Dame i gospodo narodni poslanici, mi prisustvujemo pomalo apsurdnoj situaciji, raspravljamo o zaštiti konkurencije kada smo svi svesni da Srbija je najmanje nezavisna tehnološki, finansijski, pa i politički.
Kakve to instrumente mi možemo da upotrebimo da bi sprečili monopolsko ponašanje onih koji su prisutni na tržištu Srbije? Da sprečimo one koji su formirali EU zarad svojih interesa? Setite se gospodo, EU, zajednica evropskih zemalja, je formirana od strane proizvođača uglja i čelika. Oni se i dalje nalaze u zemljama koje se zovu Engleska, Nemačka i Francuska. Sad, da bude apsurd veći, mi treba da nađemo, kao država koja ima sedam miliona stanovnika, da nađemo efikasna sredstva kako bi sprečili multinacionalne kompanije da ne uspostavljaju monopol na tržištu Srbije. To je gotovo nemoguća misija.
Bez pomoći i frontalne borbe za oživljavanje domaće proizvodnje, za potenciranje domaće pameti, kako bi se to reklo, sve su ovo periodični izveštaji koje mi možemo da posmatramo na ovaj ili onaj način. Možemo da cenimo trud ljudi koji sačinjavaju ovu Komisiju, koji se iskonski trude da svojom stručnošću, svojim zalaganjem doprinesu da mi uvidimo na neki način gde su glavnim problemi, ali parlament je tu da u krajnjem slučaju analizira ovaj izveštaj, da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata i ništa više.
Ključni problem leži u činjenici što je država Srbija sve više i više tehnološki zavisna. Mi smo tehnološki zaostali u ranijem periodu, u međuvremenu nismo ništa učinili, odnosno tačnije rečeno vlast koja je vodila ovu državu nije ništa učinila da tehnološki unapredi Srbiju. Vi možete da budete konkurentni ako imate tehnologiju na tom nivou da možete da parirate onima koji uvoze svoju robu ili svoju tehnologiju u ovu državu. Kako mi možemo da pariramo uvoznicima? Jednostavno, ne postoji način.
Prvo, potpisali smo Sporazum o saradnji koji podrazumeva skoro potpuno ukidanje carine. Nelojalna konkurencija samom tom činjenicom se stvara. Bez carine roba, pa bez obzira kakve je prirode, da li široke potrošnje, kakve namene ili neka tehnička roba ulazi pod tzv. damping cenama, ne sa razlogom što oni da razmišljaju o potrošaču građaninu Srbije, nego sa razlogom da i ono malo eventualno domaće proizvodnje što je ostalo da uništi. To najbolje vidimo na poljoprivredi.
Poljoprivreda bukvalno trpi nelojalnu konkurenciju koja se ogleda u uvozu robe i svi mi to znamo. Nije to roba koja se odlikuje nekim visokim kvalitetom, pa da je to konkurentno našim poljoprivrednim proizvodima, nego se odlikuje niskom cenom prosečnog, da ne kažemo, lošeg kvaliteta. Kao takva, zauzima monopolski položaj na našem tržištu. Za šta služi srpska poljoprivreda? Služi kao izvor jeftine sirovine koja se ogleda u poljoprivrednim proizvodima.
Nije tržište Srbije za plasman robe toliko interesantno multinacionalnim kompanijama, da se razumemo, iz više razloga. Prvo zbog ukupnog broja potencijalnih potrošača. Imaju oni tržišta koja su mnogo interesantnija i u Evropi, a da ne govorimo u svetu.
Ali je veoma bitno za multinacionalne kompanije da zauzmu monopolsku poziciju, kako bi osvajali jedno po jedno tržište, kako bi uništavali, u suštini, konkurenciju njihovim kompanijama, da uopšte ne postoji konkurencija. I to je priroda stvari. Uvek onaj koji prodaje, koji proizvodi i želi da prodaje svoje proizvode, on teži da ima što manje konkurencije, kako bi ostvario veću zaradu.
Sa druge strane, svaka država želi da se zaštiti od takvih kompanija koje žele da uspostave monopolski položaj. Kad ima instrumente država, onda to može da radi, a instrumenti su realne mogućnosti. Realna mogućnost se ogleda u tome koliko smo mi to tehnološki uznapredovali, koliko smo mi uložili u mlade ljude, u njihovo školovanje, koliko smo pažnje posvetili svemu tome što ti naši mladi istraživači, naučnici, rade, ti koji se bave inovacijama, koliko je država posvetila pažnje, da vidimo da u nekoj generaciji, da kažemo, evo, tada ćemo biti spremni da zajedno i sa komisijom i svim ostalim institucijama da počinjemo da sprečavamo monopolsko ponašanje pojedinih kompanija.
Evo, ja vas pitam otvoreno, gospodo - da li ste u poslednje vreme, a to se odnosi na nekoliko godina, čuli, recimo, da je ministar za energetiku ili neko iz Ministarstva za privredu otišao u Institut "Mihajlo Pupin"? Možda su otišli sasvim slučajno, ako je predsednik države otišao, pa se gurali u prvi red da ih on vidi, a nemaju pojma šta se tamo dešava. A tamo je ne mali broj pametnih, mladih ljudi, stručnjaka, koji u tehnološkom pogledu i te kako prate domene u svetskoj i robotici i elektroindustriji i u mnogim oblastima. Čak i u ortopediji. Ali, šta ih boli briga. Nije to toliko atraktivno. Gde da se pojave konobari, kondukteri, polusvršeni šloseri, da se pojave pred doktorima, magistrima i ljudima koje odlikuje pamet. To njih zamara. Njih više interesuje ona stara, jagnjeće brigade, da pojedu. Šta će oni na Institutu "Mihajlo Pupin"? Šta će uopšte na Elektrotehničkom fakultetu?
Znaju ponekad u tim statističkim prikazima da kažu - otišlo je toliki broj mladih stručnjaka. A šta su to, gospodo, uradili? Da li je neko iz ovih resornih ministarstava, da li je neko iz Vlade, posvetio pažnju? Ja sasvim slučajno navodim primer ovog instituta, zato što je tamo koncentracija stručnjaka. Tamo nema politike. Na čelu te institucije je neko ko je stručan, dokazao se u toj struci.
To je šansa. Nije šansa što ćemo se mi ovde boriti protiv monopolskog položaja multinacionalnih kompanija koje dolaze iz EU. Pa, zamislite, apsurd je još veći - mi po zakonima EU koji su prilagođeni velikim kompanijama, a šta mislite, da su Francuzi i Nemci u oblasti železnice i brzih pruga, šta mislite, da su oni bili potpuno po strani kada se donosio zakon ili zakonska regulativa u EU? Oni su diktirali te uslove. Gledajte u procesu izgradnje brzih pruga. Gde su to domaći i naši proizvođači? I da hoćemo, ne možemo tehnološki da učestvujemo u tome. Možemo da izgrađujemo neke tamo pomoćne objekte. A zašto, gospodo? Zato što sami sebi činimo neke negativne usluge.
Mi smo doživeli da hvalimo nekog ko se bavi konfeksionarskim poslom, ko po boji kablova pravi nešto što se zove kablovi za automobilsku industriju, a domaća kablovska industrija nam stoji po strani, i Jagodina, koja je bila gigant, i Zaječar i novosadska Fabrika kablova. Nije nam to neko uradio zato što je, eto, imao nameru da on uništi tu industriju. Ne, nego je doveo garnituru posle 2000. godine koja je posle sankcija, posle svega što se dešavalo, bombardovanja, potpuno uništila kablovsku industriju.
Samo da vas podsetim, pošto znam tu problematiku, gospodo draga, kada je finska "Nokija" proizvodila drvene bubnjeve za energetske kablove koji se polažu ispod vode, tada je novosadska Fabrika kablova proizvodila elektronske računare u kooperaciji sa "Videotonom". To je tehnološki velika razlika. Finska "Nokija" je počela u oblasti elektronike, pogotovo u oblasti telekomunikacija, napravila takav iskorak ne zato što su oni Finci, što bi neko rekao - zato što su fini, nego zato što su ulagali u pamet, zato što su slične institute kao ovaj što sam ja vama naveo obilazili njihovi ljudi koji su na ključnim pozicijama. Znali su da će im pamet doneti napredak. Zato su otvorili, maltene, granice, da prime te školovane i pametne ljude u što većem broju.
A šta mi radimo? Mi periodično razmatramo ove izveštaje. U ovom izveštaju ima nešto što bi moglo biti zajednički imenitelj za sve ovo što sam do sada govorio.
Kada ste radili sektorsku analizu maloprodaje, ima jedan zaključak koji odražava potpuno stanje u tom sektoru. Rekli ste - za potencijalno eventualno ulaganje u maloprodaji na ovom tržištu oskudeva se sa atraktivnim lokacijama, što ste potpuno u pravu, i nizak standard građana. To su rizici za potencijalne ulagače i time ste sve rekli. Nizak standard je rezultat siromašenja, a ne napretka. Kupovna moć građana pada iz dana u dan. Mi ovde slušamo statističke podatke kako se potrošačka korpa sve više i više puni za ono što može građanin, a ovo je realnost što ste vi naveli, kupovna moć je realno pala.
Drugo, u tom sektoru možemo da preko toga pogledamo projekciju kakvo je stanje u Srbiji. Mi imamo situaciju u kojoj ste vi konstatovali iz analiza da je „Delez“ kupujući lanac prodajnih objekata od „Delte“ 26% imao od ukupnog tržišta pod svojom kontrolom, da pored njega „Ideja“, odnosno jedan deo „Agrokora“ ima 13% ulaskom na ovo tržište, kupujući, samo da vas podsetim, „C market“. To je 39-40% kontrola tržišta kada je u pitanju maloprodaja od strane stranog kapitala, a pogotovo što je tragedija veća, od „Agrokora“, od „Ideje“, koja u međuvremenu uspostavlja apsolutni monopol ne samo kada je u pitanju prodaja, nego i kada je u pitanju proizvodnja.
Samo da vas podsetim, „Servo Mihalj“, „Frikom“, sve je to „Agrokor“, Todorić. Kako su došli do toga? Evo vam jedan primer. Mišković je kupio „Danubijus“. Znate na koji način? Tako što je ministar tadašnji Vlahović pritiskao aktuelnog direktora u to vreme „Danubijusa“ da uzima kredite po svaku cenu. Kada je „Danubijus“, odnosno taj direktor pod pritiskom doveo „Danubijus“ do prosjačkog štapa jer nije mogao više da servisira kredite, onda se pojavio Miroslav Mišković 1993, odnosno 1994. godine, imao je šest junica kao početni kapital. Godine 1997, zahvaljujući njegovim bliskim odnosima sa JUL-om i SPS-om, dogurao je do banke. Prosto da ne verujete i napravio monopol. Ja vam govorim na primeru.
Tako je Todorić preko „Agrokora“ uspostavio monopol. Kako se boriti protiv tog monopola? Pa slušamo stručne ljude koji nam objašnjavaju. Nemamo mi nikakvih problema kada je u pitanju „Agrokor“, kada je u pitanju „Ideja“. To smo mi zahvaljujući pameti ondašnjih čelnih ljudi iz Srbije izregulisali, to se ne odnosi, stečaj i likvidacija „Agrokora“ neće negativno uticati, to su priče za malu decu. Od toga nema ništa. Mi moramo mnogo ozbiljnije da razmatramo situaciju u kojoj se nalazi Srbija, pogotovo kada je u pitanju konkurentnost domaće proizvodnje.
Možete vi ovde kako ste prikazali da pokazujete rast proizvodnje cementa, ali ne zaboravite, gospodo, to je strani kapital, to su strane kompanije. Cement bi se prodavao i da je potpuno drugačiji vlasnički odnos, ali tada je bilo bitno da se prodaju cementare. Nisu kupovali, recimo, fabrike na Novom Beogradu, „IMT“, za proizvodnju traktora, ali kupovali su cementare, kupovali su pivare. Kupovali su ono što je atraktivno. Kupovali su duvanske industrije: „Filip Moris“ i „Britiš tabako“. Uspostavili su monopol odmah posle 5. oktobra.
Posle 5. oktobra, ne zaboravite, „Merkator“ je došao na ovo tržište kao monopolista. Pa, to je bio uslov da dođu ovi na vlast iz DOS-a, da ih podrži onaj Janković kriminalac, što je bio nekada vlasnik „Merkatora“. Sada je to sve spojeno u jedan koglomerat koji se zove „Agrokor“, a pod njegovom upravom su i „Idea“ i „Merkator“. Oni i dalje bivstvuju na tržištu, da ne zaboravim i „Rodu“. Oni i dalje su prisutni na tržištu, samo još formalno pod različitim nazivima.
Kada se pogleda koncentracija kapitala, pa kud ćete bolji primer. Koncentracija kapitala je tu. Koncentracija kapitala nije u nekim bankama ili finansijskim organizacija, pa oni obavezni za godinu dana da ga plasiraju. Ne, nego je u „Agrokoru“. I dalje je to hrvatska firma i nikome ne pada na pamet da kaže – čekajte ljudi, da vidimo kako je proces privatizacije uopšte tekao kada je u pitanju dolazak „Idea“ na ovo tržište. Zašto? Pa, zato što se samo menjaju imena i prezimena, maltene, kako bi to običan čovek primetio, ništa se tu ne menja, ne sme niko da čačne u to zato što je to osinje gnezdo. A, da se neko ozbiljno upusti u takve stvari, kao što vi ovde navodite niz primera, većim delom iz ovog razloga što ste rekli neosposobljenost sudija da vode ovakve procese. Tako i ovo.
Da bi se ušlo u analizu privatizacija koje su izvršene tu moraju biti stručni ljudi. Mi takvih ljudi više nemamo. Mi bukvalno imamo zakone. Vi ste svedoci, uostalom i vi radite, jednim delom, kada su u pitanju ova poglavlja, po zakonima koji su fotokopirani. Nije to delo ili učešće naših stručnjaka, nego fotokopirani, skenirani, čak je to dato na iskrivljenom srpskom jeziku, jekavica, koji koriste, zloupotrebljavaju Hrvati. Pa, nisu čak uspeli ni da prevedu to, redakciju neku jezičku da izvrše. Čak su dali, pa kako mi po tim zakonima koje fotokopiramo, nama više ne trebaju pravnici, ne trebaju nam ekonomisti. Iako imamo u vidu ovo što sam govorio da nam ne trebaju ni mladi stručnjaci, pa šta smo mi? Mi smo kolonija i kao kolonija ne možemo, niti imamo bilo kakav mehanizam, a pogotovo nemamo pravo da se suprotstavimo onima koji su nas takvima napravili.
Moraju ovi izveštaji, kao i prethodna dva dana, ovi izveštaji su opomena. Gospodo, moramo potpuno drugačije da razmišljamo. Moramo našu pamet da iskoristimo da unapredimo našu privredu. Ne možemo sve, nije to idealno. Moramo sprečavati konkurenciju tako što ćemo vratiti carine na poljoprivredne proizvode, za početak. Gde to ima, ljudi, da ulazite slobodno na tržište, a onda zagovarate da će to razviti poljoprivredu u Srbiji? Evo kako razvija. Hranimo se u „Lidl“. Roba sumnjivog porekla. Šta nam proizvode ovi mesne prerađevine? Roba koja je istekla u robnim rezervama, starije meso koje je sadržano u mesnim prerađevinama nego neki od nas po godinama starosti.
Kako da sprečimo to? Kako ovaj određeni broj ljudi u komisiji i svi ostali koji rade na tom poslu kako to da spreče? Nemoguće je. Uvek će vas hvaliti ovi iz EU, jer oni imaju tu naviku. To je kod njih nekakva matrica koja se vrti. Oni hvale, tako su hvalili Bugarsku.
Samo da vam kažem primer koji vi znate. Oni su Bugarskoj, ubedili su Bugare ulaskom u EU da njima ne treba ruža. Od ružinog ekstrakta dobijaju se kvalitetni mirisi. Bugarska je bila jedna od vodećih proizvođača tih mirisa, finalnog proizvoda. Preselili su tehnologiju u Nemačku. Znate kako su ih ubedili? Rekli su – to je prevaziđena tehnologija, taj miris se više ne koristi i to vas unazađuje. Kada su oni uzeli tehnologiju, Bugari ostali bez ruža, ostali bez mirisa, bez proizvoda gde su ostvarivali značajna devizna sredstva, sad im kažu – sad ste bogati. Znate zašto su bogati? Zato što su u EU, a nemaju svoju proizvodnju. Zato što je to njima matrica po kojoj funkcionišu.
Mi srpski radikali vas upozoravamo, ne govorim ovo vama kao članovima komisije da bi vama spočitavali da niste uradili svoj deo posla, nego govorim onima koji su najodgovorniji u ovoj državi da je poslednje vreme da im skrenemo pažnju na ne mali broj mladih, pametnih ljudi. Tu leži mogućnost Srbije da se bori protiv monopola.