Cilj ovog amandmana je da se određenim funkcijama ili određenim ličnostima koje vrše ove funkcije, a koje predlagač kroz izmenu i dopunu zakona želi da  uključi u beskompromisnu borbu protiv kriminala, obezbedi svestrana sigurnost.
U principu, više puta se čulo sa ove govornice da razlike u poslu koji obavljaju između javnog tužioca i njegovog zamenika nema. U praksi javni tužilac je ličnost koja nosi veliku odgovornost, na osnovu odluka koje donosi. Veći deo operativnog posla obavlja njegov zamenik, zamenik javnog tužioca.
Ovde predlagač menjajući postojeći zakon uvodi mogućnost da zameniku javnog tužioca prestane funkcija ne samo nakon isteka osam godina na koje se bira nego i ukidanjem rada javnog tužilaštva. Pretpostavljam da je predlagač ovih izmena mislio na sedište tužilaštva. To je nešto što u krajnjem slučaju izaziva nesigurnost, nestabilnost tih ljudi koje Vlada imenuje na mesto zamenika tužioca.
Zašto je potrebno ovim ljudima obezbediti sigurnost, pre svega materijalnu i socijalnu i svaku drugu sigurnost, jer to može da se izvući kao pouka iz poslednjih događaja, a pogotovo kada su u pitanju zamenici javnih tužilaca, koje ste, sada je nebitno, vi gospodo, većina u ovoj skupštini, predložili. Videlo se da su bili skloni mitu, korupciji. Možda razlog treba jednim delom tražiti što nisu imali dovoljno obezbeđenu egzistenciju. Možda, kažem, mada to nije glavni razlog.
Sada je prilika da se u ovom predlogu izmena i dopuna zakona na neki način izbegne ta greška i da za te ljude ipak postoji sigurnost. Jer, ako javni tužilac koji je izabran na tu funkciju vrši tu funkciju do kraja radnog veka, kakvi su problemi da zamenik javnog tužioca vrši svoju funkciju do isteka osam godina na koje se bira? Ako se ukida sedište tužilaštva, kakav je suštinski problem da taj zamenik javnog tužioca bude zamenik u nekom drugom mestu? Možda će neko reći, kako to praktikuje ministar finansija, da su to ogromni izdaci. Nisu, gospodo, u odnosu na posledice i na tragediju koja je snašla Srbiju. To je zanemarljiv izdatak. Mali je broj ljudi koji bi eventualno prelaskom iz jednog u drugo mesto dodatno opteretili budžet.
Ono što treba da se uradi, to je da se u delu preventivnog sprečavanja kriminala napravi maksimum ustupaka od strane zakonodavnog tela, odnosno nas koji sedimo u ovoj skupštini, kako bi ti ljudi bili na neki način obezbeđeni i mogli nesmetano da obavljaju svoj posao. Većina u ovoj skupštini će najviše pomoći njima i javnim tužiocima ako prestanete da se družite sa kriminalcima i da koristite ono što je bila profitabilna roba koju su prodavali kriminalci. To bi bila najbolja i najveća pomoć i to bi njima bila sigurnost. Ovo im je samo na neki način pomoć od ove skupštine.
Možete vi da se bunite, možete da vičete, sve je snimljeno, postoje kasete. Potpredsednik Vlade je sinoć rekao, nije imenovao, ali biće imena. Samo vi polako. Za vas je u ovom trenutku, vi koji vičete, najbolje i prašak koristi, jer i on je produkt hemije.
(Predsednik: Peti minut i tema, molim vas.)
Evo, četiri minita i 11 sekundi. Zbog toga mi, srpski radikali, apelujemo da prihvatite ovaj amandman, da se funkcije javnog tužioca nastavljaju i ako dođe do ukidanja sedišta javnog tužilaštva.

Srpska radikalna stranka predlaže da se član 4. izmena i dopuna Zakona briše.
Malopre su naše kolege iz Srpske radikalne stranke detaljno objasnile razloge zbog čega bi ovaj član trebalo da se briše; ne samo zbog toga, suštinski razlog je što se uvodi nova vrsta kazne, a to je oduzimanje odnosno konfiskovanje imovine. Pored stalnih kazni - zatvorske i novčane - uvodi se jedna sporedna ili dopunska kazna, kako to kaže predlagač, a to je oduzimanje imovine.
Da vidimo šta je neposredni povod za uvođenje ove kazne, koja je devedesetih godina bila izbačena iz Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.
Neposredni razlog je sve ovo što se dešavalo u poslednje vreme. Tu niko normalan, niko pametan neće da osudi poteze koje treba pravosuđe da povuče i sankcije koje treba da donese, da bi na pravi način bili sankcionisani počinioci krivičnih dela. Ali, uvoditi instituciju kazne, ponovo je vraćati da bi to služilo sutra kao moguća zloupotreba zakona, to je već mač sa dve oštrice.
Vi možete, gospodo, to sada da uradite, imate dovoljan broj glasova, ali razmislite - kada sutra budete opozicija, da li će neko doći na vlast i pokušati da to zloupotrebi? Ili, ono što je bliže i što je vama sada privlačnije - koja je sigurnost da vi to nećete zloupotrebiti? Vi ste ove događaje i slučajeve koji su se desili u poslednje vreme i te kako medijski zloupotrebili - osuđujete, presuđujete, okrivljujete, a ne date pravo da čovek odgovori. Sa takvim načinom ko da vam veruje da, kada usvojite ove izmene i dopune Zakona, nećete i ovo zloupotrebljavati?
Na koga smo se to ugledali? Ugledali smo se na italijansko zakonodavstvo. Tačno je, Italija se sa problemom mafije susreće mnogo godina, decenijama, vekovima ima borbu. Ali kako su to uradili? Uradili su tako što su doneli na neki način ledž specialis, dali su posebna ovlašćenja pravosudnim organima, javnim tužiocima - kada se imovina koja je bespravno stečena od strane mafije zapleni, Italijani to dele sirotinji, kako je to prezentovano od strane ministra Batića. Taj isti model mi treba da primenimo, a, gospodo, svi smo svesni činjenice da nisu mafija, niti kriminal toliko duboko ukorenjeni na ovim prostorima, kao što je to u Italiji.
Evo vam još prihvatljiviji primer: stepen kriminala u Crnoj Gori je mnogo veći, organizovanost kriminala je na mnogo većem stepenu nego što je u Srbiji, pa ni oni neće to da uvedu, a svesni su činjenice, kad - tad moraju da krenu u žestok obračun sa mafijom. A mi, koristeći sve ovo što se desilo, ubacujemo u zakon novu sporednu kaznu. Šta će nam onda glavna koja se zove novčana?
Ako stvarno mislite da bi oduzimanje imovine trebalo da bude na neki način nadoknada određenog dela štete koja je počinjena pojedincima ili državi - šta će nam novčana kazna kao glavna kazna? Negde morate da se opredelite. Kada nešto predlažete, dobro povedite računa.
Mi srpski radikali vam govorimo iz najboljih namera. Ako nekada sa ove govornice i govorimo nešto što vam se ne sviđa, nemojte shvatati da je to lično. I mi se na isti način osećamo kao vi ili većina u vladajućoj koaliciji, da se treba odlučno boriti protiv kriminala, ali nemojte, gospodo, da pribegavate ovome, zloupotrebljavajući emocije građana Srbije koji se solidarišu sa vama, samo iz jednog jedinog razloga vam daju podršku da se obračunate sa kriminalom; nemojte na "mala vrata" da stavljate omču tim istim građanima oko vrata.

Promeni ustava ili ustavnog uređenja svaka ozbiljna država pristupa onog trenutka kada za to nastanu realni razlozi.
Realni razlozi koje je ovde navela skupštinska većina se nalaze u tome što je postojeći Ustav, ili kako to većina kaže prethodni Ustav doneo Slobodan Milošević i zbog toga ne valja taj Ustav, zbog toga ga treba menjati.
Drugi realan razlog po skupštinskoj većini je činjenica što je usvojena Ustavna povelja i ona obavezuje. Da vidimo koliko su to realni razlozi?
Slažemo se, mi srpski radikali, da u postojećem Ustavu treba neke stvari menjati. Vreme je pokazalo i dokazalo neke stvari nisu jasno definisane u Ustavu, da neke stvari treba dopuniti, neke korigovati, ali to se radi na ustaljeni i uobičajeni način već viđen u svetu, u pravnim državama, a to je pomoću ustavnih amandmana.
Na naše pitanje, šta to nije valjalo, gospodo, u ovom, kako vi kažete, Miloševićevom Ustavu, niko ne zna da kaže šta to ne valja. Samo je loše to što je donesen u prethodnom režimu.
U postrevolucionarnom periodu u svakoj državi se dešavaju promene. Svaka država pristupa promenama. Te promene u principu ili u svojoj osnovi treba da nose nešto pozitivno. Ove promene koje se dešavaju posle petooktobarske revolucije su sve gore i gore i sve lošije i lošije po Srbiju. Na kraju, završava se tako što se po svaku cenu želi doneti novi ustav. Koji su realni razlozi za to - niko ovde u ovoj sali, naravno, od skupštinske većine, ne može da iznese nijedan argument.
Svi mi znamo, manje-više, šta se krije iza toga. To je jedan od krucijalnih razloga skupštinske većine, izbor predsednika Srbije, recimo; to je jedan od krucijalnih razloga kako vi to volite da navodite. Da li će se predsednik Srbije umesto kao do sada neposrednim načinom birati posrednim, u Skupštini, to bi ustav trebalo da definiše. Mogli ste to amandmanom, gospodo, niko vam ne bi zamerio.
Što se tiče ovog drugog razloga koji navodi skupštinska većina, to je Ustavna povelja. Kakvu vi obavezu imate koja prističe iz Ustavne povelje? Vi ste tu ustavnu povelju odmah prekršili. Prilikom formiranja Saveta ministara, vi ste jasno javnosti saopštili da ta ustavna povelja vas ne obavezuje.
U Ustavnoj povelji decidirano stoji da ministar odbrane i ministar spoljnih poslova ne mogu da budu iz iste članice saveza Srbije i Crne Gore. Vi ste to uradili. Šta ste rekli - dogovorili smo se; kako to neki ministri ovde kažu, sele dve neformalne grupe, Milova i ova druga, i dogovorile se. I šta vama znači Ustavna povelja?
Sada insistirate na toj ustavnoj povelji. Da li je toliko stalo vama, za šest meseci, da ispoštujete Ustavnu povelju koju ste odmah na početku kršili. Ono što mi srpski radikali zameramo, to je što ustav, osim što odražava uređenje jedne države, što reguliše pravni poredak u toj državi i niz stvari, na neki način sadrži i razvoj demokratije, pogotovo u vladajućoj, ovog puta, koaliciji.
Taj ustav će biti trag kako ste i na koji način, gospodo, vladali. Vi na početku tu demokratiju bacate u stranu, gazite po toj demokratiji, jer predlogom ovog zakona ne dozvoljavate da se u ovoj skupštini vodi demokratska rasprava. Ne dozvoljavate čak ni amandmanima da se interveniše. Kakva je to demokratija? Šta očekivati od takvog "demokratskog" ustava. Ništa drugo, osim da bude restriktivan i da bude u vašu korist.
Mi vam, gospodo, savetujemo jedno. Bez obzira koliko vi uvažavali pojedine političke partije, morate uvažavati glasove koje su dobile te političke partije na prethodnim izborima. Jasna slika. Ako vam ništa nije jasno, onda treba da vam ideja vodilja budu poslednji izbori koji su održani. Vaš kandidat, koji je bio podržan od čitavog DOS-a, (govorim o DOS-reforme), nije mogao da zadovolji zakonom propisane uslove, nije izašlo ni 50% građana.
Na bazi čega vi mislite da će izaći 50% građana, ako pojedine političke stranke i partije nisu zastupljene u izradi ovog ustava? Naravno da će te političke stranke pozvati svoje simpatizere, svoje glasače da bojkotuju taj vaš referendum. Da li pri donošenju ustava treba da delimo Srbiju na Srbiju koja je naklonjena vama i Srbiju koja je protiv vas? To ste već uradili gospodo, to vam se obilo o glavu. U pamet se, gospodo, ovo je ipak nešto čega ćete morati da se stidite ili da se ponosite.

Naša je želja da preko člana 4. rebalansa u članu 3. budžeta amandmanom izmenimo stav 1. alineja 4. Suština ovog amandmana SRS je da se zauzme principijelni stav, kada su u pitanju izvorni prihodi, u ovom slučaju autonomna pokrajina. Vi znate naš stav kada je u pitanju finansiranje autonomne pokrajine, pogotovo kada je ova politička garnitura na čelu Skupštine i Izvršnog veća Vojvodine. Ali, kada je u pitanju princip, prividno to stavljamo na stranu.
Ako je već Vlada Predlogom budžeta odredila izvorne prihode, u ovom slučaju autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, zašto tim izvornim prihodima, čiji procentualni deo pripada lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini, ograničavati visinu! Kakva je svrha? Ako se negde oprihoduje od poreza na promet, od poreza na dobit preduzeća, ako je taj iznos viši, onda je to korist i ide u prilog i Vladi i lokalnoj samoupravi, u ovom slučaju autonomnoj pokrajini, da se ta sredstva što više slivaju u pokrajinski budžet i u budžet Vlade kako bi se mogli finansirati obrazovanje i kultura, kako to Vlada navodi.
Uopšte kada je u pitanju lokalna samouprava, zašto bi se ograničavalo jednoj opštini ako prihoduje više sredstava, a procentualno unapred je određeno koliko toj opštini pripada. Zašto joj ograničavati visinu prihoda? Da bi se kasnije rebalansom budžeta lokalnoj samoupravi ponovo od Vlade vraćala određena sredstva? To je dupli posao.
Ovde je u pitanju nominalni iznos. Svi znamo da nema ništa za mesec dana od realnosti ovih suma. Ministar Pitić je obavestio javnost da je u prvom kvartalu deficit budžeta 200 miliona evra. Posle toga je i sam novoizabrani premijer objavio da je u prvom kvartalu zabeležen deficit budžeta. Onda je ministar finansija, shodno njegovoj čarobnjačkoj sposobnosti, to sve pretvorio u suficit budžeta! Sad je nejasno zašto tu svoju sposobnost ne želi da primeni kada u pitanju autonomna pokrajina, odnosno regionalna organizacija i lokalna samouprava.

Usvajajući ove predloge zakona, koji se odnose na sprovođenje zakona o ustavnim poveljama, čuli smo ovde obrazloženja od predstavnika predlagača, obrazloženje koje se nalazi u pisanom obliku Predloga zakona.
Prateći njegovo izlaganje, zbog toga sam zamolio predsedavajućeg da mi omogući stenogram, da bi neke stvari precizirali, jednostavno proizilazi da je to sela jedna neformalna grupa s jedne i sa druge strane, dogovorili se da ovo ne treba toj zajedničkoj državi. Ali, dobro, znamo kakva je sudbina, znamo da je tu bilo kompromisa, znamo da je najmerodavniji bio Solana, ali gde je vama mudrost, znanje i pamet, gde vam je taj futuristički pogled na reforme, kako vi to ističete?! I ono što je najbitnije, što vam je najbolji argument, a to je da realnost stanja nameće određena rešenja. Zašto niste pogledali realnost stanja kada ste pred ovu skupštinu stavili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima?
Bezbroj puta sa ove govornice srpski radikali su rekli šta ne valja u postojećem Zakonu o ministarstvima. I sami ste priznavali da u postojećem zakonu neke stvari nisu definisane. Možda je trebalo nešto razdvojiti, možda je trebalo nešto dodati postojećim ovlašćenjima ministara, a onda nam serivate nešto što nema blage veze sa ovim za šta se uvek sa ove govornice, gospodo, zalažete da sprovodite.
Evo vam primer. Bila su vam puna usta naših ljudi koji žive u inostrnstvu. Prosto nije čovek mogao da ostane živ od vas. Malo malo, pomenete dijasporu, srpsku dijasporu, koja zaslužuje vašu pažnju. Napravili ste grešku kada ste usvajali Zakon o ministarstvima. To ste priznali i rekli ste - u redu, ali to je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Podrazumeva se da ono preuzima brigu o našim ljudima koji su u dijaspori. Evo vam sad prilike, gde ste to iskoristili? Niste, gospodo. Znate koliko vas interesuje dijaspora? Onoliko koliko vam je finansijski pomagala da dođete na vlast. A kada ste došli na vlast, zaboravili ste tu dijasporu.
Hajde da vidimo na tom konkretnom ministarstvu kakva je potreba bila, ako ste već za minimum elemenata očuvanja zajedničke države Srbije i Crne Gore, zašto onda duplirate ministarstva, zašto neke poslove duplirate. Evo vam isti primer, Ministarstvo za ekonomsku saradnju. Šta nam je zajedničko u savezu sa Crnom gorom? Isto jedan resor koji se zove ekonomska saradnja sa inostranstvom.
Ako već prihvatate da smanjimo troškove, ako ništa drugo, pošto vi, vidi se, jako vodite računa o finansijama i smanjenju troškova, zašto niste onda rekli: u redu, to imamo na nivou zajendičke države, na nivou Saveza Srbije i Crne Gore, sada nam to privremeno ne treba. Ako je u pitanju personalni problem, konkretno ministar, može mu se naći neki posao.
Neshvatljive su stvari koje vi radite. Neshvatljivo da čovek koji zastupa Vladu ovde kaže: ovo je jeftinije za Srbiju odnosno Savez Srbije i Crne Gore. A upravo sledeća tačka dnevnog reda vas demantuje. Sledeća tačka je rebalans, koja jasno ukazuje da je sada mnogo skuplja administracija na nivou saveza Srbije i Crne Gore. Pogledajte malo, očito da niste u saglasnosti a ministrom za finansije. Pogledajte, taj predlog je skuplji sada za administraciju na saveznom nivou.
Ono što me zabrinjava, to je što se ovde iznose neke činjenice, doduše u obliku parola da u semenu prepoznajemo cvet, ali, dragi kolega, u onim iglicama za košulje. To nije seme za ćuskije. To ne može nikada biti seme za ćuskije. Ne možete da pričate o potrebi postojanja Ministarstva odbrane na nivou zajednice Srbije i Crne Gore, a u ovom predlogu zakona o ministarstvima pogledajte kakve su ingerencije MUP. Obezbeđuje granicu! Kakva je onda svrha postojanja vojske? Šta je, izmislili ste nešto novo? Pa kako ćete onda, sprovodeći Rezoluciju 1244, u kojoj piše - povratak vojske i policije, kako ćete onda vratiti vojsku da obezbeđuje granicu? Nećete, jer ne obezbeđuje ni unutrašnje granice Srbije. Ako Crna Gora to isto radi, kakva je onda svrha, čemu to?
Vi bombardujete javnost da se borite za zajedničko tržište, zajedničku carinu, zajednički monetarni sistem, a kroz ove zakone sve posebno predlažete! Pa, odlučite se jednom! Niko vam neće zameriti ako izađete sa jasnom računicom i jasnim stavovima i kažete: u redu, gospodo ovo je skuplja varijanta za Srbiju, ali smo spremni da podnesemo žrtve, da za tri godine sasvim jasno definišemo kakav je status Srbije. A ne ovako, niti voda, niti vino. A vi, gospodine ministre, ja vas molim ako možete upotrebiti svoj autoritet da mi dostavite ovaj stenogram, jer bi mi stvarno bio dragocen!

Teško je u ovakvoj atmosferi voditi raspravu, a pogotovo predlagati amandmane, kada na atmosferu utiče onaj ko predsedava ovom skupštinom. Na pitanje zamenika šefa poslaničke grupe da se objasne i razjasne neke dileme vezano za Administrativni odbor, očito je, možda se nama samo čini, da predsedavajući odgovara ljutnjom. Nemate razloga da ste ljutite na bilo koga od poslanika.

Nismo mi krivi što ste se vi uvukli u tolike silne funkcije, a sve vam je to v.d. stanje.

To se vi žalite onome ko vas je nekom kombinatorikom, volšebnom, izvukao.
Naime, Srpska radikalna stranka predlaže u delu Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno posao koji treba da obavlja to Ministarstvo da se u obliku amandmana usvoji zaštita ustavnog poretka i bezbednosti zemlje, jer imajući u vidu da se očito priprema neki novi deobni bilans između Srbije i Crne Gore, trebalo bi bar neke elementarne pripreme izvršiti kada je u pitanju delokrug određenih ministarstava, pa Ministarstvo za unutrašnje poslove štiti, odnosno vrši zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana, a mi predlažemo da uz to stoji da zaštiti ustavni poredak i bezbednost zemlje.
Drugo, isto vezano za to Ministarstvo, da na kraju pasusa ispred reči "obučavanje" stoje reči "školovanje kadrova", jer to bi bilo logično. Zašto samo da obučavaju kadrove, zašto to Ministarstvo da ne proširi svoju delatnost, da obavlja školovanje kadrova koji su potrebni za obavljanje određenih poslova, jer su i najnoviji događaji pokazali da ti kursisti nisu baš pouzdani kao radnici ili zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Uostalom, vi ste nas preko svoje televizije obavestili da je od strugara ili od stolara postao pukovnik, pa evo prilike da to regulišete sada na najbolji zakonski način; da osim obučavanja bude i školovanje, da vam više ne budu pukovnici, generali zaslužni građani, stolari, metalci ili kako se to najrađe u vašem vokabularu spominje, to su oni tišleri kao što je bio "Čeda", ali ne ovaj što je potpredsednik, nego onaj vaš omiljeni.

I tebe je, moj Zeldžo, strpljenje izdalo, treba tebi još vakta.
Naime, predlog SRS je da se konačno, bar u ovom zakonu, definiše šta to predsetavljaju reprezentativni predstavnici nekog udruženja. Ovde se predlagač zakona poziva, kada odbija amandman SRS, na Zakon o radu. Ne možete gospodo da se pozivate na nešto što ste u ono vreme, u jednoj ogromnoj, velikoj koaliciji konstatovali da je donoseno na protivzakonit, protivposlovnički način. Uostalom, taj zakon o radu bio je kamen spoticanja za šta ste se razišli sa dojučerašnjim koalicionim partnerima. Nije to sada tema.
Evo, o čemu se radi. Radi se o jednoj nelogičnosti. Bar ovde, u ovom zakonu, da pokažete volju da ispravite grešku. Udruženje penzionera je udruženje građana. Tu se slažemo. Za registraciju udruženja građana ili primera radi za registraciju nevladinih organizacija potrebno je 100 potpisa. Ovde kažete, za reprezentativnog predstavnika je potrebno 50.000 potpisa. Kojih potpisa, čijih potpisa?
Hoćete kao sa sindikatom, da Vlada određuje koji je to reprezentativni sindikat. Kada odgovara Samostalni sindikat ili tačnije rečeno njihovo rukovodstvo, onda su oni repezrentativni, bez obzira koliko članova stoji iza tog rukovodstva. Kada ne odgovara u većini slučajeva, onda se koristi, kontaktira ili razgovara sa kućnim sindikatima, kao kućni ljubimci su vam. Nekada su poslanici, a nekada predstavnici sindikata, ali dobro, to je vaš problem.
Naime, nema ni jednog realnog razloga da se sada u ovom zakonu ne definiše koji predstavnici ulaze u upravni odbor ovog fonda. Zašto? Iz prostog razloga da jednom kažemo, neka se dogovore udruženja penzionera, klubovi penzionera, ko je reprezentativni predstavnik i ko će ih predstavljati, ko će njihove interese zastupati.
Ako ne odgovara, pustimo njima da oni menjaju to, a ne da Vlada kaže, ovo je predstavnik penzionera i on će biti član upravnog odbora u Fondu. Kako ćete gospodo da obrazložite ili da stanete iza ovog objašnjenja, gde se ministar stalno poziva na tržišne uslove. Kako ćete vi u tržišnoj ekonomiji, gde je uveliko započela privatizacija, vi u ime Vlade, određivati ko će biti predstavnik poslodavaca.
Kakve vi veze imate sa poslodavcima? Nemate nikakve veze, gospodo. Ne možete kao Vlada, kao izvršni organ vlasti, da uzimate sebi za pravo da određujete ko će od poslodavaca tu ući. Dogovoriće se poslodavci, pa će dati svog predstavnika, a ne da vi uvek uzimate ta prava. Ponovo vas podsećam, nemojte da se pozivate na zakon koji je protivustavan i koji je protiv Poslovnika donesen u ovoj skupštini.

Predlagati ovakav sistemski zakon treba da ima za cilj prvo otklanjanje uzroka ovakvog stanja u penzijskom i invalidskom fondu i drugo otklanjanje trenutnih nepravilnosti.
Ovde smo čuli od predlagača ili od predstavnika predlagača šta su uzroci svega ovoga što se dešava u penzijsko-invalidskom fondu, a i u obrazloženju predloga zakona je rečeno, da su uzroci pad bruto proizvoda, visoko učešće penzionera u odnosu na ukupan broj zaposlenih, visoka opterećenja plata, siva ekonomija, porast nezaposlenisti, odnosno smanjenje broja onih koji rade. Kako otkloniti te uzroke?
Gospodo, vi ste u izbornoj 2000. godini imali svoj program, kako to tvrdite narodu, pogotovu ovom delu naroda, penzionerima, jasno i glasno ste rekli - kada vi dođete na vlast, onda će se ispraviti sve nepravde, onda će biti isplaćivane redovno penzije; a na pitanje pojedinaca kako ćete vi to iz DOS-a uraditi, vi ste rekli - znamo, imamo model; neki su išli čak toliko daleko i rekli su - imamo podršku iz inostranstva, dolazi vreme privatizacije, ti fondovi moraju da se napune, obezbeđena je redovna isplata penzija.
Dve i po godine, gospodo, bilo vam je dovoljno da sve ovo uradite. Niste uradili, niste ispunili svoja obećanja, a sada idete sa predlogom zakona koji, otklanjajući posledice, nanosi katastrofu ovoj oblasti. Možda niste svesni šta sada radite, jer vi u principu korekcijom obračuna visine penzije pravite greške koje će izazvati takve posledice da jednostavno neće biti tog ko će posle vas to ispraviti. To vam govorim najiskrenije, jer mi srpski radikali smo naveli najveći razlog zbog čega nećemo podržati ovaj zakon.
Šta ste uradili? Smanjen vam je ukupan bruto društveni proizvod; ko vam je tu smetao, je li vas neko sprečavao u tome? Nije, sami ste krivi. A zašto ste krivi? Sredstva koja su i te kako bila veliki potencijal od privatizacije, vi ste to potrošili, podelili i sada nemate više.
Da ste se udostojili i pogledali program srpskih radikala, pogotovu oni pojedinci koji kažu da su naši programi protiv državnog uređenja i da za cilj imaju terorizam, bolje da su pogledali taj program, jer rekli smo vam u programu i sa ove govornice bezbroj puta - sredstva od privatizacije treba iskoristiti za popunu penzionih fondova.
Poslovna zgrada na Ušću, dali ste je svojim prijateljima, svojim istaknutim članovima, a koliko je od toga što je dobijeno uplaćeno u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje? Izađite sa podatkom, nije velika cifra, nije značajna suma, šta ste mislili da će vam sledeći uplatiti ili nadoknaditi taj minus? Grdno ste se prevarili.
Gospodo, ispustili ste jednu šansu.
Šta je suština ovog predloga, novog modela obračuna koeficijenta, kako to predstavnik ministarstva reče? Suština je što prividno, ispravljajući jednu nepravdu koja je evidentna kada je u pitanju visina penzija, vi pravite još veću nepravdu. Šta nam ministar objasni ovde (odnosno kako vi to volite po novom govoru da kažete - ministarka): sada je manja šteta, uzeli smo platu pojedinca, odnosno obaveze koje je on u prethodnom periodu uplaćivao, na osnovu tih obaveza podelili sa prosečnim ličnim dohotkom u Republici, gde je ušlo sve zbirno, odnosno ukupan broj stanovnika bez obzira da li rade ili ne rade i onda smo ispravili tu grešku.
Ne, napravili ste veću grešku gospodo, da li svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno. Ministar je navela kao primer te što primaju 20.000 dinara penziju; nađite mi koliki je broj tih koji prima takvu penziju, to je zanemarljivo mali broj, najveći deo njih prima toliko da sastavi kraj sa krajem, a njih ste najviše oštetili sa ovim modelom obračuna; recite unapred, u proseku uskraćena je za jednu trećinu svima penzija u startu, a onda ćete vi korigovati sa množenjem koeficijenta puta vrednost boda, pa ćemo videti koliko će penzionera preživete ove vaše reforme.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog seta zakona koji se odnosi na rad i funkcionisanje pravosuđa i pravosudnih organa, konkretno vezano za početak funkcionisanja apelacionih sudova, njihova organizacija, odnosno tačka koja je vezana za meterijalni položaj sudija,  to vam je tehničko pitanje i mislim da se tu ne razlikuje kada se vodi jedna ozbiljnija rasprava, a ne rasprava koja ima neki drugi tok, jer to je čisto tehničko pitanje. To je pitanje koje se odnosi prvenstveno na donošenje odluke kada će ti sudovi da počnu da funkcionišu - ne 2003. godine u martu, kako je to bio prvobitni predlog, nego se odlaže za 2004. godinu.
Ministar je tu dao obrazloženje, u svakom slučaju prihvatljivo - materijalni uslovi, odnosno prostor je bio jedan od glavnih i osnovnih razloga. Nema tu šta puno da se diskutuje i nema šta čovek da zameri ministarstvu koje je u suštini samo jedna tehnička logistika pravosuđu i pravosudnim organima. Ono što je ministar istakao kao problem, to je problem funkcionisanja sudova, odnosno rad pojedinih sudova.
Kod nas srpskih radikala izaziva sumnju i rezervu činjenica da se set ovih zakona donosi po hitnom postupku. Zašto? Zar je tolika potreba da se sve to donosi po hitnom postupku, baš na ovom zasedanju, baš u ovakvom stanju u kojem se nalazi Srbija, kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji? To bi moglo i u nekom normalnijem i boljem vremenu da se donosi, jer će na snagu stupiti, kada je u pitanju funkcionisanje apelacionih sudova, tek 2004. godine.
Nameće se jednostavno zaključak svima nama, radikalima, da ste hteli ili neko je hteo, da ne grešimo dušu prema onima koji nisu imali takve namere, da iskoristi ovo u propagandne svrhe, jer običan građanin kada čuje izveštaj na televiziji, pogotovu izveštaj sa konferencija koje pojedini drže, a koji su proevropski orijentisani, onda ima utisak - evo, ovi su stvarno krenuli u žestoku borbu, vidite da sređuju sudove, vidite da vode računa o pravosuđu, a suština je svima poznata. To je čisto jedno pitanje funkcionisanja, tehnološkog funkcionisanja ove skupštine; to pitanje se rešava u roku od pet minuta i to donošenjem odluke skupštinske većine koja nikada nije dovođena u pitanje.
Ali, da se vratim na ono što je ministar izneo kao glavni problem. Mi srpski radikali smo vam govorili, mi smo vas upozoravali kada ste birali predsednika Vrhovnog suda o kojoj se to osobi radi, a niste hteli da nas slušate. Tada ste imali dogovor, trgovinu sa koalicionim partnerom DSS, mislim na vas iz ostatka DOS-a, kako se već zovete -reformisti, sa ovima iz ostatka DOS-a, ili kako se oni već zovu - izvorni DOS.
Niste vodili računa. Znači, kadrovska politika je bila produkt vaših političkih dogovora. Da li su to bili dalekosežni interesi ili neki kratkoročni - vreme je pokazalo da su bili ovi drugi u pitanju.
Uostalom, kada je u pitanju funkcionisanje pravosudnih organa i svih onih organa koji i te kako znače ovoj državi za sprovođenje prava, vi se služite istim ili sličnim metodama.
Prvo, evo vam jedan primer o razrešenju javnog tužioca iz Bačke Palanke: čovek je razrešen, zove se Trošić Milorad, i to zato što je lažni dokument dostavljen organima, da je taj Trošić Milorad, (nije bilo suštinskih primedaba na njegov rad), učestvovao u krivolovu. Ko je to dostavio? Dostavio je predsednik opštine Bač koji se zove, slučajno ili namerno, Bogunović, a zašto? Zato što je isti ovaj javni tužilac pokrenuo neke postupke protiv Bogunovića.
Bogunović je predsednik opštine, lokalni moćnik, lokalni kabadahija, ko bi njemu stao na put, on svoju političku moć koristi, ili tačnije rečeno zloupotrebljava, i da preko svoje političke partije jednostavno na bazi lažnih optužbi razreši čoveka.
To je nešto što je suština problema sa kojima se mi susrećemo. To je nešto što ne može da reši Vlada, ali može da reši ovaj parlament. Kako rešava parlament?
Prvo, za razliku od Vlade koja je dužna da stvori tehničke i materijalne uslove za funkcionisanje sudova i pravosudnih organa, mi ovde u Skupštini donosimo preko matičnih odbora odluke o razrešenju pojedinih sudova. Sada imamo problem, ministar je naveo primer ljudi koji su navršili 65 godina starosti i treba da se razreše funkcije zato što po zakonu treba da idu u penziju.
Čekajte, gospodo, mi dajemo primer u parlamentu tim organima. Uz sve uvažavanje ličnosti, bez zlih namera, mi imamo sekretara koji po važećem zakonu ispunjava te uslove, starosnu granicu od 65 godina, i treba da ide u penziju. Sada zameramo ljudima iz Vrhovnog suda koji daju obrazloženje - to je po Zakonu o organima uprave, a šta je ovo nego to isto.
Moramo svojim primerom da damo do znanja tim sudijama i tim institucijama da rade po Ustavu, po zakonu, da poštuju pravičnost, jer ako mi to ne radimo, ne možemo ni od njih to očekivati.

U ovom sazivu nisam bio do sada u prilici da vidim kako to profesor Hiber sa ove govornice ovako strasno ili ostrašćeno, pun nekog naboja, brani predlog Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Možda to i nije loše, samo je evidentno da je pogrešno vreme kada to radite, profesore; za razliku od mnogih nas koji smo u Skupštini, vi predmet predajete na Pravnom fakultet, predmet na kome se zasnivaju između ostalog i ovi akti. Razmislite, profesore, koliko će vam pomoći posle izvesnog vremena ova ostrašćenost, ovakva žestina, i to kada budete objašnjavali studentima da ste vi, kao njihov profesor, svesno kršeći Ustav donosili i predlagali nešto Narodnoj skupštini.
To je nešto sa čim ćete se vi morati lično suočiti. Ono što je predmet rasprave ovde, to je da se pojedine sudije razreše dužnosti jer su ispunile uslove za penzionisanje, odnosno starosnu granicu i radni staž. Ništa to ne bi bilo sporno, ništa tu ne bi bilo suprotno zakonima da nisu neke sudije, mislim na ove koji su predloženi, pre nepunih godinu i nešto meseci dobili odluku za produženje radnog staža radi potrebe vršenja, i dalje, funkcija na kojima su bili, ali niko se tada nije tada bunio u ovoj skupštini.
Ali, ostavimo to sada na stranu. Ako je ovo jedan od načina da se izvrši pritisak na pojedine sudije, onda je pogrešan način. Ako ovakav bes i mržnja koju iskazuju novoimenovani predsednici poslaničkih grupa, koji, upirući prstom u pojedine poslaničke grupe, znače upozorenje pojedinim poslanicima kako ubuduće moramo da se ponašamo, jer ćemo biti, po njima, krivi i uzročnik onoga što se desilo, onda je to stanje koje nas sve opominje, upozorava. Gospodo, onda je to nešto čemu smo bili ranije svedoci. Nisu vama, gospodo, sudije krive, nisu sve sudije krive.
Navodite ovde više puta primer Ibarske magistrale. Gospodo, kada ste pred ovu skupštinu izneli izveštaj Anketnog odbora za Ibarsku magistralu, iz prošlog saziva? Niste, gospodo. Taj izveštaj vam stoji u fiokama, uz obavezu da ga vi u ovom sazivu razmatrate. Valjda je u svemu ovome mogao da dođe na dnevni red. Da ste našli za shodno da uzmete taj izveštaj, možda bi predupredili, možda bi, na moju sreću, sprečili ovo što se sada desilo.
U tom izveštaju imate mnoga imena o kojima vi sada pričate, obaveštavate javnost. Da ste se udostojili da ga pročitate, videli biste da su imenima i prezimenima svi ovi ljudi bili umešani i u pripremu atentata u Budvi i na Ibarskoj magistrali, samo što su neki tad bili i važili za poslovne partnere nekih u to vreme opozicionih lidera, pa kad su došli na vlast, onda su to stavili u stranu. U životu, a pogotovu u politici, važi ona narodna - sve se vraća, sve se plaća.
Mogu da razumem emocije, mogu da razumem raspoloženje nekih kolega iz pojedinih poslaničkih grupa, ali ne mogu da razumem one političke i životne folirante koji sa tragično nastradalim čovekom ama baš ništa nemaju. Krenuli su sa njim 1999, 2000, 2001. a sad u to ime i uz neku svoju glumu žele da linčuju po Srbiji. Nemojte, gospodo, vodite računa šta radite. Može svaka tačka dnevnog reda da se završi jednom mirnom raspravom. Imate komotnu većinu. Vodite računa, ovo je vreme, i sami smo svedoci, kada se oni koji su osumnjičeni već unapred proglašavaju krivim. To vreme, takav način i takvi metodi vode u diktaturu.
Apelujem na svoje mlade kolege koje su nedavno imenovane na svoje nove funkcije, da ipak iskoriste ono što je racionalno u politici, da njihova mladost i njihova volja za bavljenje politikom bude pozitivna energija koja će se prvenstveno prenositi na njihove kolege.

U periodu kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje mi, narodni poslanici, imamo danas na dnevnom redu izbor nove vlade. Vanredno stanje nije odraz pravog, realnog stanja u Srbiji, niti stanja među građanima Srbije. Ono je više odraz unutrašnjeg stanja vladajuće koalicije i sama činjenica da se to unutrašnje stanje odražava kao nametnuta volja većine, koju trenutno ima DOS u Skupštini, dovodi do razmišljanja svakog pametnog, normalnog čoveka dokle će trajati takvo i to nametanje volje.
Po najavama koje čujemo od vladajuće koalicije to će trajati do kraja aprila. Ljudi, da li vi shvatate da izborom ove nove vlade svakom iole demokratski orijentisanom treba da je jasno da tog trenutka prestaju vanredne mere. Vanredno stanje koje ste preduzeli u Srbiji jednostavno je stavilo van snage sve zvanične institucije. Imamo samo jednu instituciju koja funkcioniše, to je institucija policije. A kada funkcioniše ta institucija kao zaštitna mera jedne države onda nemamo ni pravosuđe, ni parlament, onda nemamo ni "d" od demokratije.
Za srpske radikale je iznenađujuće što novi kandidat za mandatara, predlažući stari sastav Vlade, ni jednog trenutka nije našao za shodno da se kritički ili samokritički, bolje rečeno, osvrne na sve ovo što se događalo u Srbiji. Kada je u pitanju kritika, onda treba u izveštaju o prethodnom radu Vlade da se osvrnete i da vidite gde je napravljena greška, da saopštite ovom parlamentu - napravljena je greška u radu u prethodnom periodu tu i tu; mi, ne po sastavu novi, nego po novom mandataru, želimo da ispravimo tu grešku; tražimo podršku većine u ovom parlamentu. To bi bilo nešto što bi obećavalo da će u narednom periodu u ovoj Srbiji ipak doći na neki način demokratija.
Ne, gospodo, vi podnoseći izveštaj uporno tvrdite kako je prethodni period bio dobar period, kako je Vlada radila, kako su se ministri personalno toliko zalagali da evo i jedan ministar danas, kako reče novi kandidat za mandatara, potpisuje neki ugovor sa Holanđanima o nekim milionima evra. Čemu to služi? Da se zavaravamo. Bez TV prenosa nema toliki marketing, osim ako mislite da će vam večeras to Radio televizija Srbije marketinški iskoristiti.
Gospodo, ako ništa drugo, onda je trebalo da iskoristite ovu priliku da se osvrnete na rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Predlogom ili nastavkom kontinuiteta ličnosti koja je do sada bila na toj funkciji vi priznajete da ste nemoćni u borbi koju najavljujete protiv kriminala. Logika stvari govori, ako se desilo ubistvo predsednika Vlade u ovoj državi onda bi, ako ništa drugo, iz moralnih pobuda ili razloga ministar unutrašnjih poslova trebalo da ponudi svoju ostavku. Ako je već ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije to uradio, onda bi trebalo i savezni ministar to da uradi. Savezni ministar sada se predlaže za novog mandatara. Nemamo ništa protiv, ali bar taj čin da smo videli, tu volju, tu želju.
Ne, republički ministar i dalje preti da će hapsiti, da će likvidirati. Tom istom republičkom ministru pre izvesnog vremena ubijen je jedan od prvih saradnika, a rekao je preoraće i zemlju i nebo i naći će ubicu; nije ga našao. Sada preti da će hapsiti i likvidirati. Pri ovakvom korišćenju zaštitnih mera, gospodo, jednostavno ne može niko da povuče liniju između obračuna protiv kriminala koji najavljujete i obračun protiv političkih ili pretpostavljenih političkih protivnika.
Tu liniju ne možete da povučete. To smo čuli iz reči kandidata za novog predsednika Vlade. On je upozorio opoziciju šta treba da radi u narednom periodu, kako smo shvatili mi srpski radikali, ne u periodu dok vladaju ove vanredne mere i vanredno stanje u Srbiji, nego u narednom periodu do isteka punog mandata ove vlade, opozicija mora da bude kooperativna, mora da sluša, jer će svojim nečinjenjem ili činjenjem biti direktno proglašena za krivca od ove vlade.
Gospodo, vodite računa, ovo je prekretnica za Srbiju, ovo je trenutak kada morate malo i samokritički da se osvrnete. Ni jednu jedinu reč niste izgovorili o svojoj kooperativnosti sa Haškim tribunalom. Setite se, gospodo, koliko smo vas mi, srpski radikali, upozoravali, nemojte to da činite, nemojte protivzakonito, protivustavno da hapsite Srbe po Srbiji i da ih odvodite u Hag. Smejete se i seirite, kako vi to kažete, kada neki Srbin ode u Hag, a vi srećni, zato što vam je MMF obećao novu pomoć. Te pomoći više nema.
Pomoći možemo sami sebi u Srbiji. Okrenimo se sami sebi, a vas upozoravamo, ova inicijativa srpskih radikala za pokretanje odgovornosti Vlade je od maja meseca 2002. godine, od 21. maja tačnije rečeno. Pogledajte na šta smo vas upozoravali i videćete gde su uzroci i razlozi svega ovoga što se desilo u prethodnom periodu.

U obrazloženju izmene i dopune ovog zakona stoji rečenica da je Zakon o privatizaciji donet radi bržeg privrednog razvoja i socijalne stabilnosti.
Ovo obrazloženje bi možda bilo za nekoga diskutabilno, da nismo čuli ministra kako obrazlaže sve prednosti donetog zakona.
Pa, reče ovako: stabilnost privrede ogleda se u tome - građani Srbije, niste ili gotovo niste imali struju dok nije bivši član SPO-a došao za ministra za privatizaciju; pa, ide i dalje - građani Srbije, možda ste u ranijem periodu nešto i radili, možda ste i primali neki dinar, možda ste i imali neku crkavicu, ali sada kada sam ja došo ovde kao reformator, e sad nemate ništa.
Šta su dokazi za to - protekli period. Kako ministar analizira efekte privatizacije? Kaže: u proteklom periodu 300 miliona evra (nije nego 360 ministre, a 60 kasnije treba da pristigne; dobro pazim šta vi govorite, jer očekujem da se jednog dana ponovo vratite u SPO i budete koalicija) oprihodovano, a u ranijem periodu 30 miliona maraka. Gledajte, isti ministar i mnogi predstavnici Vlade su ubeđivali građane Srbije da u proteklom periodu finansijski efekat od privatizacije treba da bude najmanje milijardu evra.
Mi srpski radikali smo vam govorili, Vojislav Šešelj je sa ove govornice rekao - mi prihvatamo privatizaciju, ali kada izglasate zakon morate poštovati pravila igre po kojima će se dalja utakmica odvijati, morate se pridržavati tih pravila. Niste slušali, ministre. Niste slušali, kao što ga ni oni u Hagu ne slušaju, za koje je rekao da su obučeni kao inkvizitori, a vi se i ponašate i radite kao oni, ali sad to nije tema.
Šta ste uradili? Prva izmena i dopuna zakona - promena pravila igre. Prvo pravilo koje ste promenili je u tome što ste rekli - produžava se rok privatizacije. Kako reaguju potencijalni kupci? Sa nevericom, sa rezervom. Šta će biti sledećeg puta? Ponovo ćete nešto promeniti nekom izmenom i dopunom zakona i gde će se ljudi naći? Naći će se na ledu, neće znati šta će. Ova vlada menja pravila, stavlja izmene i dopune kako joj padne na pamet.
(Nerazumljivi komentari iz sale.)
Bitno je da si ti lepa, a pametna pogotovu.
Kad su se pravila narušila prvi put? Prvi put, gospodo, kada ste počeli svoje privatne kalkulacije da sprovodite u procesu privatizacije. Jedan od primera za to je Beočinska fabrika cementa.
Sada ovom izmenom i dopunom, pošto ste upali u sopstvene zamke, tražite veću samostalnost agencije. Zašto veću samostalnost agencije? Udarili ste glavom u zid kada je bila u pitanju šećerana u Crvenki. Tada ste videli da ste se zapetljali u svoju kombinatoriku. Sad tražite veću samostalnost. Kakav je efekat? Krajnji efekat će biti poražavajući. Kakvo će obrazloženje biti; biće - bolja budućnost, samo da se tranzicija završi i samo da mi dovedemo do kraja taj proces tranzicije.
Gospodo, tako ne može. To su dva bitna pravila. Ne možete vi veću samostalnost imati. Mi smo vas tada upozoravali - privatizacija mora da bude kratka, pravedna i pravična, a vi ste počeli sa svojim privatnim kombinacijama.
Sledeće, ovu izmenu i dopunu obrazlažete tehničkim pojednostavljenjem i u tome novi raspored sredstava oprihodovanih od privatizacije, pa kažete - autonomnoj pokrajini pripadaće 50%. Neće, gospodo. Autonomnoj pokrajini od današnjeg dana, kada donose svoj novi ustav, pripadaće onoliko koliko oni žele sami, koliko američki lobisti odrede, a vi ćete da saopštite srpskoj javnosti - nismo imali izbora, pretili su nam sankcijama, morali smo to da prihvatimo.
Ova pojednostavljenja bih prihvatio da ste stavili u isti rang i Grad Beograd, kao što stavljate autonomnu pokrajinu. Po svim parametrima isti su Grad Beograd i autonomna pokrajina, i po privrednom razvoju i po izdvajanju Grad Beograd je viši, ali niste stavili, nego ste ga stavili u okvire lokalne samouprave.
Vi, gospodo, morate da vodite računa šta radite. Ovo je najveće bogatstvo Srbije, koje vam je na raspolaganju. Vi ste odavno počeli da prodajete robu koja je i te kako vredna za Srbiju, počeli ste sve patriote da prodajete Haškom tribunalu.

Suština amandmana SRS je da se precizira član 61. Zakona o privatizaciji.
Naime, u ovom članu, gde se govori o sredstvima koja će se izdvojiti za razvoj privrede na teritoriji Republike Srbije, u tački 2) stav 2. stoji: "Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji AP Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji AP Vojvodine".
Sada gledajte o čemu se radi. Malopre smo čuli poslanika predstavnika političke opcije za samostalnost Vojvodine, rekao je da se dogovorio nešto sa ministrom Vlahovićem, ne znam šta i na kom mestu su se dogovarali, ali pretpostavljam, pošto je rasprava o Zakonu o privatizaciji, da su se dogovorili da se prihvati amandman koalicije da se 60% sredstava uplaćuje u budžet Vojvodine.
Radi razjašnjenja građanima Vojvodine, mi srpski radikali nismo protiv finansiranja privrede i razvoja privrede Vojvodine, ali smo protiv ovog pogodbenog metoda kojima se vi služite, da se sredstva od privatizacije na teritoriji Vojvodine uplaćuju u budžet AP Vojvodine.
Zar nije bilo dovoljno vremena i iskustava za protekle tri godine da se uverite da trenutna vlast u Vojvodini, osim što je protivna narodnoj volji građana Vojvodine, razbacuje se parama građana Srbije i Vojvodine. Zar nije ovo diskriminacija? Pravite diskriminaciju ne samo između regiona u Srbiji, nego između pojedinih gradova i opština.
Kakav to eksluzivitet imaju Skupština Vojvodine i Izvršno veće Vojvodine u odnosu na gradove kao što je Niš, Kragujevac i druge opštine po Srbiji. Nemojte misliti gospodo da ćete prihvatanjem amandmana autonomaških stranaka uvek obezbeđivati većinu u ovoj skupštini. Hoćete, pomagaće vam, glasaće za vas sve dok imate para da im dajete, da zadovoljavate njihove potrebe.
Videli ste kod zakona o koncesijama kako je tikva pukla. To je početak raspada koalicije, početak nečeg čega ste i vi svesni. Mi vas upozoravamo i ovaj amandman ima tu svrhu da jasno isprecizirate koliko sredstava pripada opštinama na teritoriji AP Vojvodine.
A ne da ovako nepreciznom definicijom otvarate mogućnost naknadnog tumačenja, posle današnjeg usvojenog novog nacrta ustava Vojvodine, gde su se uzele sve opcije u obzir, a vi dobro znate da su to ljudi koji su i te kako u poslednje vreme aktivni kada je u pitanju autonomija Vojvodine u američkom kongresu. Onda će tumačiti da sva sredstva od prodaje preduzeća u Vojvodini pripadaju Skupštini Vojvodine.
Šta ćete onda gospodo da radite? Dajete im na ovaj način, odmah,finansijsku samostalnost, ekonomsku samostalnost; šta im je još ostalo, zakonodavna vlast, izvršna vlast i završili su posao. Nemojte da se kajete, biće kasno, mi vas na vreme upozoravamo. Samo je dovoljno da prihvatite amandman SRS i da sve stvari budu jasno definisane.