Mogu li samo minut?

Izvinjavam se.
Kako je moguće da vi postavljate v.d. predsednike sudova, a šest meseci lišili ste prava Skupštinu da vrši kontrolu nad radom predsednika sudova? Ko vam je to ovlašćenje dao? Ustav vam to ne daje pravo, čak sprečava. Po Ustavu Skupština bira predsednike, nema v.d. stanja.
Drugo, vi ste danas izašli sa jednim brojem, šta je sa drugim brojem što treba da se postavi? To treba, sigurno, da birate ili da sačekate neke druge okolnosti i dogovore?
Prema tome, vi ste u obavezi da poštujete, gospodo, Ustav. Moja je molba ubuduće kad dođete ovde, dođite sa tačnim podacima.
Kako je moguće predsednik Vrhovnog kasacionog suda, a u stvari on je bio u v.d. stanju? Ispada da je neustavan v.d. birao druge v.d. a Narodna skupština je onemogućena. Razvlašćena je Narodna skupština vašim postavljenjem. Amerikanizacija i evropeizacija naše pravosuđe će da baci na kolena.
Drugo, hoćete, gospodo, da budete nezavisne sudije? Hoćete. Budite nezavisni, ali znate kad? Donosite zakonite odluke i niko ne sme da priđe vama i da vas pita.

Dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, ja bih samo skrenuo pažnju na nastanak autorskog prava i njegovo kretanje do današnjeg dana.

Autorskim pravom naziva se skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose povodom intelektualnih proizvoda u oblasti književnosti, nauke i umetnosti, tj. u oblasti takozvane duhovne kulture. Objektivno autorsko pravo, autorskim pravom naziva se i pravo koje pripada autoru ili drugom licu, fizičkom ili pravnom, povodom autorskog dela, na osnovu normi objektivnog autorskog prava (subjektivno autorsko pravo).

Autorsko pravo javlja se tek krajem 18. veka. Pre toga nije postojalo, niti su intelektualni proizvodi uživali pravnu zaštitu. Pretečom autorskog prava smatraju se privilegije, davanje prava pojedincima, obično izdavačima i knjižarima, da za određeno vreme obavljaju intelektualne tvorevine.

Prvi zakonski tekst o autorskom pravu donet je 1709. godine u Engleskoj i smatra se začetkom autorskog prava. Međutim, tek od Francuske revolucije, autorsko pravo se i u Francuskoj nastavlja i unapređuje.

Na međunarodnom planu, autorsko pravo se uglavnom javlja u vidu dve multilateralne konvencije Bernske od 1886. godine i Panameričke od 1902. godine. Obe su do sada menjane više puta. Bernska konvencija je poslednji put menjana u Briselu 1913. godine, Panamerička u Vašingtonu 1946. godine. Poslednjih godina teži se unifikaciji međunarodnog autorskog prava.

Hvala.

Gospodine ministre sa saradnicima, Srbiji je potreban ozbiljan pravni sistem. Stalne izmene zakona ili donošenje novih zakona karakterišu srpsko zakonodavstvo. Opadanje ugleda prava u Republici Srbiji je za poslednjih godina primećeno i vidljivo.

Čuvenom kodifikatoru profesoru Mihajlu Konstantinoviću komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim svojine, to nije vaša tema. Ovde se mislilo i na temu koja je u pitanju na današnjem zasedanju. Ni autorsko pravo u to vreme nije moglo da se primenjuje, jer je tadašnja vlast smatrala da ne mora profesor da se bavi tim pitanjima, pa ni svojinom. Tako je Mihajlo Konstantinović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izradio Zakon o obligacionim odnosima koji je jedini preživeo raspad i primenjuje se u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Smatram da u oblasti obrazovanja, gde spada i ovaj zakon koji je na dnevnom redu, treba posvetiti posebnu pažnju autorima udžbenika u srednjem, višeg i visokom obrazovanju. Takmiče se pojedini profesori i autori šta će da napišu i koliko stranica da napišu, a ima besmislenih sadržaja da ne treba time opterećivati učenike i studente.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Jednu rečenicu.

(Predsedavajući: Naravno, izvolite.)

Poznato je na beogradskoj Univerzitetu Pravnog fakulteta da je jedan profesor, inače na četvrtoj godini se polaže njegov predmet, da je po pet puta obarao studente, a imao je sporedno zakonodavstvo, sporedan udžbenik, sporedna grana prava, da su studenti na klinici završavali zbog toga što se iživljavao na tim studentima i digao svoj predmet iznad svih profesora i iznad svih drugih udžbenika i grana prava.

Hvala.

O značaju i ulozi zaštite autorskih prava ja bih želeo samo da ukažem istorijski kako je to nastajalo. Nastavio bih ono o čemu sam malopre govorio.

Dakle, pod okriljem UN izrađena je Konvencija 1952. godine, koju je Jugoslavija ratifikovala 1966. godine, a Mirovnim ugovorom, posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija je bila obavezna na donošenje propisa o autorskom pravu i ona je to učinila Zakonom o zaštiti autorskog prava 1929. godine.

Taj zakon se smatrao u to vreme kao jedan od najboljih i zato je bio i u primeni određeno vreme.

Zakon o autorskom pravu Jugoslavija je donela 1946. godine, a kasnije je Zakonom o autorskom pravu iz 1957. godine, takođe, regulisano da, prema ovom zakonu, autorsko pravo traje za života 50 godina i posle smrti 50 godina. Moralno pravo autora traje i posle isteka preko 50 godina.

Ovo sam želeo samo da ukažem da je i stara Jugoslavija vodila računa i prilagođavala ove propise kao nacionalne propise i donosila zakone u interesu zaštite autorskih prava.

Narodni poslanik SRS, gospođa Nataša Jovanović je podsetila malopre da je i Krivični zakonik Republike Srbije regulisao ovu oblast i kažnjava se svaka zloupotreba u pogledu kršenja prava kada je u pitanju autorsko pravo. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, u ovom domu i u ovom sazivu prisustvuju profesori, lekari, advokati i druge časne profesije i u oblasti reforme zakonodavstva ovim Predlogom zakona načinjena je velika šteta pri reformi zakonodavstva, pogotovo zakonima iz oblasti obrazovanja.

Dame i gospodo, kaže se - zec u gori a ražanj se pravi. Šta će nama zakon gde smo izgubili toliko vremena na pripremi njegovoga nacrta, pa izradi predloga, pa usvajanju toga predloga eventualno pred narodnim poslanicima, ukoliko u praksi ovaj zakon ne postoji i ne daje nikakve rezultate?

Ono što su napomenuli narodni poslanici SRS - kako je moguće, šta će reći stručna javnost, kada imamo predlog zakona koji je citirala gospođa Vjerica Radeta, poslanik SRS, a ja ću ponovo da ga citiram, pre svega član 98, koji kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji". Ko to garantuje da će Srbija da uđe u EU?

Poslanici SRS ukazuju građanima Srbije i vama, gospodo iz vlasti, i koalicije koja je na vlasti u ovom parlamentu, da nije trebalo sa ovakvim predlogom zakona izaći pred najviši zakonodavni organ Republike Srbije i pred građane Srbije izaći sa Predlogom zakona koji neće biti primenjen. Vlada Republike Srbije nije dokona, ima pune ruke posla. Ima važnijih zakonskih predloga koji su trebali da dođu pred ovaj parlament.

Ako bi trebali da raspravljamo o ovakvim zakonima, onda bi bilo pametnije da je Vlada izašla pred parlament danas i da smo govorili o tome zašto Srbija nema dovoljan broj zanatlija, električara, mehaničara, obućara, vodoinstalatera i drugih profesija? Zašto nismo izašli danas u javnost da kažemo da imamo problem sa odlaskom naših kadrova u inostranstvo? Što nismo danas dobili informaciju od regionalnih centara, od Nacionalne službe za zapošljavanje, koliko imamo nezaposlenih lekara, koliko imamo nezaposlenih medicinskih sestara, koliko imamo nezaposlenih diplomiranih pravnika, koliko imamo inženjera po određenim strukama, koliko imamo profesora koji nemaju zaposlenje? Mislim da je o tome važnije raspravljati u ovom uvaženom parlamentu, nego da se mi sada udvaramo Amerikancima i nekima iz EU koji su nas bombardovali i razorili Republiku Srbiju, a mi im se još ulagujemo i klečimo pred njima i obećavamo mi njima, zaklinjemo se u to da ćemo mi prihvatiti ove norme EU.

Ovaj zakon nije ni izbliza ni nalik određenom zakonu i resorno ministarstvo moglo je da izradi bolji predlog zakona, ali nikako da ne kaže da neće biti primenjen, objavljujemo ga, stupa na snagu, ali neće biti primenjen dok Srbija ne uđe u EU.

Prema tome, dame i gospodo, gde smo bili, šta smo radili? Na gubljenju vremena i izradi ovakvog predloga samo. Ja ne mogu da nazovem na šta ovo liči i koje rezultate će dati. Ne bih želeo, jer uvažavam i nameru Vlade, ali ova namera Vlade ne daje rezultat.

Dame i gospodo, gospođo ministre, demokratska vlast u periodu od 2000. godine do 2012. godine bila je u prljavim rukama. To slobodno mogu da kažem, jer je ta demokratija trasirala put da se dođe do ovoga stanja koje zabrinjava. Ja verujem da ćete vi ipak imati u vidu ovo što su narodni poslanici izneli i da građani iz sata u sat javljaju se poslanicima SRS, gde ističu određene prigovore i primedbe.

Ono što bih želeo da podsetim, da nam korupcija u pravosuđu vlada. Zelenaštvo, za krivično delo zelenaštva u članu 217. propisana je kazna i do osam godina, a kako to sudovi rade? Ako je država poverilac, nema problema tu će se naplatiti da oderu kožu, ali ako se upravo država nađe u situaciji da duguje građanima tu je pravosuđe neefikasno.

Ono što hoću da pitam, gospođo ministre, kada će se ukinuti. Pošto Vlada predlaže, a Skupština donosi odluku o izboru javnih tužilaca i vršilaca dužnosti javnih tužilaca, kada će prestati u Srbiji v.d. stanje javnih tužilaca koje su u modu uveli demokrate? Krajnje je vreme da se sa tim prekine, v.d. stanje i v.d. vršilac dužnosti tužioca može da bude najduže godinu dana, a vi imate u praksi ne jednu, nego pet godina. Nastaviću kasnije.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ja verujem da je Vlada preko ministra pravde danas čula šta misle građani Srbije. Ne bi trebalo da dužnici žive u ovoj državi pod opsadom javnih izvršitelja i da se osećaju kao ptice u kavezu. Ovo zlo što je upravo i ocenio moj uvaženi kolega prethodni koji je stavio primedbe, u svakom slučaju je u pravu. Ali, ono što moram da kažem da reforma pravosuđa nije uspela i da mora reforma da se sprovodi što pre i što hitnije. Vi znate kako je stanje bilo 2009, 2010. od 2008. godine i kako je vršen izbor sudija.

Ono što je najgore u sudovima su vam sve predstavnici žute demokratije. E, oni su vam sada u sudovima, a kako sude i koji im je efekat i koja je tu efikasnost i ekonomičnost tih postupaka, treba da snose oni. Za sve ove slučajeve što su gospođa Nataša Jovanović, Vjerica Radeta i naši poslanici SRS danas izneli Vlada mora da čuje narod. To je osnovno.

Poruka srpskih radikala iz ove Skupštine građanima Srbije jeste - ovo zlo mora da se ukida i da se vrati u nadležnost suda. Ja imam veće poverenje u sud, ali u sudu mora da se izvrše reforme.

Ne možete imati u sudu v.d. predsednika četiri godine, ne možete u tužilaštvu da imate v.d. funkcionera zamenika javnog tužioca ili tužilaca u v.d. stanju više od godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada je u pitanju primena ovoga zakona, odnosno usvajanje ili njegove odredbe koje bi trebalo da poboljšaju stanje u ovoj oblasti, u nekim odredbama je nemoguća. Mi se slažemo. Sve odredbe Predloga zakona o izvršenju i obezbeđivanju kojima se onemogućava izvršenje izvršnih i verodostojnih isprava su neustavne, ali srpski radikali kažu – mi hoćemo da budu zaštićena prava, pre svega, dužnika, a isto tako i poverilaca, jer je trebalo napraviti razliku, gospođo Kuburović. Trebalo je napraviti razliku za one kategorije građana koji ne mogu da plate, a duguju do pet hiljada evra određeni dug. Za tu kategoriju srpski radikali se zalažu, i to bi bilo pravilno, koji ne mogu.

Šta ćete da radite kada ćete imati, po ovoj odredbi, zaštitu multimilionera, lažnog prestolonaslednika koji je na Menhetnu kupio stan u vrednosti od milion evra, a neće da plaća struju i druge dažbine državi? Šta ćemo da radimo sa starletama i pevačicama koje neće da plate struju, a zarađuju enormno visoke cene i velike pare? Tu treba napraviti samo razliku i onda bi moglo da se kaže zaštićeni su nam građani podjednako i o njima država vodi računa.

Vama je vruć krompir u rukama ostavila žuta konjica i prema tome nije vam lako, ali potrudite se da ovo, uz pomoć vaših saradnika i drugih stručnjaka i eksperata, da se napravi jedan dobar zakon, a koji će da štiti sirotinju srpsku, a veliki je broj srpske sirotinje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kako pomoći siromašnim građanima Republike Srbije koji ne mogu da plate komunalije i ne mogu da plate te dažbine za koje duguju javnim preduzećima i drugim fizičkim ili pravnim licima?

Od tajkuna i pljačkaša koji su kroz proces privatizacije opljačkali radnike i druge građane Republike Srbije, opljačkali državu, da se izvrši revizija svih privatizacija u procesu privatizacije na oko 2.280 preduzeća, pa da se oduzme nezakonito stečena, opljačkana imovina od države Srbije i njenih građana i da se stvori mehanizam u vidu socijalnog fonda, jer bi trebalo proceniti i prodati te nekretnine i ta sredstva, iz tih sredstava finansirati sirotinju Srbije, a bilo bi zaštićeno oko dva miliona stanovnika Republike Srbije. To su vam ostaci i nasleđe od strane žute vlasti koja je bila prethodno.

Mi moramo biti humano društvo. Ne dao Bog da ljudi moraju ponovo, neki koji su siromašni, da uzimaju pištolj ili da izvrše samoubistvo na neki drugi način zbog toga što duguju ovim javnim preduzećima.

Osim toga, samo da se proda ili izvrši revizija PIK Zlatibor, gde je šteta po državu nastupila od milijardu i 300 miliona dinara. Vlada Srbija mogla bi da izradi autoput od Subotice do Prijepolja.

Osim toga, gospođo Kuburović, vi niste verovatno utvrđivali broj ovih izvršitelja. Ja mislim da je mali broj i da je to monopol, malog broja ljudi. Ovde treba duplirati, jer ima mnogo pravnika diplomiranih koji mogu dobiti zaposlenje i na taj način i oni obezbediti neku egzistenciju, a ne dozvoliti da se ovi ljudi tako bogate.

Ovi podaci što je iznela narodni poslanik Vjerica Radeta su zaista zabrinjavajući i oni opominju da treba voditi računa zaista da se tako ne bi događalo, ali srpski radikali predlažu da se ovaj zakon povuče i da se donese novi zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste potvrdili jednu od vrlo važnih činjenica koja se odnosi na ovaj zakon, malopre kada ste spomenuli da ćete preduzeti mere da se tarife javnih izvršitelja moraju smanjiti.

Vi imate dobru nameru i ja podržavam vašu inicijativu da vi to učinite. Međutim, za veoma kratko vreme javni izvršitelji i notari, beležnici, su se enormno obogatili, a to možete kroz statistiku da utvrdite koji je od kojih tih nosilaca tih javnih ovlašćenja zaradio za taj period.

Ako je u pitanju beležnik, kako je moguće da beležnik za mesec dana zaradi više nego 20 ministara ili 20 sudija plata, a to izvolite, imali ste, gospođo ministre, prilike da čujete, a u praksi to se može lako dokazati?

Gospođo ministre, ja očekujem od vas puno u tom pravcu, da ćete vi učiniti više nego što su prethodnici učinili vezano za pravosuđe.

Ko je kriv za ovo stanje? Krivo je pravosuđe što nije bilo efikasno, pa je moralo da se na ovakav način interveniše.

Želim da ukažem, gospođo ministre, i da podsetim, Srbiji je potreban ozbiljan pravni sistem. Nedovoljno se proučavaju pravna rešenja razvijenijih pravnih sistema i institucija zakona demokratskih pravnih sistema. Stalne izmene zakona ili donošenje novih zakona karakterišu srpsko pravosuđe. Napoleon Bonaparta se posvetio izradi građanskog zakonika, koji je usvojen 1804. godine i na snazi je skoro 120 godina u primeni. Nemački građanski zakonik iz 1990. godine i austrijski građanski zakonik iz 1811. godine, švajcarski građanski zakonik iz 1912. godine do danas su na snazi i predstavljaju temelje najjačih modernih ekonomija. Mala balkanska Srbija je 1844. godine, bez pritiska EU, usvojila Građanski zakonik za Knjaževinu Srbiju, koji je bio na snazi pune 102 godine, do 1946. godine, kada su ga komunisti ukinuli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, želeo bih samo još ukratko da nastavim i ukažem ono što može samo da koristi.

Podsetio bih vas, a verovatno i znate, srpska Vlada je na Krfu 1918. godine, pre probijanja Solunskog fronta, doštampala Građanski zakonik, Zakon o akcionarskim društvima, Trgovački zakon, Zakon o mustrama i modelima da bi se imalo čime upravljati oslobođenom Srbijom.

Ovo ukazujem čisto iz razloga što bih vam dao predlog da više koristite kod izrade zakona Institut za uporedno pravo. Po vašem nalogu Institut za uporedno pravo mora da vam dostavi studiju da bi se iz uporednog prava moglo zaključiti i videti o čemu se radi i kako je to regulisano u drugim zemljama.

Čuvenom kodifikatoru, profesoru Mihajlu Konstantinoviću, komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim da kodifikujete obligaciono pravo. Realno govoreći, srpsko pravo je degradiralo u poslednjih 80 godina u odnosu na stanje od pre Drugog svetskog rata, a svojina je najviše stradala od građansko–pravnih ustanova, što je najgore po ugled prava i taj ugled je, našeg prava, opao u očima naših građana.

Mnogo može da vam koristi, gospođo ministre, a ja verujem, vi ste preduzimljivi i veoma hrabri, što cenim, jer u nekim stvarima ste bili najhrabriji ministar u ovoj Vladi, čak u svim vladama od 2000. godine, jer ste neke stvari saopštili onima kojima nije bilo milo da im vi predočite u ime Republike Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nije sporno da su srpski radikali bili na vlasti u vreme donošenja Zakona o izvršnom postupku kada je izvršena izmena postojećih odredaba iz Zakona o izvršenju iz 1978. godine. To je jedan od modernih zakona, njega su radili eksperti i stručnjaci. Uzmite radnu grupu koju sam ja formirao, imate je u Ministarstvu u arhivi, videćete da su tu učestvovali eksperti iz pravosuđa i sa fakulteta i videćete da je taj zakon bio precizan i jasan za to vreme.

Drugo, mi smo taj zakon radili i on je bio u rukama suda, a ne u rukama kriminalaca. Danas imate veliki kriminal kod sudskih izvršenja i imate kod javnih beležnika. Ako se postaramo, izvršićemo istraživanja, dajte nam podatke o tome koliko ima javnih izvršitelja, uzmite otkad su oni uvedeni, njihova primanja, sud je naplaćivao minimalne troškove, pa su građani dužnici te obaveze mogli kao dužnici da izvršavaju bez ovakvih drastičnih mera i otimačine. Nije se desilo po tom zakonu, gospođo Kuburović, da je jednoj baki od 90 godina prodat stan zbog toga što nije platila struju. Nije se desilo da je u to vreme prodato i oduzeto 3.700 stanova. E, ako imate takve podatke, uporedite ih i onda možemo da govorimo o tome koji je zakon u primeni bolji.

Dame i gospodo, što se tiče tvrdnji gospođe ministra Kuburović, mislim da bi trebalo pogledate uporedno pravo. Srbija je, odnosno tadašnja Savezna Republika Jugoslavija je koristeći norme pozitivnog međunarodnog prava i uporednog prava o čemu ste vi govorili da se radi o nekom dužničkom ropstvu. Uzmite nemačko pravo, pa ćete videti te odredbe su upravo na neki način bile i primenjene.

Nadalje, što se tiče žalbe, gospođo Kuburović, ja sam imao priliku kao krivičar da branim ljude i sad uporedo sam žalbe u odnosu na izvršni postupak, i došao sam do zaključka da je bilo neefikasno i odugovlačio se postupak po godinu dana, ako izjavite žalbu i predmet stigne pred Okružni sud, godinu dana čeka se na rešenje u drugom stepenu.

Pošao sam od ove logike, da građanin koji je pritvoren ima pravo da izjavi žalbu i da o tome odlučuje gospođo Kuburović veće, gospođo Kuborović, obratite pažnju, tada smo menjali odredbu zakona da žalba ne ide u Okružni sud iz razloga efikasnosti, već da po smislu odredaba Ustava Republike Srbije, tada Savezne Republike Jugoslavije, pravo na žalbu ima svako o kome se radi, kada se radi o njegovim interesima ili neko drugo pravno sredstvo, mi smo tada uveli prigovor, ali da ga rešava Prvostepeni sud u sastavu tri sudije. Prema tome, gospođo Kuburović, obratite pažnju na to.

Što se tiče javnih izvršitelja i ove novotarije…(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, da se podsetimo da je 1978. godine bio donet Zakon o izvršnom postupku. Dolaskom srpskih radikala u Saveznu vladu, ja sam kao savezni ministar podneo predlog ne da se menja zakon u dopunama i izmenama, nego da se ide na donošenje novog zakona o izvršnom postupku. Taj zakon je imao ukupno 265 članova, da bi DOS 2004. godine pisao novi Zakon o izvršnom postupku koji ima 365 članova. Međutim, 2015. godine donet je takođe Zakon o izvršenju koji ima 551 član.

Ono što je bitno da SRS i poslanici SRS žele da ukažu, da je u to vreme kada je usvojen Zakon o izvršenju 2000. godine ovde glasala i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, bila je savezni poslanik, gospođa Maja Gojković, a ovaj zakon je tada podržao i predsednik Republike, a istovremeno u to vreme bila je narodni poslanik savezni i Nataša Jovanović i Filip Stojanović. Prema tome, tada smo učestvovali u donošenju tog zakona, pa sam u ime Savezne vlade ja dao obrazloženje i o tom zakonu je stručna javnost dala pozitivnu ocenu, jer se radilo.

Posle nešto više od dve decenije primene Zakona o izvršenju iz 1978. godine, krajem juna 2000. godine donet je novi Zakon o izvršnom postupku, jedan zakonski tekst čije je donošenje svojevremeno bilo izuzetno značajan pravi događaj u pravnom životu zemlje, čijim je stupanjem na snagu definitivno zaokružen sistem celovite zaštite, pošto se u tadašnjoj staroj Jugoslaviji tada radilo o propisima koji su trebali da budu izmenjeni.

Stručna javnost je dala posebnu ocenu o tom zakonu jer su iz prethodnog zakona izuzete neke odredbe koje nisu davale efekat, niti rezultate. Zašto? Što smo tada sprečeni da se izvršenje ne može sprovoditi 10 godina. Gospođo ministre Kuburović, da su sudovi vredni, nisu. Ja ću podsetiti vas, kada je u pitanju parnični postupak, kad je država u pitanju, da ona plati neku štetu nekom fizičkom licu ili građaninu, tu je država spora, ali kada treba građanin da plati državi, tu je sud efikasan i brz.

Navešću samo jedan primer, iz Nikojevića, selo kod Užica. Poginuo je vojnik na 10 dana pre završetka vojnog roka. Roditelji su podneli bili tužbu radi naknade nematerijalne štete i ta parnica je trajala 34 godine.

To vam govori o velikom značaju koje vi imate obavezu i imate pravo da, kao ministar pravde, ipak učinite sve što je moguće da se uvede red i u pravosuđe, ali pravosuđe nam je jedan od garancija većih nego što su izvršitelji.

Odredbe člana 1. Ustava Republike Srbije propisuju da je Republika Srbija zasnovana vladavini prava, ljudskim i manjinskim pravima i pripadnostima evropskim principima i vrednostima. Dok član 2. propisuje da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, koja prava spada i pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava, pravo na jednaku zaštitu pred sudom, zajamčeno je odredbom člana 36. stav 1. Ustava. Pravo na zabranu diskriminacije, pravo zajamčeno odredbom člana 21. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Prema tome, Srbija treba da se ponaša tako da mora voditi računa o siromašnim građanima. Od Rimljana do današnjih dana, najnehumaniji odnos prema građanima Republike Srbije imala je DS i DOS. Kada su došli na vlast 2000. godine, sve do dolaska DOS-a, evropske demokratije u Srbiju bilo je solidarnosti prema siromašnim i nemoćnim građanima. Nove zapadne demokratske vrednosti su ugrozile naše siromašne građane, radnike, poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače, one građane koji ostanu sami, ostanu bez pomoći i solidarnosti. To znači ako je neko ostao sam, a duguje za komunalije, a nema ništa drugo, nego ima neku nepokretnost, šta ostaje, da se iz jedne garsonjere izbaci. Dakle, građanin, odnosno građanka od 90 godina.

Ono što bi trebala država da uradi, to bi ja predložio, socijalni fond, a taj socijalni fond da se formira, da se oduzme imovina tajkunima koji su opljačkali državu Srbiju i opljačkali radnike, i opljačkali građane Republike Srbije. Da se iz te prodaje, tih preduzeća, formira fond i da se pomogne onim siromašnim koji ne mogu da plate komunalije.

Što se tiče odredaba člana 204. gospođo ministre izvinjavam se, ja sam tada sa ekipom koja je radila, a zaista radili su, gospodin Ćosić je radio u Ministarstvu pravde tada, zna da su bili vrsni slučajevi, ali znam da je Ministarstvo pravde Srbije učestvovalo, jer sam ja tražio ipak njihove konsultacije i njihovu saglasnost i dali su punu podršku u to vreme. Ono što je članom 204. predviđeno, to je radnja koju može izvršiti samo dužnik, znate, a rukovodili smo se ovim odredbama. Znate zbog čega? Zbog toga što u praksi imate slučajeve da neće da plaćaju roditelji izdržavanje svojoj deci. Prema tome, ako deset puta po sudskim odlukama ne plati dečije izdržavanje, tada dame i gospodo i gospođo ministar, izriče se novčana kazna, a kada se izrekne novčana kazna i kada se donese novo rešenje i ako ne izvrši tu novčanu kaznu, ne uplati, onda mu se zamenjuje novčana kazna u kaznu zatvora, kao što je to predviđeno u mnogim drugim postupcima i u drugim zakonima.