Treba reći gospođi Čomić da sam bio dovoljno precizan, samo što ona ne želi, po običaju, da bude dovoljno precizna kada odgovori na ono što joj se spočitava.
Dakle, gospođo Čomić, ovo je jedna tačka dnevnog reda, počela je juče; imate ovlašćenog predstavnika, nemoguće je da vi postavite usmeno pitanje. Mogli ste pisanim putem da postavite pitanje kao narodni poslanik, niste mogli da preuzmete ovlašćenje predsednika poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika.
Druga stvar, pripadate velikoj grupaciji koja se naziva DOS, koja je 2001. godine oprostila sve kazne izrečene po Zakonu o informisanju, vratila novac kažnjenim medijima i novinarima i pozvala sudije da se među njima izvrši lustracija na sudije koje su sudile po zakonu i na sudije koji nisu. Toj grupaciji pripadate, gospođo Čomić. Da niste u toj grupaciji, ne biste bili potpredsednik Narodne skupštine; da niste u toj grupaciji, ne biste mogli, kad god vodite sednicu, da nas maltretirate na svoj poseban način. Dakle, kada vam je lepo u toj grupaciji vi želite da budete njen član, a kada vam nije lepo ne želite da budete njen član.
Samo sam rekao da je došlo do promene shvatanja o moralu kod vas, nisam rekao da je kod vas kriza morala, niti da ste promenili nešto, samo vidim da drugačije vrednujete sudije: kada ste vi na vlasti, onda tražite da potpuno poštuju zakone koje ste doneli, a u vreme kada ste bili u opoziciji od njih ste tražili da ne poštuju zakone koje je donela Narodna skupština.
To je sve, gospođo Čomić. Hvala vam što mi se niste u međuvremenu obratili i pomislili da ponovo vodite sednicu, kao što ste gospodinu Krasiću. Dakle, nemate šta sa Krasićem da razgovarate dok iznosite svoj stav.

Povredili ste Poslovnik, zato što me gospođa Čomić zaista nije shvatila, a ni vi, čim kažete da na kultivisano izlaganje nema prava na repliku. Valjda je predviđeno da svi imamo kultivisana izlaganja, a ipak je predviđeno da imamo pravo na repliku. Ne možete da replicirate samo ako vas neko opsuje. Ako biste to čekali, onda je to teško.
Dakle, kada nisam shvaćen od gospođe Čomić, moram da vam ... Najpre, gospođa Čomić je izrekla neistinu, nije tačno da nije izvršena lustracija. Na univerzitetu je izvršena. Koliko je profesora ostalo bez redovne profesure, bez vanredne, pa su na ulici? Čista lustracija je primenjena. Zakon je primenjen na univerzitetu. U sudovima ste uradili drugačije – dva-tri puta ste imali reizbore i sada imate lustraciju. Sada ćete izabrati sve sudije.
Gospođo Čomić, Zakon o informisanju, za koji je traženo od strane Demokratske stranke da ne bude poštovan... Moguće je da vi kao predstavnik neke druge struje u toj Demokratskoj stranci niste bili protiv tog zahteva, ali Boris Tadić je tražio da se ne poštuje Zakon o informisanju. Ako ste vi suprotstavljeni idejama Borisa Tadića, u redu je. Možete čak da budete i naprednjak, pošto delimo iste vrednosti, samo što mislim da način na koji to ostvaruje DS nije u redu, mnogo je kriminala, mita i korupcije.
Niste završili sve poslove. Još niste prodali sve što je imalo da se proda. Još nije opljačkano sve što je imalo da se opljačka. Još nismo rešili status Kosova i Metohije, a šest godina ste bežali od tog statusa, računajući da će nekako tiho da se stvori nezavisnost Kosova i Metohije. Još nismo rešili šta to u Vojvodini vi u Demokratskoj stranci zaista želite, kakav odnos Vojvodine i Srbije, da li je vaš koalicioni partner juče jasno rekao da bez osnovnih atributa koje Vojvodina kao država treba da ima nema podrške zakonu o prenošenju nadležnosti.
Meni ste, kao jedna divna osoba …

Ne nastavljam ja ove replike. To nastavlja gospođa Čomić.
Gospođo Čomić, nije Boris Tadić predsednik Srbije od Hrista do danas. Govorim vam o vremenu kada nije bio predsednik Srbije, kada je bio šef poslaničke grupe vaše stranke, pa vas molim da … Prvo, nemam šta da se izvinjavam predsedniku, predsednik treba da se izvinjava građanima Srbije. Nisam ja ovde kao narodni poslanik dužan da se izvinjavam predsedniku Republike. Onda biste vi morali da se izvinite bar ovim socijalistima ovde, pošto je za vas Slobodan Milošević kao predsednik Srbije stalno bio diktator, stalno je bio balkanski kasapin i ovakav i onakav.
Da li vam je padalo na pamet da je to uvreda za predsednika Republike? Baš vas je bilo briga. Tako i ja isto sada mislim o Borisu Tadiću. Baš me briga šta će on da misli o mojim diskusijama. Gledam da ga pobedim, a ne da mu se izvinjavam.

Ne znam zašto vam je bila potrebna ova upadica, gospođo Dejanović, kada je gospođa Jorgovanka Tabaković samo iznela našu kritiku na ono što ste učinili. Znate, ''put u pakao posut je dobrim namerama!''. Sada vi amnestirate one koji su dozvolili da stigne poslednji dan za donošenje odluke Skupštine o ovom ugovoru i time nas 250 stavljate u poziciju slugu onih koji su propustili rokove.

Možemo mi sada da kažemo da je veoma bitno da se ovo uradi u roku od dva dana, ali vi ste napravili dnevni red sa 50 tačaka pre samo nedelju dana i ovih tačaka nije bilo u tom dnevnom redu. Sa istim pravom sada bih mogao da kažem da vi uopšte niste mislili koliko je odgovoran taj posao.

Znači, vi ste krivi što ovo nije bilo u dnevnom redu i vi tu svoju grešku, jer vi nećete da kažete da je to greška Vlade, ispravljate tako što će ovde 126 poslanika da vam aminuje sve i svašta.

Samo vi propuštajte rokove, pa kada dođe pet do dvanaest, onda nas ovde dovedite pred svršeni čin, pa nam se još zahvaljujete što toliko imamo obzira prema onome ko ne radi svoj posao!

Ovde neko nije radio svoj posao na vreme, doveo je nas ovde u poziciju da mi moramo da budemo odgovorni, predstavljamo građane Srbije kojima ovo donosi boljitak, ali to jednog dana mora da stane.

Vi niste našli ko je odgovoran, nego ste samo našli reči hvale za nas koji pristajemo na to da nas neodgovorni ljudi, da nas slabi ljudi, da nas ljudi koji o tome uopšte ne misle, vode na način na koji nas vode. Pa, zato vam ne dozvoljavam da ovo tumačite kao pohvalu, ovo je prekor jednog narodnog poslanika koji veoma dobro shvata ozbiljnost situacije. (Aplauz.)

Ali, zašto me vređate, gospođo Đukić-Dejanović? Konkretno vam kažem da ste sve razumeli i da vrlo dobro znate kakav je greh Vlada načinila prema Skupštini. Ne optužujem vas da vi niste razumeli pre sedam dana da ovo ističe i da niste shvatili važnost da to bude na dnevnom redu. Ni za šta vas ne optužujem, a vi me ovde optužujete da ja nešto nisam razumeo. Sve sam razumeo, mnogo dobro, gospođo Đukić-Dejanović! I vi znate vrlo dobro da mi ovde sve razumemo.

Ali kada vam uputimo kritiku koja ima potpunu argumentaciju, nemojte to da prebacujete na lični teren, na teren naše neobrazovanosti i našeg neiskustva, naše starosti ili mladosti. Nemate vi uopšte razloga da ovde meni prebacujete kako ja nešto nisam razumeo. Samo sam vas zamolio da shvatite da je zamenik predsednika Poslaničke grupe Napred Srbijo rekla da smo odgovorni ljudi, da ste nas stavili pred svršen čin i da ćemo tako i da se ponašamo, a ako treba da pogubimo glave da spasimo Srbiju, pogubićemo, ali moramo da kažemo ko je kriv što mi gubimo glave!

Dakle, ova sednica je apsolutno neregularna. Mi smo sada na Trećoj sednici, ne na Četvrtoj. Ko je prekinuo Treću sednicu? Kojom odlukom? Koji je dnevni red? Da li je ikad neko pomislio da u Poslovniku može da bude predviđeno prekidanje jedne sednice da bi se sazvala druga zbog toga što se Vlada nije za četiri meseca setila da Skupštini uputi materijal? Nemojte sve na nas, pa još mi ništa i ne razumemo. Dobro, razumećete vi jednog dana kada građani Srbije budu odlučivali o tome šta je ko u ovoj skupštini razumeo ili nije!

Veoma mi je drago što je predstavnik Vlade jedan od ministara iz one vlade koja je 5. oktobra najurena od strane DOS. Zaista mi je drago, izuzetno poštujem tog čoveka. Ali, sada ste se ubacili u ovu grupu ljudi koja je sve prodala, koja je sve potrošila...

Poštovani građani Srbije, molim vas da ni za trenutak ne pomislite da ste me glupog poslali u ovu skupštinu ili da je ova vlada od mene načinila glupog čoveka, ali me je sramota od nastupa predsednika Vlade i to moram da kažem u ime građana Srbije.
Dakle, gospodine predsedniče, vi koji imate model po kome svako jutro vraćate sebi osmeh na lice pošto je situacija u Srbiji sve bolja, sada se fino smejete, a ne znate koliko je ljudi gladno, žedno, golo i boso.
Ovde ste dobili gromoglasni aplauz, iz straha - rekao bih, kada ste optužili ministra, mislim Velimira Ilića (niste smeli da kažete koga), da ste nasledili neke dubioze na putevima.
Samo da vas podsetim šta je rekla ministar finansija pre neki dan. Izjavila je da se ne zna kako se godišnje troši oko 130 milijardi dinara, što je, prema njenim rečima, rezultat nasleđenog stanja, pa je rekla da je nasledila nedovoljno odgovornu fiskalnu politiku i strukturni debalans, pa je rekla da su sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika oko 100 milijardi dinara godišnje i da se pretežno koriste van budžetskog procesa, pa je rekla da u budžet nikada nije stavljen način na koje se troše sredstva od projektnih zajmova i donacija i razvojna pomoć fondova EU.
Gospodine predsedniče Vlade, vi ste tada bili ministar finansija, ovo je optužba na vaš račun. Od vas je nasledila Diana Dragutinović 1,3 milijardi evra dubioza. Zanimljivo, taman toliko koliko država ne kontroliše troškova iz budžeta.
Dalje, rekli ste da je u 15-20 godina bilo četiri izmene Ustava, niko da vam kaže da je Srbija samo jednom promenila Ustav u to vreme, i da je to stvorilo neki zamor, kao kada bi Sloveni kada su naselili Balkan seli pa rekli – e, sada nekoliko godina nećemo ništa da radimo, mnogo smo dugo putovali kroz Evropu, sada nam treba malo odmora.
Vi imate Ustav iz 2006. godine. Imate tu troje eminentnih pravnika.
Kažete da su oprečna mišljenja pravnika. Da li su oprečna mišljenja pravnika u Vladi? Je l' znaju oni za član 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije?
Opšti rok za usklađivanje svih zakona sa Ustavom Republike Srbije je bio 31. decembar 2008. godine, i to ne može drugačije da se tumači. Svaki zakon koji niste uskladili ide na vaš teret i na vašu dušu.
Koji ministar će da bude smenjen u Vladi Republike Srbije zato što vi ne poštujete Ustav?
Malopre sam prošao pored jednog pogrešno parkiranog automobila. Fotografišu ga, stigao je policajac, stigao je pauk. Pogrešno parkiran auto odlazi na neko specijalno parkiralište zato što je smetao ostalim učesnicima u saobraćaju. A vi koji ništa niste konstituisali, što je bio rok za prvu i drugu sednicu, gospođo Dejanović...

Vi ste sada rekli, gospodine predsedniče, da efikasnost tadašnje skupštine nije dozvolila usvajanje zakona do današnjeg dana. Zamolio bih vas da se malo koncentrišete. Sedite pred poslanicima, a ove sednice obavezno, po Poslovniku, prenosi RTS. Verovatno da ne bi ni voleo da ih prenosi, kao što se potpuno zatvorio u odnosu na javnost, ali eto.
Sada želim da vas podsetim da ste kao direktor Agencije za privatizaciju izvršili sve ove privatizacije zbog kojih biste sada da hapsite ljude. Ima tu još pravnika pored vas, mogu da vas podsete na staro rimsko pravilo, po kome je potpuno vlasništvo nad stvarima, pa i stečenim privatizacijom, i da u liberalnom kapitalizmu vlasnik imovine može potpuno autonomno da raspolaže svojom imovinom.
Kakve ste mu ugovore pravili, tako se ponašao. Kakav ste mu zakon pravili, tako se ponašao. Ponašao se tako da kupi, recimo, ogromnu firmu za veliki novac na šest rata, da uplati prvu godišnju ratu, da proda srce firme (ako je to petospratnica, proda prizemlje) svojoj ćerki firmi, potom vam se obrati i kaže - ne mogu više da plaćam. Vi raskinete ugovor, Agencija to više nikome ne može da proda.
Ono što je najvrednije nije više u vlasništvu te firme. Onda se on vrati i ponovo za samo jednu ratu kupi sve ono što je preostalo.
To je vaš manir, gospodine Cvetkoviću. Sav novac od privatizacije... Koliko je ono rekao Dinkić, da samo još 700 i nešto miliona dinara nije potrošeno? Sve od privatizacije je potrošeno, nigde ništa nema.
Možete vi da hapsite. Uhapsili ste i Raju Rodića, samo zato što je kritikovao Vladu i ministra Dinkića, za nekakav prestup od pre osam godina. Je l' da? Možda ste i vi pre osam godina pljunuli na ulici ili pušili u prostoriji u kojoj nije bilo dozvoljeno, gospodine Cvetkoviću.
Dakle, volim što ste vi ovde prihvatili da razgovaramo o tome koliko poštujete Ustav. Sad nećemo imati vremena, popodne ćemo da vas podsetimo šta vam rade agencije, javna preduzeća, koja su potpuno van Ustava, koja uopšte ne možete da kontroliše.
Ako imam malo vremena, pitao bih ministra energetike – koliko je energetskih dozvola na tokovima u Srbiji izdato za izgradnju hidroelektrana mahom jednoj firmi, čiji je vlasnik bivši funkcioner vašeg ministarstva, i time zaustavljen proces izgradnje hidroelektrana makar na dve godine, koliko važi ta energetska dozvola, i bez njegove saglasnosti više niko ne može da investira?
Odnosno, zašto ste zaustavili investiranje u hidroelektrane, u čiju korist to radite, na čiju je to štetu, koliko zbog toga Srbija gubi i kako se zove taj čovek ...?

Imam pitanje za predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, odnosno za sve vas koji sada vodite Srbiju, zahvaljujući zbiru glasova koje imate u Skupštini Srbije.
Znam da ste prezauzeti ovih meseci da popunite budžet kreditima, pozajmicama, dodvoravanjem međunarodnim i finansijskim institucijama, rezanjem svega humanog i socijalnog što je još ostalo u tragovima od prethodnih diktatorskih režima koje ste nasledili, pa ste nam uveli ovu demokratiju.
Moram da pitam, gde to izgubiste brigu o običnom čoveku, posebno o mladim ljudima, posebno o maloletnicima, o učenicima srednjih i osnovnih škola? Znam da je vašim dolaskom na vlast poremećen sistem vrednosti u Srbiji, da je ono što je bio moral, danas skoro nemoral, ono što je bio nemoral, danas proglašavate za najviši moral, ali zaista ne može više da se izdrži.
Juče sam razgovarao s velikom grupom dece. Sedite i razgovarajte s njima, pitajte ih šta je sada ''in'', ko su ''face'', da vam kažu da su to ona deca koja voze skupe automobile ili ih roditelji dovoze u skupim automobilima, da su to oni koji se tuku na stadionima s policijom, da su to oni koji valjaju drogu, oni koji menjaju devojčice kako im se prohte, oni koji imaju jedinice u školi, da su to oni koji posle toga nikada ništa u životu ne urade i najčešće završe s one strane brave ili, nažalost, najčešće završe kao teški bolesnici, skoro uvek sa tragičnim ishodom.
Sve je to lepo, da vi od godine do godine novim zaduženjima podmirite penzionere da bi glasali za vas, podmirite razne strukture, policijske, državne, da bi glasali za vas, ali u ovoj državi uskoro neće imati ko da glasa. Vi ste zanemarili potpuno brigu o mladima u Srbiji. Vas to ne interesuje; kao leptir za jednu noć, vi letite oko sijalice.
Zato vas molim, sve vas koji ste ozbiljni, posebno vas u poslaničkim klupama, znam da među vama ima dobrih domaćina, dobrih roditelja, zabrinutih za sudbinu Srbije, razgovarajte malo na tim svojim sastancima na kojima pružate podršku Vladi i pitajte ih šta je s maloletničkom delinkvencijom. Pitajte ih zašto svako školsko dvorište nije potpuno osvetljeno, zašto nije kamerama vezano za najbližu policijsku stanicu ili za kancelariju sekretara škole? Kako je moguće da se brutalne tuče, u kojima mlada deca gube i život, dešavaju u školskim dvorištima?
Kako je moguće da se droga prodaje potpuno mirno u školskim dvorištima? Da li je tačno to što mi juče pričaju ona deca, da se policajci u srednjim školama uglavnom zabavljaju razgovorima s mladim devojkama? Razmislite malo o tome gde to vodite Srbiju.
U vezi s posetom predsednika Turske, SNS poštuje Tursku kao državu, kao zemlju koja je prosperitetna, napredna, ali je ta njena moć, taj njen novac probudio u nekima od njih nekakve starovekovne aspiracije. Srbija ne reaguje na izjave turskih zvaničnika. Pokušali ste posetom predsednika Turske da malo minimizirate odjek predsednika Ruske Federacije u Parlamentu i, naravno, nije vam uspelo. Ovde biste doživeli krah i toga ste bili potpuno svesni.
U poslednjih 15 dana nam se dešavaju dva teška problema koje treba da rešava Vlada Srbije, a ne rešava ih. Jedan je Makedonija, koja uspostavlja granice s Kosovom, s nezavisnom državom Kosovo. Negde sam saznao da je ministar uputio oštru notu.
Sramota je za državu Srbiju da upućuje oštru notu kad joj neko mimo nje crta granice. Od kako je Srbija, mi nismo dozvoljavali da neko mimo nas crta granice.
Druga stvar je svojatanje od strane Turske, cele Srbije ili nekih njenih delova, a posebno nekih građana Turske. Zato molim državu da se izjasni da li to što Turska svojata Rašku oblast, ili Sandžak, znači da su muslimani u Raškoj oblasti, ili u celoj Srbiji, po turskom shvatanju, Turci? Da li se to Turska zalaže za njih kao za nacionalnu manjinu? Ako je tako, ako ti ljudi prihvataju da su Turci, nemam ništa protiv. Hajde da ih zaštitimo kao tursku manjinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, 20. oktobra 2009. godine u poseti Srbiji bio je predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev.

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim samo malo tišine, zaista ne čujem.)

Vlada Republike Srbije potrudila se da ta poseta među građanima Srbije ne bude dočekana onako bi to izgledalo da imamo bolju, patriotskiju, da imamo vladu koja je više okrenuta saradnji sa Ruskom Federacijom od ove.

Bilo je to evidentno i na Groblju oslobodilaca Beograda, gde je policija sprečila ljude koji su hteli bar tu da vide predsednika Ruske Federacije da se pojave na udaljenosti od 300 metara od gospodina Medvedeva. Očito je nekome bio cilj da srpski narod, da građani Srbije ne pokažu koliku ljubav osećaju prema Ruskoj Federaciji, pa samim tim i prema predsedniku Medvedevu, koji Rusku Federaciju zastupa.

Istovremeno je Vlada Republike Srbije načinila ogroman skandal, a i vi delimično, gospođo Dejanović. Vlada Republike Srbije dozvolila je da predsednik Ruske Federacije i predsednik Srbije stoje mirno, dok državni sekretar u Vladi Republike Srbije potpisuje nekakav sporazum sa jednim od ministara u Vladi Ruske Federacije.

Postavljam pitanje gospodinu Cvetkoviću – gde mu je taj ministar Dinkić? Da li je time gospodin Dinkić izrazio svoje neslaganje sa saradnjom sa Ruskom Federacijom, samim tim sebe eliminisao iz Vlade Republike Srbije ili je možda postojao neki drugi razlog zbog koga je Srbija ponižena dozvolivši da državni sekretar potpisuje ugovore pred predsednikom Srbije?

Na stranu to, gospođo Dejanović, što ste i vi načinili grubu grešku i svoja lična osećanja predstavili kao važnija od situacije u kojoj ste se nalazili, pa ste, potpisavši sporazum sa predstavnikom Ruske Dume, poljubili predsednika Srbije. Zaista mi je to ličilo na potez čoveka koji ne zna šta je politika, koji ne zna šta je Srbija, koji ne zna gde mu je mesto. Što bar ne poljubiste i ruskog predsednika? Obojica su stajala tu. Ili, zašto da ljubite predsednika Srbije, kada vi, kao predsednik Narodne skupštine, potpisujete sporazum sa Ruskom Dumom?

Da Srbija ima boljeg predsednika i bolju vladu, pred ovom skupštinom je, u momentu kada joj se obraćao gospodin Medvedev, trebalo da bude bar 100.000 građana Srbije. I bilo bi da niste sprečili građane Srbije da bar vide predsednika Ruske Federacije.

Samo da vas informišem koliko je to sve izgledalo besmisleno, ta tobožnja briga za predsednika Medvedeva i iznošenje stepena njegove ugroženosti u Beogradu. Posle akademije u Sava centru, po odlasku svih vas koji ste pod pratnjom policije došli i otišli sa te akademije, još deset minuta niko od nas pešaka nije mogao da prođe nijednom ulicom na Novom Beogradu sve dok neki glavonja iz helikoptera policije nije odlučio da je sve bezbedno.

Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, i vi ste učestvovali u pokušajima Vlade Republike Srbije da se minimizira odnos građana Srbije prema Ruskoj Federaciji i da ta poseta liči negde na posetu potpredsednika SAD, koji je došao na način na koji oni dolaze i otišao na način na koji oni odlaze. Izražavam veliko nezadovoljstvo i smatram da svi vi koji ste u vladajućoj koaliciji niste bili dostojni velikog trenutka u kome se Srbija 20. oktobra nalazila.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudna smo mi zemlja kada cela jedna politička stranka vlada Srbijom, a stane u predstavljanje jednog ministarstva u Skupštini Republike Srbije.

Dakle, vaša želja je jasna. Istina je da dijasporu svojata svaka vlast, od socijalističke vlasti pa do danas, ali ste 2000. godine na izborima u septembru vi obmanuli dijasporu (ne vi, ali DOS) pošto je postignut dogovor sa Vojislavom Koštunicom i ostalim predstavnicima DOS-a da predstavnik dijaspore bude ministar za dijasporu. Kako tada, tako i sada. Sav vaš odnos sa dijasporom zasniva se na obmanama dijaspore i prebrojavanju novca koji stiže za članove porodica od naših ljudi koji rade u inostranstvu.

Matična država - zaista je teško bilo pronaći pravi pojam za to. A šta sa Srbima iz Bosne? Sad ih Srbija svojata, kao matična država? Kako će Srbi iz Hrvatske da kažu - naša matična država je Srbija? Svako će moći da im kaže - nije tačno, vekovima su ti preci živeli u Bosni, vekovima su ti preci živeli u Crnoj Gori i tvoja matična država nije Srbija; to tebe sada Srbija svojata i time priznaje da nisi imao pravo da državu iz koje su te oterali ili koja se otcepila od Jugoslavije ili koja se sad naziva drugačije, smatraš svojom državom.

Šta je sa muslimanima u Srbiji? Gde je njihova matična država? Ko će da brine o muslimanima koji su se iselili, otišli iz Novog Pazara da rade u Nemačku? Ko je predvideo te građane Srbije, da njima pruži neku zaštitu?

A ova smejurija sa Skupštinom je dodatna. Ovde ste nas obmanuli, gospodine ministre, jer kažete da će naloge Skupštine da izvršava Savet za dijasporu.

Predsednik Republike Srbije će da izvršava naloge neke skupštine koje nema u Ustavu, neke skupštine za koju se ne održavaju izbori. Pa, on je nezavisna vlast. On simbolizuje izvršnu vlast. Kako će Skupština njemu da izdaje naloge?

Naravno da ne možete da konstituišete te skupštine ili ćete da falsifikujete izbore. Naravno da niko od vas od 2001. godine do danas nije hteo da dozvoli da ti ljudi glasaju za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ta izmišljotina sa glasanjem u ambasadama i konzulatima služi da vlast dobije još pet-šest stotina glasova u inostranstvu, a da male strančice pošalju damice i mlade momke na put u Ameriku da prate izbore, da čuvaju regularnost izbora.

Sve dok im ne obezbedite da glasaju iz kuće, kao što to glasaju recimo u Americi za američkog predsednika, neću da verujem da vi očekujete da dijaspora utiče na zbivanja u Srbiji. A drage su vam milijarde dolara koje stižu iz dijaspore. To vam je draže nego išta.

Znači, dijasporu sklanjate iz političkog odlučivanja u Srbiji. Pravite jedan geto. Geto dijaspore je Skupština dijaspore, koja će da se sastaje, koja će da odlučuje... Šta da odlučuje? Kako da potroši novac koji se odvoji za dijasporu. Verovatno će imati neki budžet, pa budžet te skupštine, pa budžet za putovanje tih delegata širom jedinica iz kojih su izabrani.

A onda kažete - Savet, pa cela vlada; pa drugi savet - Vlada. Gde su vam predstavnici opozicije? Gde su predstavnici Crkve? Gde su predstavnici nauke i umetnosti? Ko brine o dijaspori - ministri? Oni ne brinu ni o nama ovde. Oni brinu o sebi. Tako vam izgleda taj zakon.

Naravno, ja ne kažem da su Balkan naselili samo Srbi i Hrvati. Zato što istorijske činjenice govore potpuno drugačije. Govore o različitim slovenskim plemenima koja su se naseljavala u različitim oblastima. Negde su zadržavala svoje ime, a negde potpuno menjala, pa su čak imala imena u skladu sa toponimima iz oblasti u koju su se naselila.

Ja ne negiram postojanje slovenačke države Karantanije, ne negiram postojanje makedonske države, ne negiram ni da su Sloveni otišli u Bugarsku. I to nisu bili Srbi, zato što je bilo makar 15 plemena koja su u samo jednom naletu naselila donji tok Dunava, onaj u kome se mi sada nalazimo. Najlakše je pojednostaviti priču na Srbe i Hrvate, na dva plemena večito posvađana, i zaboraviti bar 20 slovenskih plemena koja su u jedno vreme osvojila skoro celu Grčku.

Ali, tu treba da se čitaju ne samo vizantijski izvori, koji nisu pouzdani kada se identifikuju ova slovenska avarska plemena. Tu treba čitati i Pseudo-Mavrikija i zapise popa Dukljanina, o kome baš nije potpuno izvesno jesu li dokazani istorijski fakti ili nisu, ali zato episkop Jovan Efeski sigurno može da posluži kao izvor, naš je, i car Iraklije, koji je bio majka za slovenska plemena.

Dakle, trebalo je zaista široko, ozbiljno shvatiti ovaj zakon, veoma ozbiljno. Ako se ovim uređuje materija od koje zavisi nekakva veza sa Srbijom miliona građana Srbije koji sada nisu u Srbiji, onda je to trebalo da bude ozbiljan zakon, a ne priča za malu decu, a ne smeštanje Vlade u neke nove savete.

Pa ćemo na TV da gledamo - sastao se Savet za dijasporu, sastali se predsednik Republike, predsednik Vlade i deset ministara i danas im je na dnevnom redu dijaspora. A gde piše da će da izvršavaju naloge Skupštine, to što ste maločas rekli? Gde piše šta će Skupština da donosi? Odluke, rezolucije, deklaracije - šta? Čime će da se bavi?

Kao da pišete ustav dijaspore, pa će to da se razradi novim zakonima. Ovim je trebalo sve da bude razrađeno. Čak je u taj zakon trebalo smestiti i vojne obveznike i mnogo toga što ovde nemate: pravo nasleđivanja, izdavanje putnih isprava... Kad radimo za dijasporu, da je smestimo u zakonik, u kome će da znaju - pogledaj kako Srbija misli o nama.

Ako ste već toliko putovali, vi iz SPO, jeste li videli kako se druge države odnose prema svojim iseljenicima? Jeste li videli kako je to organizovano, kako ništa nije prepušteno slučaju? Jeste li videli kako dišu - kao jedan? Ima li tamo vlasti i opozicije? Nema. Među drugim iseljenicima nema, samo među Srbima, i vi ste ih podelili. Podelili su ih i socijalisti dok su bili na vlasti, a vi ste napravili novu podelu.

Meni i vašem predstavniku za predsednika Jugoslavije su pisali 2000. godine i molili da svi odustanemo od kandidature da bi pobedio Vojislav Koštunica. I tada su se mešali u poslove izbora. Da li bi sada molili da se za nekoga glasa, a za nekoga da se ne glasa? Hoće li ta skupština da predlaže kandidate? Gde su oni u ovoj skupštini ovde? Što ih sklanjate kao da nikada nisu bili Srbi? Nova kategorija Srba koja odlučuje u Skupštini svoje kategorije - nelegalno je.

Možda je legalno, prošetajte kroz zakon, ali ako to bude palo na Ustavnom sudu? Gde vam je ta ustavna odredba o tome da će neka skupština dijaspore imati svoje izbore? Gde su odredbe o načinu izbora (jer to je elektorski način)? Za manjine ste ovde predvideli do u detalje kako će da se biraju.

Za Srbe u rasejanju nema pravila, nego da se tuku tamo. Ili će da stigne dekret iz Beograda, pa će se reći - ako hoćete neki dinar, ako hoćete da dobijete učitelja na srpskom jeziku, neka ovaj bude delegat. Jer, vi ste takvi, vaša vlada je tako sastavljena.

Vaša vlada ima ministra koji neće da se vidi sa ruskim predsednikom. Vaša vlada je odlučila da poslanici sede na balkonu kada dođe ruski predsednik. Ja ću da odgovorim na pitanje koje je postavljeno. Mene je zamolio predstavnik ruske ambasade da sednem u parter - bilo ga je sramota da sedim na balkonu, zna koliko volim Rusiju.

A mene je bilo sramota što su ispred mene sedeli još neki poslanici, znam da ne vole Rusiju, nego su dobili specijalne karte od svojih ministarstava. Njih nije smeo niko da zaustavi na ulazu, pa da kaže - ti idi gore.

To je vaš odnos prema Srbima u Srbiji, Srbima u rasejanju, prema građanima Srbije - samo trenutni interes i od izbora do izbora, ad hok. Kada budu stizale ovde koverte sa glasovima Srba iz inostranstva u kojima je identifikovano ko su oni, a nije identifikovano kako su glasali, verovaću da vi brinete o Srbima u rasejanju. Do tada su za vas samo izvor prihoda i izvor neke nove vlasti.

Zbog toga vam ne valja ovaj zakon. Ne zato što poslanici opozicije ne žele da se ta materija reguliše, nego zato što vi i ovde i među Srbima u inostranstvu razdvajate na one koji su uz vas i na one koji nisu uz vas. Jedva ćete naći ta 44 delegata da vam predstavljaju tu skupštinu. Ili će da vas pitaju – a, gde su one druge političke stranke; kada se budemo obratili u Srbiji za pomoć, kada će one da odlučuju o tome?

Što prenosite tu našu političku borbu na njih, kao što je u lokalnoj samoupravi prenosite, pa čovek zna, ako glasa u Vojvodini za opozicionu stranku lokalne samouprave, da će Pajtić da zatvori ventile, da će Bajatović da zatvori gas.

Znači, razmislio bih, da sam na mestu predsednika Republike, da li ovaj zakon treba da bude potpisan ili ne. Zaista bih tražio mišljenje Ustavnog suda pre nego što bih se odlučio da Srbe u rasejanju izdvojim u grupu koja će da bude za vlast, da im kažem da će sami da se biraju bez ikakvih pravila, a ja odlučujem da oni treba da se biraju.

Znate, onaj ko odluči da se izbori obave, taj usvaja i pravila za izbore. Gde su vam pravila za ove izbore? Gde su birački spiskovi? Gde je način izbora? Hoće li da bude većinski princip? Hoće li da bude proporcionalan izbor?

Dogovor između organizacija koje predstavljaju Srbe u Nemačkoj, ovamo ili onamo? Znate da samo u Americi ima 20 organizacija. To vam je kao onaj vaš dogovor sindikata - ko sedi uz vlast, taj je reprezentativni sindikat. Onaj drugi nikada ne može da dokaže da ima legitimaciju da razgovara sa vlašću.

Ovo će da vam prihvate ta 44 delegata, najverovatnije (45 bi trebalo ili je amandman na 44, videćemo), ali neće da prihvate građani Srbije, posebno ne oni koji imaju očeve, braću, sestre, zetove, sinove, kćerke u inostranstvu. Vi njih sada ovde izdvajate. Ovo znači da oni više nikada neće glasati u Srbiji.

Svako može da im kaže - imaš ti svoju skupštinu; šta hoćeš - u dve skupštine?; pa dovoljno je što odlučujemo o tvojim zahtevima iz jedne skupštine, a sada ćeš da dođeš i ovde da predstavljaš; koga ti ovde predstavljaš?

Ustav kaže da svi imaju pravo da biraju i da budu birani, i da smo mi dužni zakonom da opredelimo kako će da biraju i kako će da budu birani.

Vi ste svesno izbegli da opredelimo zakonom kako će oni da budu birani. Nego, evo ti vruć krompir - u Poljsku, pa ti tamo odluči ko će da ti bude predstavnik. Kako će moći da dokaže da je Srbin onaj ko glasa? Da li imate vi neku iskaznicu za Srbe, neki otadžbinski list?

Šta ako se pojave ljudi koji su muslimanske veroispovesti, a kažu da su Srbi? Imate i u Skupštini takve narodne poslanike. Je l' on za vas Srbin?

Šta određuje pojam Srbina? Veroispovest, prošlost, teritorija sa koje je otišao u inostranstvo? Tako vam je to.

Politikom ne možete površno da se bavite, posebno ne politikom u kojoj odlučujete o ogromnom broju građana. To mora da bude studiozno i temeljito. Ili mislite da polovina biračkog tela u Srbiji ne treba da odlučuje o tome šta će biti sa Srbima u rasejanju?

Mislim da ste načinili veliku grešku. Da sam na vašem mestu, povukao bih ovaj zakon. Ima vremena da se uradi dobar zakon, da se ne prepisuju strani zakoni. Kod njih se zna. Kod njih čak dijaspora odluči ko će da bude na vlasti, svojim glasovima, pa nikome ne pada na pamet da se buni protiv toga, jer ga tretiraju jednako kao i onog koji živi pored njega u selu. Šta ako je otišao pre godinu dana u Nemačku, privremeno, da radi i šalje novac svojim roditeljima, što da ne glasa?

To je naš stav prema ovom zakonu i prema vašem odnosu prema dijaspori. Taj vaš odnos je sada samo geografski prema dijaspori ovako grub.

Inače, vaš odnos prema svim građanima Srbije je veoma grub. Lično, da sam na vašem mestu, sa uporištem koje imam na biračkom telu, ne bih se usudio da namećem ovakve zakone. Proverio bih na izborima imam li ja kredibilitet, jesam li ja baš taj koji treba da predloži zakon kojim se regulišu životi miliona Srba.

 

Prvo, ne znam zašto ste pomenuli Vrbas. On još uvek nije izvan Srbije, iako se vidi jasna želja DS u Vojvodini da on to i bude. Niste mi dovršili tu priču o Vrbasu, tako da ne znam šta ste hteli time da kažete.

Možda da ste u najbogatijem gradu u okolini, u kojem se proizvodi hrana skoro za celu Srbiju, otvorili narodnu kuhinju u subotu, dan pred izbore. Možda ste hteli da kažete da ste podelili 2.000 socijalnih paketa, neke od njih i na biračkim mestima. Možda ste hteli da kažete da ste zajedno sa radikalima vršili kampanju protiv Srpske Napredne stranke i daj taj trijumvirat Elezović, Bajatović i Mirčić vrlo dobro radi na odvajanju Vojvodine od Srbije. Možda ste hteli da kažete da treba da brinemo o Srbima u Vrbasu pošto ste vi pobedili. Samo mi recite šta ste hteli da kažete.

A vaša briga o Srbima u regionu i dijaspori vidi se kroz izjavu gospodina predsednika Vlade Mirka Cvetkovića. Pre samo sedam dana rekao je da Srbi treba sami da odluče da li će da izađu na izbore koje organizuje šiptarska vlast na KiM ili ne. To je vaša briga o Srbima u regionu i dijaspori.

Taj termin dijaspora podveli ste pod državljane Srbije. Ne slažem se s tim, naravno, pošto ste pod dijasporom predvideli državljane Srbije i Srbe u regionu. Da ste mislili na Srbe kao dijasporu, ne biste ih razdvajali na Srbe u regionu. Kao da onaj Srbin koji sada živi u Makedoniji nije iseljenik, to biste da nas ubedite. Da raspadom Jugoslavije Srbi koji su ostali u bivšim jugoslovenskim republikama nisu iseljenici.

Nego šta su? Imate diplomatske odnose sa tim državama, uspostavili ste ih. Danas vam Makedonija crta granice na KiM sa Kosovom kao nezavisnom državom, a vi ste uputili ''oštru notu''.

Još je nisam pročitao u novinama, još je nisam čuo na televiziji, još niste ohrabrili arhiepiskopa Jovana, koga u Makedoniji proganjaju. O njemu niste vodili nikakvu brigu, njega nikako niste zaštitili. Osuđuju ga na godine i godine zatvora zato što je srpski pravoslavni sveštenik.

Vi brinete o Srbima koji ne žive u Srbiji? Ponavljam još jednom, počnite malo da brinete prvo o Srbima koji žive u Srbiji. Ako mi ovde propadnemo i nestanemo, ko će da vam štiti dijasporu? Ako smo mi ovde iz dana u dan sve siromašniji i sve manje nas ima, gospodine ministre, i nisu to recidivi od prethodnih vlasti. Od 2001. godine na ovamo sve manje nas ima.

 

Fakat je da samo SNS može da pobedi DS. I da onaj ko ne želi u tome da mu pomogne, pomaže DS-u. I da onaj koji iz dana u dan štampa i lepi pamflete protiv SNS, pomaže DS-u.

To je fakat. Ako vi iz SRS možete da pobedite DS i ako imate bolje rezultate od nas na izborima, pozovite nas, mi ćemo da vam pomognemo da ga srušite. Ako mi imamo bolji rezultat od vas, pozivam vas da nam pomognete da ga srušimo.

Ako vi rušite SNS, ko će da pobedi DS? Kako se zove ta sila ovde u ovoj skupštini? Kako se zova ta politička stranka u narodu? Nemate drugu. Onda vas molim – ili budite sa nama ili budite sa DS. Treća opcija ne postoji u Srbiji. Treća opcija ne može da pobedi, i oni uživaju u ovome.

A to je sve vaša zasluga. Pravite se mnogo važni i pametni, izmišljate laži, pljujete na svoju politiku do pre godinu dana. Ko da glasa za vas? Umesto da imate dostojanstva, isterali ste me. Pobeđujem vas, sarađujmo. Da li ja vas vređam, da li sam vam rekao lošu reč?

Glasamo za zakone DS-a? Šta pričate bez veze? Jedno veče ostalo troje poslanika da se dovrši sednica. Gde je budžet za ovu godinu? Uz čiju pomoć je donet? Uz pomoć SRS. Što to ne pričate? Šta je rekao Vojislav Šešelj u telefonskom razgovoru jednom od opozicionara? - Pre ću da pomognem Tadiću, nego Tomislavu Nikoliću.

Za koga vi radite? Izdigli ste se iznad Srbije zato što tako misli vaš predsednik. Nema iznad Srbije nikoga. Gore je samo Bog. Nema nijednog čoveka iznad Srbije.

I to da mu kažete, slobodno. Da oslobodi Srbiju, da je pusti. Nek postoji Bog i nek postoji narod. Između naroda i Boga nema veze. To i Tadić misli, da je stigao otprilike na te visine. A nije opasna visina na koju se popneš, nego pad.

 

Vojislavu Šešelju želim da se vrati, samo nemojte da govorite da će tad biti sukoba u Srbiji, pošto će da se vrati u mirnu Srbiju. Srbija će da traži mir, a ne ratove i sukobe, a ne Turke na buljuke. Na buljuke se ide na izborima.

Dakle, dobro ste rekli. Vi ne možete da nadoknadite dva odsustva – odsustvo Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Odsustvo Vojislava Šešelja nadoknađivali smo dok sam ja bio u SRS.

Što ne pomenete taj period? Kako smo to onda uspevali, a sada odjednom vi ne uspevate? U stvari, vi ne uspevate moje odsustvo da pokrijete.

Vama nedostaje ideja, vama nedostaje ko će da vas vodi, ko će da vas predstavlja. Sada ste vi kao neki mladi junoša, da rasterate ovaj stari kadar SRS, koji se pravi da ne vidi šta mu se dešava. Podnosi ostavku jer je prezauzet. Nije tačno, nego velika gazdarica menja ljude koji će da vode stranku. To joj je bila želja i kad nas je razbila prošle godine.

U vezi s mandatima - mandati su naši, pa božiji; mandati su vaši, pa božiji. A o tim zakletvama - u ovom sazivu ni vi niste položili zakletvu u crkvi. To vam je prvi saziv u kome ste poslanik i niste položili zakletvu u crkvi. Šta pričate? Šta pričate o rušenju zakletve i o moralu i o crkvi i o Bogu?

Ja vama želim mnogo sreće u životu, za razliku od vas koji mislite da sam ja izvor vašeg zla. Vi ste sami krivi za sve što radite. Bespogovorno slušate besmislena naređenja. Srbija je otišla daleko. Srbija u koju će da se vrati Vojislav Šešelj, neće da bude Srbija iz koje je otišao. To će da bude Srbija u kojoj će ljudi želeti da rade, a ne da se tuku, u kojoj će ono što uradiš da bude važnije od onoga što izgovoriš.

Naša je stranka umela samo lepo da izgovori, a nije nam se nikad dalo da uradimo bilo šta. I vi to dobro znate. A veliki je cinizam reći da samo vi možete da pobedite DS. Da sam na njihovom mestu, radovao bih se posle takve priče. Nego, oni se tome i raduju. Neke od vas, onako, za sitne usluge provode kroz život, vi ostali to ne vidite ili se pravite da ne vidite ili ne smete da kažete ništa.

Vi radite kampanje ne za sebe, ne protiv vlasti, već protiv SNS. Vaš politički život se sveo na kampanje protiv SNS, na kampanje protiv onoga koga voli 30% građana Srbije minimum. Šta mislite, hoće li to da ostavi dobar utisak na građane? Hoćete li vi od toga da skočite? Hoćete li vi od toga da postanete jača politička stranka?

 

Još jednu repliku bih i neću više.

 

Bio sam ubeđen da ćete vi ranije ovo da završite. Imate diskreciono pravo da odlučite dokle traju replike. Ali zato molim kolege da, kad su već imale svog predstavnika nekoliko puta, dozvole da i ja nešto kažem.

Dakle, ja jesam četnički vojvoda i to više niko ne može da mi uzme. Onaj ko me je promovisao, više nije četnički vojvoda, njemu je to uzeto. Veličam pokret Draže Mihailovića i to nema veze sa politikom kojom će da bude vođena Srbija.

Veličam pokret Draže Mihailovića, a nisam dao u Kragujevcu da promene naziv nijednoj ulici nazvanoj po imenu poginulog partizana. Zato što ja nisam isključiv. Veličam one koji su se borili protiv Nemaca, a kako su izgledali, ko ih je vodio, baš me briga.

Zakletva u crkvi. Za svaki mandat polagali smo novu zakletvu, ali vi o tome niste znali ništa. Vi tad niste bili ni u stranci. Za svaki mandat. Ja imam mnogo takvih zakletvi. Da je bilo dovoljno jednom da se podnese, važila bi mi ona iz prvog saziva Savezne skupštine. Ne, nego smo za svaki mandat polagali zakletve. Za ovaj niko od vas nije položio. Nemate tu zakletvu u crkvi, a mislim da ste i vi ukinuli, shvatate i vi da to ničemu ne vodi.

Ja sam u godinama, pred penzijom, imam veliko iskustvo i ne zanosim se idejama koje ne mogu da ostvarim. Ne obmanjujem građane Srbije, hteo bih da ostanem upamćen kao neko ko je nešto uradio. Možda vi mislite da imate mnogo vremena pred sobom, pa ćete moći nešto da uradite. Rekao sam vam blagovremeno - imali ste priliku da nešto uradite za Srbiju. Sad tu gde se nalazite, u tom okruženju, možete samo da budete najpismeniji, najškolovaniji od grupe poslanika.

A ti što pričaš o kumstvu, treba da znaš da sam ja njemu kum, a ne on meni.