Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7922">Milorad Mirčić</a>

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka

Govori

Šta će vama telefon, vi možete s mesta. Toliko ste grlati da možete i bez telefona.

Komentarišem razgovor, urbani razgovor dva poslanika iz bivše Srpske radikalne stranke, jedan je i dalje u Srpskoj radikalnoj stranci, znači radikali su i jedan i drugi.

Evo, šta Srpska radikalna stranka predlaže u ovom članu 27. To je kada je javno izvlačenje u direktnom TV prenosu, naravno to se podrazumeva da bude direktan TV prenose pred TV kamerama, ali mi kao dodatnu sigurnost predviđamo da u ovom članu bude da obavezno bude prisutan i član uprave kada je u pitanju kontrola i kada je u pitanju sam proces izvlačenja, odnosno prikazivanja te nagradne igre, bez obzira kakva je ona, ali da bude član uprave. To je sigurnost da bude regularnost što veća, jer svesni smo činjenice da je sve podložno manipulacijama, a pogotovo kada su igre na sreću u pitanju. Koliko puta smo se uverili da se u direktnim TV prenosima iznose tvrdnje da je namešteno izvlačenje kada je u pitanju „Loto“ i tako dalje.

Zbog toga Srpska radikalna stranka…

Šta kažete, kolega Saviću?

(Nikola Savić: Loš žreb za Ligu šampiona.)

Ja sam očekivao nešto da kažete suvislo, a vi meni dobacujete nešto što bi trebalo biti smešno.

U svakom slučaju treba povećati kontrolu i treba svaku sumnju otkloniti na vreme. I da je najregularnije, da je pod najvećom kontrolom, uvek postoji određena sumnja posle izvesnog vremena pogotovu znaju ove kolege koje imaju iskustva sa lutrijom.
Pa, evo, ovde se vodi rasprava oko eventualno dodatnog vremena koje traži koleginica Vjerica Radeta. Ne verujem da će nešto propasti za minut, dva. Samo da se razjasni ovo pošto kolega Đukanović je meni na volšeban način stekao određena znanja, postao je ekspert iz ove oblasti. Bilo bi interesantno da se polemiše sa Vjericom Radetom, koja je vrsni pravnik, ali to ima veze kada je u pitanju klađenje.

Naime, u ovom članu 80, nešto što je veoma interesantno, a to je da ministar, odnosno Ministarstvo finansija propisuje većinu uslova pod kojima mogu da funkcionišu kladionice. Sada je bitno neke stvari sa ministrom, ako je moguća, ako je vlasno ministarstvo to da uradi, a to je taj spoljni izgled kladionica.

Vi znate da je to vizuelno izolovano od okruženja. Znači, to su prostorije gde je veštačka svetlost, gde je onaj ko uđe u takav prostor on nema predstavu o vremenu, jednostavno to je kao mega marketi u koje kada uđete vi nemate predstavu koliko je vreme. U mega marketu nemate predstavu koliko će vas to koštati, ali sramota vas je da izađete sa polupraznom, onom velikom korpom, a ovde taj faktor i te kako značajan je veoma bitan.

Zašto ovo govorim ministre? Zato što nema razloga da taj prostor bude na taj način izolovan od okruženja vizuelno i to je obično neke nalepnice, nešto što nema kontakta, ne možete sa spoljne strane da vidite ko je unutra u većini slučajeva. To doprinosi da ta kontrola ne može da bude potpuna kada je u pitanju kladionica, kada su u pitanju inače ti prostori.

Ne bi bilo loše ako zakonom nije precizirano kako taj prostor treba da izgleda, ne bi bilo loše da ministarstvo da sugestije kada su u pitanju ovi prostori da ipak postoji i ta spoljna kontrola, uslovno rečeno, vizuelna kontrola i drugo da postoji osećaj tog čoveka koji boravi u tom prostoru o vremenu. Kad ste u zatvorenom prostoru imate veštačko svetlo, vi nemate predstavu koliko vremena prolazi pogotovo kada su u pitanju ovakvi prostori koji su kladionice gde adrenalin ili iščekivanja su povećana i onda potpuno skrećete pažnju na nešto što bi trebalo da se desi. Zbog toga pitam ministra da li može Ministarstvo finansija ili neko drugo ministarstvo da na ovaj način definiše taj prostor.
Dužni smo, mi srpski radikali, radi javnosti da objasnimo neke stvari.

Naime, mi ovde zastupamo jasan princip da, pre svega, treba gledati interes države. Kada je u pitanju oporezivanje i kontrola onih koji se bave politikom, mi smo za mnogo rigoroznije mere nego što su predviđene ovim zakonima.

Svako ko se bavi politikom treba da bude pod kontrolom državnih organa, pojačanom kontrolom. To ništa nije novo, ali se bojimo kampanje, kampanje u smislu negativnih posledica koje mogu da se dese.

Mi smo svi svedoci da se pre izvesnog vremena vodila kampanja protiv ministra finansija i to zamislite čoveka koji je bio, kako to potvrđuju argumenti, bio fantastičan studen, magistarski rad uradio, a onda je doveden u pitanje njegov doktorat. Svedoci smo, pošto sedi ovde ministar, kada se uspelo od strane nekih da se nanese šteta ne samo ministru, nego i Vladi, da se stalo sa takvim akcijama. Mi smo očekivali da će ti dušobrižnici da krenu dalje, da će imati podršku Vlade, da svi ministri, ako su već krenuli na jednog ministra, da svi ministri budu pod lupom i kada su u pitanju i diplome i kada su u pitanju fakulteti, kada su u pitanju njihova usavršavanje, a pogotovo kada je u pitanju imovina.

Međutim, stalo se. To je ta kampanja. To ima duboke korene, još seže posle Drugog svetskog rata, kada su oni čupali brkove tzv. kulacima da bi im vadili žito i kukuruz sa tavana i podruma i ovo malo lični simbolično na to. Krenućemo kampanju, a onda ćemo u prvi plan da stavimo da se to odnosi na one koji se bave politikom, pa će se oni buniti. Ne, treba država da kontroliše i svoje funkcionere i one koji su se opredelili da se bave politikom, jer tu je povećana odgovornost. Ali, protiv smo toga da se nanosi šteta tako što će se vršiti hajka, pa onda će oni koji imaju kapital, gde su raspoloženi i voljni da ulože taj kapital u ovoj državi, taj kapital plasirati van ove države, a mi ćemo kasnije, što kaže, da se kajemo, da kažemo napravili smo grešku.

Ne može se tako voditi država. Mora da se razmišlja na način šta je to korist državi. Ovde se zamenom teza ide na to da srpski radikali, na neki način, prave opstrukciju, jer se boje za preispitivanje imovina njihovih ličnih ili bilo koga drugog.

Sedeli smo pre neki dan ovde, slušali mi svi ovde i ćutali što je žalosno, kada je neko od kolega ili koleginica čitao imovinu Dragana Đilasa, spisak imovine Dragana Đilasa. Otud joj dokument? Otkud vam taj dokument? Ko vam je dao taj dokument? Da li je to tačno? Da li je to istina? Da li je to hajka na jednog čoveka koga ja politički uopšte ne mogu da shvatim i da razumem? Ne slažemo se, ali zar to nije otvaranje neke nove ere kada će neko na volšeban način doći do podataka da li su tačni ili lažni, da čita spisak imovine, pogotovo stanova? Ti ljudi imaju decu, valjda postoje institucije u ovoj državi. Za to se mi borimo i zalažemo srpski radikali, da sve ide kroz institucije.
Evo još jednog člana gde se naša sumnja povećava kada je u pitanju realno želja da se sprovede ovaj zakon, a to je da se pravi posebno odeljenje Poreske uprave i da zaposleni u tom odeljenju redovno idu na obuku.

Više puta je do sada to gledano, to je uostalom jedna matrica po kojoj funkcioniše nešto što je marketinški osmišljeno, a suštinski je da li će biti u upotrebi, to niko i ne gleda.

Naime, kada bi to bilo tako, onda bi se svelo na sledeće, da posebno odeljenje Poreske uprave i zaposleni u tome treba redovno da idu na obuku kako da obračunaju porez u visini od 75% na imovinu koja je različita za 150.000 evra u odnosu na prihode koji su prijavljeni. Evo, to je suština. Ko normalan može da poveruje da je ovo iskrena želja i odlučnost da se uvede red kada je u pitanju plaćanje poreza? Zašto? Zašto postoji potreba za posebno odeljenje, pa još da se obučavaju? Pa to su ljudi koji su stručnjaci u svom poslu u ovoj oblasti, Poreska uprava funkcioniše, što kaže, i od ranije, samo treba volja i želja da se krene u odlučnu borbu protiv onih iskrenih i pravih kriminalaca, ali mi vam navodimo njihova imena.

Nije to zato što je to prošla vlast, nego zato što je to opštepoznato i, na kraju krajeva, ne bi bilo loše da to bude primer i onima koji su sada aktuelni i onima koji misle da će jednog dana da budu čelni ljudi ove države. Da se na tom primeru gde su opravdana sredstva, pa šta ćete gore nego kad čovek upadne sa dugim cevima u Narodnu banku, kad upadne u Lutriju naoružan i uzima iz sefa gotovinu? Niz je primera koji su se dešavali gde su to najteža krivična dela, na taj način stekli imovinu, stekli, uvećali svoje bogatstvo i sad mi treba specijalno odeljenje Poreske uprave da idu redovno na obuku. Mi smo, da bi to izgledalo ozbiljno, predložili bar ovo da izbrišete, a od vaše volje zavisi da li ćete uopšte pristupiti ozbiljno ovom poslu, tako što ćete staviti van snage ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je na početku ovog mandata, podsećanja radi, jasno ukazala na goruće probleme sa kojima se suočava Srbija. Osim onih ekonomskih, to je problem porasta kriminala.

Očekivali smo da uslišite naš apel da na vreme donosite zakonske akte koji će sprečavati taj kriminal i tu vrstu kriminala kroz institucije ove države. Nažalost, evo, doživeli smo na kraju mandata da predlažete jedan zakon koji je više marketinškog tipa, nego što je suštinski.

Ovaj zakon, kao što smo i rekli u prepodnevnoj raspravi, jednostavno, nije utemeljen u Ustavu i Ustavni sud će osporiti ovaj zakon.

Mi, pre svega, želimo da se svi oni koji su utajili porez, koji su protivzakonito došli do imovine, procesuiraju, da se na taj način stane na put kriminalu i kriminalnim radnjama. Međutim, šta je činjenica? Činjenica je da vi uporno izbegavate ili okrećete leđa pred takvom vrstom kriminala. Vi ste uveli nešto što je potpuno novo u odnosu na ono što je bilo za vreme DOS-a.

Vi u ovoj Srbiji, koja ukupno ima šest miliona stanovnika, želite medijski da nametnete jednu dilemu, da u Srbiji sa šest miliona stanovnika, ne zna se ko su ti kriminalci koji protivzakonito stiču imovinu. Ne govorim sada kao neko opšte mesto, nego mi jasno ukazujemo, svaka vlast koja krene u borbu protiv kriminala tako što će svoje ministre, tako što će najistaknutije članove svoje stranke da privede zakonu, da ih procesuiraju, ta vlast je za narod prihvatljiva i prihvatljiva je ta njihova težnja i želja u borbi protiv kriminala, a mi ovde imamo već četiri godine, da ne govorim o ranijem mandatu, ali četiri godine imamo jednu te istu priču. Okrećemo se sami oko svoje ose i tako zamajavamo javnost.

Mi vam kažemo jasno i glasno, ukazujemo na ime i prezime i kažemo da je Mlađan Dinkić, Vlahović, Labus, Đelić, ljudi koji su dokazani kriminalci, kriminalne radnje počinili, upadali sa oružjem u Narodnu banku, opljačkali. Sam Đelić je priznao da je došao ovde u ovu Srbiju spavajući kod tetke, a otišao iz ove Srbije sa deset miliona evra. Sam je priznao. Sam je to izneo. U privatizaciji i te kako su učestvovali. Duboko su zavukli ruke u džepove. I, šta sada mi gledamo? Mi sada gledamo jednu scenu donošenja predloga zakona koji treba da reguliše poreklo imovine i da se bavimo sa nekim ko je eventualno stekao imovinu koja se razlikuje od njegovih primanja u visini od 150 hiljada evra, a Dinkić, Đelić, Vlahović milione evra i svi ćute.

Gospodo, mi i dan danas osećamo posledice politike, kriminalne koju je vodio Mlađan Dinkić i kao ministar finansija i kao guverner i šta sve nije bio. Likvidirao je banke u ovoj Srbiji. On je raspolagao sa novcem koji se slio u jedan fond. To je taj stečajni fond koji je nastao zahvaljujući tome što su banke, kao što je Beobanka, kao što su druge banke likvidirane preko noći. Milijarde evra su u tom fondu.

Šta je rezultat svega toga? Bio je član Vlade. U prethodnom mandatu je bio koalicioni partner i to ga aboliralo od svega. I sada mi treba da poverujemo da ćete vi na osnovu ovoga eventualno pokrenuti opravdani postupak protiv Zorane Mihajlović. Teško je u to poverovati. Zašto? Zato što ne smete čak ni njenog sekretara u Ministarstvu da procesuirate do kraja, nego ste njene prve saradnike priveli, za 24 sata morali ste ih pustiti, neki su čak dočekani na najvišem mogućem nivou, lično ih ministarka dočekala i jedan od njih je rekao – da, tačno je, uzimao sam mito, reketirao sam, ali za interes ministarke i njenog muža.

To svugde u normalnom svetu, u svakoj sređenoj državi, uređenoj državi bi podrazumevalo da se pozove ta ministarka da da izjavu. Kada je u pitanju politički stav, pa to bi i te kako koristilo vladajućoj stranci da iskoristi da kaže – niko nije pošteđen i niko nije imun kada je u pitanju primena zakona, a vezano za kriminal, evo ministar je otišao da da izjavu.

Kako se to pokriva? Kaže, ide se na detektor laži, pa ako detektor laži utvrdi da je govorio istinu onda ne vredi ni procesuirati, ne vredi ni istraga, ne vredi ni sud. Povrh toga pojavljuje se prvi čovek ove države koji nama iz nepoznatih razloga i dalje štiti ljude koji su ogrezli u kriminalu. Nama radikalima nepoznati razlozi, znajući da on lično nije umešan ni u jedna kriminal. To se jednostavno vrti kao neka matrica po kojoj mi funkcionišemo.

Mi vam jasno ukazujemo, ne iz razloga što mi imamo protiv tih ličnosti, nego iz razloga što je to realnost u Srbiji u kojoj živimo. Muž od ministarke Mihajlović ide otvoreno, javno da reketira preduzeća za izgradnju puteva, otvoreno, javno. Da li je neko čuo da su istražni organi pozvali te ljude kod kojih je on bio da ih reketira na najgori mogući način, tako što ih je terao da priznaju da su oni napravili grešku prilikom izgradnje deonice puta od Uba ili što ih je terao da daju unapred pare pa će ih imati u vidu kada budu radovi na putnoj infrastrukturi? Niko od tih ljudi nije pozvan, ali to se sve svodi - Srbija priča.

Srbija priča i ako Srbija priča, onda u toj priči ima bar jedan deo o kome treba da razmišljaju oni koji se bave zaštitom zakona.

Mi smo imali pompezno najavljivano pojavljivanje na sceni Srbije Eliota Nesa. Taj Eliot Nes je Kušić, inspektor koji je maltene na svim televizijama obelodanio kako je Mišković najveći kriminalac, kako je lopov, kako je sakrio porez, kako je protivzakonito stekao imovinu. Šta je bilo od toga? Kada je došlo do sudskog procesa Mišković je ispao nevin. Nevin u smislu radio je u skladu sa zakonima koji su tada važili.

I šta se desilo? Umesto da i dalje ulaže u Srbiju, Mišković je kao tipičan primer kako se to radi nastojao da svoj novac što većim delom plasira negde van Srbije. E, sada kada smo već kod ove teme, logično bi bilo da se kontroliše kompletna imovina, kompletne finansijske transakcije. Svaka država to radi. Ali, u poslednje četiri godine, poštovane moje kolege, mi smo svedoci da lokalni moćnici, a to u prevodu znači, recimo, gradonačelnici pojedinih opština i gradova imaju ogromnu imovinu na Crnogorskom primorju i vi znate koji su to, bolje nego mi srpski radikali, ali se ćuti. Zašto se ćuti, niko ne zna pravi razlog.

Uvek se to obrazlaže i kaže se onako u kuloarima - ne znate vi jednog trenutka, doći će oni pod udar zakona. Kada će to doći pod udar zakona? Evo izbori su na pragu.

Ne, nema volje, nema želje i negde, iskreno govoreći, nema mogućnosti da se oni koji su se ogrešili o zakon da se procesiraju, kao što je recimo ministar Mihajlović. Nema mogućnosti. Jasno i glasno se daje do znanja, stoje Amerikanci iza nje i nema toga ko će nju da procesuira.

To što je vidljivo njenom pojavom da ona raspolaže sa imovinom, bogatstvom, nakitom u ovom slučaju većim nego što su njena primanja, to nikakve nema veze. Čak i ne krije da radi na univerzitetu koji je iskompromitovan, gde su polovina ministara ili službenika državnih u aktuelnoj Vladi pozavršavali fakultete.

Sad smo videli kako su pozavršavali te škole i o tome se ćuti. Zašto? Najlakše je manipulisati sa takvim osobama, stavite ga za ministra, a onda vas boli briga, ne sme da digne glavu, ne sme da bilo šta kaže. Zašto? Zato što je sporna njegova škola, njegova diploma.

Mi to imam u MUP, gde jednostavno ni sam ministar ne može da nabroji svoje školske drugove, a pre toga kada smo mi srpski radikali ukazivali da je sramota za ovu državu, pre svega za ovaj režim, da na čelu države bude čovek koji je na veoma sumnjiv način došao do fakultetske diplome, svi ste to tumačili ili većina, istine govoreći, tumačili ste da je to neki lični obračun sa Tomislavom Nikolićem. Ne. Nama je bio tada cilj a i sad da se spreči to negativno, davanje negativnog primera mladim ljudima.

Šta će mladi čovek kada mu savetujete da završava školu? Šta, reći će - šta će mi škola ako hoću da bude predsednik države kao Toma Nikolić nekada, šta će mi škola? Otići ću, dobiću tu diplomu. Ako hoću da budem ministar policije, šta će mi škola? Steći će je na veoma volšeban način i nije to bilo dovoljno taj pritisak, taj apel, nego se išlo korak dalje.

Mi smo zatečeni poslednjih meseci sa razmerama afere u kojoj učestvuje otac ministra unutrašnjih poslova, a onda da bi se to pokrilo, čak i DRI konstatuje da je tu počinjen kriminal kada je u pitanju trgovina, odnosno odnos između firme koju on zastupa na ovaj ili onaj način i namenske industrije "Krušik", odnosno Trstenik. Šta se onda radi? Onda se ponovo koristi autoritet predsednika države, gde se dovodi u neprijatnu situaciju. Onda ne zna da li je otac od ministra unutrašnjih poslova radi ili je savetnik ili je konsultant, pa se pojave fotografije na skupu gde su trgovci naoružanjem, pa je tu prisutan i otac od ministra unutrašnjih poslova.

Ne govorimo mi, srpski radikali, zato što mi imamo nešto posebno protiv ministra unutrašnjih poslova, nego je pravi primer zato što je to kontinuitet kada je ministarstvo unutrašnjih poslova u pitanju.

Prvo smo imali Dušana Mihajlovića koji je, dosta tih protivzakonitih radnji je vezano za njega, ima pedigre. Za vreme njegovog mandata, sećate se, ubijen je predsednik Vlade. Čovek je ostao na funkciji obrazlažući da nije dao Čeda Jovanović da ga smene. Sećate se tog obrazloženja? Prosto smešno.

Nisu dali oni koji su ga doveli na tu funkciju, engleska obaveštajna služba nije dala, zato što duboko stoji iza toga sumnja da su oni učestvovali u likvidiranju predsednika Vlade. Ima li veće sramote za jednu državu nego da se ne razjasni takvo ubistvo? Kako će se razjasniti kad je na čelu ministarstva čovek koji je ogrezao u kriminalu? Posle toga, da ne nabrajam, dolazi na čelo MUP čovek koji je provaljivao trafike, a sada dolazi čovek čija je diploma sumnjiva, pa šta hoćete dalje? Pa, zamislite situaciju kada pripadnici elitne jedinice, antiterorističke jedinice MUP treba povodom neke svečanosti da predaju raport ministru unutrašnjih poslova. Kakva je to logika?

Kakvi su tu napori tih ljudi da ostanu smireni, umesto da ga hapse oni mu predaju raport i to se sve gleda i kaže se – nema dokaza? Kako nema dokaza? Bar da je pozvan, da su pozvani, da su dali izjavu, a ne tako, detektor laži, ako detektor laži pokaže, a ko je gledao taj detektor laži i gde je to kao dokaz uopšte validno? Nigde.

Dovoljno je, i sada kada vodimo raspravu u većini ovih replika pozivali ste se na ime Aleksandra Vučića, pa nemojte. Ovde se radi o ozbiljnoj stvari. Ovde je svako odlučan da se bori protiv kriminala i sve ono što je stečeno kriminalom treba da bude registrovano i treba da bude oduzeto ili sankcionisano u skladu sa zakonom, ali zakonom koji je važeći. Pa, mi smo vam u prepodnevnoj raspravi rekli jedan primer koji je bio 2001. godine. Žrtva tog poreza na ekstra profit bio je upravo sadašnji predsednik države.

Zašto je to rađeno? Pa, to je bio čist politički obračun. Dok su ovi krali Dinkić, Đelić i ovi, oni su našli da ekstra profit treba da, ekstra porez da plati Aleksandar Vučić. Pa, valjda je i on sam izvukao pouke, valjda i njemu samom stalo da se bori protiv kriminala. A, onda kada vam zahvali drugi argument, odmah vadite njegovu porodicu.

Pa, čekajte, kakve veze ima ministar unutrašnjih poslova sa porodicom Vučić? Nema nikakve, osim što je obmanuo predsednika da mu tata nema nikakve veze sa Krušikom, a tata išao čak toliko daleko da je rekao - sledeći put kada dođemo u Valjevo u Krušik, stavite moju sliku. Zamislite kakva skromnost. Zamislite kakve su to razmere? Kakve su to ambicije?

Sada, kada je to procurilo u javnost, sada se zna da je taj isti čovek uhvaćen sa 300.000 evra u torbi. Jel neko pitao otkud njemu te pare? Ne. Jednostavno, to je skrenuta pažnja na sasvim druge stvari, medijski se pravi kampanja, kao što se sada radi. Sada to isto radite. Umesto da se ozbiljno pristupi ovom poslu, a mi vam govorimo kakve će posledice biti, ekonomske posledice, vi ćete naterati ljude da još više zakidaju ovu državu kada je u pitanju plaćanje poreza.

Kosmajac vam je najbolji primer. Čovek ima minimalnu penziju. Zašto? Pa, zato što je minimalna uplaćivao za penziono. Ima ogromno bogatstvo u nekretninama, sve se dokazalo da je legalno. A, da je država imala sluha i da ima sluha, kao što je Bogoljub Karić morao da pobegne iz ove države, ne zbog vas, naravno, nego zbog onih koji su došli kao demokrate sa buldožerima i bagerima, zar nije logičnije da ti ljudi ulažu u ovoj Srbiji, da razvijaju ovu Srbiju? Pa, vi imate čitava naselja gde vam stanuje elita politička, naselja, gde kada dođu kola hitne pomoći, oni beže, misle da je policija. Pa, to njihove komšije komentarišu i kaže – čim dolazi hitna pomoć, moj komšija se pakuje i beži, misli da je policija. U kom to svetu mi živimo? Kakva je to borba protiv kriminala?

Jedna fingirana borba u kojoj zna se tačno u Srbiji ko je i na kakav način stekao kapital, gde se nalazi taj kapital, ali se ćuti. Zašto se ćuti? Pa, zato što su duboko umešani ljudi koji su unutar sistema vlasti. Pa, tu su i ministri u vlasti.

Kako možete da bilo šta ispitujete kada su u pitanju univerzitetske diplome, a da ne stavite kao primer bar nekog od ministra da kažete - evo ga, na veoma čudan je način stekao tu diplomu, evo, uključite kamere, stavite u mikrofon, neka pred javnošću kaže kako je došao do diplome. Ne, navodite primer kako je u Nemačkoj ministar iz moralnih razloga podneo ostavku.

Ovde je kada je u pitanju Vlada, kada su u pitanju visoki funkcioneri, moral je daleko od njih. Oni su očigledno na vi sa moralom.

Mi srpski radikali nećemo odustati. Idu izbori. Pitanje je šta će biti posle izbora? To što je zabrinutost da li će SRS i koliko dobiti glasova, nemojte da brinete. Mi smo okusili taj gorak hleb i vanparlamentarna stranka smo bili, ali nećemo vam dati mira, pogotovo ako dođemo u situaciju da učestvujemo u vlasti. Donosićemo zakone, na osnovu tih zakona biće procesuirani svi, a jedva čekamo da otkrijemo u našim redovima nekog ko se ogrešio o zakon.
Mi ovde, gospodine ministre, želimo samo da budemo što precizniji. Ovo je veoma značajno što se radi kada je u pitanju ovaj Memorijalni centar. Možda mi srpski radikali u svojim amandmanima nekad i preterujemo u nastojanju da što preciznije izdefinišemo neke pojmove, iz razloga što je ovo prilika da započnemo jednu novu eru, a to je, po nama, prilika da se konačno deo istine saopšti, deo one istine o stradanju srpskog naroda, pa sam tim i svih onih koji su živeli sa nama Srbima na ovom prostoru, a stradali su od fašizma.

Mi ovde imamo još dosta posla. I sami znate, tu je ogromna dokumentacija koja je i dalje pod velom „strogo poverljivo“, nije još otvorena da izvršimo uvid, da vidimo ko su i koliko je bilo žrtava, a isto tako da vidimo ko je krivac za tolike žrtve. Imamo bezbroj falsifikata u istoriji i ovde je pokrenuta tema, kolega Ljubiša je o tome govorio, o udžbenicima, mada ima jednu izjavu u ovom filmu, u ovom dokumentarnom koji je u redu najvećih epizodnih uloga, da nije Emira Kusturice bio bi sigurno, vezano je za čitanku, ali to sada nije tema, da ne skrećemo. Ovde se radi o tome da osim ovog memorijalnog spomenika moraju i nešto što je učenje u školama da se vodi računa, nije direktno pod vašom ingerencijom, pod ingerencijom je Ministarstva obrazovanja, ali moraju ti udžbenici, pogotovo udžbenici iz istorije, od onoga što je značajno za istoriju našeg naroda, moraju da budu mnogo strože kontrolisani i da budu izvrgnuti i javnosti i kritikama. Ne može se prelaziti preko toga i govoriti – valjda se to podrazumeva. Ima nešto što mnogi neće da razumeju, niti shvataju šta je to srpsko ravnodušnost, kada kaže – pa valjda se to zna.

Izvinjavam se, kolega Ljubiša, za ovo što sam vas stavio iza Emira Kusturice, ali razumećete i vi.
Ma, nije ovde izjava kolega, nego je ovde stil, način kako ste vi to rekli, isto kao Emir Kusturica u „Valter brani Sarajevo“, tako ste bili ubedljivi. Zato ja svrstavam vas u red epizodista kakav je Emir Kusturica.

Da se vratimo na nešto što je ozbiljno, što želim vama da pripišem, kao jednom od retkih koji se zalaže da ubuduće štampanje udžbenika, pogotovo onih koji su vezani za istoriju srpskog naroda, ne štampaju se pod okriljem onih koji plaćaju u porez u Hrvatskoj i koji su hrvatski građani, ne samo to, državljani, ne samo to, nego se ističu po tome što sponzorišu ustašoidnu hrvatsku partiju koja je već u kontinuitetu dugi niz godina na vlasti. I, to ste jedan od retkih iz vladajuće koalicije, to se mora priznati, na insistiranje nas srpskih radikala, koji je prihvatio da se posveti pažnja kada su u pitanju udžbenici, kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

Mi ovde razgovaramo sa resornim ministrom. Bitno je da se u tom memorijalnom centru nađu mnoge stvari koje ne podrazumevaju u prvi mah i ovaj zakon, kao što je ministar prihvatio ideju dok se ne osnuju ovi memorijalni centri vezani za čitav Srem, da ovaj memorijalni centar bude centralno mesto gde će biti dokumentacija o svim događajima koji su se dešavali u Sremu. To je sada prepušteno lokalnim nivoima vlasti ili nekom drugom, a nama je potrebno da se pristupi ovom poslu veoma, veoma ozbiljno.

Postavljaju se dileme da li će to neko da shvati, da li će to da razume, ali mi ovde radimo za osvetljenje ili obelodanjivanje istorije srpskog naroda, a ne da mi vodimo računa da li će to neko da ceni ili ne. Sve ove okolnosti koje nas upućuju da smo posle ovog sastanka u Poljskoj na drugoj strani, daju nam motiv više da mi ovom poslu prionemo na valjan način.
Pa, mi se iskreno borimo protiv onih ili političkih opcija koje su za promenu svesti kod srpskog naroda. Svedoci smo da smo izloženi duži period pritiscima da suštinski svest koja vlada u Srbiji nije svest koja nas vodi u budućnost. Svako iole normalan i ozbiljan zna šta znači menjati svest, ne samo kod jednog naroda, nego kod pojedinca. To je zločin koji se čini, a preduslov za promenu svesti je upravo ovo što mi danas razgovaramo. To je i te kako značajan preduslov. To su oni dušebrižnici koji kažu, šta će vam istorija, šta će vam memorijalni centri, zašto govorite o tim žrtvama.

Onda dolazimo u situaciju da već više puta ovde spomenuto, da recimo, imamo nešto što je samo svojstveno Holivudu i njegovoj produkciji. Napravljen je mit o Srebrenici, napravljen je mit o Ratku, pravi se mit o Hrtkovcima. Ljudi to ne razumeju. Mnogi to ne shvataju ozbiljno. Bitno je naći jedno mesto, jednu neuralgičnu tačku koja se zove Hrtkovci da bi se sutra mogla utemeljiti tvrdnja onih koji su zabrinuti za svest srpskog naroda kako je tu bilo masovno iseljavanje onih koji nisu srpske nacionalnosti. Kada im uspe to da realizuju, videli ste kakve pripreme su uradili. Kada dođe do konačne realizacije biće kasno.

Oni su optužili Vojislava Šešelja da je bukvalno učestvovao u planskom iseljavanju. Pa, ne može pojedinac planski da iseljava, može samo uz pomoć države, a to je priprema za to što ovi idu u Brisel. Ovi koji se okupljaju oko američke ambasade, oni idu da obećaju da će mnogo više i brže da urade ne samo kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nego kada je u pitanju Raška oblast, odnosno Sandžak i Vojvodina, a imaju neuralgičnu tačku u Vojvodini, da sutra optuže i da kažu, zbog bezbednosti, zbog sigurnosti onih koji nisu srpske nacionalnosti. Vojvodina mora imati veći stepen autonomije. To je ta strategija, to je taj projekat promene svesti.
Ono što želim da pitam ministra, nadovezuje se na ovu polemiku koju smo imali kolega Ljubiša i ja - dokle će Ministarstvo, odnosno Vlada da toleriše, ali bukvalno, ministre, ne preterujem, iživljavanje koje se ogleda u igranju predstave "Na Drini ćuprija", u režiji čoveka kome je ime Sandokan, a nadimak mu je Kokan? Pretpostavljam da ste gledali tu predstavu, ministre, ona se igra u Srpskom narodnom pozorištu.

Jedan od simbola te predstave je, kada se gazi srpska zastava i pljuje se po Srbiji. To je Andrićeva "Na Drini ćuprija", ali u režiji Sandokana. Zamislite kakav paradoks! Zar Ministarstvo ne može da reaguje, ako već ne reaguje javnost? Ali, teško je očekivati od onog dela javnosti koji se ogleda, recimo, u Srpskoj akademiji nauka ili u nekim drugim institucijama, oni su gori kada je u pitanju izvrgavanje ruglu svega onoga što je vezano i za tradiciju i za stvaralaštvo srpskog naroda.

Da se ne iznenadimo sutra kada se bude organizovala neka predstava, uz direktnu ili indirektnu pomoć od strane Vlade Srbije, koja će imati teže posledice, koja će prikazivati kako to Srbi ubijaju one koji nisu njihove nacionalnosti i kako to Srbi iseljavaju one koji nisu njihove nacionalnosti. A onda ćemo da se čudimo, da kažemo - otkud im to, kad nema nijedna istorijska činjenica. Njihove činjenice ne baziraju na istini, nego na fabrikovanju laži, ministre. O tome se radi.
Suština je, gospodine ministre, kao što sam i naglasio, da Vlada direktno ili indirektno, odnosno ova država, da li preko organa Vlade ili nekih nižih organa vlasti, pokrajinskih ili lokalnih, na neki način učestvuje u najdirektnijoj podršci ovakvih slučajeva.

Ja vas podsećam, vi se dobro sećate predstave "Golubnjača". "Golubnjača" je predstava koja je u ono vreme izazvala veliku buru u javnosti, ali je skrenula pažnju na mnoge golubnjače. Golubnjače su mesta, lokacije gde su masovno bacani Srbi u dalmatinskoj Zagori i u Hercegovini. To su provalije u krševitim, kamenitim predelima, u kojima se obično gnezde golubovi, zato i ima naziv golubnjača. Golubnjača ima puno. Srpski narod, ako nešto ima, nažalost, ima takvih mesta i takvih toponima.

Vi znate kolika se bura i kakva hajka digla, ne samo protiv predstave, nego i protiv autora. I nije čudo što se ovoliko čekalo kada je u pitanju i ovaj Memorijalni centar. Da nije počela hajka na srpski narod kao genocidan narod, pa se i Sajmište uzimalo kao primer da je na teritoriji Srbije i da se nije, konkretno govoreći, da se nije išlo na ugrožavanje žrtava i broja žrtava, ne samo Srba nego i jevrejskog i romskog naroda, pitanje je kada bi se realizovalo ovo. Sve su to pitanja.

Ne treba da čekamo da se dešavaju događaji koji se nadovezuju na ovakve i slične predstave. Uostalom, mi imamo javne ličnosti iz oblasti kulture koji jasno i glasno govore - treba Kosovo i Metohija da se preda. Zar ne može ovo društvo da ima mehanizam i da kaže - ne možete baš tako da govorite, to je protiv Ustava ove države. Kao što je umanjivanje žrtava bilo kog naroda koji je stradao od fašizma u Drugom svetskom ratu.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi iz SRS konačno smo dočekali da možemo da pohvalimo nešto što je sastavni deo dnevnog reda, a odnosi se na Sporazum o saradnji sa Evroazijskom unijom.

To je konačno pravi potez na koji se odlučila Vlada Srbije, mada malo ostavlja traga onaj nastup premijera, odnosno predsednika Vlade kada je prilikom potpisivanja sporazuma u obrazloženju rekla, možda se omaklo da kaže - eto svi idu EU, a mi u Evroazijsku uniju, kao da je Evroazijska unija nešto što je, uslovno rečeno, lošije za Srbiju. Po nama srpskim radikalima to je mnogo, mnogo bolje nego EU.

Evropska unija je propast za Srbiju kada su u pitanju ekonomski odnosi. Odmah vidimo da su dogovorene određene kvote. One se najvećim delom odnose na poljoprivredu što je znak i Vladi, pogotovo resornom ministarstvu da počinje malo na drugačiji način da razmišljanja kada je u pitanju razvoj poljoprivrede, pogotovo kada je u pitanju razvoj stočarstva. Tu znamo da imamo problema sa isporukom, sa količinom koju treba isporučiti sa već potpisanim ugovorima za Kinu i za Tursku.

Treba voditi računa da u poljoprivredi učestvuju i oni koji su srednje, odnosno i oni mali poljoprivrednici, a ne samo veliki. Sve što je do sada urađeno to je pre svega potencirano od tih koji su veliki i krupni da se njima daju veće subvencije i sve. Tako da treba razvijati i te srednje i male poljoprivrednike.

Ne ljutimo se mi, u prepodnevnom zasedanju bilo je merenja patriotizma kada je u pitanju Ruska Federacija, kada je u pitanju Evroazijska unija. Čak se nismo ni osvrtali na to što je neko merio koji automobil neko vozi pa je tako i politički orijentisan. Mi srpski radikali smo, kao što je poznato, otvoreni za svaku priču, svaku diskusiju. Pitali smo mi par, a neke i iz SNS koji su u više odbora i imaju više para i nisu se nešto pokazali da mi pomognu. Otvoren je poziv i dalje. Ako želite da pomognete, nećemo se ljutiti, ali meriti patriotizam na taj način nije primereno, pogotovo kada je u pitanju ovakva vrsta sporazuma sa Evroazijskom unijom.

Ono što je isto tako dobro to je da konačno počinje da se realizuje jedan projekat koji dugoročno donosi dobro opštini Novi Beograd, a to je povezivanje sa Obrenovcem. Kamo lepe sreće da su još neki projekti, kao što je ovaj, kada je u pitanju obezbeđivanje energenata, pogotovo onih koji su potrebni prvenstveno za grejanje, za zagrevanje da su na što većoj teritoriji Beograda. To bi bilo dobro i to je, vidimo, u visini od 162 miliona. Potpisano je sa našim tradicionalno već prijateljima, a to su Kinezi, njihove banke.

Ono što ostavlja malo trag sumnje to je zašto se nije bar ovaj put više angažovala domaća operativa? Znate, ovde u ugovoru sve je isprecizirano. Biće izvođač radova operativa iz Kine. Čak je u ugovoru precizirano da najmanje 15% repromaterijala i materijala potrebnog za ovu investiciju treba da bude iz Kine. Mi pretpostavljamo da sa Kinezima koji su uvek naklonjeni Srbiji uvek može da se postigne dogovor da što veći udeo ima naša domaća operativa, a na ovakav način možemo pojednostaviti ovu situaciju, a to znači da smo dobili kredit od kineske banke, kineski izvođač radova naplatiće te radove i nama ostaje samo da vraćamo dugove.

Dobar je projekat. Odličan je projekat. Treba sa svim termoelektranama to da se uradi bez obzira koliko je to skupa na prvi pogled investicija i to je nešto što delimično rešava i ovaj problem oko zagađenosti čovekove okoline, pogotovo kako to naglašavaju da je Srbija, zamislite, u kojoj mestimično radi industrija, da ne govorim o onoj prljavoj tehnologiji što je nema, ali su nas stavili na vrh liste zagađenih. Ne može čovek da veruje koliko su ljudi počeli slepo da veruju tim dezinformacijama. Da ne širimo priču. Ovo je veoma, veoma dobro.

Što se tiče ovog ugovora oko unapređenja nauke i pronalazaštva, to je akceleracija, kako bi se to reklo srpski baš zvuči, to je ubrzanje nauke i pronalazaštva, tu ima jedna odredba koja nama na prvi pogled nije jasna, ministre, a to je da Banka za razvoj će finansirati sve ove projekte u nauci i inovacijama, ali svi ti projekti idu na uvid, odnosno nacrt i projekat idu na uvid banci, odnosno savetu koji će formirati banka, i banka će finansirati samo projekte za one za koje ona misli da su ispravni i da su dobri.

Znate, u oblasti nauke i inovacija to je malo nedefinisano, do kraja nedefinisano šta to znači kada banka procenjuje da li su projekti po njenom mišljenju dobri ili nisu. To znači da ono, mi gledamo uvek drugu stranu kao opozicija, šta će biti ako procene da jedan od projekata inovacije i projekat o razvoju nauke donosi nešto što će Srbiji biti i te kako značajno, a banka, pogotovo ova za razvoj, nije baš toliko raspoložena i blagonaklona da gledaju nešto što bi bilo dugoročno dobro ne samo za Srbiju nego za bilo koju državu gde oni daju finansijska sredstva, nije ni jednoj banci u interesu da se države brzo osamostale. One podržavaju razvoj te države, izlazak iz krize, ali ne baš tako kako se to prezentuje u javnosti. One uvek žele da su države zavisne i u zavisnosti od njihovog kapitala. Kakva bi onda bila svrha postojanja takvih banaka?

Znači, samo taj deo, ostalo je određeno otvoreno pitanje, gde banka može konačno da donese svoje mišljenje, a ima taj deo gde na prvom mestu uvek ističu, a to je ekologija. Ima nešto što bi možda moglo slikovito da se prikaže, a to je kao kad pošaljete na sistematski pregled ljude koji su za određene specijalne funkcije odnosno dužnosti a onda poslednji, verovali ili ne, poslednji je psihijatar. I kad hoće da nekog eliminišu, kaže - nije prošao kod psihijatra. Sad vi to dokazujte.

Tako vam je ekologija, nešto slično. Kada je u pitanju odobrenje projekata, ekologija je relativna. U ekologiji se ništa ne zna. Da li je to ispravno ekološki ili nije, to će proceniti onaj koji finansira. Svi se deklarativno zalažu za zaštitu, za unapređenje ekologije, ali, vidite kakvi su potezi i šta je realnost. Realnost je da kada je u pitanju kapital, kada je u pitanju interes, baš ih boli briga za ekologiju. Oni na prvo mesto stavljaju svoj interes. I kako to reče i kolega Martinović, nije valjda to pitanje zagrevanja zemlje odnosno atmosfere koliko se troši dizel goriva u Srbiji? To samo ovaj ministar koji je sad trenutno zadužen za ekologiju, on ima te neke ispade, gde se pojavljuje u javnosti i kaže - Srbija je zagrejanija, površina Srbije, nego ostatak zemljane kugle. To je van pameti. Ili, u Srbiji je zagađen vazduh zato što gradski saobraćaj radi. To su priče van pameti.

Ekologija je zahvalna tema, pogotovo to zna ministar finansija, pogotovo kad žele da plasiraju svoj kapital. Samo vas proglase da ste ekološki veoma, veoma opasni, i onda kapital za unapređenje, za kupovinu filtera, itd.

Međutim, mi srpski radikali nećemo glasati za ovo zato što ima tu dosta nedostataka, a pogotovo kad je u pitanju ovaj Aneks 6 CEFTA sporazuma, o čemu će, pretpostavljam, kolega Šešelj više govoriti. Hvala.
Reklamiram povredu člana 106. i člana 107.

Član 106. to je da se može govoriti samo o tački koja je na dnevnom redu, a 107. dostojanstvo Skupštine.

Ovde je ministar izneo neke podatke koje u svakom slučaju zaslužuju komentar. Slažemo se mi srpski radikali da je uvedena jedna finansijska disciplina u odnosu na raniji period mnogo bolja i mnogo efikasnija. Slažemo se sa tim da prikazivanje ukupne zaduženosti Srbije u odnosu na BDP je procentualno manji, ali je dug, gospodine Siniša Mali, dug je 24 milijardi evra. Bio je i ranije i sada je 24 milijarde. To je suština.

Drugo, povoljnost ovih kredita, samo je u grejs periodu. Povećani su grejs periodu odnosu na ranije kredite koji su bili sa manjim grejs periodom. Što se tiče obveznica, pa, ne možete baš da kažete da je to pohvalno. Jeste napredak u odnosu na raniji period, ali to diktiraju uslovi na tržištu hartija od vrednosti. To znaju ljudi koji se bave ili se bave bankarskim poslovima, oni to znaju. To što su se emitovale obveznice po kamati od tri posto, ranije je to bilo doduše pet posto, ali ranije je bila kamata i drugačija na tržištu. Tako da ne možemo baš da prećutimo to što ste izneli.

Tačno je, naplata poreza, finansijska disciplina mnogo je bolje nego što je bilo ranije i drugo, gospodine ministre, pogledajte hronološki. Dolaskom ove koalicije na vlast, u ovakvom ili onakvom obliku povećano je zaduženje kredita za devet milijardi. Kada je bio Mirko Cvetković nije ni malo bio sjajan, niti uspešan, ukupan dug je bio 15 milijardi, sada je 24. Dvadeset i četiri, minus 15, to je devet.
U pravu ste, gospodine ministre, samo ovde je bilo reči o grejs-periodu, kada je u pitanju kreditna linija, kredit. Ali, gledajte, upravo ste rekli suštinu.

Vi ste morali da pokrijete i da prikažete sve deficite, kada je u pitanju javni dug i ne sumnjam da su bili deficiti na ovaj način ostvareni.

Ministre, vi na ove 24 milijarde, morate da dodate deficit izvoza u odnosu na uvoz. To je pet milijardi, odnosno šest. To je 31 milijarda i to je dug ako gledate tako apsolutno.

Što se tiče BDP, to vam je nešto relativno. Evo kako je relativno, jedna garnitura vlasti u Americi je u BDP prikazivala i ugostiteljske usluge, čak i to su prikazivali, išli su u detalje, recimo koliko je kafa posluženo u jednom restoranu, pa kada su ih raskrinkali, onda je to već odavno prošlo.

Relativno je to, ali mi govorimo o apsolutnim iznosima. Znači, dug je 24 milijarde. Ako gledate metodologiju koliki je deficit ranije bio, onda morate i ovde da istu metodologiju primenite. Razlika između izvoza i uvoza u korist uvoza je šest milijardi. To je isto dug, to Srbija mora. Što se tiče ovih kredita oko koridora, te kredite su upravo podigli oni koji su pre vas, prošla vlast, prošla vlast je podigla te kredite za Koridor 10. To pogledajte, ima hronologija koja jasno ukazuje kada je ko dizao kredite i koliko se zaduživao.

Greška jeste što su oni podizali kredite, a da li su bili skupi, da li su bile velike kamate, teško da je Srbija mogla uticati tada kao i sada na visinu kamata. Ali, gledajte ima dosta sličnosti u vođenju ekonomske politike.

Malo se duh oseti Mlađana Dinkića i u onom ranijem i sadašnjem periodu.
Ono na šta SRS ukazuje je da je malo čudno kako je ova dopuna zakona došla na dnevni red, i to smo izneli, ne iz razloga što je to suprotno Poslovniku, nego iz razloga što u poslednjih nekoliko zasedanja dešavaju se stvari koje u ranijem periodu, u proteklih skoro četiri godine, nije se dešavalo, da pojedinci podnose izmene i dopune zakona i da se to usvaja, kako je ovde objašnjenje, zato što ima 126 poslanika.

S druge strane, inicijativa građana Srbije, koja je u velikom broju, mnogo većem nego što to podrazumeva i Poslovnik, ona se ne stavlja na dnevni red. Tu je objašnjenje - kad budete imali 126 poslanika, onda se javite.

To je, u stvari, suština sagledavanja demokratije i parlamentarnog života. Dok god ne budeš imao 126, nemaš nikakva prava, kad budeš imao 126, pripadaju ti sva prava, neprikosnovena, i čak suprotnoj strani i da zabranjuješ, da te ne interesuje šta predlaže, šta to ti građani koji nisu glasali za tebe, šta oni misle, baš te boli briga, imaš 126. Samo jedna stvar ne sme da se gubi iz vida, mnogi su imali tu logiku stvari, brzo su završili. Vidite kako su sad maltene u tragovima.

Mi smo strpljivi, čekamo, samo vas gledamo kako ignorišete inicijativu oko izvršitelja. Sto hiljada građana potpisalo, podržalo inicijativu, bar da ste pokušali da stavite na dnevni red, ne interesuje vas, a ovde vas interesuje da tim istim građanima rešite i te kako značajan problem, to je uknjižba u katastar njihove imovine, nekretnina. Pa, zar nije maltene u istoj ravni i jedno i drugo i kada je u pitanju uknjižba te imovine i kada je u pitanju očuvanje te imovine?

Mi smo svedoci da kada su u pitanju zabeleške, kada je u pitanju status nekretnina, da tu ima svega i svačega. Imate slučajeva, primera gde banke koje daju hipotekarne kredite uzimaju sebi za pravo, protivzakonito, da u katastru prave zabeleške na imovinu koja nije predmet hipotekarnog zaloga. I to je potpuno jasno da se na ovakav način pokušava rešiti taj problem.

Ali, sa druge strane, imate situaciju kad ti izvršitelji po nalogu tih banaka izbacuju i invalide i onemoćale i stare i decu. Pa, zar to nije u istoj ravni? Kakva je to razlika između građana kojima je na ovaj ili onaj način eventualno naneta šteta? To svakodnevno gledamo. Mi insistiramo srpski radikali da se raspravlja o tome, da se kaže da su izvršitelji nešto što je parazit na telu, na organizmu čitavog sistema koji funkcioniše u Srbiji. Ali, šta nam to znači kad nemamo 126?

Možda će građani da shvate jednog dana da treba da imamo 126, pa da raspravljamo ne samo o ovome zakonu o izvršiteljima, nego i o drugim zakonima. Nije vam to u amanet ostavljeno, pa ćete vi sad u nedogled da imate 126. Ali, raspravljaće se o izvršiteljima, itekako će se raspravljati i moraće se o tome raspravljati u parlamentu, jer ne možemo više da gledamo te muke građana Srbije. To nije dostojno čoveka. To što rade ljudima, to je strašno. Invalidska kolica im oduzimaju da bi nadoknadili deo koji se odnosi na njihove obaveze ili eventualno neku štetu. To je van pameti.

U kom to vi svetu živite? Mi raspravljamo ovde o katastru i kažete da je biznis lista jedna od važnih činjenica. Pa, valjda je regulisanje te tzv. divlje gradnje najbitnije u ovoj državi. Pa, tako ste počeli ovaj mandat. Setite se resorni ministar šta je govorio, da će rešiti sve probleme koji su vezani za divlju gradnju.

Ovo je jedan od načina da se reši taj problem. Na kom nivou je? Tamo gde ste i počeli, tu je i ostala divlja gradnja. Niste prstom mrdnuli. Imate statistiku i ništa više. Divlja gradnja je najvećim delom proistekla zato što oni koji nemaju, oni koji su siromašniji, morali su, spletom okolnosti, život ih naterao da prave sebi krov nad glavom. Ne mogu da kupe sebi stan. Bave se i oni koji su bogati. Njih ne smete da dirate, ne smete ni da pogledate, a ne da ih dirate. Jeste da pred televizijskim kamerama vi se prsite, vi kažete – mi možemo reći svako ime i ono koje do sada niko nije smeo, ali kad dođe do realizacije niste nešto hrabri.

Kada je u pitanju sirotinja, kada je u pitanju ono što je najzastupljenije, kada je u pitanju divlja gradnja i rešavanje stambenog problema, e tu uvek imate rešenje. Tu imate rešenje da im stanete na muku i da im još više povećavate njihov i te kako beznadežni položaj.

Mi srpski radikali nemamo ništa protiv borbe protiv korupcije. Mi smo za, ali odlučite jednom da sprečite tu korupciju. Vi gledate u činovnicima da nađete korumpirane ličnosti, pa vama su korumpirane ličnosti u Vladi. Ne smete da pisnete kada su u pitanju članovi Vlade, ne smete da ih pipnete. Imate svedoke, imate dokaze, ćutite. Šta se nadate? Doći će izbori, promeniće se. Neće se ništa promeniti. Promeniće se onog dana kada Srbija shvati da treba neko drugi da ima 126, a ne vi.
Sa istim pravom i na isti način želim da uvažavam vaših 126, kako vi i na koji način uvažavate preko 100.000 građana koji su potpisali inicijativu da se u Skupštini raspravlja o izvršiteljima. Nemojte vi da tumačite šta neko podržava. Kad vi budete podržavali da raspravljamo o Zakonu o izvršiteljima, onda ćemo i mi raspravljati o ovom zakonu koji je sad ionako besmislen. Kraj je mandata, potpuno je besmislen. Besmislen u smislu da je hitan, hitnosti, nema nikakve svrhe. Nećete vi to rešiti.

Protiv korupcije niste se borili ovih osam godina. Vi ste čoveka koji je do juče bio u pritvoru, u ministarstvu, resornom ministarstvu, na naslovnoj strani kako ga čeka resorni ministar, maltene kao heroj se pojavljuje, osumnjičen za mito, za korupciju, za protivzakonito, eno ga vratio se na posao. Kome vi to pričate? Sa istim pravom i na isti način mi se odnosimo prema vašim predlozima kao što se vi odnosite prema građanima Srbije koji su i glasali za SRS, a pre svega potpisali ovu inicijativu za izvršitelje.