MIRKO KRLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1955. godine u Zrenjaninu.

Po zanimanju je novinar.

Bio je urednik i voditelj TV emisija političkog i opšte-društvenog sadržaja, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“,analitički saradnik i dopisnik u više časopisa i dnevnih listova. Radio je i kao PR menadžer „Jugoremedija“ i direktor marketinga u „Servo Mihalj turistu“.

Odlukom Vlade Republike Srbije, 2012. godine, postavljen je za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohinju.

Nakon osnivanja Srpske napredne stranke postao je predsednik Saveta za informisanje SNS-a u Zrenjaninu, kao i potpredsednik Gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu.

Na izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika kada je bio član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za kulturu i informisanje, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je, otac četiri ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:32

Osnovne informacije

Statistika

  • 66
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za kulturu i informisanje

Poslanička grupa prijateljstva - Alžir

Poslanička grupa prijateljstva - Argentina

Poslanička grupa prijateljstva - Australija

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Indija

Poslanička grupa prijateljstva - Iran

Poslanička grupa prijateljstva - Irska

Poslanička grupa prijateljstva - Izrael

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Jermenija

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Kipar

Poslanička grupa prijateljstva - Kuba

Poslanička grupa prijateljstva - Litvanija

Poslanička grupa prijateljstva - Luksemburg

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Meksiko

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Radna grupa za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 5 dana i 22 sata

Poštovani gospodine Krliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 2 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ima mnogo argumenata, kada se kritikuje uređivačka politika, kada se kritikuje menadžment i tu se možemo složiti ili ne.

Način naplate jeste uvek problematičan kada se nama desilo nešto,što se na sreću nekih drugih republika, prilikom raspada SFRJ nije desilo, nisu ukidali taksu, nisu ukidali plaćanje radio-televizije i nekako je u stara vremena radio-televizija bila sasvim normalna, plaćanje uz telefon, struju i sve ostalo.

Mi smo u jednom trenutku ukinuli plaćanje, pa ga vraćali, pa podizali na 500 dinara, pa smanjivali. Sada od 220 predlog da se takse digne na 255, ali naravno i budžet koji se izdvaja za javne servise smanjen je za milijardu i po dinara. Jedan razlog je što je završena zgrada na Mišenluku tj. RTV će uskoro preuzeti svoju zgradu, tj. već je prošle nedelje imala jedno emitovanje sa nove adrese.

Javni servis RTS beleži dobre rezultate. Plaćanjem takse i smanjivanjem izdvajanje iz budžeta mi se u stvari borimo za samostalnost uređivačke politike i za samostalnost Javnog servisa.

Ja bih se složio da što se tiče informative, često ima nezadovoljnih, ali nije Javni servis samo to. Treba znati šta je u stvari sve Javni servis. Javni servis je čuvar nacionalnog dobra. Javni servis je širenje kulture, gajenje jezika, čuvanje ogromne fonoteke, videoteke.

Javni servis Srbije, jedan i drugi, doživeo je što niko drugi nije - bombardovanje, uništavanje, a zatim 5. oktobra je i onom čuvenom revolucijom, sa izuzetnim intelektualnim veličinama kao što je Džo bagerista i ovi drugi. Samo što nisu ubili direktora televizije.

Prema tome, Javni servis nam je potreban. Komercijalne televizije su, pre svega okrenute ka sredstvima, ka zarađivanju para. Samo preko Javnog servisa možemo ostvarivati sva ova dobra. Na kraju da nema Javnog servisa ne bi bilo ni ovog našeg zasedanja, ni prenosa zasedanja, jer to verovatno komercijalne televizije ne bi želele da rade.

Prema tome, ja vas pozivam da ipak razmislite i da podržimo Javni servis. Javni servis je potreban Srbiji. Sticajem okolnosti ovih godinu dana, kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje, bio sam član jedne asocijacije koja se bavila razvojem javnih servisa Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan su sve one zemlje koje nisu u EU i imali smo prilike da vidimo sve druge javne servise. Mogu vam reći da je Javni servis Srbije daleko ispred svih drugih, da i dalje jeste najgledanija televizija u ovom delu, dok su u ovim drugim zemljama odavno komercijalni programi preuzeli svaku ulogu nad javnim servisima.

Da li može bolje? Sigurno da. Menadžment je smenjiv. Uvek možemo na to računati, ali molim vas da ipak vodimo računa o tome kakav je značaj Javnog servisa – kultura dijaloga, popravljanje kulture dijaloga. Na kraju krajeva, i mi sami pred građanima jesmo onakvi kakvi jesmo. Možda smo zato mnogi izabrani upravo zahvaljujući Javnom servisu koji prenosi sve ono što radimo. Na neki način je i naša kontrola. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Upravo je racionalnost, o kojoj govorite, doprinela da to rešenje bude preko računa za struju. Posebno štampanje računa, distribucija samo tih računa samo bi povećavala troškove. No, možemo polemisati oko toga na koji način treba vršiti naplatu.

Međutim, ono gde niste u pravu, zakon nalaže, na kraju, i svi svetski, evropski standardi da se što manje javni servisi, ako je moguće uopšte ne finansiraju iz budžeta.

Finansiranje iz budžeta jeste pravi, direktni uticaj onoga ko je na vlasti, na javni servis. Možda bi nama u ovom trenutku najviše odgovaralo da javni servis potpuno bude finansiran iz budžeta, pa da možemo da diktiramo, kao neko ko kontroliše vlast. Ali, politika SNS jeste da svake godine smanjujemo finansiranje iz budžeta i da javni servis bude samostalan u svom finansiranju. Samo tako će biti samostalan i što se tiče programa i što se tiče svega drugog.

Meni je žao što mi dobijamo redovne izveštaje, nadam se da dobijaju i članovi Odbora za kulturu i informisanje iz SRS da možete videti redovne izveštaje, tromesečne izveštaje i RTV Vojvodine. njihovu novu programsku šemu, njihovo opredelenje, misiju, viziju.

Slažem se ja sa vama da je slobodna Vojvodina i da je bilo tu mnogo različite priče zbog čega je u svoje vreme onih godina, davnih kada je od Vojvodine neko zamišljao republiku i jačao pokrajinske organe, zaista jačao i tu televiziju u tom pravcu. Mislim da ona to danas nije, uz sve kritike koje možemo uputiti i nikako se oko toga sa vama ne mogu složiti.

Mogu vam samo reći da je 12. novembra održano javno slušanje na temu kako unaprediti birački proces i kako smanjiti diskriminaciju u medijskom prostoru na budućim izborima. Bile su pozvane sve političke stranke. Odazvalo se oko 18 političkih stranaka sa svoja dva predstavnika, bili su pozvani i predstavnici REM-a, predstavnici međunarodnih organizacija i bili su pozvani narodni poslanici, Odbor, kao i svi mediji, čak i oni mediji koju nemaju nacionalnu frekvenciju, koji emituju televizijski program. Pozvani su direktori i glavni urednici.

Na moju veliku, e ovde ću vam možda dati za pravo na moju veliku žalost i dužnost je da i javnost i narodne poslanike obavestim o tome, jedino direktori javnih servisa se nisu odazvali. Mislim da je to malo nepoštovanje Skupštine i u ovom trenutku želim da uputim tu kritiku pred svim narodnim poslanicima, jer ne znam koje je bilo važnije mesto i koje je važnije mesto bilo nego da budu u Narodnoj skupštini, da budu pred narodnim predstavnicima, koje je taj narod koji im treba sada da plaća taksu, dao podršku.

Međutim, opet ću reći, nije menadžment taj zbog koga mi treba da razmišljamo o javnom servisu. To je izuzetan broj ljudi, izuzetan broj kvaliteta i izuzetno društveno, nacionalno blago koje stoji u javnom servisu, u PGP-u, Radio Beogradu, u RTV – Vojvodine itd.

Zbog toga svakako podrška javnom servisu po svaku cenu.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Samo kratko.

Voleo bih da čujem taj predlog kako plaćati taksu na drugi način. Bilo bi dobro da te predloge imamo direktne i možemo čitavu raspravu napraviti o tome, ali ispostavilo se da je najefikasnija naplata ipak ovakva i da beležimo iz godine u godinu povećanje naplate, što je jako važno. O tome mislim da je nešto govorio i gospodin Komlenski u svojoj raspravu u načelu.

No, rekao bih nešto. Ne mogu da verujem da vi niste i da se ne zalažete za to da se obnavlja ono što je NATO bombardovanjem učinjeno. Srušena je RTV Vojvodine, uništen je taj prostor, uništena tehnika. U Novom Sadu postoji fakultet. Na Filozofskom fakultetu se izučava novinarstvo. Svake godine desetine studenata završavaju taj fakultet. Treba da imaju svoja radna mesta, trebaju da se bave informisanjem. Informisanje je vrlo važno. Tehnologija napreduje, ne možemo to završavati po nekim zgradama. Trenutno, mislim da televizija Vojvodine na nekoliko adresa funkcioniše.

Mislim da je čast i ponos da imamo jedan pravi javni servis i u Vojvodini, koji ima svoju tradiciju, upravo zbog onoga što ste rekli. Zbog nacionalnih manjina ako ništa drugo. Jako je važno da nacionalne manjine imaju programe na svojim jezicima. To naravno ne biti komercijalno, to ne može donositi zaradu, ali zato doprinosi demokratizaciji našeg društva, dobrim odnosima sa susedima i svemu onome drugome na šta zaista možemo u ovom trenutku biti ponosni.

Prema tome, još jednom želim RTV Vojvodini da se što pre useli u novu zgradu potpuno, delimično je već useljena i čestitam na prvom emitovanju TV dnevnika sa nove adrese.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a više u formi predloga i molbe da se Italija stavi na spisak zemalja u regionu, kako bi srpski narod, koji u ovoj zemlji živi, mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima našeg naroda u zemljama regiona koje ministarstvo zemlje matice redovno raspisuje, kao podršku u oblasti javnog informisanja na maternjem jeziku u očuvanju srpskog jezika, nacionalnog i kulturnog identiteta.

Pravo na konkurs sada imaju samo zemlje gde je potvrđena autohtonost srpskog naroda, to je po zakonu Ministarstva spoljnih poslova koji je dosta star i su zemlje bivše SFRJ plus Mađarska, Rumunija i Albanija.

Pitam Ministarstvo – zašto je izuzeta Italija? Izuzimanje Italije kao zemlje u regionu neobjašnjivo je kada se zna da u toj zemlji Srbi žive preko 300 godina kao priznati narod i zajednica domaćina, a još masovno naseljavanje počinje u drugoj polovini 15. veka, sa Despotom Stefanom Brankovićem, poslednji miropomazanim vladarom u Srbiji koji je tamo proveo 20 godina u okolini Udina, gde je premestio svoj dvor.

Prva srpska narodna pesma nije štampana u Srbiji na srpskom jeziku, nego je štampana u Italiji. Italija je zaslužila da bude uvrštena u zemlje regiona, ne samo po svojoj geografskoj poziciji, ne samo po autohtonosti srpskog naroda, već po činjenici da broj Srba neprekidno u Italiji raste. Sve je više, uprkos drugim tendencijama, sve je više osnovaca srpske nacionalnosti koji upisuju italijanske škole, a da u Italiji već decenijama ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.

Relativne naučne studije upozoravaju da bez potpune pažnje i angažovanja države matice, neminovna je similacija i nestanak nacionalnog identiteta. Podsetiću samo da ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije iako je na dvoru spomenutog despota redovno bio ambasador Venecije.

Srbin iz Trsta Evgenije Popović je jedan od najbližih saradnika Garibaldija, oca italijanske nacije, ujedinitelja italijanske države. Garibaldi to Srbima nije zaboravio, posebno tršćanskim Srbima i sam je predvodio jedinicu dobrovoljaca, garibaldijevaca u pomoć hercegovačkim ustanicima.

Prvi brodovi koji stižu u Albaniju da spasu srpsku vojsku bili su brodovi italijanske Ratne mornarice i nije ih bilo ništa manje od francuskih. Međutim, posle Drugog svetskog rata mi smo to zataškavali, zažmurili na proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije, zarad ljubavi prema braćom, prema Hrvatima koje su nam to vratili „Bljeskom“, „Olujom“ i vraćaju nam i dan danas verbalno, na svaki način.

Promocijom knjige, dr Mile Mihajlović „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, otpočelo je svečano obeležavanje stogodišnjice od Velikog rata u Italiji. Kakav je značaj Srbija davala diplomatskim odnosima sa Italijom najbolje govore imena naših ambasadora koji su između dva rata bili u Italiji. To su, ovim redosledom Milan Rakić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić. Sa druge strane takođe, iz Italije su dolazile najpoznatije diplomate.

Mnogo toga se još može reći o italijansko-srpskim odnosima, ali mislim da je ovo dovoljno da se prepozna potreba da se status srpskog naroda mora gajiti, da se o njemu mora brinuti na Apeninskom poluostrvu.

Iskoristio bih još kratko priliku da uputim apel ministru zdravlja gospodinu Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja da vodi računa o zdravlju nacije. Ne može voditi računa o svakom pojedinačnom pacijentu, ali me je zabrinuo podatak da je suicid mentalna bolest u porastu koja sve češće tragično završava. Dešava se da dnevno po 1000 ljudi izvrši samoubistvo na svetu, a taj broj nažalost sa tragičnim posledicama raste i kod nas.

Mislim da neke potencijalne slučajeve trebamo unapred rešavati. Večiti docent dr Jovo Bakić sve češće pokazuje takvu tendenciju. Njegov izbezumljeni pogled, to bi doktor pre mogao da primeti, mržnja nepodnošljiva, govor koji je pun gneva upućen predsedniku države Aleksandru Vučiću i prema državnom vrhu, kao i prema srpskoj naprednoj stranci, zaista zaslužuje potpunu pažnju. Posebno je opasno što se ovaj čovek nalazi na čelu pokreta Samoodbrana, pa se plašim da posle objavljivanja rezultat na budućim redovnim izborima dođe do tragičnih posledica genocida i mi se moramo pobrinuti da spasemo samoodbranu od sebe samih.

Ovaj drugi politički suicid stranaka koje su pre neki dan objavile da bojkotuju izbore, nema veći ni državni, ni društveni značaj i to je njihovo suvereno pravo. Odavno je političko samoubistvo i kraj i posledica za političke stranke bez programa, bez ideja, bez morala, bez sledbenika članstva i glasača.

Ustanovili su da je bolje da se prave mrtvi kako javnost ne bi ustanovila posle izbora da odavno nisu živi. Možda je to i najbolje rešenje. Važno je samo da Srbija od toga nema štete. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -