaveštajnim službama bez jake kontrole je veoma rizično. Prema tome, smatram da bi obaveštajna agencija trebalo da bude zaštićena i da se suprostavi svim nasrtajima u pogledu teritorijalnog integriteta i bezbednosti naše države.

Jedno pitanje za gospodina ministra. Gospodine ministre, mogu li samo da vas zamolim da mi odgovorite – da li će Vojska učestvovati i pomoći da se dovrši put od sela Negbina do sela Jasenovo? Vojska je to 1997. i 1998. godine počela, nije skoro dovršen od Negbine, preko Gojgića, Kućana do Jasenova još oko četiri, pet kilometara, pa bih bio u mogućnosti da vam predložim i zamolio bih vas da ukoliko postoje materijalno-finansijske mogućnosti vojske da pomogne opštini Nova Varoš, a to je put strategijski u Raškoj oblasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i saradnici, ono što prvo želim reći, da je SRS protiv amerikanizacije srpskog zakonodavstva.

Prema predloženom Zakonu o policiji u članu 70. predvideli ste test integriteta. Slažem se da pripadnici unutrašnjih poslova i policije treba da čuvaju svoj integritet od pozornika do ministra, jer je integritet kao nevinost, samo se jednom gubi. To je veoma važno da se i u službi organa unutrašnjih poslova vodi računa o integritetu.

Što se tiče policijskih poslova, SRS smatra da je došlo do izmena u većem delu ovog Zakona o policiji koji je donet 2016. godine. Velike su intervencije, ali zakoni se menjaju i dopunjavaju samo u onom slučaju ako dođe u društvu do promenjenih okolnosti. Ne znam koliko je u društvu došlo do promenjenih okolnosti od 2016. do 2017. godine, ali ako su te okolnosti prema vašim viđenjima i saznanjima takve da je nužno menjati ili dopunjavati određeni zakon, onda ste vi u pravu i onda treba menjati, ali, ni u kom slučaju ne zadirati u širinu, jer intervencije u zakonu ne mogu da budu velike kada je u pitanju izmena i dopuna. I ako je izmena i dopuna, ona mora biti logična, kratka, jasna i sažeta.

Poslovi koje obavljaju pripadnici policije su veoma časni, odgovorni i opasni, jer je to služba koja je izložena brojnim opasnostima, imajući u vidu istorijsku prošlost Srbije od 90-ih godina, pa do današnjeg dana. Srpska policija je odigrala veliki značaj u odbrani nacionalnih interesa.

Međutim, bio je veliki problem što je došlo do petooktobarske revolucije, nakon čega je došlo do poremećaja u funkcionisanju organa unutrašnjih poslova. Na dužnosti u organima unutrašnjih poslova dolazili su ljudi bez dovoljne provere, drugo, ljudi koji nisu naklonjeni Republici Srbiji, ljudi koji nisu vodili računa o bezbednosti u dovoljnoj meri, zbog čega je i dolazilo do brojnih problema u Republici Srbiji.

Prilikom zasnivanja radnog odnosa u policiji moraju da se vrše detaljne provere, pogotovo, mora se voditi računa ko će doći na koje radno mesto. Za generala policije mora da dođe čovek iz operative, dakle, od pozornika do vođe sektora, do pomoćnika komandira, do komandira, do inspektora, do višeg inspektora, višeg inspektora prve klase itd, do generala, dakle, čovek mora doći iz operative.

U ovom trenutku iz operative je došao general policije Rebić. U svakom slučaju, kada dođe neko iz operative bolje je nego da bude postavljen neko po političkoj liniji. Ministar je politička ličnost, ali general policije, načelnici uprava, moraju biti operativci i komandiri policijskih stanica. Prema tome, te poslove i sve te stepenice moraju da se prođu.

Provera mora da obuhvati ne samo kad se bira. Ono što je jako važno je proveru treba vršiti i posle odlaska sa čelnih funkcija, jer imate u praksi takvu situaciju da se od 2000. godine do današnjih dana na funkcije bezbednosti, pa i u BIA dovode ljudi i postavljaju iz političkih stranaka i dolaze na odgovorne dužnosti u javnoj bezbednosti, tj. policiji.

Sada se postavlja pitanje da li je za njih vršena operativno bezbednosna procena ili nije? Ako jeste, za koga je od tih čelnika bilo javne, bilo bivše državne bezbednosti, a sada BIA, vršena provera? Ono što je jako važno, na šta ću da vam skrenem pažnju gospodo, kada ode sa funkcije, u čiju je funkciju otišao da radi, kod koga je otišao da radi i za čije interese radi?

Da li je bilo slučajeva da su neki bivši pripadnici bezbednosnih snaga bili lokatori hvatanja Ratka Mladića i da li je neko platio grdne milione da se locira, da se uhapsi i da se preda Haškom tribunalu? To je ono što mi smatramo da se mora voditi računa o tome.

Brojni su poslovi i zadaci koje služba unutrašnjih poslova obavlja u interesu zaštite bezbednosti građana i njihove imovine. Nova ovlašćenja po Zakonu o krivičnom postupku i nova ovlašćenja koja se odnose na Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, dodatno proširuju poslove i zadatke organa unutrašnjih poslova, tj. naše policije.

Prema odredbama člana 256, 257, 258. Zakonika o krivičnom postupku, brojni su zadaci sada stavljeni pred organe unutrašnjih poslova tj. pred našu policiju, jer javni tužilac prenosi određena ovlašćenja, mada je i Zakonik o krivičnom postupku predvideo koje predistražne radnje pripadnici policije mogu sami preduzimati, a koje predistražne radnje ili čak istražne radnje može da preduzima i policija, po nalogu javnog tužioca.

Ono što je primećeno u praksi trenutno, javni tužilac ređe izlazi na uviđaje, ređe ide na saslušanja u policijskim stanicama i upravama, to prepušta da obavljaju pripadnici policije. Ono što je bitno, a to je da je po novom Zakoniku o krivičnom postupku od 2001. godine, saslušanja u policiji i rad policije obavlja se uz prisustvo branilaca tj. u prisustvu advokata.

Novi zakon koji je primenjen 2017. godine, a koji se odnosi na nasilje u porodici, je takođe dao velika zaduženja pripadnicima policije koji su od primene toga zakona pa do današnjeg dana blizu 10.000 mera izrekli, hitnih mera prema nasilnicima u porodici. To je ogroman posao koji se sada svaljuje. Dakle, iz Zakonika o krivičnom postupku, kao što sam rekao, iz člana 256, 257, 258. prelazi u nadležnost policiji. Policija se zadužuje, ali šta možete, tužilac više voli da sedi kod kuće u toplom stanu, a da ne odlazi na uviđaj gde dolazi do saobraćajnih nezgoda, gde dolazi do razbojništva, gde dolazi do pljački, ubistava itd.

Dakle, policija preuzima ogroman broj poslova i zadataka kada je u pitanju kriminalitet, a osim toga policija ima veliku odgovornost i ima velike obaveze kada je u pitanju održavanje javnog reda i mira.

Ono što je dobro, što je predviđeno sada u ovome zakonu, a to je da se mora snimati audio i video skupovi koji su visokoga rizika. Sada je veliki problem dokazivati u postupku koji se vodi protiv generala policije pred Tužilaštvom u Beogradu, u vezi onog slučaja sa američkom ambasadom.

Sada se postavlja pitanje – po kom osnovu ti ljudi treba da odgovaraju, ko vrši uticaj? Da li je tu uticaj pravosuđa ili nije i da li je moguće da se jednom odupremo stranom faktoru da više ne može da određuje ko će koga ovde suditi, ko će kome određivati pritvore itd.

Dakle, postavlja se sada pitanje povodom tog događaja koji je bio 2008. godine, na onom mitingu. Molim vas, kako je moguće da ne bude snimljen ceo tok toga događaja i ko je za to odgovoran i ko je znao i ko nije znao i da li su ti ljudi uopšte krivi? To je sada veliki znak pitanja. To je sada diskutabilno pitanje. Po meni nisu krivi, jer ko se mogao suprotstaviti --- od 10.000 ljudi. Zbog toga je sada, gospodo iz ministarstva, nužno, kada su takve situacije u državi gde se organizuju skupovi visokoga rizika mora se napraviti detaljan plan obezbeđenja.

Mora se formirati štab. U štabu mora da se zna ko odgovara, na čijoj teritoriji se obavlja miting visokog rizika ili javni skup i ko je taj u lancu komandovanja, koje su jedinice uključene, kada je uključena žandarmerija, kada su policijske stanice itd.

Prema tome, policija ima velike zadatke i poslove, ali u sklopu toga, kada govorimo o policiji, morate gospodo iz Ministarstva, gospodine ministre Stefanoviću, pozovite ministra finansija kada su najveće zime i lapavica i sneg. Neka sa vama prođe u patrolu pet, šest noći, Srbijom, pa da vidi kako je pozorniku koji nosi pocepane opanke, tj. cipele i čizme, koji nema uniformu i čija je plata 30, 40.000. Vi morate da podignete policiju na viši nivo u pogledu materijalnog, opreme, a ono što je i ranije rečno, čak i ljude obezbediti sa stanovima. Nikad status policije nije bio gori nego što je sada, sa aspekta materijalno finansijskog. Slučajem okolnosti bio sam pripadnik policije decenijama. Nekoliko decenija i znam da sam dobijao uniformu, po tri, četiri uniforme svake druge godine, a nama sada policija dobija uniforme na pet godina, koje su pocepane.

Dobro je ovo što ste sada predvideli, donošenje pravilnika o izgledu. Ja sam se borio ranije, kada mi dođu milicionari u one vreme, kosa do ramena, on sav od buraka prljav, neuredan je, ali sam zato pozivao na smotru i njihove supruge da vide svoje momke kako su ih poslale u službu. Dakle, nema onoga što se tiče minđušara, što se tiče onih kosa do ramena, ali molim vas to je sve preduslov. Morate obezbediti preduslove, a to je materijalno finansijska podrška policiji.

Drugo, kada je u pitanju saobraćajna policija, više policajaca mora biti na ulici. Gde su policajci? Mi onda imamo manjak policije, saobraćajne. Kada god je špic u saobraćaju, ne mogu ljudi doći po tri sata svojoj kući sa posla kada se vraćaju. Gde je policija da pomaže na raskrsnicama?

Drugo, u moje vreme, nisam dao da vidim kola pred kafanom, policijska. Do duše, u ono vreme bile su fiće pa je mogao neko da sakrije. Sada imate, hvala Bogu, policija je dobila nove automobile i to je dobro, ali nije dovoljno. Još treba policiji automobila, ali ima nešto što morate da shvatite. Kada je u pitanju Zakon o bezbednosti saobraćaja, moliću vas, ovo nije izmena i dopuna zakona. Ovo je nov zakon. intervencije su u 251 član. Molim vas, to su intervencije koje apsolutno nisu prihvatljive. Ovo ne može niko da razume. Za dve godine, ovaj zakon, na ovoliko stranica neće moći da razumeju ni policajci, ni sudije koje budu ovo primenjivali. Ovo je praktično gospodo nov zakon, a kada se radi izrada novog zakona ili predlog za izmenu novog zakona, gospodo morate da angažujete vrsne stručnjake i iskusne pripadnik policije koji će u svakom slučaju predložiti Narodnoj skupštini odgovarajući, kratak i jasan zakon. ovoliko materijala više liči na neko naučno delo, ne mogu ga svrstati u naučno delo, ali u svakom slučaju ne mogu da prihvatim da je ovo predlog izmena i dopuna.

Imate, gospodo iz ministarstva, kako je to moguće, izmene i dopune jednog člana na pet stranica? Kažite - ko je taj koji je pred Narodnu skupštinu izašao da se menja jedan član na pet stranica? Toga nema.

Bio sam inicijator u pripremi brojnih zakona, ali ovo nismo mogli dozvoliti.

Prema tome, dame i gospodo, mora se ovde voditi računa o integritetu policije. Policiju morate više platiti ako želite da policija čuva ovu državu.

Gospodine ministre, imam za vas jedno pitanje. Kažite mi, molim vas, koliko se funkcionera i ličnosti obezbeđuje u Republici Srbiji? Koliko je pripadnika policije angažovano na obezbeđenju? Da li svaka džudža danas traži obezbeđenje? Da li Čedomir Jovanović ima obezbeđenje? Ako ga ima, po kom osnovu? Koliko godina ga već ima? Zašto to dozvoljavate? Tu se rasipaju pre svega ogromna materijalna sredstva. Vidite, ako se nekom činovniku, ili nekom službeniku, ili nekom bivšem čelniku koji je otišao sa funkcije, sada daje obezbeđenje – koliko to košta? Da li to kontroliše ministar finansija? Mora da se kontroliše.

Rekao bih vam još nešto u pogledu povećanja ovih mandatnih kazni. Naime, neprimereno je neke kazne povećavati 100%, sa pet hiljada na deset. Menja se samo nešto što su promenjene okolnosti. A šta se promenilo, koje su se to promenile okolnosti u odnosu na zakon koji je donesen 2016. godine i sada? To su previsoke kazne.
Borite se i nemojte da padate pod uticaj ministra finansija, da se samo puni budžet, nego da kazne budu primerene. Hvala lepo.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 33. predloga ovoga zakona. Srpska radikalna stranka smatra da se nisu stekli uslovi za donošenje ovakvog zakona, jer poslodavci neće moći da ispune uslove koji se pred njih postavljaju ovim zakonom.

Poređenja radi, Makarenko, čuveni i najveći sovjetski pedagog, je u periodu od 1920. do 1936. godine prevaspitavao vaspitno zapuštenu decu, oko 3.000 učenika, u radnim kolonijama. Ne bih želeo da ovo toliko upoređujem i da smatram da je podjednako, ali rekao sam i prošli put da ovaj zakon, kad se steknu uslovi, može imati pozitivno dejstvo utoliko što će zapošljavanje mlađih ljudi, posebno omladine, sprečiti u jednom delu maloletničku delikvenciju, ali pod uslovom da se za to steknu uslovi.

Manjkavost ovog zakona, kada pogledate, nije rešeno pitanje naknade štete. Šta će se dogoditi ako učenik poslodavcu pričini štetu namerno ili grubom nepažnjom? Ko će snositi naknadu štete? Recimo, ubaci kamen ili ciglu u mašinu koja vredi 100.000 evra, ko će nadoknaditi štetu poslodavcu?

Da li će to nadoknaditi osiguravajuće društvo, koje ima limit osiguranja koji ne pokriva ni 10% štete koja može nastati i da li će se u tom slučaju primeniti Zakon o obligacionim odnosima?

Jedno pitanje ministru, da li je moguće da čovek u procesu obrazovanja radi, a leči se u neuropsihijatrijskoj specijalnoj bolnici?

Dame i gospodo, što se tiče ovog amandmana, smatram da je on bio osnovan i da njega treba prihvatiti.

Smatram da ovaj zakon nije dovoljno usklađen sa Zakonom o radnim odnosima. Naime, odredbom člana 84. Zakona o radu, kada je u pitanju zaštita omladine, zaposleni mlađi od 18 godina života ne može raditi na sledećim poslovima: na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, pored toga, zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću. Razumem ja da ovo nije klasičan radni odnos, ali ovaj zakon nije u dovoljnoj meri usklađen sa Zakonom o radnim odnosima.

Što se tiče ugovora, ugovor je neprecizan. Naime, u ugovoru se predviđa, odnosno u ovom članu sledećem 15, eventualno rešavanje sporova. Ja smatram, kao advokat, da je ovde moralo da se preciznije odredi. U slučaju spora biće nadležan taj i taj organ, a najčešće biće nadležan sud. Tu je trebalo dodati da će biti nadležan sud. Iz svoje prakse, kao advokat mogu da vam kažem da će biti teško uskladiti ovaj zakon, odnosno biće njegova primena teška i doći će, ukoliko se usvoji, a ne sumnjam, da će brzo doći i uslediti izmene i dopune.

Što se tiče mog nekog skromnog iskustva, završio sam i Višu pedagošku školu i Pravni fakultet i kao advokat i bavio sam se maloletničkom delikvencijom, ovo može da ima određenog pozitivnog uticaja na maloletničku delikvenciju, ali se plašim da će poslodavci zloupotrebiti ovaj zakon. Stoga smatram da je bilo osnova da se ovaj zakon upodobi i uskladi sa Zakonom o radnim odnosima, pogotovo što će ovde biti teško da će Privredna komora uspeti da ona prati rad instruktora, gospodine ministre. Po meni, ovi instruktori koji treba da za 40 časova se osposobe da prate i predaju u ovim školama uz rad, to su kursadžije. Kursadžije su svi oni koji su na privatnim fakultetima završavali.Prema tome, privredna komora nema kapaciteta da sve škole pokrije i one subjekte koji budu zainteresovani za učenike da se uključe po ovom zakonu o dualnom obrazovanju.

Dame i gospodo, ova država od Karađorđa do današnjeg dana, menjala se i uprava, a od 2000. godine imamo inflaciju agencija i akademija.

Postavlja se jedno diskutabilno pitanje, što je rekao Ante Fijamengo sociolog, da li ova država ima koristi od ovih agencija i od ovih akademija?

Sličan vam je slučaj i u pravosuđu. Ko su kadrovi koji se upućuju na Pravosudnu akademiju? Sad se postavlja pitanje koji će to kadrovi biti koje će uprava predlagati i za ovu Nacionalnu agenciju u javnoj upravi?

Sve ovo ide na štetu poreskih obveznika, a činovnici po partijskoj liniji od 2000. godine do današnjega dana, dolaze, uglavnom, na privilegovana radna mesta i zapošljavaju se po ovim osnovama. Srpska Radikalna Stranka smatra da je ova institucija nepotrebna. Ovim se umnožava birokratija. Ovim se direktno udara na budžet Republike Srbije. Kad kažem na budžet, udara se na džep poreskih obveznika, a pogotovo u ovoj godini kada imamo situaciju elementarne nepogode od suše, Vlada bi bila pametna da je neku instituciju ili agenciju osnovala za otklanjanje posledica suše. U upravi nema suše, a nema ni u Vladi, to vidimo.

Srpska radikalna stranka je dala obrazloženje, to je dao gospodin Krasić i gospođa Vjerica, detaljno, zbog čega SRS smatra da je ova novotarija po uzorima EU u koju EU Srbija nikada ući neće, a ultimatumi koji se postavljaju pred Srbiju olako su se prihvatali, i prihvataju se, što je apsolutno ne prihvatljivo za SRS.

Vidite, u budžetu sredstva su obezbeđena ranije. Vi ste malo pre komentarisali, međutim, da li su obezbeđena u 2016. ili 2017. godini to uopšte nije bitno, ali idu pare iz budžeta i plaćaju se činovnici i birokratija koja u ovoj državi samo može da nanosi štetu, a koristi nikakve.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji se predlaže Narodnoj skupštini je zakasnio. Ovo pitanje je trebalo da bude rešeno u osnovnom zakonu. Da je svojevremeno Republika Srbija donela ovakav zakon kojim bi ograničila i garantovala pravo preče kupovine od građana, dakle, privatnih lica na KiM u tom slučaju bi država sprečila da šiptari kupe srpsku zemlju od naših građana. Na taj način bi se zaštitili interesi Republike Srbije.

Svojevremeno donet je 1989. godine Zakona o posebnim uslovima o prometu nepokretnosti. Po tom nakaradnom zakonu dato je ovlašćenje Ministarstvu finansija da daje odobrenja i saglasnost i to ministarstvo je davalo i kapom i šakom odobrenja, ali šiptari ta odobrenja mnogo nisu ni tražili, oni su samo tražili da uđu u posed i da daju pare, a da Srbi odu sa svog ognjišta.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu neće biti u primeni zato što nema pravnog interesa da neko dođe za dva ha i da na taj način dođe u posed pod ovim posebnim uslovima kao što se predviđa ovim posebnim zakonom. Ovo je rešavanje nekoga problema koji neće biti rešen ali na parče.

Očekivao sam da će biti u predlogu i drugačijeg rešenja. Naime, Izrael je otkupio zemlju od Arapa koji su prodavali zemljište i to zemljište davao na poklon svojim građanima da ga koriste, bez naknade. S druge strane, građani Srbije, a naročito poljoprivrednici očekuju da se izvrše revizije stotine i stotine privatizacija poljoprivrednih kombinata i zemljoradničkih zadruga. Kako su privatizovani i kako su mangupi i prodavali, kriminalci kupovali i preprodavali, a radnici ostali bez posla. Samo u južnom Banatu u pitanju su PIK „Tamiš“, zatim Kombinat „Banat“ u Beloj Crkvi, u Starčevu, u Opovu, u Omoljici, u Plandištu, u Alibunaru gde su izvršene brojne kriminalne privatizacije.

Vezano za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta na šta se poljoprivrednici oslanjaju jeste bila i privatizacija pančevačke Azotare od koje zavisi upravo celo poljoprivredno područje Srbije za snabdevanje veštačkim đubrivom. Godine 2006. Azotara pančevačka je prodata za 13 miliona i 100.000 dolara. Gotovih proizvoda u magacinima Azotare bilo je 15 miliona dolara. Mangupi koji su došli sa tašnom i mašnom iz Litvanije i još jedan bivši funkcioner visoki iz službe bezbednosti tadašnje kupili su Azotaru pančevačku, dakle, za 13 miliona i 100.000 dolara da bi novu fabriku koju su trebali da puštaju u proizvodnju, koju su radnici prethodno napravili „Karbamid 2“, rasklopili, prodali, utovarili u vozove, oterali u Ukrajinu i prodali za 32 miliona dolara. NJena knjigovodstvena vrednost bila je 35 miliona dolara. Radnici Azotare su pretrpeli ogromnu štetu. Država Republika Srbija i moj predlog je da država, pre svega ostane većinski vlasnik Azotare pančevačke jer je to opšti interes poljoprivrednika Republike Srbije. Sada to radi preko „Srbijagasa“ i Agencijski fond je taj koji upravlja Azotarom pančevačkom.

Brojne kriminalne radnje da li su rešene? One 24 privatizacije na koje je ukazala EU, još ni jedna nije rešena, a među njima je i Azotara pančevačka. Postavlja se pitanje, šta će biti sa Azotarom pančevačkom ako ona pređe u privatne ruke, da li će biti privatizovana na način kako je to i onaj slučaj sa „Zastavom“ u Kragujevcu?

Što se tiče zakona po hitnom postupku. Drago mi je, tu su kolege pravnici iz koalicije na vlasti, ako treba reforma zakonodavstva, to zakonodavstvo treba izbegavati na američki način. I Evropa izbegava reformu zakonodavstva amerikanizacije u Evropi, jer cela Evropa primenjuje kontinentalno pravo, a samo Engleska primenjuje anglosaksonsko pravo. Većina zemalja Azije i Afrike i Latinske Amerike primenjuju kontinentalno pravo. Šta je bitnije? Ovo po hitnom postupku nije trebalo da dođe. Ovo je rešavanje na parče, a ovaj zakon u primenu neće doći, primeniće se tek za šest meseci. Trebalo je voditi računa šta je prioritet. Prioritet je ako hoćemo zakone po hitnom postupku pre svega Zakonik o krivičnom postupku, procesno-krivično. Dakle, zakonodavstvo i Krivični zakonik u građanskoj oblasti, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Dakle, ima brojnih zakona. Da se donese konačno građanski zakon. Prema tome, u tom pravcu predlažem Vladi da prioritete poštuje i da se po hitnom postupku izlazi sa takvim rešenjima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, u okviru reforme pravosuđa nije mnogo učinjeno. Od kako je došao DOS, u pravosuđu je došlo do brojnih skandala i brojnih nepravilnosti.

Kada je uloga predsednika suda u pitanju, on ima veliku odgovornost utoliko što mora da prati zakonitost, sprovođenje zakona u primeni od strane nadležnih pravosudnih organa, tj. nosilaca pravosudnih funkcija, tj. sudija.

Izneću jedan podatak. U Pančevu postoji takva politika, kaznena, da te kadija tuži i kadija ti sudi. Šta to znači? Radi se o tome da je podneto lažnih 535 krivičnih prijava protiv građana, uglavnom protivnika političkog režima DOS-a, da je od tih 535 građana koji su optuženi lažnim optužnicama javnih tužilaca u Pančevu, oslobodio sud svih 535 građana. Šta je u pitanju? U pitanju je da od Visokog saveta sudstva, preko Vrhovnog kasacionog suda, da treba predsednici sudova, u svakom slučaju, da snose odgovornost za zakonitost sprovođenja određenih propisa.

Kako je moguće, dame i gospodo, da se u Pančevu protiv advokata Predraga Basarića podnese 37 krivičnih prijava, a da nijedan slučaj nije procesuiran? Da li je tačno da mu je kuma zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu? Da li je tačno da je od tih 535 optužnica, da je iz budžeta Republike Srbije i poreskih građana plaćeno 110 miliona? (Isključen mikrofon.)

Da li je tačno da je advokat Predrag Basarić iz Pančeva 80 hiljada evra prihodovao za ishodovanje građevinske dozvole?

Izvinite, nismo se razumeli.

Nismo se razumeli.

Ja govorim zbog čega treba pojačati kontrolu upravo rada predsednika sudova.

Gospodine Arsiću, ovde se radi o katastrofi u pojedinim delovima pravosuđa. Ko je odgovoran za sprovođenje zakona u sudovima? Jeste odgovoran i predsednik suda koji ne vrši, pre svega, analitičku statistiku i ne vrši analizu rada zakonitosti primene zakona od strane pojedinaca.
Prema tome, kada sam rekao da je Predrag Basarić, advokat iz Pančeva, uzeo 80 hiljada evra za ishodovanje građevinske dozvole, da je krivična prijava „Ingrap stana“ iz Beograda odbačena, pa o čemu mi govorimo, o kakvoj dalje reformi pravosuđa? Ovde mora da se preduzmu određene mere, da se zna ko kosi, ko vodu nosi. Ne sme predsednik suda, ni po Ustavu, ni po zakonu, da se meša u nadležnost sudije, ali predsednik suda ne sme da prećuti ukoliko je sudija prekršio zakon. On mora da preduzima odgovarajuće mere.
Drugo, ponovo moram da napomenem, malo pre sam istakao činjenicu da je 37 krivičnih prijava, gospodine Arsiću, podneto. To i vi znate, da u istoriji srpskog pravosuđa nije zabeleženo.
Drugo, kako je moguće da se u 90% slučajeva optužnica i sudska presuda identifikuju isto? Kako tužilac predloži, tako sudija sudi. To znači – kadija tuži, kadija sudi. Da li predsednik suda vrši analizu? Jel se vrše određene kontrole? Zašto je, gospodine Arsiću, ukinut nadzorni odbor pri Vrhovnom kasacionom sudu? To telo treba da se vrati u Vrhovni kasacioni sud, ne da on utiče na odluku sudije, nego da vrši uvid i kontrolu da li taj sudija poštuje zakon. Hvala.