MIRKO KRLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1955. godine u Zrenjaninu.

Po zanimanju je novinar.

Bio je urednik i voditelj TV emisija političkog i opšte-društvenog sadržaja, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“,analitički saradnik i dopisnik u više časopisa i dnevnih listova. Radio je i kao PR menadžer „Jugoremedija“ i direktor marketinga u „Servo Mihalj turistu“.

Odlukom Vlade Republike Srbije, 2012. godine, postavljen je za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohinju.

Nakon osnivanja Srpske napredne stranke postao je predsednik Saveta za informisanje SNS-a u Zrenjaninu, kao i potpredsednik Gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu.

Na izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika kada je bio član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za kulturu i informisanje, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je, otac četiri ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za kulturu i informisanje

Poslanička grupa prijateljstva - Alžir

Poslanička grupa prijateljstva - Argentina

Poslanička grupa prijateljstva - Australija

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Indija

Poslanička grupa prijateljstva - Iran

Poslanička grupa prijateljstva - Irska

Poslanička grupa prijateljstva - Izrael

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Jermenija

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Kipar

Poslanička grupa prijateljstva - Kuba

Poslanička grupa prijateljstva - Litvanija

Poslanička grupa prijateljstva - Luksemburg

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Meksiko

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Radna grupa za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 7 meseci i 22 dana i 9 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 10 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, ne treba se baviti naukom i istraživanjem da bi smo shvatili ili da bi barem ja shvatio koliko je značajan ovaj zakon. Imao sam sreće da budem skoro član delegacije Narodne skupštine u Narodnoj Republici Kini i da vidim šta zaista znači napredak u nauci, u tehnologiji, šta zaista znači kada jedna zemlja uloži u sve to, kada krene tim putem do kakvih ekonomskih i privrednih rezultata dolazi. Do pre nekoliko desetina godina govorili smo o siromašnoj zemlji koja radi za šaku pirinča, a to je danas fascinantno za svakoga, ne samo za one koji se naukom bave.

Moje interesovanje za ovaj zakon vezano je za sveukupan razvoj Republike Srbije kao deo međunarodnog obrazovanja, kulturnog ili umetničkog prostora. U članu 8. ovog zakona ističe se potreba ka unapređenju i širenju kulturnog i umetničkog ambijenta i stvaralačkog obrazovanja u cilju očuvanja i afirmisanja nacionalnog identiteta kao dela civilizacijske baštine.

Gospodine ministre, da ništa drugo niste napisali nego ovu rečenicu, vi imate svaku moju podršku i svaki potpis, jer je krajnje vreme da se ovako nešto zaista i definiše. Mi imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti, tako važnu instituciju, imamo i Maticu srpsku koju, takođe, definišete, ali jako je važno da se i zakonska obaveza stvori oko toga da se podstaknu naša civilizacijska dostignuća, ali i da se isprave neke greške iz prošlosti koje nas danas koče i koje nas sprečavaju da oblikujemo svoj kulturni prostor onako kako bi trebalo.

U skorom razgovoru sa koleginicom Snežanom Petrović, njoj se zahvaljujem pošto mi je skrenula pažnju na to, ja ću dati samo neka dva primera. Početkom 13. veka najumniji među nama, Sveti Sava, je napisao Zakonopravilo ili Krmčiju Svetog Save. Malo je poznato, jeste to pravilo koje je trebalo da uredi samo odnose u crkvi, ali to je zakonsko pravilo koje je uređivalo državu, koje je rešavalo građanska prava, rešavalo prava majki, pravo majki sa decom, rešavalo probleme ropstva i ukidanje ropstva. To je jedan od prvih građanskih zakona koji je napisan u svetu, tek stotinu i nešto godina posle toga dolazi magna carta liberatum zbog koje se danas zapadna civilizacija hvali tvrdeći da je intelektualno superiorna na svim ostalim, zahvaljujući takvim zakonima.

Nažalost zašto sve ovo spominjem? Krmčija Svetog Save još nije prevedeno na moderni srpski jezik. Eto, gde zakon treba da reaguje, gde nauka mora da reaguje.

Vi ste sa potpunim pravom rekli ministre u svom izlaganju da je potrebna što tešnja veza sa naučnom dijasporom. Tu se svakako slažem, međutim, moram vam reći kada raspisujemo, bar što se kulture, obrazovanja i umetnosti tiče, konkurs mi uglavnom podrazumevamo institucije Srba iz regiona koje imaju pravo da konkurišu svojim projektima iz tih oblasti. A kako definišemo region? Niste vi to definisali, ni u vašem zakonu, to je staro pravilo napisano, Ministarstvo spoljnih poslova gde se kaže da su zemlje regiona, zemlje bivše SFRJ plus Albanija, Rumunija i Mađarska, jer jedino tamo žive autohtoni Srbi.

Znate, ne želim da ispravljam istoriju, ali šta je sa Italijom, recimo, ovo je samo primer. Pre stotina godina Srbi žive u Italiji. Despot Stefan Lazarević, slepi, poslednji miropomazani vladar Srbije, dvadeset godina svoj dvor drži u Italiji i tamo ostaje, ostaju poslednji tragovi srednjevekovne Srbije. Prva narodna pesma na srpskom jeziku nije štampana u Srbiji, nego u Italiji.

Saradnici Garibaldija u ostvarenju italijanske nacije su najviše deset Srba ili najmanje deset Srba i naravno Garibaldi učestvuje u hercegovačkom ustanku. Naše veze sa Italijom su neverovatne. Doktorka Mila Mihajlović napisala je knjigu o nekoj zaboravljenoj istoriji, a to je da prve lađe koje su došle u Albaniju da spasu srpsku vojsku nisu bile Francuske nego italijanska mornarica, čak se i postavlja pitanje kojih je bilo više. Na obeležavanju sto godina Velikog rata Italija je počela upravo ovim događaje ističući svoju ulogu u spašavanju vojske koja je posle probila balkanski front. Nažalost, mi smo se posle Drugog svetskog rata opredelili za bratstvo i jedinstvo i podržali one koji su nam napravili Jadovno, Jasenovac, Oluju i sve ostalo i naravno udaljili se od tog prijateljstva a ove godine 140 godina obeležavamo diplomatskih odnosa sa Italijom.

Vama je sigurno poznato ko su naše diplomate bili u Italiji, koliko smo to cenili. Ovim redosledom, Rakić, Dučić, Crnjanski, Andrić. Najbolje što smo imali bilo je tamo. Na kraju moram reći, u martovskom pogromu na KiM opstale su naše svetinje, a posebno Dečani, samo tamo gde je bio italijanski bataljon.

Zašto sam ovoliko ovo istakao? Italija je jedina zemlja gde raste broj Srba, ali u Italiji ne postoji nijedan časopis na srpskom jeziku, mi nismo autohtoni, zato što autohtonost tamo nismo ni tražili, ni zahtevali, a da jesmo, imali bi pravo da u ovom trenutku imamo i emisiju na srpskom jeziku. Empirijski, naučno dokazano tamo gde se gubi jezik, gubi se i nacija.

Nažalost, sve više srpske dece upisuje prvi razred jedino na italijanskom jeziku. Ovo isto mesto gde nauka treba da reaguje.

Naša civilizacijska baština, gospodine ministre, nije sigurno čupanje saobraćajnih znakova, rušenje građevinskih ograda, podizanje cirkuski šatri, ograničavanje kretanja ljudi i fizičko i verbalno maltretiranje žena. To nije naša civilizacijska tekovina. Afirmacija našeg nacionalnog identiteta mora biti kultura, kao nacionalna osobina, jedino to i ništa drugo. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege, potpisujem naravno sve što je gospodin Orlić izgovorio i želim samo da dodam nekoliko reči na njegovo izlaganje koje me inspirisalo.

Istorija pamti graditelje i pamti rušitelje. Ovaj zakon koji se donosi je graditeljski zakon i tako se može definisati. Rušitelji su sebe definisali 5. oktobra kad su podigli ruku na kulturno-istorijsku baštinu sopstvenog naroda, kad su palili ovaj značajni dom, kad su rušili zgradu RTS, a i danas nastavljaju po toj tradiciji, ruše građevinske ograde, ruše saobraćajne znake. Ali, kako kaže gospodin Orlić, eto nešto su i sagradili. Donedavno su ovde sagradili cirkuski šator, čini mi se da su se deca u parku obradovala dok nisu shvatila da taj šator se razlikuje od cirkusa samo u dve stvari, nema publike, imaju samo tačku sa klovnovima i neki majmun, da. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Sve ovo je tačno što je rekao gospodin Rističević, međutim iskoristiću priliku da ih pohvalim Savez za Srbiju i ove protestante bar u nečemu.

Tačno tog 13. aprila, kada su napravili svoj najveći skup u Beogradu, najveći opozicioni skup, kako ga oni zovu, igrana je utakmica Crvena zvezda – Radnički, koja je odlučivala prvenstvo.

Posle više od decenije imali ste pravu sportsku atmosferu na Zvezdinom stadionu, navijanje, ljude sa porodicom, sa decom, bez ikakvih problema, bez ikakvih huliganskih poteza, a znate zašto?

Zato što su sve barabe i uličari bili na protestu, eto nečeg dobrog i u tom zlu.

Predlažem da, kad god se u Beogradu igra neka važna sportska utakmica, neka važna sportska manifestacija, da se održi ovaj skup Saveza za Srbiju, kako bi spasili bar taj deo naše kulturne baštine.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:17