Gospođo predsedavajuća, gospodo iz Ministarstva, žao mije što nema ministra ovde, gde je otišao ne znam, ali red je da sedi ovde, jer mu je mesto, kada se izlaže ona oblast kojom on rukovodi, to jest resor, trebalo bi da bude ispred narodnih poslanika i da odgovara na određena pitanja i eventualne primedbe.
Kada je u pitanju izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i izmena Zakona o privrednim komorama, moram reći da se ovim izmenama i dopunama apsolutno ništa ne poboljšava zdravstveno stanje građana Republike Srbije. Naprotiv, zdravstveno stanje u Srbiji od Rimljana do današnjeg dana nije bilo gore. Resorno ministarstvo ne preduzima odgovarajuće i adekvatne mere da napaćenim građanima pruži pomoć i da se smiluje da im obezbedi blagovremeno pružanje zdravstvenih usluga i sve ono što im je potrebno.
Šta interesuje građane Srbije, gospodo, koju će to garderobu da nose inspektori zdravstvene zaštite? To ne interesuje građane Srbije. To nije njihov problem. Njihov je problem kada obole i dođu u zdravstvenu ustanovu i čekaju po ceo dan za jedan recept, a Ministarstvo zdravlja Srbije je uvelo takvu administraciju da ni Pentagon nema takvu administraciju i protokole koje je ovo ministarstvo u ovom sastavu propisalo – da lekari moraju izgubiti po sat vremena na jednom običnom obrascu, a da građanin čeka, boluje i trpi sa bolovima, a danima ne može da dođe na red, čak ni na pregled.
Gubimo dragoceno vreme ovde. Umesto da govorimo kako će se poboljšati zdravstveno stanje građana i kako će zdravstvene ustanove biti efikasnije, racionalnije i ekonomičnije, mi govorimo o tome, jedan zakon stavimo u proceduru pred Narodnu skupštinu, da bi zabavljali ovaj narod kako će da polažu stručni ispit primarijusi. Ovo je moglo da bude regulisano u prethodnom zakonu, bez ovih dopuna. Dakle, ovde se pogrešilo i izgubilo vreme. Malo učinka ovde imate.
Kada su u pitanju zdravstvene komore, stanje je katastrofalno. Nema odgovornosti i ta institucija, koja bi trebalo da bude institucija koja će da uvodi red u zdravstvu, koja će da utiče ko će dobiti licencu da bude lekar, ko primarijus, ko akademik, ko profesor. Nikakve rezultate nemate u tom delu.
Da li je neko od lekara, ko je svojim neznanjem ili nestručnošću ili nemarom u Srbiji odgovarao prilično, pa čak i za smrtonosne posledice, ako imate jedan slučaj da je jedan lekar osuđen zbog toga što je pružao pogrešnu uslugu, zbog toga što građaninu nije dao uput da ide, recimo, iz Pančeva u Beograd da se leči, da umre jer mu nije data adekvatna lekarska pomoć.
Nemam ni jedan slučaj u sudskoj praksi gde je lekar osuđen zbog toga što je nesavesno obavljao svoju dužnost, a da su nastupile teške posledice po građanina. Samo da podsetim na onu narodnu: "Vrana vrani oči ne vadi".
Kada dođe da odgovara neko od lekara zbog toga što je došlo do smrtne posledice ili teških telesnih povreda ili invaliditeta, šta se događa? Dođu lekari da budu veštaci i kad nastupe veštaci, stomatolog, hirurg, neuropsiholog i da ne nabrajam sve te profesije i specifičnosti, kažu – nije krivica do lekara.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pružanje zdravstvene pomoći, gospodo iz Ministarstva, zašto niste rešili pitanje zašto žene iz Vojvodine ne mogu da se leče u Beogradu? Zašto je u 2009. godini bilo 170 porođaja kao hitni slučajevi? Nisu žene koje su bili na porođaju dobile plaćanje preko filijala u Pančevu i u Vršcu. Moralo je 170 žena da plati po 56.000 dinara.
Gospođo predsedavajuća, a i gospodo iz ministarstva, moram reći da ima jedan problem, nazvao bih to dvovlašće, a i neko nerazumevanje, nisu dobro uređeni odnosi između Ministarstva za zdravstvo i Fonda za zdravstveno osiguranje i Sekretarijata za zdravstvo Vojvodine i filijale na terenu.
Kad god imate problem u južnom Banatu, kažu – kad se odbije zahtev građana da se leči u Beogradu, naime, lekar da uput, dođe pred zdravstvenu komisiju filijale, ta komisija u Pančevu koju treba hitno rasformirati, a ispitati slučajeve da li ima krivične odgovornosti zbog zloupotrebe službenog položaja.
Gospodin Cimeša je sa svoje strane već prošle godine preduzeo odgovarajuće mere, ali vidim da se svaljuje krivica sad na Beograd, sad na Pančevo, sad na Novi Sad. To pitanje morate da razrešite.
Verujem i očekujem da ćete razrešiti komisiju Filijale zdravstvenog osiguranja i zaštite u Pančevu zbog toga što je zloupotrebila svoj položaj na taj način što građanima nije omogućila i nije dala za pravo, što daju Ustav i zakoni, da se mogu lečiti van filijale Pančeva.
Postavio sam poslaničko pitanje i dobio na njega odgovor, gde mi potpredsednik Vlade daje za pravo i kaže da i po Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Pravilniku o načinu postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja nije uskraćeno pravo građana Pančeva da se leče van Pančeva.
Gospodo iz ministarstva, da li vi zaista ovo osluškujete, a već godinu dana je prošlo otkako sam to pitanje postavio. Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije je već po ovom pitanju intervenisao. Sad samo molim gospodina Cimešu, kao narodnog poslanika i lekara, koji rukovodi Sekretarijatom za zdravstvo, da ovo pitanje sa Beogradom razreši i sa Pančevom. Skrećem pažnju, gospodo iz Ministarstva, još i na ovu činjenicu, kada dođu građani na hemodijalizu, koji boluju od raka, kao teški bolesnici, u Beograd da im se na Onkološkom institutu kaže – idite za Novi Sad, imate u Vojvodini institut za tu onkologiju, pa se tamo lečite.
Dakle, ne sme niko više da se igra zdravljem naših sugrađana, niko. Neko je ovde odgovoran. Očekujem, pošto je 15 km Pančevo od Beograda, a u zakonu se predviđa da 45 km građani imaju pravo da biraju filijalu i lekara, gospodo iz ministarstva, evo pročitajte odredbu člana 29, nemojte da je zaobiđete, Zakona o zdravstvenoj zaštiti – svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom.
Čekajte, ko daje pravo da neko nekome iz jedne filijale ne da pravo da se leči ako on želi da se leči, recimo, u Kragujevcu ili u Novom Sadu? Da li onaj iz Vršca ili onaj iz Smedereva treba da onemogući građanima ono što im garantuju Ustav i zakon? To niko nema pravo.
Gospodo iz ministarstva, ponavljam, od Rimljana do današnjih dana gore ministarstvo, što se tiče efikasnosti, celishodnosti i ekonomičnosti Srbija nije imala i ako ne preduzmete odgovarajuće mere da uredite stanje, da odgovaraju oni koji rade na ovim poslovima, da vršite nadzor, izvolite, gospodo, vašu zdravstvenu inspekciju uputite u pančevačku bolnicu i na interno odeljenje.
Ne smem, nije pristojno da kažem na šta to odeljenje liči. Možete li misliti da imaju ćebad iz 1914. godine iz Prvog svetskog rata ili gvozdene krevete iz tog perioda? Da ne govorimo o lekovima.
Možete, gospodo, videti jednu stvar, gospođo predsedavajuća, izbrojao sam na jednom komunalnom preduzeću 80 erkondišana, a na bolnici, dobio sam odgovor, ima samo sedam, a tamo se leče najteži bolesnici koji u letnjim danima umiru od vrućine, ionako napaćeni i bolesni.
Drugo, inspekcijski nadzor prema medicinskom osoblju, koje se toliko pravi važno da je važnije čak i od lekara, i od primarijusa, i od doktora i od akademika, odnos je nikakav prema građanima, baš upravo od strane medicinskog osoblja. Zalažemo se da i to medicinsko osoblje ima odgovarajuće plate.
Ima još nešto, gospodo iz ministarstva, vama na teret, vi odgovarate, a radite nešto veoma sračunato iz materijalnih interesa, iz koristi radite. Kako se to radi iz koristi? Evo kako – lekari koji rade u bolnici, u specijalističkim tercijarnim ustanovama ili sekundarnim ambulantama kažu – nemamo taj lek i danas ne možemo da vas pregledamo ovde na ultrazvuku ili rendgenu, ali dođite popodne u tu i tu privatnu ordinaciju, obezbediću vam da budete pregledani. Kad tamo ode građanin, čeka ga taj doktor, jer on radi popodne u toj privatnoj ustanovi.
Nemate sukob interesa. Taj zakon treba promeniti, gospodo. Zašto? Da ne bude tezgarenja i da ne bude korupcije. Nema leka da se prepiše na recept, a kad odete u apoteku kažu – ima u privatnoj apoteci, nema u državnoj.
Drugo, spisak lekova koje građani plaćaju, velike su cene lekova, a jadni, napaćeni građani plaćaju, pogotovo oni koji nemaju odgovarajuće lične dohotke i primanja, muče se, nemaju od čega da kupe lek, zato što su skinuti sa onog obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja određeni lekovi.
Gospodo, loše vam je stanje u zdravstvu. Da sam ministar, sutra bih pobegao, napustio bih ministarstvo, kod ovakvog stanja. Dajte inspekcije na teren, pitajte građane, pa ćete videti šta će da se desi, koje ćete rezultate dobiti.
Zato vas molim, gospodo iz ministarstva, gospodina Cimešu molim, verujem da će on uložiti sve napore, da se pitanje uputa i overe uputa i slanje van Pančeva pacijenata razreši, jer tamo je bila jedna komisija koja je sebe videla jedinu, koja odlučuje, žari i pali i odlučuje i o životu i o smrti. Sprečimo to i nadam se da će ovo morati da se promeni i da građani imaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.
Korupcija u zdravstvu postoji. Ona se zaobilazi. Idite samo, gledajte kako gleda zdravstveno osoblje kada onaj uđe sa kesom, a onaj uđe sa torbom. Onaj kad uđe sa torbom ima prijem odmah. Onaj ko ima najlonsku kesu, koja se providi i u njoj ako ima nešto od nekih krpica – čekajte, da li ste imali zakazano, niste, javite se da vam se zakaže, pa ćete onda doći.
Korupcije u zdravstvu ima, morate priznati i jedino ministarstvo koje se suprotstavlja da policija i budžetska inspekcija uđu, da se izvrši kontrola i pregled poslovanja zdravstvenih ustanova, to je ministarstvo zdravlja. Dajte neka uđe kriminalistička policija i budžetska inspekcija i neka provere kako posluju parama poreskih obveznika, jer to je njihovo pravo, a vaša obaveza. Hvala.