Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se čvrsto protivi prihvatanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, a kao glavni razlog ističe učešće kvazi-države Kosovo kao članice tog Fonda za zapadni Balkan.
Kada bi gledali komparativne prednosti i nedostatke, nama je taj nedostatak znatno jači i znatno izraženiji u odnosu na sve prednosti koje takva regionalna saradnja i razmena donose. Tu, u predvorju EU, od strane inicijatora organizovanja ovakvog fonda, Srbiju koju su uvek smatrali lokomotivom koja treba da povuče zemlje zapadnog Balkana prema EU, sada se ima razigrati saradnja Srbije i kvazi-države Kosovo, pohvaliti ta saradnja da je uspešna, prirodna, da smo uslovljeni jedni na druge, pa ćemo i kao nagradu jednovremeno primiti u članstvo EU, kao što smo i primili zemlje iz Višegradske grupe.
Pozitivni efekti ovakvog fonda su takođe značajni i mi, pošto smo izričito protiv, želimo i ovom prilikom da ih apostrofiramo. Poznati su oni još iz iskustva razvoja i unapređenja i proširenja EU kroz zemlje Beneluksa, zemlje Nordijskog saveta, zemlje Višegradske grupe i mi to pozdravljamo.
Ali, ovaj negativan efekat nas čini i učvršćuje u uverenju da budemo protiv.
Inače, Fond za zapadni Balkan je pravljen i koncipiran po modelu Višegradskog fonda. Koliko me sećanje služi, mislim da je Višegradski fond nastao 1991. godine i dao je značajan zamajac prosperitetu i razvoju zemalja višegradskog trougla, a kasnije i četvorougla. Tada je predominantna saradnja bila u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti, a kasnije i u drugim oblastima. Bilo je, sigurno, i pozitivnih efekata – zemlje višegradskog četvorougla su postale stabilne tržišne ekonomije, istovremeno primljene u Evropsku uniju.
Ali, ne zaboravimo, narodni poslanici, kada upoređujemo to, da imamo činjenicu da su se Češka i Slovačka mirno razdružile i da je to neuporedivo sa Srbijom i Kosovom, u bilo kom smislu.
S druge strane, uvaženi narodni poslanici, želim da vas podsetim da kada je sredinom novembra meseca 2015. godine potpisan Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, u velelepnom zdanju Ministarstva inostranih dela Češke, u nekadašnjoj Napoleonovoj bolnici, na skupu gde je glavna vedeta bio upravo Hašim Tači, tada je Evropska unija funkcionisala u punom kapacitetu.
Danas, godinu dana posle, taj milenijumski projekat, kako ga evrofanatici nazivaju, ne funkcioniše više u punom kapacitetu. Nije to više ona EU, to je bivša EU ili ostatak od EU i nema potrebe sa mnom polemisati na tu temu. Brutalnije i još oštrije o tome govore čelnici EU, u prvom redu predsednik Evropskog parlamenta, ministar spoljnih poslova najjače članice EU, ali i ostali evropski zvaničnici i funkcioneri.
Evropska unija, kao cilj zemljama zapadnog Balkana, a ovaj Fond kao pospešenje da se taj cilj ostvari, je, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Grupe G-7, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Podsetiću vas – pored Amerike, Kanade, Japana, Nemačke, Francuske, Italije, Velika Britanija. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila jedna nuklearna sila. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Saveta bezbednosti OUN sa pravom veta. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila druga po snazi privreda na teritoriji EU, sa najrazuđenijim tržištem i najboljim mogućnostima za njegovo proširenje i unapređenje u evropskim i svetskim razmerama.
Ali, Evropska unija je, između ostalog, svakog dana sve više bivša po nemogućnosti da odgovori izazovima koji se ispred nje nalaze. Setimo se migrantske krize, krize evro-zone, neujednačenih kriterijuma prema trećim silama i drugim subjektima. Uostalom, 2017. godine biće značajni izbori u značajnim članicama EU, sa krajnje neizvesnim ishodom.
Uvaženi narodni poslanici, ni čovečanstvo više nije kao što je bilo pre. Nekada je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu, sve je bilo u domašaju jedne sile i njenim ogromnim uticajem na druge. Danas više nema unipolarnog sveta. Postoje i druga tržišta i svakim danom saznajemo nesvakidašnje mogućnosti njihovog proširenja i unapređenja.
Uvaženi narodni poslanici, kamen spoticanja, kada je ova tačka u pitanju je Kosovo, odnosno Kosovo i Metohija, govorimo ovde u dnevno-političkom saobraćaju u Srbiji. I nepotrebno je da se mi ovde nadgornjavamo da li ćemo Kosovo priznati ili ne, kada ovim i sličnim potezima zaokružujemo i poslednje detalje njegove nezavisnosti.
Ne možemo, uvaženi narodni poslanici, više igrati sa sobom žmurke, bez svesnosti igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Poštovani građani Srbije, niko nije toliko slep kao onaj koji ne želi da vidi, ili kao onaj kome je zabranjeno ili naređeno da žmuri. Ne može Ustavni sud Republike Srbije žmureti pred ovim činjenicama. Ne može ovakve sporazume proglašavati političkim, kada oni, par ekselans, proizvode pravne posledice i flagrantno krše Ustav Republike Srbije, narušavaju njenu teritorijalnu celovitost.
Plašim se da ovakvim našim činjenjem ili nečinjenjem, ovakvim našim usvajanjem ovakvog sporazuma i sličnih sporazuma, i tamo gde se grčevito borimo, ja hoću da pohvalim našu delegaciju, predstavnike vladajuće većine u Parlamentarnoj skupštini SE koji gledaju kako da blokiraju učešće Kosova, da ćemo današnjim usvajanjem i takve šanse umanjiti.
Bojim se da ne idemo u poziciju da nam KiM sve više ne bude ličilo na pokojnika, govoreći to sudsko-medicinskim rečnikom, na pokojnika kojem niko ne želi da konstatuje smrt, pa se onda nađe ingeniozno rešenje da mu stavimo olovku u mrtvački skupljene ruke da sam potpiše da je umro.
Zato je vreme za novu inicijativu, predah državnom rukovodstvu Srbije u fazi ultimatuma i napete političke atmosfere, da Ustavni sud ponovo oceni ustavnost i zakonitost ovakvih sporazuma.
Ako već postoji volja, a nažalost postoji, da se ovaj sporazum prihvati, vladajuća većina je komotna, može danas da proglasi i da je početak leta, onda u okvirima saradnje kroz Fond za zapadni Balkan, preporučujem im, pošto je tamo i međugranična prosvetna, kulturna, naučna saradnja, razmena mladih talenata itd, da im kroz ovu stručnu i naučnu saradnju sugerišu da je na Kosovo bačeno makar 15 tona osiromašenog uranijuma i da prestanu da pričaju da je on lekovit. Ne, nije lekovit, kroz čestice i vitlanje kroz vazduh doseže nekoliko stotina kilometara, čak i do Avijana, odakle su potekle bombe na Srbiju i tadašnju SRJ. A jedan njihov zvaničnik iz medicine, pokazujući apsolutno neznanje kada je ova tema u pitanju, rekao je - baš me briga o tome ćemo pričati za četiri milijarde i 45 godina, računajući mučenik koliko je poluživot osiromašenog uranijuma, a već se naveliko umire od leukemije i limfoma i tek se očekuje eksplozija malignih tumora solidnih organa.
Vidite kako lepo SRS vodi računa o svim našim građanima, pa i onim u našoj južnoj srpskoj pokrajini. Hvala.