Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se čvrsto protivi prihvatanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, a kao glavni razlog ističe učešće kvazi-države Kosovo kao članice tog Fonda za zapadni Balkan.
Kada bi gledali komparativne prednosti i nedostatke, nama je taj nedostatak znatno jači i znatno izraženiji u odnosu na sve prednosti koje takva regionalna saradnja i razmena donose. Tu, u predvorju EU, od strane inicijatora organizovanja ovakvog fonda, Srbiju koju su uvek smatrali lokomotivom koja treba da povuče zemlje zapadnog Balkana prema EU, sada se ima razigrati saradnja Srbije i kvazi-države Kosovo, pohvaliti ta saradnja da je uspešna, prirodna, da smo uslovljeni jedni na druge, pa ćemo i kao nagradu jednovremeno primiti u članstvo EU, kao što smo i primili zemlje iz Višegradske grupe.
Pozitivni efekti ovakvog fonda su takođe značajni i mi, pošto smo izričito protiv, želimo i ovom prilikom da ih apostrofiramo. Poznati su oni još iz iskustva razvoja i unapređenja i proširenja EU kroz zemlje Beneluksa, zemlje Nordijskog saveta, zemlje Višegradske grupe i mi to pozdravljamo.
Ali, ovaj negativan efekat nas čini i učvršćuje u uverenju da budemo protiv.
Inače, Fond za zapadni Balkan je pravljen i koncipiran po modelu Višegradskog fonda. Koliko me sećanje služi, mislim da je Višegradski fond nastao 1991. godine i dao je značajan zamajac prosperitetu i razvoju zemalja višegradskog trougla, a kasnije i četvorougla. Tada je predominantna saradnja bila u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti, a kasnije i u drugim oblastima. Bilo je, sigurno, i pozitivnih efekata – zemlje višegradskog četvorougla su postale stabilne tržišne ekonomije, istovremeno primljene u Evropsku uniju.
Ali, ne zaboravimo, narodni poslanici, kada upoređujemo to, da imamo činjenicu da su se Češka i Slovačka mirno razdružile i da je to neuporedivo sa Srbijom i Kosovom, u bilo kom smislu.
S druge strane, uvaženi narodni poslanici, želim da vas podsetim da kada je sredinom novembra meseca 2015. godine potpisan Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, u velelepnom zdanju Ministarstva inostranih dela Češke, u nekadašnjoj Napoleonovoj bolnici, na skupu gde je glavna vedeta bio upravo Hašim Tači, tada je Evropska unija funkcionisala u punom kapacitetu.
Danas, godinu dana posle, taj milenijumski projekat, kako ga evrofanatici nazivaju, ne funkcioniše više u punom kapacitetu. Nije to više ona EU, to je bivša EU ili ostatak od EU i nema potrebe sa mnom polemisati na tu temu. Brutalnije i još oštrije o tome govore čelnici EU, u prvom redu predsednik Evropskog parlamenta, ministar spoljnih poslova najjače članice EU, ali i ostali evropski zvaničnici i funkcioneri.
Evropska unija, kao cilj zemljama zapadnog Balkana, a ovaj Fond kao pospešenje da se taj cilj ostvari, je, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Grupe G-7, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Podsetiću vas – pored Amerike, Kanade, Japana, Nemačke, Francuske, Italije, Velika Britanija. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila jedna nuklearna sila. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Saveta bezbednosti OUN sa pravom veta. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila druga po snazi privreda na teritoriji EU, sa najrazuđenijim tržištem i najboljim mogućnostima za njegovo proširenje i unapređenje u evropskim i svetskim razmerama.
Ali, Evropska unija je, između ostalog, svakog dana sve više bivša po nemogućnosti da odgovori izazovima koji se ispred nje nalaze. Setimo se migrantske krize, krize evro-zone, neujednačenih kriterijuma prema trećim silama i drugim subjektima. Uostalom, 2017. godine biće značajni izbori u značajnim članicama EU, sa krajnje neizvesnim ishodom.
Uvaženi narodni poslanici, ni čovečanstvo više nije kao što je bilo pre. Nekada je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu, sve je bilo u domašaju jedne sile i njenim ogromnim uticajem na druge. Danas više nema unipolarnog sveta. Postoje i druga tržišta i svakim danom saznajemo nesvakidašnje mogućnosti njihovog proširenja i unapređenja.
Uvaženi narodni poslanici, kamen spoticanja, kada je ova tačka u pitanju je Kosovo, odnosno Kosovo i Metohija, govorimo ovde u dnevno-političkom saobraćaju u Srbiji. I nepotrebno je da se mi ovde nadgornjavamo da li ćemo Kosovo priznati ili ne, kada ovim i sličnim potezima zaokružujemo i poslednje detalje njegove nezavisnosti.
Ne možemo, uvaženi narodni poslanici, više igrati sa sobom žmurke, bez svesnosti igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Poštovani građani Srbije, niko nije toliko slep kao onaj koji ne želi da vidi, ili kao onaj kome je zabranjeno ili naređeno da žmuri. Ne može Ustavni sud Republike Srbije žmureti pred ovim činjenicama. Ne može ovakve sporazume proglašavati političkim, kada oni, par ekselans, proizvode pravne posledice i flagrantno krše Ustav Republike Srbije, narušavaju njenu teritorijalnu celovitost.
Plašim se da ovakvim našim činjenjem ili nečinjenjem, ovakvim našim usvajanjem ovakvog sporazuma i sličnih sporazuma, i tamo gde se grčevito borimo, ja hoću da pohvalim našu delegaciju, predstavnike vladajuće većine u Parlamentarnoj skupštini SE koji gledaju kako da blokiraju učešće Kosova, da ćemo današnjim usvajanjem i takve šanse umanjiti.
Bojim se da ne idemo u poziciju da nam KiM sve više ne bude ličilo na pokojnika, govoreći to sudsko-medicinskim rečnikom, na pokojnika kojem niko ne želi da konstatuje smrt, pa se onda nađe ingeniozno rešenje da mu stavimo olovku u mrtvački skupljene ruke da sam potpiše da je umro.
Zato je vreme za novu inicijativu, predah državnom rukovodstvu Srbije u fazi ultimatuma i napete političke atmosfere, da Ustavni sud ponovo oceni ustavnost i zakonitost ovakvih sporazuma.
Ako već postoji volja, a nažalost postoji, da se ovaj sporazum prihvati, vladajuća većina je komotna, može danas da proglasi i da je početak leta, onda u okvirima saradnje kroz Fond za zapadni Balkan, preporučujem im, pošto je tamo i međugranična prosvetna, kulturna, naučna saradnja, razmena mladih talenata itd, da im kroz ovu stručnu i naučnu saradnju sugerišu da je na Kosovo bačeno makar 15 tona osiromašenog uranijuma i da prestanu da pričaju da je on lekovit. Ne, nije lekovit, kroz čestice i vitlanje kroz vazduh doseže nekoliko stotina kilometara, čak i do Avijana, odakle su potekle bombe na Srbiju i tadašnju SRJ. A jedan njihov zvaničnik iz medicine, pokazujući apsolutno neznanje kada je ova tema u pitanju, rekao je - baš me briga o tome ćemo pričati za četiri milijarde i 45 godina, računajući mučenik koliko je poluživot osiromašenog uranijuma, a već se naveliko umire od leukemije i limfoma i tek se očekuje eksplozija malignih tumora solidnih organa.
Vidite kako lepo SRS vodi računa o svim našim građanima, pa i onim u našoj južnoj srpskoj pokrajini. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče Republike, uvaženi narodni poslanici, mislim da današnja sednica Narodne skupštine, a pogotovo njeni zaključci ne smeju da ostave ni jednu dilemu. Ovo nije obična sednica, ovde ne dolazi u obzir bilo kakva igra sobom žmurke, niti jedne parlamentarne stranke, niti bilo kojeg poslanika u njima. Ovde se mora biti svesno igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Pravo pitanje je ovde: okupacija da ili ne? Apsurdno je i pomisliti da nas ovde ima koji volimo bombe ili pak da smo za to da suspendujemo svake dalje pregovore. Ključno je pitanje ima li nas u ovoj sali koji bi prihvatili ponuđeni tekst sporazuma sa Kosovom kao državom u državi i ima li nas u ovoj sali koji bi odustali od odbrane svoje zemlje? Kreatori, inspiratori i organizatori "Bljeska" i "Oluje", saučesnici etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske, bombarderi Srba u Bosni, hoće da kao implementatori mira u Dejtonu, odnosno u Bosni, a u stvari njihovi rušioci, preotmu Srbiji Kosovo i Metohiju. Čine to u ambijentu kada su Ujedinjene nacije i njen Savet bezbednosti sveli na nivo mesne zajednice i neme zakasnele hroničare njihovih ratnih dejstava. Samozvani upravnici sveta poručuju nam ovih dana, a to gospodin Holbruk sinoć i javno potvrđuje, da nismo shvatili suštinu NATO misije ili da je ona iskrivljeno preneta u delu sredstava javnog informisanja ove zemlje. NATO snage su po njemu i njima integracija, a ne okupacija, garant mira i sigurnosti za Srbe, za Albance i za sve koji na Kosovu žive.
Pa ne misle valjda oni da mi imamo hroničnu upalu mozga i kratkotrajno epizodno pamćenje. Ne misle valjda da smo toliko slepi i neograničeno glupi, pa da ne vidimo šta te mirovne snage rade u Bosni i Hercegovini. A one, umesto da čuvaju i afirmišu Dejtonski mirovni sporazum isti suspenduju. Umesto da poštuju izbornu volju građana koju su strogo kontrolisali, podsećam vas, džakove glasačkih listića nosili u inostranstvo i specijalno brojali, a sada javno gaze tu izbornu volju. Autentične predstavnike naroda ne prihvataju i priznaju samo srpske namesnike i izdajnike. Umesto da štite sva tri entiteta i dve republike, jednu su već rasturili.
Videli smo mi, članovi delegacije Vlade Republike Srbije nedavno u Banja Luci, ali i u mnogim mestima širom Republike Srpske, kakvo je to spovođenje mira i koliki je to stepen demokratije. I zato nama ne treba nikakav novi Vestendorp i zato nećemo da na taj novi Vestendorp uređuje kako ćemo se zvati, koliko će nas biti, kako ćemo između sebe sarađivati, kakav će nam biti grb, zastava, moneta, registarske tablice, koga će preko namesničke vlade slati u Hag, a koga sami sprovoditi.
Naročito nećemo dopustiti da nam taj novi Vestendorp određuje koje će političke partije uopšte moći učestvovati na izborima, a već sada možemo pretpostaviti ko su njihovi favoriti i kako bi izgledala konstitucija buduće marionetske vlade. Naša odbrana je prirodna jer smo napadnuti. Samo ono što je prirodno ima snagu da dugo traje. Agresori su svuda loši ljudi. Imaju neograničenu vlast nad celim svetom. Svaka vlast kvari, a neograničena vlast kvari neograničeno. Ali, i najlošiji ljudi imaju svoju vrednost. Deluju kao zastrašujući primeri. Ipak, mi se ne plašimo, oni to žele jer znaju da je uplašen napola pobeđen. Vidimo takođe da su ljudi bez morala, ali ljudi bez morala imaju svoju vrednost. Neograničene su mogućnosti njihove primene. Da bi se priznala tuđa vrednost, treba se imati vlastita. Naša je najveća vrednost jedinstvo, istina i pravda. Pred jedinstvom naroda ni razorna ratna tehnika nema punog efekta. Amerikanci su veliki po ratnoj tehnici, u izučavanju svemira, ali su odnosom prema nama pokazali da su još u kamenom dobu. Ušli su u utrobu Evrope. Naveliko čerupaju po njoj. Žalosno je ukoliko ta Evropa nije toga svesna, a upravo zbog našeg jedinstva stalno nam traže pukotine. Vidite nekoliko kombija namesničkih stranaka koje ovih dana u presudnim trenucima odbrane našeg nacionalnog identiteta traže smenu vlasti. To su budući namesnici i marionete. Takvi se ne spremaju za odbranu, jer kako može neko na front, a nije smeo na izbore. Najtragičniji su oni metamorfozirani punoglavci koji juče izjavljuju da će ostati uz svoj narod i omladinu, a do juče isti taj narod okrivljuju i kažu da je potrebno bombardovanje da ga opameti, jer je izabrao ovakvu vlast.
Potpisani sporazum između Albanaca i Amerikanaca mogao bi nositi naslov: "Mi se volimo". Ljubav je lepa, ljubav je slepa, interesna ili iskrena. Ljubav na silu je silovanje. Njihova ljubav je interesna. A naša prema zemlji i svima koji u njoj žive iskrena. Pošto smo pokazali da umemo da živimo sa drugima, treba nas kazniti da uopšte ne živimo. Jedini naš život po njima je ljubav i saradnja sa teroristima još tri godine, a potom prihvatanje samoukidanja.
Još se čude da ćemo se uopšte braniti. Možda pomišljaju da ćemo njihove rakete čekati kao nekada štafete, a zemlja se nikome ne poklanja, čast je braniti, a bruka - predati je. Svaki je rođen da po jednom živi, a čast i bruka žive dovjeka. Ne vidim razloga da danas i ova skupština ne kaže - nametnutim sankcijama i neviđenim ograničenjima, nezabeleženim u istoriji ljudskog društva i kulture, zabranili ste nam da živimo srećnije i bolje, ali nam zato nikada ne možete zabraniti da se branimo i odbranimo.
I zato, da pojasnimo gospodinu Holbruku, ponuđeni tekst sa Kosovom kao državom u državi i NATO snage za njegovu primenu nisu pogrešno interpretirane i mi poslanici dobro razumemo i kažemo - "Ne, njet, nou, najn". Hvala. (Aplauz u sali.)
Poštovani predsedniče i uvaženi narodni poslanici, pred nama, narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji najteži zadatak ne za vreme i trajanje našeg mandata, nego možda i našeg života: provesti svoju slobodu kroz neslobodu istorije, a ostati častan i uspravan i pred precima i pred potomcima. Precima koji su krvlju branili svoju slobodu i otadžbinu, i potomcima koji danas javno tvrde da su za mir. Ali ne bilo kakav mir, mir poraženih, mir poniženih, mir pogaženih ili potkupljenih. Naš zadatak je tim veći što se odigrava i odvija u ambijentu u kojem svi osuđuju nasilje, a isporučuju oružje. U ambijentu u kojem je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu i kada je sve u domašaju i opsegu jedne sile. Sile, koja se poput slona u staklarskoj radnji ponaša tako da ruši sve oko sebe, sile koja je Ujedinjene nacije svela na nivo mesne zajednice. Nezajažljivim Amerikancima danas je mala majka planeta. Krenuli bi i udarili na druge planete. Udarili bi i na sunce, mada je ono danas jedino to koje je u stanju i snazi da ih može spržiti. Zadatak je njihove politike da formiraju države koje ne funkcionišu ili koje su samo puka transmisija njihovih interesa.
Obećali su Albancima Veliku Albaniju, a ni onu prethodnu Albanci nisu sami stvorili niti su je umeli stvoriti, niti ovu današnju umeju i znaju da očuvaju. Ona je generator krize, ne samo za Balkan, nego za Evropu i celo čovečanstvo. U isto vreme je najnakaznija država u istoriji ljudskog društva i kulture.
Nema tu više nikakvih dilema oko toga da se Albanci bore za prava ili korišćenja prava. Oni javno kažu da se oni zalažu za svoju državu i Amerikanci znaju za naše argumente i sami priznaju da smo mi u pravu, uz opasku - oni su jači. Dilema je dakle otići ili čekati ovde.
Moje je razmišljanje da treba biti i tamo i ovde. Tamo argumentima braniti interese države Srbije i njenog naroda, ali ovde u borbenom stroju čekati i po svaku cenu braniti Kosovo i Metohiju. Ako je naše razmišljanje da budemo i tamo i ovde, delegacija koja bude bila tamo neka bude u dubokom saznanju i svesti da je ovo naše opstajanje takvo da domovinu ne brane samo olovkom, a da olovka u njihovim rukama i njihova ruka nikada ne može i ne sme prihvatiti i potpisati izmeštanje Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka Srbije. Što se samog rata, pa i psihološkog, i specijalnog i ovog koji se sada kandiduje u vremenskoj iznudici mogu reći da su bez obzira na svu svoju snagu, moć i silu koja ne zna da odredi svoje granice, prvu rundu izgubili.
Oni su očekivali da će danas do 15 časova izazvati prvo naprsnuće u postignutom opštenarodnom jedinstvu i na taj način destabilizovati i Srbiju i njenu delegaciju. Nije do toga došlo.
Opštenarodno jedinstvo, koje smo postigli u odbrani zemlje, potvrđuje da smo dobro naučili svoju istoriju i izvukli pouke iz nje. Verujem da taj količnik srpske pameti, količnik srpskog jedinstva, ne čini nas slabim, bez obzira na ekonomsku iznurenost, dugačke sankcije i stalne pretnje.
Složni i jedinstveni odbranićemo Kosovo. Činiće to oni u Parizu, i mi ovde, koji smo spremni da ga srcem i fizički branimo. Hvala.
(Beograd, 02.02.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 03.06.2016 - |