Dobro, onda je to iz neke druge…

Sledeći. Izvinjavam se.

Kolega Orliću, ne trebate objašnjavati i naglašavati da će na čelu vaše liste, a ne vas biti ime Aleksandra Vučića. Samo vas podsećam da su ovo parlamentarni izbori, izbori lokalnog karaktera i pokrajinskog. Neće Aleksandar Vučić voditi opštine, nego neko ko je sposoban za taj posao. Neće Aleksandar Vučić biti na čelu pokrajinske administracije. On je predsednik države. Neće Aleksandar Vučić biti predsednik Vlade Srbije. To se sad sve u ovom izbornom procesu bira.

Vi ćete upotrebiti njegovo ime i njegov rejting kako bi na lokalnom nivou instalisali nešto što je u većini opština bilo opšte poznato, a to je da su polako počeli da se lično bogate. Vi ćete njegovo ime upotrebiti da na pokrajinskom nivou ponovo dovedete nekog ko će dizati sebi za života spomenike, kao što je Radio televizija vojvodine, kao što su mnoge promašene investicije.

Što se tiče ovoga konkretnog pitanja oko vođenja pregovora, gospodine Orliću, zajedno jedno vreme sa vama i sa mnogim vašim kolegama, mi srpski radikali iz petnih žila smo se borili za ostvarenje jedne najuzvišenije ideje, ideje da se jedan narod ujedini, da ima jedan parlament i jednu Vladu i jednog predsednika. Da li ćemo uspeti u tome? Nikad se ne zna. Kada će? I to se ne zna. Mi se nadamo da ćemo doživeti to.

Isto tako, iz petnih žila smo protiv da u ovoj Srbiji bilo kakvu ulogu, a pogotovu značajnu ulogu imaju agenture stranih obaveštajnih službi, kao što su komisije na čijem čelu je bila ona Vučo Kovačević.

Vi sada pregovarate sa njenim sledbenicima, to ne može niže da se padne. Vi razgovarate u posredstvo CESID-a na svim zvaničnim listama CESID je zajedno sa otporom i te kako obeležen zvanično označen, kao agentura Američke obaveštajne službe. Vi razgovarate sa „Crtom“, koja nije ništa drugo nego isto kao i ovo dvoje prethodno. Mi smo zato da se vodi razgovor, da se vodi rasprava, ali u parlamentu, a ne na Fakultetu političkih nauka, a ne po nekim hotelima i po holovima tih hotela. Uvek smo za otvoren razgovor i ako bude loše rešenje, doneli smo ga mi koje je narod izabrao, a ne uz prisustvo i sugestije onih koji nikad nisu bili na izborima i onih koji nikad nisu dobro mislili Srbiji. Hvala vam.

Smatram da moram biti iskreni prema građanima, moramo govoriti ono što je prethodilo ovom predlogu. Onog trenutka kada je vanparlamentarna opozicija očigledno uz logistiku sa zapada navila da će bojkotovati izbore, tog trenutka je predsednik parlamenta ih pozvao na razgovore gde su oni bili izričiti da ne prihvataju nikakve razgovore, oni nemaju o čemu da razgovaraju. Onda su malo popustili pa su oni izdiktirali svoje uslove.

Prosto je bilo za neverovatni. Govorim vam šta je utisak većine ljudi u Srbiji, da neko ko je rekao – taman vas se pet miliona okupilo na ulici, ja neću da popustim, neću da pređem preko demokratskih principa, neću da gazim zakone ove države da pred jednom grupicom koja inače, ponovo da kažem, ima logistiku na zapadu, se tako ponaša, snisishodljivo da im moli da dođu na razgovore.

Onda, gledajte čuda, pored toliko upornosti pojavljuje se neko ko je nevladina organizacija, neko ko je za unapređenje demokratije, zamislite kakva je to groteska kada Olja, ili kako se zove Biljana Vučo Kovačević, kada Sonja Liht, Sonja Biserko, kada čitava ta galerija likova potvrđenih antisrba se pojavi i izvrši pritisak da mora doći do razgovora. Šta se drugo nameće u narodu nego da jednostavno popustili ste. Popustili ste i to na najgori mogući način.

Niste prihvatili ono što smo mi srpski radikali predlagali. Da ste prihvatili, razgovor bi se vodio između parlamentarnih stranaka. Nije problem i predstavnici drugih stranaka koje nisu u parlamentu, ali nevladine organizacije su samo produžena ruka njihovih nalogodavaca i to vi dobro znate. Uostalom, predsednik vaše stranke se zajedno sa nama borio iskreno protiv uticaja takvih organizacija, jer smo znali da su na listama i Rusije i drugih zemalja kao američke obaveštajne službe.

Kancelarija za demokratiju i ljudska prava je nešto što je pseudonim za Biljanu Vučo Kovačević. Ona je fizički mrtva. Fizički je mrtva, ali fizički se ne razlikuje ni Sonja Liht, ni Sonja Biserko, ni Nataša Kandić od nje. To su leševi koji hodaju.

Drugo, vi imate, je li Arsiću, ti se buniš za Natašu Kandić što je spakovala mnoge Srbe u Hag i lažne svedoke obezbeđivala. Ti se sad Arsiću buniš. Jel tako? E, to su vaši principi. E, tako vi postupate. Kada vas pohvale ovi sa zapada vi odmah iza Arsića koji je bio nacionalista, radikal, prelazite u evropejce. E, to je vaš moto.

Drugo, vi gospodo imate uvek prisutne nevladine organizacije. Nevladine organizacije vas dovode pred svršen čin. One vam napišu predloge. Vi to odmah odbijate. Vi nas podsećate na rane 90-e kada je Slobodan Milošević odmah u startu odbijao bilo kakve razgovore i pregovore, a onda kako je odmicalo vreme i faze pregovora on je sve više i više popuštao. Bojimo se.

Drugo, nemojte da pričate, da tumačite ono što ne stoji u materijalu. Vi ovde, naveo sam primer, u javnim preduzećima, dovoljno je da neko prijavi direktora da ga je lobirao, pritiskao da glasa za njegovu političku opciju, dovoljno da bude izložen proverama, da bude izložen maltene javnom maltretiranju.

Drugo, kako možete gospodo da dozvolite da ljudi koji su članovi Vlade, pa to su političke ličnosti iz vaše političke opcije, iz drugih vaših koalicionih partnera, da im neko uskrati da učestvuje u izborima onako kako se to podrazumeva. Pa, ima pravo, politička ličnost. Šta, cinkarenje, da kaže – eno, video sam ga u službenom automobilu, bio je u tom i tom mestu. Pa, on mora za tri dana da podnese izveštaj. Prosto zaprepašćuje, iznenađuje nas srpske radikale kako prihvatate ove predloge, pod znacima navoda, nevladine organizacije. To je početak kraja, dobro nas slušajte.

Po nama, srpskim radikalima, sve je to isto, da li se zovu JUKOM, da li se zovu komiteti, kancelarije, agencije, sve je to isto. Nema nikakve razlike između njih, a vi vidite kako ćete sa njima izaći na kraj. Mi vam iz dobrih namera skrećemo pažnju na ono što i vi znate.

Što se tiče vernosti, da kažem ovome kolegi, ima nas različitih. Kada je su pitanju politički principi ima onih koji su dosledni, a ima i onih koji su prepoznatljivi u narodu po doslednosti i vernosti nekoj politici ili ideji. Ali, to je sasvim razumljivo. Suština je ovde mnogo krupnije stvari kada su u pitanju izbori.

Treba prekinuti sa kupovinom glasova građana Srbije. Treba uvesti uvesti rigorozne mere i kazne za one koji se služe takvim metodama. Treba prekinuti tzv. bugarske vozove, gde se daje već zaokruženo listić, a vraća se prazan. Treba sprečiti da oni koji nisu direktni učesnici i nisu direktno vezani za izbore da bilo šta određuju ili da oni budu merodavni. Vi ste to sve prepustili i baš vas boli briga. Tako su i žuti radili.

Sećate se kako su likovali, kako su šenlučili, kako su objašnjavali da narod samo njih podržava, da nema šanse da u narednom periodu bilo ko da ih zameni. Videli ste preko noći su nestali. Nestala im je na svu sreću i partija. Nemojte na tuđoj nesreći da ne izvlačite pouke. Nije to daleko. Nemojte biti toliko nabeđeni da neće i vas ili bilo koga drugog da zatekne. Izbori moraju biti pravi odraz volje građana, a ne kupovne moći pojedinih političkih organizacija, što je prisutno od 2000. godine na ovamo. Na žalost je prisutno i nemojte misliti da će to doneti dobro Srbiji. Možda hoće pojedincima, možda hoće pojedinim partijama, ali Srbiji neće.

Koliko je vremena ostalo, Arsiću?

(Predsedavajući: Tri minuta i 10 sekundi.)

Ovde se radi o Poglavlju 24 i Vlada žuri da usvajanjem ovoga zakona stvori mogućnost za otvaranje tog poglavlja i to je već više puta viđena scena, više puta ispričana priča. Otvaramo poglavlja uz nadu i verovanja da ćemo ući u EU.

Ono što je veliki problem za Srbiju, a tiče se na neki način najdirektnije i ovog zakona, Predloga zakona, odnosno Sporazuma, to je da i dalje mito i korupcija cveta u Srbiji, a Vlada ćuti. I dalje ministri uzimaju nemilice na pojedinim projektima, po 300, 200, 150 miliona, a Vlada ćuti. Misli Vlada da će pokriti malverzacije s kojima se bave pojedini ministri u Vladi tako što će se priključiti EU u borbi protiv terorizma. Smešno.

Terorizam je nešto što je proisteklo iz kuhinje i laboratorija obaveštajne službe Amerike i zapadnoevropskih zemalja. Svi manje-više teroristi su obučavani od strane obaveštajnih službi Amerike i nekih zemalja zapadne Evrope. Kad kažem nekih, pre svega mislim na Englesku, Nemačku, Francusku i to je opšte poznato.

Zar smo toliko slepi kod očiju da jednostavno ne vidimo da ta čitava borba i načelno raspoloženje da se spreči taj terorizam ima za krajnji slučaj da se terorizmom diriguje u pojedinim slučajevima i situacijama. Imali smo Siriju, najbolji primer, gde su teroristi pod direktnom kontrolom američkih obaveštajnih službi imali određenu ulogu da angažuju ne mali broj oružanih snaga Rusije i Sirije, kako bi Amerikanci mogli eventualno da ostvare neke finansijske i druge prednosti, tako što će se Rusija i te kako značajno trošiti finansijski, prazniti, zbog rata i sukoba u Siriji.

To je potpuno jasno. Mi sad očekujemo da će ovim sporazumom doći do ekstradicije džihadista, da će oni teroristi koji se nalaze na području Kosova i Metohije, a koji su došli iz Sirije, biti isporučeni i biti pod kontrolom. Ne, biće uvek pripravni da na mig, na znak zapada preduzimaju određene akcije.

Kada će to biti Srbija na udaru? Kada to procene obaveštajne službe zapada i Amerike. Tada će Srbija biti na udaru.

Da li mislite da će ovaj sporazum nešto da doprinese da Srbija izbegne to? Ne, neće ikako izbeći ovim sporazumom. Videli smo više puta do sada, sve što je potpisano u vidu sporazuma, u vidu ugovora ili nekih drugih akata, tumači se od strane zapada i Amerike onako kako je njima po volji, od Briselskog sporazuma, od svih silnih sporazuma koji su potpisani. Videli smo kako se to tumači. Kad je po volji i u korist zapada, onda se primenjuju određene odredbe, a kada treba Srbiju bukvalno sputati, uništiti Srbiju, na neki način diskreditovati, onda se stavlja sporazum van snage.

Možda je ovo prava prilika da prikažemo kako i na koji način Vlada razmatra amandmane SRS. Ako pogledate ovaj Predlog izmene i dopune zakona, videćete da u ovome članu 4. koji Vlada predlaže, zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanju u „Službenom glasniku“.

U obrazloženju Predlog ovoga zakona, gospodo, zakon se primenjuje na 2021. godinu i 2022. godinu, odredbe 30. i još dve odredbe stupaju početkom sledeće godine, ali, Vlada naglašava da je ovde hitnost preko potrebna za nešto što će stupiti na snagu 2021. godine i 2022. godine. Mi predlažemo, čisto da bi neku probu uslovno rečeno napravi i da vidimo kako Vlada to ozbiljno, predlažemo da se taj član 4. Predloga Vlade briše, može rok da bude 15 dana, a može da bude 30 dana. Međutim, Vlada je isključila.

To je jedan od pokazatelja kako i na koji način reaguje vlast kada su u pitanju predlozi opozicionih stranaka u ovom slučaju SRS. Ništa se ne bi promenilo da ste stavili i 15 dana i 30 dana, ništa se tu ne bi promenilo. Ali, šta da radite valjda gledaju ko predlaže, pa kad vide ime prezime i stranku kojoj pripadaju odmah po automatizmu, ne upuštaju se oni u suštinu, šta će njima suština. Vi imate zahvalnu ulogu, verujte, retke su prilike da vlade budu u takvoj situaciji. Vama se sve propiše, samo fali još taj detalj da se ministrima napiše raspored u toku dana šta treba da rade, šta vas boli briga ili je raspored od Svetske banke ili od MMF ili od ambasadora, naravno, Amerike, Nemačke, Engleske, u zavisnosti kako je ko opredeljen unutar Vlade. Hvala vam.

Ovaj predlog izmena i dopuna zakona može u punom smislu reči da se tumači kao priključivanje politike Srbije globalizmu. U globalizmu je zastupljena forma, suština je potpuno izbegnuta, forma se, između ostalog, ogleda i u tzv. zaštititi prava zaposlenih ili prava građana. To je jedna formalnost koja čisto treba da služi kao prašina koja se treba bacati u oči, u ovom slučaju, građanima Srbije.

Vi ovde u ovom zakonu predlažete prepisano iz evropskih zakona nešto što bi trebalo da reguliše odnos između zaposlenog i agencije. Tu nema nikakvih prava, ni zaštite prava, ima načelno, da bi agencija trebalo da isplati i da bi agencija trebalo da vodi računa itd. Suštinski je pitanje za koliku nadnicu, odnosno dnevnicu rade zaposleni. To je suštinsko pitanje. Zakon ne štiti zaposlenog kada je u pitanju minimalna cena rada, kada su u pitanju prava, ali u punom smislu reči prava.

Mi srpski radikali predlažemo na ovaj član 9. izmenu i dopunu, a ta izmena i dopuna je suštinska, gde se štite prava i onih koji obole i onih koji imaju eventualno prekid, koji su primljeni na određeno ili neodređeno, i sva prava koja proističu iz zasnivanja radnog odnosa. To je suštinski amandman SRS. A šta vas boli briga? Vas će pohvaliti svaki investitor iz inostranstva i reći da je ovo odlično, da je ovo u skladu sa politikom koja se vodi u Evropi i da su ovo svetski trendovi. Pa naravno, vi ćete s ponosom uvek da ističete kako vi pratite trendove evropske kada je u pitanju zaštita prava radnika, a u suštini prava mu ničim nisu zaštićena, nego je uveden jedan posrednik između njega i poslodavca, a poslodavcu odgovara da nema nikakvih problema sa radnicima. Pa gde kapital trpi radnička prava? Gde kapital trpi nešto što se zove zaštita tih prava?

Ovo je potvrda onog što sam malopre rekao, a to je da je samo forma zastupljena. Vi u ovome članu 10. predviđate zakonom preciziranje odnosa između radnika i poslodavca za one koji su angažovani u zemljama EU. U obrazloženju kažete da će ovaj član 10. stupiti na snagu kada Srbija bude punopravni član EU.

Ima li većeg apsurda od ovog? Nema. Kakav je to zakon koji u sebi sadrži ne jednu odredbu, nego jedan član? Da je i jedna rečenica u ovome smislu, to bi bila teška ironija, ne bi čovek mogao da poveruje. Ali vi stavljate član koji reguliše kakva prava ima radnik koji je zaposlen u zemlji članici EU, ali stupa na snagu kada Srbija postane punopravni član EU.

Pa, ne može, to je takva kontradiktornost da čovek ne može da veruje da se to desi Vladi. Pa, kad prepisujete, gospodo, te zakone, kad želite da budete slepi sledbenici tog globalizma, imajte bar malo stila, imajte bar malo časti, bar malo ponosa i inata tog srpskog koji postoji u generacijama, pa kažite – ne možemo baš ovako da preslikamo ovo. Kad će Srbija biti članica EU? Nikad, možda i kasnije. Ako budete tako navijali, bogami, izgleda da će se desiti ovo možda i kasnije.

Nemojte, brišite ovaj član, nemojte da vam služi ovo, rekli smo vam, služiće kao primer, da ne kažem, gluposti, onoga ko je bio član Vlade. Služiće kao primer u školama, deca će učiti u školama, a narod će pričati, evo, vidite kako je 2019. godine bio sastav Vlade, evo vidite kakav je član zakona bio, bio je onaj koji je futuristički u svakom slučaju, a taj futur je izgleda ne Futur II, nego neki još veći futur. Nikad to neće biti.

Reklamiram član 107.

Gospodine Milićeviću, mi srpski radikali trudimo se da učestvujemo u radu ove Skupštine. Učestvujemo kao prava opozicija, možda je nekada uzavrelija rasprava, možda je ta rasprava žešća, ponekad se napravi neki incident, ne treba kriti, pa se to svede na neki lični nivo. Ali, nemojte molim vas, kao predsedavajući da dozvolite da smo mi ovde svi prisutni ikebane, a da određeni poslanici jedan drugom nabacuju kako se to kaže, u običnom žargonu replike. To stvarno nema smisla.

Gledajte, zašto ja insistiram da nas zaštitite. To je toliko intelektualno pražnjenje da je prosto potreba da se otvore vrata da izađe ta pamet iz ove prostorije da ne bude zatvoreno u ovoj prostoriji. Toliko čujemo tog intelektualnog, toliko čujemo tog nečeg što su smernice budućnosti. Pa od Rusije, EU, pa koliko izvozimo, koliko uvozimo, pa onda vrhunac je svega taj cinizam međusobni kada kažu jedan drugome, drago mi je što razumete, a znaju i jedan i drugi da to nije istina.

Da, u skladu sa Poslovnikom želim da se izjasni Narodna skupština.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u toku ove rasprave, današnje rasprave čuli sve i svašta. Čuli smo čak i nešto što nije mogao neko da poveruje, da ako se Srbija odrekne puta za EU da Kina neće moći da prodaje čelik, da neće moći da prodaje gume koje proizvodi u Srbiji…

(Predsedavajući: Po amandmanu kolega Mirčiću.)

Neće moći „Gasprom njeft“ … (Isključen mikrofon.)

Ja ne znam kako da se zahvalim vašoj velikodušnosti što ste ponovo uključili i pritisli taster. Znam da je to intelektualni i fizički napor, ali ipak vam hvala za ovo.
Ono što je suština to je da u odbrani Predloga zakona ide se u krajnost. Niti je opozicija ovde da prikaže crno, a bogami ni oni koji su na vlasti ne treba toliko da ga boje u belo. Javnosti treba saopštiti kakve su sve opasnosti iza ovakvih predloga zakona.
Ako ima posrednik između radnika i poslodavca to uvek može da bude podležno zloupotrebama i zašto kriti o tome? Zašto bi oni koji su na vlasti branili to, isključivali tako mogućnost. Nema razloga. Mi smo ovde samo da preciziramo ovaj zakon. Mi kažemo recimo u ovom članu 20. ovo što je definisano to bi dobrodošlo ovim zaposlenima u „Megatrendu“ kada bi ta gromada, koji se zove Mića Jovanović, poštovao ovaj zakon, onda bi profesori koji su zaposleni na tom Univerzitetu jednim delom bili zaštićeni, bili bi prijavljeni da im je prestao radni odnos. Da li bi bilo to opravdano što ta gromada, koja se zove Mića Jovanović, je u poslednjem trenutku primetio da može da bude prevaren, da li bi bila olakšavajuća okolnost to je sada diskutabilno, ali ja mislim, ako ništa drugo, bar bi ga zaštitili njegovi mnogobrojni studenti, diplomci, doktoranti. Ipak moraju na neki način da izraze zahvalnost toj gromadi koja im je omogućila da primaju platu. Znanje je u drugom planu, ali platu su primali dugi niz godina, ostvarivali ličnu korist.
Tako da bi ova odredba zakona išla u prilog onima koji su ne samo diplomirali, nego i oni koji predaju na „Megatrendu“ jer bi morao Mića gromada da ih prijavi da im je prestao radni odnos ako ih je iznajmio preko agencije, ali nisu taj nivo da tamo mogu biti iznajmljivani.

Gospodine predsedavajući, ja ću se truditi da budem u temi da bi po drugi put pokušao da zaslužim vašu pohvalu, ali za mene je uspeh kad ste vi uključeni u rad i kad možete shvatiti ovu diskusiju. To je veliki uspeh. Nije samo uspeh da vi mene pohvalite. Ja razumem vašu pohvalu kao nešto što je pozitivno i takav i odlazim kući.

Naime, uvek je interes poslodavca da sa što manje troškova angažuje kvalitetnu radnu snagu i to je opšte poznato. Mi ovde imamo nešto što se zove iznajmljivanje radne snage preko agencije. Preko agencije gde u ovome članu kaže da poslodavac mora da da instrukcije i objasni suštinu posla, zaštiti na radu radnika, njegovo zdravlje, kao i one što su stalno zaposleni. Šta je intencija u Srbiji i uopšte šta je intencija tamo gde je krupni kapital? Što manje zaposlenih i primljenih u stalni radni odnos.

Kada je sezonski posao u pitanju, onda se to radi o poslovima koji su najvećim delom iz oblasti građevinske operative, poljoprivrede itd. Ovde nema nigde, ali nigde nećete pročitati da shodno stručnoj spremi, kvalifikaciji, mora biti isplaćena minimalna cena rada. To nema nigde. Znači, inženjeri, ekonomisti, pravnici koji su angažovani za odrađene sezonske poslove, oni će raditi onoliko koliko je to spreman da da poslodavac i koliko je spremna, u stvari, agencija da isplati. Nema nikakve zaštite prava radnika. Ako se svodi na to da će zaštititi njegovu bezbednost i njegovo zdravlje dok je angažovan, pa nije valjda to vrhunac dostignuća intencije ove Vlade da zaštiti zdravlje i bezbednost, valjda se teži tome da se na pravičan način nadoknadi ono što radnik zna i ono što uradi. Znanje nema, ono što uradi procenjuje poslodavac. Kako mu isplaćuje? Isplaćuje agencija.

Ja sam vam ponovo zahvalan, ali iskreno, što ste dozvolili 30 sekundi duže da pričam. To je veliki pomak za nas.

Najbolje je radi javnosti da objašnjavamo na primerima.

Primer fabrike koja se bavi konfekcioniranjem kablova, već više puta pominjana, recimo, koja se zove „Lir“, kada iznajmljuje radnu snagu preko agencije, poslodavac gleda da što više uštedi na radnoj snazi, jer tehnološki taj proces nije nešto složen, tako da mogućnost napredovanja kada je u pitanju rad i kada su u pitanju primanja nije neka velika. Imate jedan plafon kada su u pitanju primanja koji je u rasponu od 30 do 40 hiljada. Četrdeset hiljada retko ko dostigne, zato što postoji ona druga strana gde je poslodavac uveo i nešto što bi se moglo slobodno reći kazne. Imate neispunjenja radnih obaveza, imate nešto što nije baš vezano direktno za proizvodnju, ali su jasno isprecizirani kriterijumi pod kojima se izriču ti kazneni poeni, tako da su retke prilike da neko sa stimulativnim sredstvima i sa svim primanjima dođe do ovih 40 hiljada, ali preciznije govoreći – i ako dostigne, ne traje to jedan duži period.

Kada prestane potreba za radnom snagom, onda svu obavezu preuzima Agencija. Ovde se u ovom članu konkretno precizira da su poslodavac i Agencija dužni da čuvaju tajnost podataka o angažovanom radniku. I možete misliti kakav je to napredak, sa jedne strane zadovoljena forma, evropski standardi, ne možete da otkrijete jedinstveni matični broj građanina, ne možete još neke lične podatke, a sa druge strane surova realnost. Taj isti angažovani radnik je radio šest meseci za najnižu cenu rada i pri tome svaki trenutak se koristio, ako je ostao duže na pauzi, ako nije poštovao određena pravila oduzimano mu je od plate i to vam je u suštini zakon koji štiti Agenciju, poslodavca i radnika. E, to je realnost i u realnosti se tako odvija.