| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovani gospodine Krliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 5 godina i 11 meseci i 29 dana
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 16 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, preduhitrio me je ministar u pohvalama amandmana gospođe Dragaš, ali ja bih želeo i imam potrebu da i u ime Odbora za kulturu i informisanje zaista pohvalim ovu posvećenost i preciznost koja je pokazana prilikom postavljanja ovog amandmana i drugih amandmana gospođe Dragaš, a naravno i da pohvalim Ministarstvo koje je prepoznalo kvalitet i pravu definiciju.
Ovo je najbolji odgovor onima koji pokušavaju da menjaju ime memorijalu, da daju drugačiji smisao samoj temi, treba da pročitaju šta je gospođa Dragaš obrazložila u svom amandmanu i onda će sve biti jasno. Posebno je važno što se ovde „Topovske šume“ stavljaju u krovnu organizaciju, „Topovske šume“ su atraktivan prostor koji se nalazi na Autokomandi. Nažalost, jedan deo je sada u vlasništvu Miroslava Miškovića i nadam se da upravo ovim zakonom i ovakvim pristupom štitimo taj memorijal i to mesto i nadam se da čak ni jedan zaljubljenik u materijalna dobra kao što je gospodin Mišković neće sebi dozvoliti da gradi tržni centar ili hotel na mrtvim dušama na preko 4.000 stradalih Jevreja i Roma. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Inspirisao me je gospodin Marinković, jer je spomenuo moj grad Zrenjanin, a svidela mi se tema koju smo imali pre toga, pre reda replika, odnosa između Jevreja i Srba i ta žrtva zajednička koja nas je toliko vezala, pa prosto imam potrebu da ispričam da u stvari vrlo kratko kažem kako je u ovom gradu koji je spomenuo gospodin Marinković to najbolje oslikano, 27. aprila kada su nacisti ušli u grad.
Prvo su promenili ime Petrovgrad u Gros Bečkerek, srušili spomenik kralja Petra, srušili sinagogu i obesili Viktora Eleka, najvećeg poslodavca i najvećeg poslovnog čoveka u gradu, jednog od najbogatijih Petrovgrađana ili Bečkerečkana i ako hoćete danas Zrenjaninaca, a njegovu čitavu porodicu poslali u „Topovske šupe“.
Vratili smo spomenik kralju Petru, ali ime nismo vratili. Sinagoga nije sagrađena, a na temeljima i od kapitala Viktora Eleka napravljen je jedan od najvećih nekad poljoprivrednih kombinata u SFRJ koji se nažalost nikada nije zvao Viktor Elek, već se zvao Servo Mihalj.
Ovaj zakon je zbog toga jako važan, zato što vraća, kako ste lepo rekli u naslovu zakona – kulturu sećanja, jer zaborav je nekultura bila i ostaće.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, kako bi bilo efikasnije ovo što treba da vam saopštim u ime Odbora, ja ću pročitati, jer ima dosta podataka veoma važnih što se procedure tiče.
Ukratko ću vas upoznati sa postupkom predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije koji je Odbor za kulturu i informisanje sproveo.
Pre svega, podsećam vas na činjenicu da su tadašnji članovi Saveta REM-a Goran Peković i Đorđe Vozarević podneli ostavke na tu funkciju.
Članom 15. Zakona o elektronskim medijima propisano je da mandat člana Saveta između ostalog prestaje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, u kom slučaju mandat člana Saveta u stvari prestaje dostavljanjem same ostavke.
Postupajući u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona kojim je propisano da nadležna služba Narodne skupštine objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta najkasnije 15 dana od dana podnošenja ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, odbor je na sednici, održanoj 22. januara 2020. godine, doneo odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Odbor je takođe utvrdio da pravo na predlaganje kandidata imaju ovlašćeni predlagači, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji. S obzirom da su to članovi Saveta REM-a, koji su izabrani na njihov predlog u stvari podneli ostavke i tako zakon propisuje.
Ističem da su, postupajući po tački 5. Odluke, a u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, objavili 22. januara 2020. godine u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, a 23. januara iste godine, na internet stranici Narodne skupštine i u dnevnom listu „Politika“.
Na osnovu člana 10. stav 2. Zakona o elektronskim medijima, ovlašćeni predlagač ima rok od 15 dana, odnosno do 7. februara da odboru dostave predloženi predlog kandidata za člana Saveta REM-a, koji mora biti obrazložen.
Predlog dva kandidata za člana Saveta REM-a koji se bira na predlog nadležnog odbora, odnosno Odbora za kulturu i informisanje Skupštine AP Vojvodine dostavljen je u zakonskom roku u sredu 5. februara 2020. godine. Predloženi su kandidati Slobodan Cvejić i Slaviša Grujić.
Što se predloga Udruženja izdavača elektronskih medija, Udruženja novinara u Republici Srbiji tiče, svoje predloge su dostavili sledeća udruženja: Grupacija radio-difuzije, Udruženje za kreativnu industriju PKS, koji su za član predložili Jakšu Šćekića. Udruženje elektronske medije Srbije KOMNET koje su za člana predložili Aleksandra Simića, Društvo novinara Vojvodine koje su za svog člana predložilo Biljanu Ratković Njegovan i Udruženje novinara Srbije koje je predložilo Višnju Aranđelović.
Odbor je na sednici održanoj 10. februara razmotrio sve podnete predloge kandidata kao i dokaze koje su uz predloge priloženi, zaključio da svi kandidati i organizacije koje su podnele prijavu ispunjavaju uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima, tako da je na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o elektronskim medijima utvrđena lista kandidata kao i lista organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača Saveta REM-a. Takođe, ova lista objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine.
S obzirom na činjenicu da su udruženja izdavača elektronskim medija, udruženja novinara u Republici Srbiji predložili ukupno četiri kandidata, bilo je neophodno da Odbor odredi datum održanja sastanka udruženja radi utvrđivanja zajedničkog predloga kandidata za člana Sveta REM. Odbor je to učinio tako što je uputio poziv svim udruženjima da prisustvuju sastanku koji je održan 10. februara 2020. godine u 18,00 časova u domu Narodne skupštine. Poziv da prisustvuju sastanku su se odazvala sva udruženja koja su ovlastila po jednog svog predstavnika koji je prisustvovao ovom sastanku i zastupao ih prilikom utvrđenja konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM.
Posebno skrećem pažnju da su udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji utvrdila konačan predlog dva kandidata za člana Saveta REM dogovorom. Postoji mogućnost i preglasavanjem, međutim u vrlo kratkom roku došlo je do dogovora što je olakšalo posao i samom Odboru.
Udruženja su predložila Biljanu Ratković Njegovan i Višnju Aranđelović kao kandidate za svoje članove REM. Sticajem okolnosti i ako to nije zakonski predviđeno ispunjena je rodna ravnopravnost, tako da imamo dva kandidata i dve kandidatkinje i zaista mi je zadovoljstvo da smo i na taj način ispunili da REM bude rodno ravnopravan.
Napominjem da je Odbor na sednici održanoj 11. februara 2020. godine obavio javni razgovor sa svim predloženim kandidatima za člana Saveta REM-a, odnosno sa kandidatima koji su oba ovlašćena predlagača predložila saglasno članu 11. stava 8. Zakona. Na ovoj sednici Odbora kandidati su imali prilike da se predstave dok su svi članovi Odbora kao i drugi zainteresovani narodni poslanici imali priliku da kandidatima postave pitanja vezana za njihovo profesionalno iskustvo, rad u struci, odnosno u tome kako vide svoj budući rad u Savetu REM.
Ono što moram posebno, na samom kraju reći, jeste da zaista prilikom izbora ovih kandidata, pa mogu reći i svih kandidata i onih koji nisu prešli prvi krug, zaista smo imali izuzetne biografije i mogu vam reći, ne znam u kom pravcu će ići danas rasprava, ali ko god da bude izabran od ovih kandidata ispunjava sve uslove i to su i svojim biografijama, a ljudi koji poznaju stanje u medijima i poznaju o kakvim se ličnostima radi, sigurno mogu potvrditi.
Takođe želim da vam saopštim i ako se to nekim poslanicima ponekad ne dopada imali smo zahtev od strane CESID-a da prisustvuju našoj sednici i naravno odobrili smo taj zahtev i CESID nije imao nikakvu primedbu na proceduru. To je potvrdio čak i na svom sajtu.
Kako smo u ovom sastavu Odbora, bojim se blizu kraja, jer smo obavili sve svoje zadatke, ne znam da li će biti više prilike i biti više sednica Odbora za kulturu i informisanja, želim samo da se pre svega zahvalim predsednici Skupštine i predsedniku naše poslaničke grupe koji su me predložili na ovu funkciju.
Bila mi je zaista čast i ponos da predsedavam Odboru sa ljudima koji su dali sve od sebe kao članovi i zaista mi zdušno pomogli da ovaj posao na najbolji način obavimo koji je izazvao dosta polemike u javnosti, posebno ovaj posao oko izbora članova REM, kao i druge zadatke koji su bili pred nama.
Zahvaljujem se poslanicima koji su 39 sednica gotovo uvek bili redovni. Naravno tu je bilo i nekoliko poslanika iz opozicije, a i drugim narodnim poslanicima koji su prisustvovali sednicama Odbora za kulturu i informisanje i dali svoj doprinos u svim dosadašnjim raspravama.
Hvala još jednom svima.
Hvala, gospodine Milićeviću.
Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a više u formi predloga i molbe da se Italija stavi na spisak zemalja u regionu, kako bi srpski narod, koji u ovoj zemlji živi, mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima našeg naroda u zemljama regiona koje ministarstvo zemlje matice redovno raspisuje, kao podršku u oblasti javnog informisanja na maternjem jeziku u očuvanju srpskog jezika, nacionalnog i kulturnog identiteta.
Pravo na konkurs sada imaju samo zemlje gde je potvrđena autohtonost srpskog naroda, to je po zakonu Ministarstva spoljnih poslova koji je dosta star i su zemlje bivše SFRJ plus Mađarska, Rumunija i Albanija.
Pitam Ministarstvo – zašto je izuzeta Italija? Izuzimanje Italije kao zemlje u regionu neobjašnjivo je kada se zna da u toj zemlji Srbi žive preko 300 godina kao priznati narod i zajednica domaćina, a još masovno naseljavanje počinje u drugoj polovini 15. veka, sa Despotom Stefanom Brankovićem, poslednji miropomazanim vladarom u Srbiji koji je tamo proveo 20 godina u okolini Udina, gde je premestio svoj dvor.
Prva srpska narodna pesma nije štampana u Srbiji na srpskom jeziku, nego je štampana u Italiji. Italija je zaslužila da bude uvrštena u zemlje regiona, ne samo po svojoj geografskoj poziciji, ne samo po autohtonosti srpskog naroda, već po činjenici da broj Srba neprekidno u Italiji raste. Sve je više, uprkos drugim tendencijama, sve je više osnovaca srpske nacionalnosti koji upisuju italijanske škole, a da u Italiji već decenijama ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.
Relativne naučne studije upozoravaju da bez potpune pažnje i angažovanja države matice, neminovna je similacija i nestanak nacionalnog identiteta. Podsetiću samo da ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije iako je na dvoru spomenutog despota redovno bio ambasador Venecije.
Srbin iz Trsta Evgenije Popović je jedan od najbližih saradnika Garibaldija, oca italijanske nacije, ujedinitelja italijanske države. Garibaldi to Srbima nije zaboravio, posebno tršćanskim Srbima i sam je predvodio jedinicu dobrovoljaca, garibaldijevaca u pomoć hercegovačkim ustanicima.
Prvi brodovi koji stižu u Albaniju da spasu srpsku vojsku bili su brodovi italijanske Ratne mornarice i nije ih bilo ništa manje od francuskih. Međutim, posle Drugog svetskog rata mi smo to zataškavali, zažmurili na proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije, zarad ljubavi prema braćom, prema Hrvatima koje su nam to vratili „Bljeskom“, „Olujom“ i vraćaju nam i dan danas verbalno, na svaki način.
Promocijom knjige, dr Mile Mihajlović „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, otpočelo je svečano obeležavanje stogodišnjice od Velikog rata u Italiji. Kakav je značaj Srbija davala diplomatskim odnosima sa Italijom najbolje govore imena naših ambasadora koji su između dva rata bili u Italiji. To su, ovim redosledom Milan Rakić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić. Sa druge strane takođe, iz Italije su dolazile najpoznatije diplomate.
Mnogo toga se još može reći o italijansko-srpskim odnosima, ali mislim da je ovo dovoljno da se prepozna potreba da se status srpskog naroda mora gajiti, da se o njemu mora brinuti na Apeninskom poluostrvu.
Iskoristio bih još kratko priliku da uputim apel ministru zdravlja gospodinu Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja da vodi računa o zdravlju nacije. Ne može voditi računa o svakom pojedinačnom pacijentu, ali me je zabrinuo podatak da je suicid mentalna bolest u porastu koja sve češće tragično završava. Dešava se da dnevno po 1000 ljudi izvrši samoubistvo na svetu, a taj broj nažalost sa tragičnim posledicama raste i kod nas.
Mislim da neke potencijalne slučajeve trebamo unapred rešavati. Večiti docent dr Jovo Bakić sve češće pokazuje takvu tendenciju. Njegov izbezumljeni pogled, to bi doktor pre mogao da primeti, mržnja nepodnošljiva, govor koji je pun gneva upućen predsedniku države Aleksandru Vučiću i prema državnom vrhu, kao i prema srpskoj naprednoj stranci, zaista zaslužuje potpunu pažnju. Posebno je opasno što se ovaj čovek nalazi na čelu pokreta Samoodbrana, pa se plašim da posle objavljivanja rezultat na budućim redovnim izborima dođe do tragičnih posledica genocida i mi se moramo pobrinuti da spasemo samoodbranu od sebe samih.
Ovaj drugi politički suicid stranaka koje su pre neki dan objavile da bojkotuju izbore, nema veći ni državni, ni društveni značaj i to je njihovo suvereno pravo. Odavno je političko samoubistvo i kraj i posledica za političke stranke bez programa, bez ideja, bez morala, bez sledbenika članstva i glasača.
Ustanovili su da je bolje da se prave mrtvi kako javnost ne bi ustanovila posle izbora da odavno nisu živi. Možda je to i najbolje rešenje. Važno je samo da Srbija od toga nema štete. Hvala.
(Beograd, 22.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 97000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 97000.00 | RSD | 03.06.2016 - |